Agnosticizam

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Agnosticizam

Počalji od Laura taj Ned Maj 16, 2010 10:04 am

Agnosticizam je filozofsko i teološko verovanje da je spiritualna istina, kao što su postojanje Boga, bogova ili božanstava, nepoznati ili ih je nemoguće utvrditi. Reč agnosticizam prvi je počeo da koristi Thomas Henry Huxley 1869. godine, a koristi se i za one koji nisu ubeđeni ili ne pridaju značaja saznanju o postojanju božanstava ili drugih duhovnih pojava. Reč agnostik vodi poreklo od grčkog α (bez) i γνοςισ (znanje).

Agnostici mogu da tvrde da je nemoguće doći do potpunog i sigurnog duhovnog saznanja; neki dopuštaju da je to i moguće, ali oni lično nemaju takvo saznanje. Agnosticizam u oba slučaja uključuje skepticizam prema religioznim verovanjima.

Neki agnostici veruju da religijska verovanja nisu dokazana ili ih je nemoguće dokazati. Agnostik recimo može da smatra da religijske norme treba da budu dokazane kako i naučne, eventualno koristeći naučne metode.

Najpoznatiji agnostici (u modernom shvatanju reči) bili su Thomas Henry Huxley, Charles Darwin i Bertrand Russell. Neki smatraju da je David Hume u svojim radovima, pre svega u Dijalozima o prirodnoj religiji iskazao agnostičarske stavove, mada oko toga ima neslaganja.
Teisti i jaki ateisti donose zaključke o svijetu: teisti da "Bog postoji", a jaki ateisti da "Bog ne postoji". Agnostici donose zaljučke o ovim stavovima: "čovjek ne može znati da li Bog postoji ili ne".

Varijacije uključuju:

Jak agnosticizam: mišljenje da je nemoguće znati da li božanstva postoje ili da barem ljudi to ne mogu saznati.
Slab agnosticizam: mišljenje da se trenutno ne zna da li božanstava postoje, ali da se u principu može saznati. Slab agnostik zato ne donosi zaključke dok se ne prikažu jaki dokazi.
Apatetični agnosticizam: ideja da je pitanje postojanja božanstava nebitno, jer nema praktičnih posljedica.
Modelni agnosticizam: ideja da se ne može sa sigurnošću potvrditi da li božanstva postoje ili ne, ali da se racionalnom argumentacijom može doći do zaključka.
avatar
Laura

Ženski
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 01.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 5:50 am

Agnosticizam Emanuela Kanta
Dela Hjuma su imala ogroman uticaj na Kantovu filozofiju. Pre nego što ih je čitao,
Kant je verovao da se teizam može demonstrirati i da se Bog može racionalno spoznati. On je
zajedno sa ostalim filozofima (uključujući Lajbnica i Volfa) sledio dugu liniju zapadnih
mislioca od Platoa do Augustina, Anselma i Tome Akvinskog, koji su verovali da postoje
dokazi za postojanje Boga. Meñutim, preko Dejvida Hjuma je stavio kraj takvom razmišljanju
u filozofskom svetu.
Svu širinu filozofske problematike Kant je obuhvatio sa tri pitanja: Šta mogu znati?
Šta treba da činim? Čemu mogu da se nadam? A sva ova pitanja slivaju se u jedno: šta je
čovek?
Kako je Kant odgovorio na ovo pitanje? Prvo, Kant je dozvolio mogućnost onima koji
tvrde da postoji racionalna apriori dimenzija znanju, to jest da je forma sveg znanja nezavisna
od iskustva. Sa druge strane, Kant je dozvolio Hjumu i empiristima njihovu osnovnu tvrdnju,
da svo znanje dolazi kroz čula. Punina znanja dolazi kroz čula, ali struktura znanja je
napravljena u razumu. Ta kreativna sinteza je rešila problem racionalizma i empirizma.
Meñutim "nesrećni" rezultat ove sinteze je agnosticizam, jer ako ne možemo imati ikakvo
znanje po pitanju bilo čega, sve dok se nije izgradilo pd "priori" (preñašnje) forme čula
(podrazumeva vreme i prostor) i kategorije razumevanja (kao što su jedinstvo, kauzalnost),
onda nepostoji mogućnost da izañemo iz nas (dakle iz naših bića) i da znamo kako je ono bilo
pre nego što se formiralo.
Dakle po Kantu, sve što ja znam dolazi "filtrirano" kroz moj razum i čula. Ja ne znam
kakve su stvari bile pre nego što su filtrirane, ali ja znam onako kako se one prikazuju. Tako da
ja znam stvari koje su meni dostupne onako kako su za mene, ali ja ne ogu znati stvari kakve
jesu. Mi saznajemo samo pojave stvari - što je Kant nazvao fenomena, predstave koje one u
nama proizvode, ali mi ne možemo doći do onoga šta ta stvar jeste (noumena). Ja sam agnostik
po pitanju šta je realnost, ja sam zaključan u mojim formama i kategorijama. Ja ne znam šta se
dešava izvan mojeg iskustva i mog vlastitog razuma.
Pored ovoga, Kant kaže, razlog zašto ne možemo znati realnost je zato što ako
primenimo kategorije našeg razuma završićemo u paradoksima-kontradikcijama kao ovaj
paradoks.
Sve mora da ima uzrok, zbog toga mora postojati prvi uzrok da bi se uzročost
pokrenula. Ali, ako sve ima uzrok, onda ne može da postoji prvi uzrok jer i on bi morao imati
uzrok - tako da ne postoji prvi uzrok. Ovako rezonovanje nas vodi u paradoks, jer sa našim
razumom mi jednostavno ne možemo znati.
Izazov logičnog pozitivizma (u okviru agnosticizma)
U svetu filozofije i ideologije objektivno religiozno verovanje doživljava trostruki
udarac. Prvi udarac dolazi sa filozofijom Marksa koji je potpuno direktan - ona tvrdi da
verovanje u Boga, besmrtnost i objektivni moralni red i sklad je jednostavno pogrešno i
netapčno i sujeverno. Udarac kjoi dolazi od Frojda i Fojerbaha je manje surov i zadatak je da
objasni religiozna verovanja psihološki. Ali udarac koji dolazi od logičnog pozitivizma nema
za cilj ni da poriče niti da objasni religiozna verovanja - već da jednostavno pokaže da svi
govori po pitanju tog predmeta su besmisleni nemaju nikakav smisao (meaningless). I pošto
propozicije o religioznoj i moralnoj istini niti su istine niti pogrešne one su jednostavno
besmislice (nonsense).
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 5:50 am


Logičan pozitivizam je jedna od najjačih struja u današnjem svetu filozofije i mnogi
filozofi (A.J.Ayer, Wihgenstein...) zauzimaju ugledna mesta u intelektualnom svetu, i mnogi su
pali pod njihov uticaj. Zbog toga, ako ne možemo odgovoriti na udarac pozitivista i ako im ne
možemo odgovoriti, onda možemo potpuno da zatvorimo naše Biblije i odreknemo se našeg
racionalnog i razumnog verovanja.

Razvitak logičnog pozitivizma
Pozitivizam kao filozofski uticaj u zapadnom svetu pojavio se na dva stepena, nivoa.
Prvi stepen je otpočeo sa francuskim misliocem Ogistom Kontom (1798-1857). On je video
svu istoriju kao razvoj kroz razne stepene koja konačno stiže do poslednjeg naučnog ili
pozitivističkog stepena u kojem su ljudi dovoljno mudri i razumni da odbace svaku spekulaciju
koje su izvan njihovih iskustva, ali ograniče sebe na ono što se može primetiti, meriti i
proveriti. Tako će oni doći do potpunog sazrevanja kada će odbaciti religiju i metafiziku kao
beskorisne i zaludne poduhvate. Mora se imati na umu, tvrdi on da oni nisu mogući niti se
mogu objasniti, dovoljno je da se saopšti i opiše.
Savremeni pozitivizam koristi istu terminologiju koju je koristio Kant i njegovi
istimišljenici, ali ide mnogo dalje u ovoj filozofiji. Sa pozitivizmom 19. veka ima jako veliko
poštovanje prema nauci, takoñe stavlja isti naglasak na Empirizam i odbacuje sve metafizike,
ako onova njihovih zaključaka je drugačija. Moderna faza logičnog pozitivizma je otpočekla sa
briljantnim delom C.S.Pierce, profesora sa John Hopkins univerziteta, koji jedini dao termin
značenje svih značenja. Njegovo najznačajnije delo se zvalo "Kako učiniti naše ideje jasnim".
Ovaj naglasak je dalje bio uzavršavan kroz simboliku logike u takozvanoj Bečkoj školi (Viena
school) u dvadesetim godinama ovoga veka i u Ludwig Wiltgenstein. Zajednički elemenat kod
svih pozitivista je napor da se ograniče filozofska ispitivanja i tako izbegnu bezkorisna i
neplodna diskusija.
Dva najveća predstavnika logičnog pozitivizma su: Alfred Jules Ayer, od engleskih
filozofa a Herbert Feigl od američkih. Prva i početna rečenica Ayerovog glavnog dela je
sledeća "Tradicionalne prepirke filozofa su, u najvećem delu, neopravdane i neplodne."
Logični pozitivizam, kako se predstavlja danas je kombinacija starijeg empirizma i
novije formalne logike. To znači da bi jedna izjava imala značenje ona ili mora biti analitička
(Hjumov "odnos ideja") ili sintetička to jest emirijska. Drugim rečima ako želimo da neka
izjava ima značenje, onda moramo pitati da li se ona može proverit, izmeriti sa čulnim
iskustvima. Na primer propozicija "u koloradu ima zlata" je meaningful ima značenja, smisla,
to znači ili je ta izjava tačna ili nije jer je moguće da odemo do Kolorada i proverimo. Ili ćemo
pronaći zlato ili nećemo. Čak i izjava o drugoj strani meseca je od značaja "meaningful". Jer
možemo i to proveriti.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 5:52 am


Rezultati ove Ajerove logike pozitivizma su katastrofalne za teizam i tradicionalni
agnosticizam. Ajer vidi da su mnoge naše diskusije u prošlosti potpuno gubljenje vremena jer
ljudi ne govore o čemu ima smisla. Pitati koji je bio Božji cilj prilikom stvaranja sveta prema
ovoj doktrini je učiniti isto kao napraviti apsolutno prazan zvuk. Ne samo da ne znamo
božanski cilj za nas zbog našeg ograničenja; već svaka takva propozicija na takav i sličan
predmet su potpuno lišeni značenja i to zbog jednostavnog razloga jer ne postoji nikakav način
na koji bi se oni mogli proveriti. Da bi propozicija imala značenje ona se mora promatrati i
testirati. Tako da same izjave o Bogu, apsolutnostima, duši, dobru i zlu, pravednosti,
neophodnosti, slobodi, i svetu van našeg iskustva postaju meaningles, jer nijedna od tih
propozicija se ne može proveriti čulnim iskustvom. Sloboda ne ostavlja tragove na grafikonima
il itablama. Bog se ne može naći u laboratorijama; Bog se ne može promatrati sa našim čulima.
Filozofija se tako ograničila na proveravanje gramatike da donese sud koja je izjava tačna -
meaningful, a koja netačna, meaningless. Dokle ovo može dovesti, vidi se i u sledećem
primeru: Kada ja kažem da je ropstvo pogrešno ili nepravedno kako može moja propozicija
uopšte da bude meaningful (značajna-smisaona). Pogrešno ili nepravedno ne može se izmeriti
ili izvagati ili zvuk opipati ili namirisati. Kakva operacija može da se izvede? Možemo posetiti
Sibir ili Goli otok, ali to ne bi pokazalo pogrešnost koja se može empirijski posmatrati. Mi
možemo zapaziti isečena i iskrivljena tela, ali zapažati ta tela ne znači zapaziti pogrešnost ili
nepravednost. Tako, kad ja kažem, pozitivisti tvrde ropstvo je pogrešno, ja ne pravim fatualnu
propoziciju-uopšte. Ja ne govorim ništa o ovome svetu, već samo izražavam moje unutrašnje
emocije.
Da sumiramo ukratko: Prema pozitivistima sav naš govor o Bogu je prazan i
meaningless. Propozicije: Bog je milostiv, Bog skoro dolazi su besmislice jer se ne mogu
empirijski proveriti.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 5:52 am


Evaluacija agnostičkih argumenata
Kao što smo spomenuli na početku postoje dve forme agnosticizma. Slabija forma
koja drži da se Bog ne može spoznati, da mi ne znamo Boga. Ovaj stav drži otvorena vrata i
pretpostavlja da je moguće poznati Boga i da je moguće da postoje ljudi koji ga znaju. Takva
vrsta agnosticizma ne predstavlja opasnost i pretnju za hrišćanski teizam. Druga ili jaka forma
agnosticizma je nepomirljiva sa Hrišćanstvom. Ono tvrdi da je Bog nepoznat i da se Bog ne
može poznati, to jest da niko ne može Boga poznati. Čak i ovde moramo napraviti važnu
razliku pre nego što otpočnemo sa kritikom Postoji neograničen i ograničen agnosticizam o
Bogu. Drugi tvrde, kao što smo rekli, da je Bog delimično nepoznat, zbog čovekovog
ograničenja i grešnosti. Mi zauzimamo stav da je ta vrsta agnosticizma moguća i poželjna.
Pavle kaže, "Tako sada vidimo kao kroz staklo u zagonetki, a onda ćemo licem k licu; sada
poznajemo nešto, a onda ću poznati kao što sam poznat." (1.Korinćanima 13,12).
To nam sada ostavlja tri osnovne alternative koje se odnose na poznanje Boga. Prva
alternativa: Mi ništa ne mžemo znati o Bogu, on je nepoznat. Druga alternativa: Mi možemo
sve znati o Bogu. On je kompletno i potpuno otkriven ljudima. Treća: Mi možemo nešto znati
o Bogu, ali ne sve; on je delimično poznat i njega delimično možemo znati. Prva pozicija zove
se agnosticizam, druga dogmatizam i treća realizam. Očigledno da je dogmatski stav
neodbranjiv i neodrživ. Neko mora biti Bog da bi poznavao Boga potpuno i savršeno.
Ograničen čovek može imati samo ograničeno znanje, a ne neograničeno. Retko ko od vernika
koji su načitani i bave se intelektualnim radom da će imati ovakav stav dogmatizma.
Meñutim za teiste je važan drugi stav agnostika, koji kaže: ja ne znam da li Bog
postiji, ne znam o svemiru i celokupnoj realnosti. Ali on ide dalje i kaže: dakle, ja ne znam, ali
dovoljno znam da niko ne zna o konačnoj realnosti niti je iko znao niti će iko znati. Ta izjava
(koja se često danas čuje) sadrži u sebi kontradiktornost, ali isto i drskost i prepotentnost. Prvo,
ona je kontradiktorna, jer kaže ja apsolutno neznam o svetu, ali dovoljno znam da ne samo ja
već niko ne zna. Jer ako neko apsolutno ne zna o realnosti - kako može tvrditi da ipak zna da
niko ne zna. Ako to tvrdi on u sebi ima delimično znanje i nije apsolutni agnostik. Dakle pravi
- apsolutni agnostik mora potpuno i apsolutno ćutati jer u trenutku kad nešto kaže o ovome
svetu on odlazisa pozicije apsolutnog agnostika.
Pretpostavimo da ja kažem: Ja Jovan Ilijev ne znam ni jednu reč na srpsom Jeziku. Ja
sam je upravo izgovorio. Ja moram dovoljno znati srpski da kažem neznam dovoljno srpski (da
ne znamda izgovorim ni jednu srpsku reč). U filozofiji se to zove self-stultifying. Agnostik
kaže: Ja ne znam, ali znam da Ti ne možeš znati o Bogu. To je self-stultifying. Kako znate da
ne možete išta znati, ako ne znate nešto o Bogu da bi ste to rekli.
Ali ta izjava, kao što smo rekli u sebi nosi drskost i prepotentnost, a to je da od svih
ljudi koji su živeli i koji žive uključujući i najveće naučnike, on je jedina osoba koja kaže da
zna da niko od tih naučnika ne zna.
Neki su pokušavali da izbegnu ovu logiku i njenu kritiku time što su svoj skepticizam
stavili u obliku pitanja: "Šta ja mogu znati o realnosti?" Ovakav pristup i način rezonovanja ne
rešava niti izbegava ovu dilemu već je samo odlaže. Ovo pitanje može i treba biti postavljeno
od agnostika i od strane Hrišćana. Meñutim odgovor koj se da odvaja agnostike od realiste. "Ja
mogu nešto znati o Bogu" razlikuje se radikalno od "Ja ne mogu išta znati o Bogu." Kada se
odgovor da u ovoj drugoj formi onda se prikazuje da je on kontradiktoran.
U svakom slučaju neko može da ti da za pravo da poznavati ograničenu realnost je
moguće ali da ne dozvoli bilo kakvo znanje o večnoj realnosti kao što je Bog u Hrišćanskom
teizmu. Ako je to slučaj dve stvari se trebaju zapaziti. Prvo, ova pozicija nije kompletan
agnosticizam, jer drži da se nešto ipak može znati o realnosti. Takav stav ostavlja prostor za
diskusiju da li je ta realnost ograničena ili neograničena, lična ili bezlična. Drugo ta diskusija
nas vodi iza pitanja agnosticizma do debate izmeñu Finite godism (Panteizam, sa čim ćemo se
kasnije pozabaviti).
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 5:53 am

Odgovor Kantovom agnosticizmu.
Kantov argument da se kategorije misli (kao što su jednostavnost i kauzalnost), ne
mogu primeniti na realnost je slab i neuspešan, jer osim kategorije realnosti odgovaraju
kategorijama u našem razumu nikakva izjava,ništa se ne može reći o realnosti, uključujući tu
istu izjavu koju je Kant dao. To znači osim ako bi pravi realni svet bio razumljiv, nijedna izjava
ne bi mogla da se primeni u odnosu na taj svet.
Predoblikovanje (preformation) razuma prema realnosti je neophodno bez obzira da li
neko kaže nešto pozitivno ili negativno. Mi čak ne možemo ni da mislimo o realnosti koja je
nezamisliva. Ali ako bi neko hteo da odbrani argumenta da agnostik ne bi trebalo da da bilo
kakvu izjavu u vezi sa realnošću već samo jednostavno da odbrani neophodna ograničenja, šta
mi možemo znati, može se pokazati da je i to kontradiktorni i uzaludni pokušaj, jer tvrditi da
čovek ne može ništa više saznati nego što su granice fenomena ili kolike se prikazuju je u stvari
povući nenadmašenu liniju za te linije (ograničenja). Ali čovek ne može povući takvu čvrstu
liniju, a da je u isto vreme ne nadmašimo (preñemo preko nje). Nije moguće. Nije moguće
tvrditi da "prikazivanje" se zaustavlja ovde a realnost počinje tu, ako se ne može videti neka
distanca sa druge strane. Drugim rečima, kako neko može da zna razliku izmeñu prikazivanja i
realnosti osim ako on može već poznavati oba, tako da može da napravi komparaciju.
Jedna druga kontradiktornost u Kantovom agnosticizmu odnosi se unutar njegove
tvrdnje da on zna da je NUMENA prisutna, ali ne zna šta je to. Da li je moguće da znamo da
nešto postoji, a da u isto vreme ne znamo šta je to nešto? Zar nije tačno da sve znanje
podrazumeva neku vrstu poznavanja karakteristika (toga nečega). Čak nešto što je i nevidljivo
mora ostaviti neke tragove da bi se moglo zapaziti. Nije moguće potvrditi da nešto postoji a da
u isto vreme ne kažemo nešto o tome. Čak opisati nešto kao ("In-itself") samo po sebi ili
("real") nešto stvarno je reći nešto o tome. Osim toga, Kant je priznao da je to nepoznati "izvor"
prikazivanja koje dobijamo. Sve nam ovo govori o stvarnim; naime to je pravo (real, in-itself
source) izvor utisaka u samom sebi koje mi imamo. Čak i to nije kompletan agnosticizam.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 5:54 am



Odgovor Hjumovom skepticizmu.
Postoje nekoliko načina da se odgovori Hjumu. Prvo, skeptički pokušaj da se izbegne
bilo kakav sud o realnosti je kontradiktoran samom sebi, pošto sam taj pokušaj podrazumeva
sud o realnosti. Kako neko može znati da obustavljanje svakog suda o realnosti je najpametniji
tok ili izbor ako on zaista zna da je realnost nepoznata? Skepticizam podrazumeva
agnosticizam, a kao št smo već rekli agnosticizam podrazumeva neku vrstu znanja o realnosti.
Drugo, Hjumov argumenat da su izjave koje imaju smisla ili odnosi ideja ili empirjske
ne spada ni u jednu od tih grupa. Zbog toga, sama po sebi ta tvrdnja je bez smisla ili
(meaningless). On (argumenat) nije čisto odnos ideja jer nas ne izveštava o realnosti kaošto bi
trebalo. I sigurno argumenat nije empirijskog karaktera - jer kako je možemo proveriti.
Ukratko, Hjumovo razlikovanje i svrstavanje svih izjava i argumenata u dve grupe je
osnova za Ayerov empirijski princip proveravanja, a princip proveravanja sam po sebi nije
empirjski proveren.
Treće, Hjumova izjava da su svi događaji potpuno nepovezani i odvojeni i da čaj "ja"
je samo "svežanj" osećanja je neprihvatljivo. Ako je sve nepovezano onda ne bi postojao
ikakav način da (damo takvu izjavu) kažemo da je sve nepovezano pošto određeno jedinstvo i
spajanje se podrazumeva u potvrđivanju da je sve nepovezano. Šta više reći ili potvrditi "ja sam
samo zbir utisaka o sebi" je kontradiktorno, jer se uvek podrazumeva jedinstvo "ja" koje daje
takvu izjavu. Ali neko ne može da podrazumeva jedinstveo "ja" da bi ga negirao.
Odgovor Logičnom pozitivizmu.
1. Jedna od najvećih i najžešćih kritika logičnog pozitivizma dolazi iz pera
C.E.M.Joad.
On je pokazao da glavni način da se suprotstavimo ovom pogledu na svet nije da
branimo etiku ili religiju, već da se kritički ispita pozicija samih napadača (logičnik
pozitivista). Pozitivisti su najviše izloženi kritici već na samom startu u svojoj tezi. Njihova
glavna teza je: "Nijedna izjava nije značajna (meaningful) ako se ne mže verifikovati u čulnom
iskustvu. Glavni problem ove propozicije je: Kako pozitivisti dolaze na istinu ili verodostojnost
ove propozicije. Prema njihovoj doktrini postoje dve vrste izjava koje su smisaone
(meaningful)
a. one koje su striktno logične.
b. One koje beleže čulna iskustva.
Ali koja od ove dve je osnovna premisa? Sigurno to nije analitička propozicija u
Kantovom smislu ili bilo kom drugom smislu i sa sigurnošću možemo reći da se nije otkrila u
čulnom iskustvu. Možemo se pitati koja od čula nam potvrđuje da je to istina. To postaje ništa
drugo nego stvar ukusa.
Sledeće. Analizirajući logičan pozitivizam Will Herbery kaže: "Ta ideja je bazirana na
premisi da osim zakona logike samo naučne izjave samo izjave koje se tiču činjenica imaju
ikakvog smisla (Meaningful). Ta premisa je proizvoljna pretpistavka koja postaje dogma; šta
više ona je samo-uništavajuća (self-distruct). Ne samo da ona pomatra i proglašava sva ljudska
razmišljanja kao besmislena, dakle sve što ne spada u domen logike i empirijske nauke već na
kraju ona se okreće i uništava samu sebe, jer osnovna doktrina pozitivizma, nije niti princpi
logike, niti zaključak neke empirijske nauke. Mereći je njenom vlastitom kritikom ona je
besmislica."
Kada su pozitivisti izazvani da kažu za šta stavljaju takvu samovoljnu granicu na
ljudska istraživanja, sve što on može reći jeste da on želi da počne na takav način. Kada se
pritisnu da to objasne, pozitivista kaže da on ne daje dogmatičku izjavu o realnosti, već da on
jednostavno daje definiciju. Međutim u tom slučaju, svi rezultati koji treba da slede iz ove
metode pozitivizma nestaju. Čovek ne može da eliminiše čitave aspekte ljudskog razumevanja
na osnovu definicije koju on daje.
Glavni problem sa logičnim pozitivizmom je da on nije empirijski u pravom smislu te
reči, pošto je empirizam objektivan i otvorenog uma i ne postavlja samovoljne granice.
Delimično zbog toga mnogi logični pozitivisti danas žele da se jednostavno zovu empiristi, ali
oni ne mogu da polažu pravo na taj termin, a da u isto vreme ne iznude pitanje. Oni nisu
empiristi zato što isključuju čitave aspekte iskustva, naročito etičkog, intelektualnog i
religioznog. Sve dobre argumente koje pozitivisti daju su jednostavno argumenti za empiriste i
ne idu u prilog njihovog verovanja. Pokušaj bebroj mnogih iskustava koja se dešavaju ljudima,
koje se ne mogu proveriti fizičkim čulima. Profesor Joad to objašnjava vrlo efektivno na
sledeći način: "Ja mogu raditi mentalnu aritmetiku, baviti se sumama u mojoj glavi bez da
upotrebim olovku i dijagram, papir i tablu - a da nemam čulnom iskustvo. Ja mogu mentalno da
saberem i zapamtim određene brojeve, da pravim računice na osnvu sume do koje sam došao,
da sepitam da li sam sabrao pogrešno i da proverim sve ponovo sabirajući izova. Šta više ja
mogu da radim sve to u mojoj glavi. Opet da naglasimo da procesi koji su bili uključeni su bez
sumnje deo iskustva; Ja mogu da razišljam o njima da ih zapamtim i da ih mrzim. Ali oni nisu
čulna iskustva."
U svetlosti ove analize imamo svako pravo da zaključimo da logičan pozitivizam nije
uspeo da sruši religiozno verovanje, jer u samom procesu on ruši svoju osnovnu pretpostavku.
2. Iako je činjenica da je logični pozitivizam inkonsistent unutar same ideje postoji još
jedan problem koji se mora spomenuti, a to je osiromašenje ljudske misli.
Profesor Samuel M.Thomson završava svoj dugi rad na filozofiji religije na važnoj
noti. On kaže da teizam ima svoje probleme, kao što svaka pozicija ima, ali on vidi misteriju i
postupa pažljivo sa njom. Ali poztivisti čak i ne vide misteriju. Zato što ne vide oni ne mogu da
razišljaju o najvećim temama ljudskih misli i iskustava. Teme kao što su život i smrt, Bog i
svet, dobro i zlo su teme velikih umentičkih dela i literature. To su stvari za koje ljudi krvare i
umiru. Velika nesreća za pozitiviste jeste da su oni osudili sami sebe da ne mogu da razišljaju o
takvim stvarima. Za njih najvažnija preokupacija života su stvari koje su spomenute da bi se
zatim odbacile.
Jedna od najvećih paradoksalnih elemenata tog intelektualnog osiromašivanja je
činjenica da konsistentan pozitivista nemože da se upušta u proučavanje prošlosti ili budućnosti
a da to bude meaningful (smisaono) - zato što se on u svojoj tezi ograničio na sadašnjost. Kako,
na osnovu striktno čulnog empirizma možemo reći da je Navuhodonosor zauzeo Vavilon ili da
je Aleksandar Veliki pobedio Persiju. Sigurno mi ne možemo imati pristupa nekim čulnim
izveštajima da su se Navuhodonosor i Aleksandar Veliki borili. To je završeno. Kako je onda
moguće da istorijska nauka postoji. U svakom slučaju mi možemo uzeti dokaze sad, možda
znake na kamenu ili papiru, ali to je čulno iskustvo koje se događa i odvija u sadašnjosti i nije
događaj prošlosti.
Šta mogu logični pozitivisti da kažu o mogućnosti uništenja ljudske rase i posledice da
će zemlja i dalje da egzistira bez čoveka - da je to meangful (smisaona) izjava, jer se to može
iskusiti čulima. Ali doktrina koja vodi do takve besmislenosti je sama po sebi apsurdna.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 5:54 am


Ateizam
Ateizm tvrdi da nema Boga. Oni tvrde da nema Boga u svetu (kao što panteisti to
tvrde), i da nema Boga izvan ovoga sveta (kao što deisti tvrde) Osim toga Boga nema koji je u
isto vreme i u svetu i van, i izvan sveta kao što deisti tvrde. Zadnje ne postoji ni panteistički
Bog koji je iza ovoga sveta a koji je pozvezan sa ovim svetom kao što je razum povezan sa
telom. Dakle ne postoji Bog nigde.
Mora se reći da ateizam nije samo negativan stav. Većina ateista ne vide sebe kao
protiv ili antiteiste već kao ne - teiste. Kao ne-teisti ateisti nude svoj pozitivan stav koji
zovu humanizam, materjalizam, naturalizam ili pozitivizam.
Pošto je naš interes da proučimo pitanje da li Bog postoji i ako ga ima kakav je to
Bog, mi ćemo razmatrati argumente i razloge koje daju vodeći ateisti a koji se odnose zašto oni
veruju da Bog ne postoji. Naročitu pažnju ćemo dati njihovim razlozima zašto ne postoji
teistički Bog.
U ovom kontekstu neophodno je razmatrati negativan naglasak ateizma kao pogleda
na svet u negiranju postojanja Boga.

Ekspozicija Ateizma
Postoji mnogo vrsta ateizma. Termin ateizam pokriva široko polje različitih grupa
mislioca. Postoje tradicionalni ateisti koji veruju da Boga nikada nije bilo niti će ga biti (Jean-
Paul Sartre je primer). Zatim tu su Mitološki ateisti kao Nietzche koji je verovao da je Mit o
Bogu (Bog-mit "God -myth") bio nekada živ, drugim rečima mit po kojem su ljudi živeli i
izgradili moral, vrednosti i norme, (Niče prvi govorio o vrednostima umesto o moralu). Ali taj
mit više nije izvodljiv, nije primenjiv i praktičan.
Pre 30 godina Thomas Altjzer je popularizirao još jednu formu ateizma koja se može
nazvati "dijalektički ateizam". Taj stav prihvata paradoks da je Bog nekada bio živ ali da je
umro u inkarnaciji, raspeću Hristovom, i da je bilo potrebno 2000 god. da to shvatimo.
Postoji semantički i lingvistički ateizam (primer: Paul Van Buren), koji tvrdi da je
govor o Bogu mrtav, drugim rečima da ne postoji kognitivno značenje religioznog jezika.
Pošto (kao što smo rekli) naš interes sa metafizičkim ateizmom, mi ćemo govoriti o
argumentima koji negiraju postojanje Boga u ili van ovoga sveta. Iako je semantički ateizam
opasan jer nam omogućuje da počnemo govor o Bogu i iznesemo argumente, semantički
ateizam ne može da negira mogućnost da postoji Bog koji se može osetiti ili doživeti u
iskustvu. Taj pogled ostavlja vrata otvorena činjenici da se Bog može doživeti u iskustvu.
Svi ateisti ne daju podjednako argumente koji su "ubitačni" po teiste. Kao teisti oni
tvrde različite stepene sigurnosti koji idu od apsolutne sigurnosti do niskog stepena
verovatnoće. Zato nmogi argumenti nisu dati da se pobije , opovrgne Bog (njegovo postojanje),
već jednstavno kao dokazi protiv Božjeg postojanja.
Drugi argumenti se uzimaju od strane drugiha ateista kao definitivni dokaz pobijanja
Boga. Mi ćemo razmatrati obe vrste i pokušati da ih predstavimo u najačem mogućem obliku.
Još jedna stvar se treba imati na umu kad se govori o ateizmu a to su dve različne
taktike ili dva različita pokušaja da se negira bog. Prvi pokušaj je da se napadne sam temelj na
kome ljudi zidaju veru u Boga( Fraojd, Fojerbah). Pošto to nisu argumenti koji pobijaju Božje
postojanje već objašnjavaju zašto ljudi verju u Boga - to ćemo razmatrati u sledećem poglavlju.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 5:55 am


Sada ćemo pokušati da analiziramo glavne argumente, kao pokušaj da se dokaže da Bog ne
postoji.
1. Kauzalnost vodi do beskrajne regresije - Neki ateisti tvrde, kao Bertrand Russo da
ako sve ima uzrok onda i Bog ima uzrok, a utom slupčaju Bog ne bi mogao postojati. A ako
Bogu nije potreban uzrok onda ni ovome svetu nije potreban uzrok. Ali ako je ovome svetu
potreban uzrok onda je potreban i Bogu što znači da Bog ne postoji. Tako da bez obzira da li
sve ima uzrok ili nema uzrok Bog ne postoji. Ali ako pritisnemo princip kauzalnosti do kraja i
insistiramo da je svemu potreban uzrok onda se upuštamo u beskrajnu regresiju i nikada
nećemo stići do prvog uzroka. (to jest Boga).
2 Kauzalnost vodi do nemoguće samo - uzročnog Boga - Tu tezu je prvi izneo (Jean
Paul Sartre). Ona se može formulistai na sledeći način: "Ako u saglasnosti sa principom
kauzalnosti tvrdimo da sve mora imati uzrok ili u sebi ili van sebe onda moramo prihvatiti da
ako dođemo do uzroka kome više nije potreban bilo kakav uzrok izvan sebe (primer; Bog),
onda taj uzrok mora imati uzrok za postojanje unutar sebe (for its betug wifhin izself). To
znači da Bog mora biti samo - uzročno biće. Ali samo uzročno biće je nemoguće; jer
prouzrokovati samog sebe da postoji, znači da bi neko morao da postoji, pre svog postojanja -
što je nemoguće.
3. Moralni argumenti protiv božjeg postojanja - Najveći pokušaji da se pobije i
opovrgne božje postojanje dolazi iz moralne sfere. Oni su formulisani na razne načine od strane
različitih mislioca. Mi ćemo razmatrati pet glavnih pokušaja da se negira božje postojanje.
A. Pierre Bayle's Poznata dilema za teiste - U kasnom sedamnestom veku Bejli je
formulisao klasičan argument iz ugla problema zla. Ono počinje sa neoborivom činjenicom da
zlo postoji u svetu. Ako bi zaista postojao svemogući Bog on bi uništio on bi mogao da uništi
zlo. Ali zlo i dalje postoji - nastavlja se, nije uništeno. Zbog toga Bejli tvrdi da je ili: (1) Bog
nemoćan (slab) i ne može uništiti zlo (2) zloban i zao neće, ne želi da uništi zlo (3) Bog je i
zao i nemoćan ili (4) uopšte ne postoji takav teistički Bog. Ukratko da bi rešili ovu dilemu
(samo ograničen Bog koji je dobar i želi da uništi zlo ali ne može) može rešiti ovu dilemu.
Beskonačno savrešen i apsolutno svemoćan Bog u koga teisti veruju je logično isključen.
B. Bertrand Russell's - moralna negacija Boga. Russel_ov argument je formulisan na
sledeći način: Ako zaista postoji Moralni zakon kao što teisti tvrde, (onda je on ili rezultat
Božje naredbe (dekreta), zato što je on tako rekekao) ili nije rezultat toga. Ali ako je on rezultat
Božje naredbe onda je ona samovoljna (naredba) i u tom slučaju Bog nije dobar. Tako da
"dobaro" znači ono što je Bog svojevljno (samovljno) proglasio kao dobro i ne može biti
drugačije. (Zaista Bog bi mogao da bilo šta proglasi dobrim uključujući mržnju, okrutnost,
silovanje i nehumanost). Sa druge strane, ako moralni zakon i dobro nije rezultat Božje
naredbe, onda je sam Bog podložan nekom suštinskom dobru, "dekretu koji formuliše šta je
dobro" ko je izvan njega (Boga) i kome je on sam podložan.
Ali ako je bog podložan i potčinjen nekom suštinskom dobru onda on nije večan,
savršen i nema krajnju odluku. To večno nepromenljivo i superiorno dobro sadrži konačne
(ultimate) večne vrednosti u svemiru. Tako da iz ovoga proizilazi da ili Bog nije suštinski
dobar jer je samovoljan ili nije večan. Nema krajnju zadnju reče jer je podložan nečemu što je
izvan njega (što proglašava dobro).
U svakom slučaju ova teza eliminiše teističkog Boga koji je u Biti dobar, večan i
nepromenljiv i koji poseduje nepromenljive vrednosti.
Eussel priznaje da na osnovu ove teze ne može da dokaže da Bog postoji. Zaista
moguće je da postoji samovljan teistički Bog, ali pita se Russel ko bi služio takvom biću. Ono
na čemu on insistira je da na osnovu ovog argumenta ne postoji mesto za Teističkog Boga koji
je dostojan najvećeg obožavanja i poštovanja.
C. Albert Camus: Teizam je suprotan humanitarnosti - Ukratko Camus tvrdi u
njegovoj knjizi kuda (plague) da čovek ili mora da se pridruži doktoru i bori protiv kuge
pacova koje je Bog poslao na grešni svet ili mora da se pridruži sveštenicima i odbije da se bori
protiv kuge jer bi se u tom slučaju borio protiv samog Boga koji je poslao kugu. Ali ako se
odbije da se bori protiv kuge onda je to Anti - humanitarnost jer se odbija da se pomoge i
olakšaju potnje.
Sa druge strane, boriti se prtiv kuge znači boriti se protiv Boga koji je poslao sud nad
ovaj grešni grad. Zaključak je ako je humanitarnost ispravna onda teizam nije. Ako postoji bilo
kakav Bog onda se moramo odupreti njemu jer je on čak protiv humanitarnosti. Dakle svedobri
Bog ne postoji.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 5:55 am


Stradanje nevinih - Suprotno nekim deistima koji tvrde da je ovo najbolji mogući
svet, postoji neporečena, "neoboriva" činjenica života da se ovaoj svet može poboljšati. Na
primer, nije svako zlo zasluženo; okrutnost, svirepost, rak i silovanje mnogo puta pogađaju
nevine žrtve. Ali sveznajući, svemoćni Bog i sve dobri Bog ne bi dozvolio da nevini stradaju.
Čak i samo jedna nepravda u svetu - a znamo da postoje mnoge - i idu u prilog protiv Boga koji
je opisan u Bibliji kao pravedan Bog.
Teisti se ponekad suprotstavljaju ovom argumentu iz razloga da je moguće (logično)
moguće da postoje nepznati razlozi za patnju nevinih. Međutim ateisti odgovaraju na to i kažu
"osim ako teisti ne prilože verodostojne razloge za patnju nevinih, teistički stav je praktično
ako ne i logično nemoguć." To zanči da osim ako teisti ne prilože verodostojna objašnjana za
patnju nevinih postoje praktično nemoguće da Bog postoji. Jer zašto bi neko verovao u Boga za
čije postojanje nemamo verodostojni razlog Da li bi iko verovao da je Eichmann bio moralno
dobar čovek iz razloga da (postoji) je moguće da postoji dobro objašnjenje za njegovo ubijanje
miliona Jevreja. dokazi govore protiv svemogućeg i svedobrog bića koje ni zovemo Bog i čista
jena takva mogućnost da možda postoji takav Bog nema jakog temalja.
E. Neopravdane patnje - Teisti ponekad tvrde da je neko zlo neophodno stanje ili način
da se dođe do večnog dobra. Na primer, patnja se nekad koristi da bi se steklo strpljnje. Ali
neki ateisti misle da ovaj argumenat ide protiv Božjeg postojanja. Jer ako je patnja opravdana
onda je pogrešno raditi na tome da se ona eliminiše (ukloni). Ali na osnovu humanitarnih
razloga mi znamo da nije pogrešno da radimo na tome da je eliminišemo. Mi znamo i ubeđeni
smo da je to ispravan način Dakle zaključak je da patnje nisu opravdane. Ali ako patnje nisu
opravdane onda teistički Bog ne postoji, pošto je postojanje takvog teističkog Boga
nepomirljivo sa nepopravljivim patnjama. Zaključak je da teistički Bog ne postoji, drugim
rečima raditi na eliminaciji patnji je ispravni put, ali ako postoji deistički Bog koji uzima i
koristi patnje kao način da se dođe do večnog dobra onda raditi protiv patnji je pogrešno, jer bi
to značilo raditi prtiv samog Boga. Rezultat je da ne postoji teistički Bog.
Poboljšanje Božjeg postojanja na osnovu Božje prirode i stvaranja
A. Antinomija Svemoćnost - Neki ateisti tvrde da je svemogući Bog kontradiktornost u
izrazu. Ako zaista postoji svemogući on bi mogao da radi apsolutno sve, uključujući čak,
"stvarenje stene tako teške koju ne bi mogao da podigne" ili da stvori monstruma (čudovište)
koji možše da izađe iz konteole. Ali ako bi Bog mogao da napravi nešto što ne bi mogao da
kotroliše, onda on ne bi mogao biti svemoćan, pošto bi postojalo nešto što bi ga svladalo.
Zaključak je "ne postoji svemoćni Bog kao što to teisti tvrde".
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 5:56 am


Antinomija Savršenstva - Tradicionalni teisti tvrde da Bog poseduje konpletno
savršenostvo. Ali to je nemoguće pošto su neka savršenstva međusobno isključiva. Kako može
jedno to isto biće posedovati ljubavni gnev? Bog ne može biti sveznajući i pun (savršene
ljubavi), ako bi bio sveznajući, onda bi on zasigurno znao što će se desiti u budćnosti. Ali ako
je budućnost sigurna, onda kad sutračnjica dođe ljudi nisu stvarno slobodni da čine išta drugo
osim onog što je Bog znao da oni mooraju činiti. Međutim Bog koji je savršen u ljubavi ne bi
nikoga prisilo ili naterao ljude da išta čine protiv njihove volje: Ljubav nikada nije
deterministička (da određuje, odlučuje), prinudna. Ljubav uvek dopušta objektu voljenja
(ljubavi) slobodnu da prihvati ili odbaci ljubav. Zbog toga Bog ne može biti i sveznajući i
savršen u ljubavi u isto verme. Ako je on slobodan onda je on slobodan da čino zlo. Ali ako je
on apsolutno dobr onda on ne može da čini zlo. Ali on ne može da bude i slobodna a da ne
bude slobodan da čini zlo.

Anatomija stvaranja - Mnogi teisti veruju da je Bog neophodno i potrebno biće i da
je njegova volja jednaka sa njegovom suštinom. Ali iz ovoga neki ne-teisti tvrde da što god
Bog zaželi njegova želja i volja mora biti nužna i neophodna. Sa druge strane teisti takođe tvrde
da je Bog bio slobodan da nestvara; Ali to je nemoguće za stvorenja da teku iz neophodnog,
nužnog i slobodnog Boga. Ili je Bog neophodan (što je suprotno tradicionalnom teizmu) ili je
stvaranje neophodno (što je takođe teističkom pogledu da je Bog slobodan da stvara svet). U
svakom slučaju tradicionalni teistički Bog ne može postojati.
D. Anatomija vremena - Mnogi teisti veruju da je svet imao početak u vremenu. Svet
nije večan. Samo je Bog večan. Ali ako je svet počeo u vermenu onda je moralo da postoji
vreme pre nego što je vreme počelo. Međutim nemoguće je da imamo vreme pre nego što je
vreme počelo.

Zaključak: nemoguće je da postoji teistički Bog koji je stvorio svet u vremenu.
Negiranje Boga na osnovu prorode i ljudske slobode - Ako sam ja slobodan onda Bog
ne može postojati. Sloboda podrazumeva odgovornst za moja dela. Ali ako Bog postoji onda ja
nisam u potpunosti odgovoran za moja dela. Šta više ako postoji Bog onda ja ne mogu biti
slobodan jer bi moja sloboda bila propisana sa njegovim nebeskim determinizmom. Ali ja sam
slobadan; u stvari ja sam potpuno slobodan. Ja ne mogu da izaberem da ne budem slobodan, jer
sam izbor da ne budem slobodan je akt moje slobode koja otkriva kako sam slobodan. Tako da
moja sloboda eliminiše mogućnost za postojanje Boga. Jer ili sam apsolutno slobodan da
odlučim za sebe ili nisam slobodan jer Bog odlučujuje za mene. Ali ja sam apsloutno slobadan
da odlučim za sebe. Zaključak: Bog ne postoji.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 5:58 am


Evolucija Ateizma
Neki od doprinosa Ateizma - Postoje dve glavne oblasti u kojima su ateisti napravili
značajan doprinos prema izgardnji adekvatnog pogleda na svet. Prvo, oni su pomogli da
eliminišu neke od kontraditorinih pogleda na svet. Drugo, oni su dali korekturu za neka
pogrešna shvatanja Boga i njegoveg odnosa prema svetu.
Kritika Principa Dovoljnog Razloga je Ispravna - Ateisti su u pravu kada tvrde da
princip dovolnog razloga - da je svakoj stvari potreban uzrok ili objašnjenje - vodi do večne
regresije a ne do Boga. Ako je svakoj stvari potreban uzrok onda je i Bogu potereban uzrok i
tako se može ići u beskonačnost. Ako je taj princip sveobuhvatan, onda niko ne može držati da
Bog bude izuzetak tom principu. Zašto da Bog bude izuzetak. Zašto ne reći da svetu kao
takvom i svemiru nije potreban uzrok? Dovoljan razlog ne vodi do večnog Boga već večne
regresije.
Samo - uzročno biće je nemoguće - Neki teisti su pokušavali da izbegnu zaključak da
Beskonačna regresija nalaže pricip dovoljnog razloga tvrdeći da taj princip pravi jedan uslov:
"svakoj stvari je potreba uzrok ili u drugoj stvari ili u samoj sebi" Na osnovu ovoga svet ima
svoj uzrok u drugoj stvari (Bogu) ali Bog ima svoj uzrok u samom sebi. Ali ateisti su u pravu
tvrdeći da to vodi do kontradiktornog koncpeta o Bogu. Ako je Božji uzrok u njemu samom,
onda je Bog samouzročno biće. Međutim nemoguće je prouzrokovati svoje vlastito postojanje.
Uzroci ontološžki dolaze pre posledica, tako da bi Bog trebao da bude (postoji) pre sebe. Ono
čemu je potreban uzrok je u stanju potecijalnog življenja, ili postojanja, dok je ono što on
prouzrokuje u stanju stvarnosti (aktuelnosti). Tako da samouzročno biće bi bilo simultano
(istovremeno) u stanju potencijalnosti i stvarnosti u odnosu na biće, što je nemoguće.
Neki nemogući koncepti o Bogu - Ateisti su u pravu kada kažu da je pogrešno
razumeti svemogućnost (svemoćnost) kao sposobnost da se može raditi sve. Čak i Bog ne može
raditi ono što je logično kontradiktorno ili ono što je stvarno nemoguće. Logično je nemoguće
za Boga da napravi kvadratne krugove i nemoguće je za Boga da sagreši "Bog koji bi prestao
da bude Bog, ili prestao da bude dobar ne bi bio teistički Bog". Postoje mnoge stvari nemoguće
za teističkog Boga. On ne može da promeni njegovu prirodu; on ne može da radi ono što je
kontradiktorno; on ne može biti savladan u njegovim stvorenjima: on ne može da postigne
određeni cilj bez određenih sredstava (na primer on ne može biti obožavan osim da stvori bića
koja su sobodna). Ateisti su bez sumnje u pravu kada stavljaju određene restrikcije na ideju
Svemogućnsti. Bog može raditi ono što je stvarno moguće da se radi. kontradiktornost je
nemoguća čak i za svemogućeg Boga. Sigurno postoje i druge kritike teističkih koncepata koji
su ateisti koregirali. Ne može postojati vreme pre vremena; Bog se ne može razumeti u smislu
ograničenih antropomorfskih slika; potpuno statičan Bog ne može se dinamično odnositi u
promenjivom svetu i tako dalje.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 6:01 am



Kritika Ateističkog pogleda na svet
Ni jedan od gore spomenutih argumenata ili doprinosa ne može srušiti ili potkopati
teizam i u najvećem broju slučaja postoji katalizator za teizam, ostalo je nevalidna kritika. Ili su
zasnovani na pogrešnoj koncepciji ili zanemaruju neke mogućnosti da izbegnu ateizam.
Pokušajmo da analiziramo idealan odogovor argumentima koji su dati u prilog ateizama ili
protiv teizma.
Kauzalnost ne mora voditi do večne regresije
Kritika da je svemu potreban uzrok i da mora postajati beskonačna regresija je zidana
na pogrešnoj osnovi, od principa kauzalnosti, ili možda meša princip egzistencijalne
kauzalnosti i princip dovoljnog razloga. Princip dovolnog razloga tvrdi da sve mora imati
uzrok. To bi kako ateisti kažu vodilo do kontradikcije da je Bog sam sebi uzrok. Ali svi teisti
ne koriste taj princip podjednako. Na primer: Toma Akvinski tvrdio je da samo ogranočena
bića koja se menjaju i koja su ovisana - njima je potreban uzrok. To ne vodi do kontradiktornog
samouzročnog bića već do nekontradiktornog bez-uzročnog Boga, to jest biće kome nije
potreban uzrok.

B. Kauzalnost ne vodi do Nemogućeg samouzročnog bića
Kao što smo rekli (Jean Paul Srstre-Žan Pol Sartr) je tvrdio sledeće: "Sve u svetu je
prouzrokovano, ako Bog postoji i ako je on uzrok svega dakle svih uzroka. Onda Bog mora
imati uzrok. Ali pošto je Bog on ne može imati uzrok onda on mora imati uzrok u samom sebi.
Ali samo uzročno biće je nemoguće jer to znači da bi neko morao da postoji pre svog
postojanja da bi prouzrokovao svoje postjanje, i zbog toga Bog ne može da postoji".
Mi se u potpunosti slažemo sa Sartrom, i njegov argumenat je validan. Biće koje
prouzrokuje samog sebe je nemoguće da postoji to je kontradiktornost. Međutim neophodno je
zapaziti da u ovoj tezi Sartr kaže da se ovaj zakon odnosi na ograničena bića i bića koja se
menjaju, rađaju i nastaju. Dakle sve što nastaje, rađase mora imati uzrok. I zbog toga nelogičo
je kao što Sartr kaže da neko može postojati pre svog rođenja da bi sam sebi uzrok.
Ali kao teisti tvrdimo da je Bog od večnosti i da nema početka. I kao takvom njemu
nije potreban, uzrok. On nije samo uzročno već bezuzročno biće. Na ovakav odgovor ateisti
odmah odogvaraju ako Bogu nije potreban uzrok onda ni svemiru nije. (Kao što smo primetili
Bertand Russel je tom linijom rezonovao). Međutim i najveći ateisti moraju priznati da na
osnovu II zakon termodinamike koji kaže da upotrebljive energje ima sve manje u svemiru i da
sve vodi prema konačnoj entrepiji govori da je svemir imao početak. To vam je slično satu.
Ubacite baterije i on počne da radi i radiće dokle ima energije u baterijama. Svakim danom
energije je sve manje. Dakle postojao je trenutak kada je svermir radio sa maksimumom
energije i onda se gubi - zaključak svemir je imao početak a to nalaže nekoga koji ga je pustio u
"pogon". Dakle svemir nije od večnosti.

C .Bajlelova (Bayle) moralna dilema je nevalidna
Teisti se mogu suprotstaviti Bajelelovoj dilemi i argumentu da "zlo nije pobeđeno".
Ova izjava prihvata dve premise kojima se može suprotstviti:
1. On podrazumeva da se ništa nije uradilo da bi se zlo uništilo do danas, sa druge
strane mnogi hrišćanski teisti veruju da je zlo bilo pobeđeno sa Hristovom smrću na krstu. To
je moguće i potrebno je sagledati verodostojnost dokaza za ovu tvrdnju.
2. Bajli podrazumreva da pšto zlo nije pobeđeno do danas, ono nikada neće biti
pobeđeno. On ne daje nikakav pravi dokaz za impliciranje premise da ako svedobar i pun
ljubavi Bog; i svemoćni Bog nije uništio zo do danas (sada), da On to nikada neće uraditi.
Teisti mogu čak okrenuti Baulov argumenat u svoju korist kao dokaz da će zlo biti
pobeđeno. Teisti mogu prevazići sledeći argument; Svedobar i pun ljubavi Bog uništio bi zlo i
svemoćni Bog može uništiti zlo. Ali pošto zlo još nije konpletno i potpuno uništeno to znači na
osnovu Božje prirorde da će zlo jednog dana biti uništeno. Drugim rečima garancija da će zlo
biti sasvim uništeno (otklonjeno), je u samom Božjem karakteru. Ograničen Bog ne može dati
takvu sigurnu nadu, samo Bog teizma daje potpunu garanciju da će zlo biti uništeno. Tako,
umesto da zlo eliminiše logičnu mogućnost za Teističkog Boga, teisti mogu slobodno da tvrde
da samo teistički Bog može dati garanciju za uništenje zla.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 6:02 am



D.Moralan zakon ne mora biti samovaljan ili superioraniji od Boga
Russelova dilema je pogrešna za teizam. Teisti mogu tvrditi da moralni zakon nije
izvan niti superiorniji od Boga, niti samovoljan ni bezvredan za Boga. Umesto da dolazi iz
Božje samovoljne volje, moralni zakon se može videti kao ukorenjen (utemeljen) u Božjoj
nepromenjivoj, dobroj i milostivoj prorodi. Ako je moralnost osnovana na Božjoj prorodi a ne
na Njegovoj samovoljnoj volji onda ta providna dilema je rešena. U ovom slučaju ne postoji
ništa (ultimate) izvan Boga što bi učinilo Boga da bude potčinjen. Bog ne može biti ništa manje
nego apsolutno dobar. I u tom slučaju ne može se reći da je to samovljno, jer On ne može ništa
želeti što je suprotno Njegovoj prirodi. Bog ne može da odluči da ne voli niti on može poželi da
se okrutnosti i nepravde odvijaju. Božja volja može se izraziti u skladu sa njegovom
nepromenjivom dobrtom pirorodom.

E.Teizam nije Anti humanitaran
Kamusov argumenat je osnovan na pogrešnoj dihotomiji (podeli); on pretpostavlja
razdvojenost između borbe protiv kuge i verovati u Boga. Teisti bez ikakvih teškoća mogu da
veruju da borba protiv kuge znači raditi za Boga koji je protiv svakog zla i patnje. Šta više,
teisti mogu tvrditi da jedini pravi i efektivni način da se suprotstave kugi je putem vere u Boga.
Osim toga Kamu podrazumeva da pošto je Bog poslao kugu, samo humanitarci imaju
pravo da se bore protiv kuge. Ali teisti mogu da kažu da su ljudi doneli kugu na sebe same sa
svojom bunom protiv Boga i da je jedini pravi i potpuni način da se kuga zuaustavi da se
predamo Bogu. Ako je to istina onda boriti se protiv kuge znači boriti se protiv čovekove
tvrdoglave volje i ta borba bi mogla da zahteva da pokažemo milost onima kojima je to
potrebno. "Samo zato što je neko napravio krevet od trnja i zadobio rene od ležanja na njemu",
ne znači da vernici ne bi trebalo da mu pomognu u lečenju njegovih rana. Teisti mogu tvrditi da
je čovek buneći se protiv Boga, naneo kugu sam na sebe, ali on ne bi trebalo da odbije da mu
pomogne da se izleči. Šta više, teisti bi trebalo da tvrde sasvim suprotno. Jer ako Bog u svojoj
ljubavi opominje čoveka o posledici greha koje će mu doneti strahovite posledice, onda će on
sigurno biti milostiv u postupanju sa njim ne bi li doveo do fizičkog i duhovno preobražaja i
usmeriti ga na pravi put. U ovom slučaju samo teisti mogu tvrditi da je samo teizam u pravom
smislu huamnitaran, pošto samo teizam daje nadu da se čovek može spasiti od kuge koju je
naneo samom sebi.

F.Patnje ne nevinih ne eliminišu Teizam
Pogrešno je za ateiste da tvrde da postoji stradanje nevinih i da na osnovu toga Bog ne
može postojati. Pre svega moguće je da su sve patnje zaslužene i da je Božja milost koja
spasava ljude od više stradanja koja oni zaslužuju. Drugo, ateisti moraju da dokažu da ne
postoje nevina stradanja već neopravdane patnje. Teisti mogu da tvrde da su neka "nevina"
stradanja dobra i da ovaj svet nije poslednje poglavlje u izveštaju ljudskih patnji. Oni mogu
tvrditi da ovaj svet nije najbolji mogući svet, ali da je najbolji mogući način da dođemo do
najboljeg mogućeg sveta, koji će tek doći. Oni mogu tvrditi da su patnje neopravdani preduslov
da se postigne najveće dobro. Imajući na umu činjenicu da se najvrednije stvari u svetu često
postižu samo mukotrpnim trudom i patnjom. Postoji eksperimentalna verodostojnost teističke
tvrdnje. Na ovoaj način neposredno (Immediate) zlo može voditi do konačnog i večnog dobra.
Jedna stvar je sigurna a to je da ateista ne može insistirati na svojoj tvrdnji da je zlo
krajnje (apsloutno) neopravdano, a to je ono što on mora činiti ako bih hteo da eliminiše Boga
na osnovu patnji.. Jer ako je neko zlo apsolutno neopravdano u ovome svetu, onda bi morao
postojati neki apsolutni standard pravde sa kojim bi se nešto sudilo i naznačilo kao nepravedno.
Apsolutna nepravda zahteva apsolutni stantdard poravde. Ali to nas vodi pravo nazad do Boga,
apsolutnog standarda pravde iza ovoga sveta. Ukratko jedini način da negiramo Božje
postojanje zauimajući argumenat problema zla je da uzmemo, (posit)....... Boga kao apsolutnog
moralnog standarada pravednosti iza ovoga sveta. U tom slučaju, ako je ateizam kao pogled na
svet istinit bili bi pogrešni njihovi argumenti jer se okreću protiv njih.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 6:02 am



G. Raditi na otklanjanju patnji ne dokazuje da Bog postoji
Ateistički argumenti da raditi protiv Božjeg načina patnje da bi se postiglo veće dobro
bi eliminisalo teizam je pogrešno iz dva razloga. Prvo, u najboljem slučaju, ateistički argument
bi samo otklonio takvo rešenje problema zla ali ne bi eliminisalo Boga. Teisti se mogu složiti
da Bog mora da dostigne najveće moguće dobro. On se isto može složiti da dopuštanje zla je
neophodno da bi se postiglo najveće dobro. Ali iz toga ne možemo da zaključimo da raditi u
pokušaju otklanjanja zla čovek na neki način radi protiv Boga. To ne bi dokazalo da nema
Boga. Ali čak i ovaj zaključak ne može slediti, jer može biti da je Božja volja da dozvoli (kroz
ljudsku slobodu) ali ne i da potpomaže patnje kao način do najvećeg dobra. Otac može
dozvoliti bol hirurškog zahvata da bi spasao život svog deteta, a da u isto vreme ne bude
okrivljen za svoje dete.
I ovde je ateistički argumenat kontradiktoran. Iz ateističkih premisa čovek može izvući
jak teistički zaključak koji sledi: Ako Bog mora da uloži napore da bi postigao najveće dobro u
ovome svetu i da dozvoljavanje zla je načn na koji se postiže najveće dobro, onda sledi da je
najbolji način za Boga da postigne nejbolji svet. Jer da je Bog učinio drugačije bilo bi manje
nego što on može najviše učiniti. I ako bi ateista želeo da povuče premisu da Bog mora učiniti
najbolje i najviše u njegovoj moći, onda je izgubio jačinu njegovog argumenata protiv Boga.
Jer, ako Bog me mora da učini najviše u njegovoj moći, onda on nema zakonito pravo da se
žali da ovaj svet nije najbolji koji je Bog mogao da stvori. Uprkos svim zalima koja se nalaze u
svetu, on je ipak na mnogo načina dobar svet i to bi bilo kompatibilno sa Bogom koji nije
morao da stvara najbolji svet, već jednostavno dobar svet. Sa druge strane, ako Bog mora
učiniti svoje najbolje, onda dozvoliti zlo da bi on postigao svoje najbolje, čini se da je to
najbolji način na koji Bog može da deluje. Neke vrline (kao što su strpljenje i hrabrost) nisu
mogućio bez zla i najveći stepeni nekog zadovoljstva i vrlina (kao oproštenje i pomirenje ne
mogu se postići bez određene mere zla i da bi se postiglo veće dobro.

H. Nesposobnost da se učini nemoguće ne pobija Božju svemoćnost.
Uprkos činjenici da svemoćni Bog ne može učiniti neke stvari ne negira njegovo
postojanje; ono jednostavno pokazuje da neke aktivnosti nisu kompatibilne sa svemočnošću.
Svemoćnost ne znači sposobnost da se radi ono što je nemoguće; to podrazumeva samo
sposobnost da se radi samo ono što je stvarno moguće. Ako je to ograničenje koje se pripisuje
Bogu da ne može da čini zlo ili nesposobnost da prestane da postoji ili da ne bude
kontradiktoran samom sebi onda je Bog ozbiljno "ograničen". Jedina "ograničenja" koje Bog
ima su neograničene mogućnosti njegove vlastite prirode i volje. Bog ne može da stvori kamen
koji je toliko težak da ga ne može podići, to je nemoguće. Jer ako ga može stvoriti onda ga
može i kotrolisati i može ga uništiti i to je potpuna i uspešna kontrola koju neko može da
zamisli.

I. Inkompatibilnost savršenstva u Bogu ne dokazuje ispravnost Ateizma.
Može se reći da nije kontradiktorno da se tvrdi da su određene stvari inkompatibilne sa
apsolutnim, večnim i savršenim bićem. Nesavršenstvo, zlo i ograničenja nisu potvrđena od
strane Boga. Ali umesto da ta činjenica negira Božje postojanje, ono može uspostaviti njegovu
savršenost. Bog ne može biti kamen, on ne može imati telo. Večno telo ili kamen je suprotnost
u terminima: ograničen neograničenošću. Ove reči se moraju razumeti o Bogu samo
metaforično, a ne metafizično; one mogu biti informativne po pitanju šta Bog radi ali nisu
diskriptivne po pitanju šta je on.
Savršenstva kao što su ljubav i pravda nisu inkompatibilne u Bogu. Oni su različiti, ali
nije uvek sve što je različito u isto vreme i inkompatibilno. Radijusi ili obimi krugova su
različiti, ako su svi kompatibilni na centru. Šta je drugačije i ponekad naizgled inkompatibilno
u ovome svetu ne mora da znači da mora biti inkopatibilno u Bogu. Na primer može postojati
pojam kao pravedna ljubav ili ljubav pravedna. Takođe Bog može biti sveznajući i pun ljubavi,
jer njegovo večno znanje može se pokazati u dozvoljavanju čoveku da upotrebi slobodu da čini
zlo bez da ih se prisili protiv njegove volje tako da kroz nju on može postići najveće dobro za
sve.
Bilo šta što može da se pokaže da je inkompatibilno sa Božjim savršenstvima kao na
primer, večno pravedan, pun ljubavi i tako dalje, ne negira Boga; to samo pokazuje da bilo šta
što ima ograničenja ili bilo šta što je inkompatibilno sa prirodom svete ljubavi nije Božja
karakteristika. Često puta ljudi mešaju Božju aktivnost sa njegovim atributima. Gnjev, na
primer nije nešto što označava Boga i njegov karakter. To je nešto što on čini i što nije
konsistentno sa njegovom prirodom jer je to ono što su stvorenja donela svojom slobodnom
voljom na sebe. Sunce koje stvrdnjuje glinu je isto sunce koje topi vosak. Sunce održava istu
konsistentnu silu na elemente, ali receptivnost (prijemčivost) predmeta na koje ono sija
odlučiće da li će isti zraci omekšati ili otvrdnuti ga. Tako je isto i sa čovečijim srcem. Prema
teizmu Božji atributi se ne menjaju, ali njegova dela, njegova reagovanja se menjaju u skladu
sa promenama u ljudskom pristupu prema njemu.

J. Zavisnost stvaranja ne otklanja Boga kao neophodnog bića.
Nije kontradiktorno da se veruje da je Bog neophodno biće i da se u isto vreme tvrdi
da je stvaranje zavisno. Jedina stvar koju neophodno Biće mora želeti neophodno i bezuslovno
je neophodnost njegove vlasti prirode. Ne postoji neophodnost u stvorenjima da zahteva da
Bog postoji. Prema teizmu, Bog je slobodan da stvara ili da ne stvara. To je potpuno
konsistentno (dosledno) čak i sa teističkim Bogom koji je pun ljubavi. Ljubav ne zahteva da
Bog stvara. Ljubav može jednostavno da vodi Boga da poželi da stvara večno biće koje je po
svojoj prirodi savršena ljubav ne mora išta da radi. On jednostavno mora biti Bog savršene i
večne ljubavi što po svojoj prirodi on je takav. Naravno, niko drugi ne bi znao da je on ljubav
ako ne čini dela ljubavi. Ali neko ne mora nešto da uradi da bi bio nešto. Osoba mora da postoji
da bi funkcionisala i radila, ali ona ne mora da radi, funkcioniše da bi postojala. Ukratko, Bog
mora neophodno želeti njegovo vlastito biće, ali on ne mora da neophodno želeti išta drugo. U
stvari, tebi mogu tvrditi uporno suprotno ovom ateističkom prigovoru. Teisti mogu da kažu da
je u samoj Božjoj prirodi da deluje slobodno, a ne pod pritiskom. Ljubav se ispoljava slobodno
ili nikako. Tako da ako dela stvaranja dolaze tek od Boga koji je po prirodi ljubav ona mora da
dolaze slobodno. Neophodnoje za samu prirodu koja je ljubav da deluje slobodno.
Temporalno (vremensko) stvaranje ne opovrgava teističkog Boga
Pogrešno je zamisliti stvaranje u vremenu. To pretpostavlja da je vreme već tamo kao
kontinuum ili realnost izvan Boga. Bolje za teiste da govore o stvaranju vremena. vreme je
prateći elemenat sveta koji je stvoren ikoji se menja. Tako da je vreme otpočelo kada je Bog
pokrenuo promenjive procese ovoga sveta. Jedina stvar "pre" vremena je bila večnost. U skladu
sa tim ne može se govoriti da je bilo vremensko "pre" pre vremena. Svako pre i svako posle je
otpočelo sa vremenom. Reč ranije ili pre može se upotrebiti samo na nevremenski način u frazi
"pre nego što je vreme počelo." Ateistička antimonija vremena ne opovrgava Božje postojanje;
u najboljem slučaju ono samo popravlja pogrešan način govora o vremenu i stvorenju. Bog nije
inkompatibilan sa ljudskom slobodom.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 6:03 am


Bog nije inkompantibilan sa ljudskom slobodom
Božja determinacija i ljudska sloboda nisu isključivi, oni se ne moraju prihvatiti ili
odbaciti u datoj situaciji. Postoji više načina na koji teisti mogu da pomire ove dve ideje. On
može da tvrdi da je Bog determinisao (odlučio) da ljudi budu slobodni. On isto može tvrditi da
Bog kontroliše svet time što on zna šta će ljudi izabrati da čine. Znati šta će čovek raditi sa
njihovom slobodom nije isto kao i predodrediti šta oni moraju da rade protiv njihove slobode.
Ova druga tvrdnja je inkompatibilna sa Bogom koji je ljubav i dobrota, a prva tvrdnja bi
prirodno sledila od takvog Boga. Ako ljubav polazi sa osnove da ubeđuje a ne da prisiljava,
onda kad se dozvoli čoveku da slobodno odluči svoju vlastitu sudbinu čini se da je to ispravan
način da se postupa prema čoveku. Na osnovu ovoga, teisti mogu tvrditi da ljubav Božja smatra
potrebnim da ako je on odlučio da stvori stvorenja koja će moći voleti, onda ona moraju biti
slobodna; ta sloboda koja je neophodna dolazi iz same prirode koja je ljubav. Na taj način Bog
i čovek bi bili odgovorni za svoje slobodne postupke. Bog bi snosio krivicu i konačnu
odgovornost jer ih je stvorio kao slobodna bića. Bića bi bila neposredno odgovorna jer nisu
prisiljena da izaberu šta je moralno neispravno već su imala slobodu da to izaberu. Bog može
indirektno biti odgovoran za čovekov slobodan akt (to jest on može indirektno prouzrokovati
čovekova slobodna dela) samim tim što on zna unapred kakva će ona biti i čovek je direktno
odgovoran za ono što on slobodno bira da čini. Zbog toga, sloboda ne eliminiše Boga. Sasvim
suprotno ona ga podrazumeva. Teisti mogu tvrditi da ako je čovek slobodan, onda je on i
odgovoran; ako mu je data sloboda, onda je on odgovoran onome koji mu je dao slobodu. Na
osnovu ovoga Bog snosi krajnju odgovornost za davanje slobode, ali nije neposredno
odgovoran za nčin na koje se sloboda manifestuje. I Bog i čovek imaju svoja različita udela
odgovornosti za slobodu. Tako da umesto da se negira Bog, krajnja sloboda podrazumeva
Boga.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 6:03 am




Neodrživost ateističke pozicije.
Umesto da sa svojim argumentima opovrgnu Božje postojanje, ateisti su dali jedne od
najjačih i najubedljivijih argumenata protiv ateizma. Mnogi od njihovih argumenata vraćaju se
nazad kao bumerang i udaraju u sam temelj njihovih argumenata.

A. Neko mora biti Bog da bi negirao Boga
U analiziranju različitih argumenata videli smo da zaista neko mora biti Bog da bi
negirao, opovrgao Božje postojanje. Na primer, negirati Boga kroz problem zla neko mora
tvrditi da postoji nešto jednalo (u veličini i moći) sa Bogom koje bi služilo kao krajnje merilo
pravednosti koje je van ovoga sveta. Takođe ontološki dokazi protiv Božjeg postojanja zahteva
da se da neophodna izjava o postojanju koje tvrdi da se ništa ne može reći o postojanju. Svaka
vrsta apsolutnog negiranja realnosti doživljava istu samokontradiktornu sudbinu. Neko ne
može reći da je njegova tvrdnja značjana-smisaona, a da govori o realnosti, a da je u isto vreme
svaka tvrdnja o realnosti besmislena. Mnogi informisani ateisti shvataju ovaj problem.
Potrebno je apsolutno znanje da bi se reklo da ne postoji apsolutan Bog. Ali apsolutno znanje
se može dobiti samo od apsolutnog Boga. Tako da bi neko bio ateista u apsolutnom smislu te
reči neko bi morao da podrazumeva Božje postojanje da bi ga pobio.

B. Ateistički argumenti se mogu preokrenuti u razloge za Boga.
Dve stvari se mogu reći ovde. Prvo, ne samo da su mnogi ateistički argumenti
kontradiktorni, već oni zahtevaju premise na osnovu kojih se mogu izvući zaključci o Božjem
postojanju. Tako da umesto da podupru verovatnoću ateističke ideologije, ti argumenti čine
upravo suprotno. Argumenti koji se odnose na problem zla, slobodu i ljudsku potrebu - svi oni
zahtevaju i pozivaju se na Boga a ne protiv njega. Drugo, argumenti koji se odnose na
kauzalnost umesto da budu jaki aduti protiv Boga, preokreću se i postaju kosmološki argumenti
koji idu u prilog Božjeg postojanja; jer ako je svakom zavisnom i ograničenom biću potreban
uzrok onda iz toga sledi da mora postojati Večan, Neophodan i Nezavisan Uzrok koji je
prouzrokovao sva druga postojanja.

C. Ateizam ne daje adekvatna objašnjenja za osnovna metafizička pitanja
Kao pogled na svet ateizam daje nedovoljna objašnjenja za nekoliko vrlo važnih
pitanja koja se tiču realnosti. Ateista mora prihvatiti sledeće beznačajne ili neodržive pozicije:
1. On mora prihvatiti da ličnost je nastala od bezličnosti, materija plus vreme i slučaj
je prouzrokovao razum. Razumnije i logičnije je verovati da je razum formirao materiju a ne da
je materija formirala razum.
2. Ateisti veruju da je od potencijalnog nastalo stvarno, da su sva svetska dostignuća
bila sakrivena u kovitlanju sićušnih atoma koji su se nesumice i slučajno sastajali. Ali izgleda
mnogo razumnije i logičnije da se veruje da je nešto aktiviralo potencijalnost svemira nego
verovati da se potencijalno samo po sebi aktiviralo. Potencijalnosti ne mogu aktualizirati sami
sebe ništa više nego što čelik sam sebe može formirati u oblakoder. Potencijali moraju biti
aktualizirani od strane nekog svetskog Aktualizatora (na primer Bog).
3. Ateisti nemaju adekvatan odgovor na pitanje "zašto nešto postoji kad bi moglo ništa
da ne postoji uopšte?" Nije dovoljno da se kaže da je svet jednostavno "tu" ili "nastao". Kako je
došao da bude "tu" kad nije morao biti tu. Ko je učinio da on bude onakav kakav jeste kada su
svi izgledi govorili da on nije imao nikakve šanse da nastane? Nepostojanje svega - čak celog
svemira, je potpuno i stvarno nemoguće.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 6:04 am



Psihološko objašnjenje religije
Izazovi koji dolaze od strane sekularnih psihologa nisu direktno upućeni na postojanje
Boga i ne tvrde da je verovanje u Boga pogrešno; već da se verovanje u Boga može "objasniti".
Za razliku od ortodoksnosti komunista koji su bili isuviše oštri i antagonistički prema religiji,
ljudi koji slede ovaj trend prikazuju se saosećajni, nežni i od pomoći. Frojd je smatrao sebe
humanitarcem.

Signud Frojdova analiza religije
Frojd je bio ubeđeni ateista kao i dobar psihoanalitičar ljdskog bića. Kao i ostali
mislioci koji su bili produkt doba prosvetiteljstva on se borio sa pitanjem: ako ne postoji Bog,
zašto postoji religija, zašto ljudi veruju u Boga? Da bi odgovorio na ovo pitanje Frojd nije
izučavao udžbenike religije već kompleksnost ljudske psihe.
Frojd je kazao da ograničenja koje naša civilizacija (društvo) stavlja na pojedince su
kritički faktori u pojavljivanju religije. U društvo koje je sačinjeno od pojedinaca ograničenja
na želje pojedinaca suneophodne za uzajamni opstanak. Bez društvenih ograničenja čovek je
ostavljen u brutalnom stanju prirode gde jaki - najjači opstaju. Ta pretnja prirode je uticala da
se rodi društvo. "Osnovni zadatak civilizacije jeste da se čovek može odbraniti od prirode". Ali
čak i civilizacija bez obzira kako je napredna, ne može u potpunosti savladati pretnje koje se
nalaze u prirodi.
"Postoje elementi koji se naizgled rugaju ljudskoj kontroli, zemlja koja se trese i koja
se otvara da sahrani sve ljude i njihova dostignuća; voda koja poplavljuje i udavljuje u metežu;
oluje koje nose sve pred sobom; bolesti za koje smo shvatili tek nedavno da napadaju iz drugih
organizama; i konačno tu je i bolna zagonetka smrti, protiv koje ni jedan lek se nije pronašao,
niti je verovatno da će se ikad pronaći. Sa takvom silom i snagom priroda se diže protiv nas
veličanstveno, okrutno i neumoljivo; ona još jednom prikazuje našem razumu našu nejakost,
slabost i bespomoćnost, koje smo mislili da izbegnemo kroz civilizaciju (Sigmund Freud, The
Future of Illusion, p.20).
Ako civilizacija nije u stanju da otkloni jopasnost prirode, šta može? Odgovor je:
dakle, projekcija religioznog karaktera na samu prirodu. Frojd je video prvi korak kao
humanizacija prirode "ravnodušne, neosetljive sile i sudbine su nepristupačne;; one ostaju
večno udaljene. Ali ako bi elementi imali strast koja besni; kao da su u njihovoj vlastitoj duši,
ako sama smrt nije nešto spontano već nasilan akt zle volje, kad bi svuda u prirodi bila bića oko
nas, nešto sličnim bićima koja su u našem društvu, onda bi mogli disati slobodnije, osećati se
kao kod kuće u neobjašnjivome, i postupamo fizičkim sredstvima sa našom besmislenom
brigom i zabrinutošću. Mi smo još uvek slabi i bez odbrane, možda, ali nismo više bespomoćno
paralizovani, u najmanju ruku mi možemo reagovati" (Sigmund Freud, The Future of Illusion
p.22).
Tako, jednom kad je priroda humanizirana mogućnost fizičkog reagovanja je
osigurana. Sa osobama može da se postupa na način na koji se ne može postupati sa bezličnim
silama. Ako ništa drugo, onda se osobe mogu umiriti ili moliti. Mi učimo kako da postupamo
sa ljudima koji su nezgodni ili čak neprijateljski raspoloženi prema nama - mi postupamo
prema takvim ljudima na način na koji ne možemo postupati prema oluji ili zemljotresu. Mi
možemo razgovarati sa ljudima, rezonovati, umoliti ih ili ih potplatiti. Ali kako neko pregovara
sa poplavom, ili razonuje sa rakom ili sidom? Odgovor je da personifikujemo prirodu ili
obdarimo je sa ličnim božanstvima koji žele i mogu da pregovaraju.
Frojd trasira razvitak religije od jednostvnog animizma do kompleksong monoteizma
koji je kulminirao u verovanje u blagonaklonog i dobroćudnog proviđenja koji ispoljava očeve
karakteristike. Jednom kada Bog postane jedna osoba "čovekovi odnosi prema njemu može da
povrati bliskost i intenzitet dečjeg odnosa prema njegovom ocu (Isto, 27).
Očeva slika Boga je takođe bitna u odnosu na fenomen osećanja krivice. U obe svoje
knjige (Totem i Taboo i u Civilizacija i njeno nezadovoljstvo), Frojd iznosi svoju tezu o
prvobitnoj plemenskoj borbi između oca porodice imladog sina, borba koja se završila sa
očevom smrću. taj postupak je ostavio mladog čoveka sa mučnom savešću koja se mogla
jedino umiriti sa obožavanjem i umoljavanjem slike pokojnog oca koji je sada pretvoren u
božanstvo (boga). Na ovaj način Frojd je izložio psihološku bazu za fenomen religije. Strah od
prirode i osećaj krivice prema ocu sadrži dvostranu bazu za religiozno verovanje i običaje.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 6:04 am

Ludvig Fouerbachova analiza
Fojerbah je dao 19. veku kritiju religije kao celinu i kritiku hrišćanstva. Fojerbhova
osnovna teza je bila da je "religija san ljudskog uma. (The essence of Christman p. 39). On je
video teologiju kao ništa više od antropologije. Čovekova božanstva, koja su produkt jako
aktivne mašte, jednostavno su projetkovane slike samog sebe. Religija, kaže fojerbah pravi
osnovnu razliku između čoveka i životinja - životinje nemaju religiju.
Čovek poseduje religiju jer ima svest o samom sebi i mogućnosti da razmišlja
abstraktno i projektuje njegove apstrakcije do idealne forme. Bog je projekcija Apsolutne
ličnosti. Taj Bog je važan za čoveka jer mu on daje načina da dostigne besmrtnost. Smrt je
katalizator za religiju. Da nema smrti, ne bi bilo religije. Za Fojerbaha, vaskrsenje Hristovo je
smatrano kao "realizovana čovekova želja neposredne sigurnosti njegovog ličnog
kontinuiranog življenja."
Čovekova slika o Bogu je uvek antropomorfistička. Drugim rečima ljudi stvaraju
Bogove po čovekovom obličju. Naši bogovi su samo mentalna projekcija nas samih.
"Takve su ljudske misli i dispozicije, takav je njihov Bog; on ima samo toliko
vrednosti koliko čovek ima i ništa više. Svest Božja je samosvest čoveka, zanje Božje je
samoznanje čovečje. Sa tim Bog poznaje čoveka i sa tim čovek poznaje njegovog Boga; ta dva
su identična." (Isto, 135).
Foejrbah kaže dalje da čovekova slika o njegovim bogovima razlikuju se od kulture do
kulture i neizbežno preuzimaju karakteristike kulture. Stari Nemci su imali boga koji je bio
vrhovni ratnik i vojskovođa. Homerski bogovi su vladali sa Zevskom jer je Zevs bio najjači od
bogova i fizička sila je bila uzvišen kvalitet Homerovog doba. Kavkazske kulture imaju bele
bogove, crne kulture imaju crne bogove. Indijanski bogovi izgledaju i ponašaju se kao kauboji.
Čovekova božanstva prikazuju njegov egoizam. Fojerbah nastavlja dalje i kaže: "Kad bi biljke
imale oči, ukus i mogle da donose sud, svaka biljka bi izjavila da je njen cvet najlepši." (Isto,
p.Cool.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 6:05 am


Karl Marksova analiza
Marksov interes u religiji nije bio iz metafizičkih razloga koji su se odnosili na
njegovo šire razumevanje istorije. Nastavljajući tamo gde se Fojerbah zaustavio, Marks je
tvrdio da religija ima svoje korene u egoizmu i fantaziji. Čovek traži supermena koji liči na
nega. Religija stvara fantaziju koja daje čoveku komfort sa opijumom mase.
Marks je verovao da se poreklo religije može videti u klasnoj borbi. Religijske
doktrine su ljudska izmišljotina, koju je izmislila vladajućia klasa koja je imala za cilj
ekonomsku ekslpoataciju. Siromašnom radniku se kaže da je siromaštvo vrlina. Bogovi su
nosiocu budćeg blagostanja. Zemlja koja se nalazi iza groba obećana je poslušnom robu. I dok
siromašni gledaju i nadaju se za nagradu koja je tek u budućnosti, vladajuća klasa postaje sve
bogatija na račun siromašnih. Radnik gubi svoja materjalna dobra ali čuva svoju dušu za
budućnost. Na taj način religija služi kao neophodan alat koji sprečava radnike da se ne
pobune.
"U uslovima proletarijata oni koji pripadaju starom društvu su skoro poražeini.
Proleter je bez lične svojine; njegov odnos prema njegovoj ženi i deci nema v9še ništa
zajedničkog sa odnosom unutar buržujske porodice; savremeni industrijski rad, savremeno
potčinjavanje kapitalu, isto je u Engleskoj kao i u Francuskoj, u Americi kao u Nemačkoj,
učinilo je da on (proleter) bude lišen od svakog traga nacionalnog karaktera. Zakon, moralnosti
i religija za njega sadrže toliko buržujske predrasude, iza kojih stoje prikriveni mnogi buržujski
interesi (Karl Marks, The Communist Manifest, p.35).
Religija za Marksa je dakle, rezultat izopačene imaginacije jednog određenog sloja
čovečanstva. Religiju koriste buržoazija da bi zaštitila sebe od prirodnih opasnosti i straha,
straha od revolucije proletarijata.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 6:05 am





Friedrich Nietzcheova analiza
Niče je smatrao da religija ima korene u čovekovom strahu koja se manifestuje u
čovekovoj pohlepi za vlast. religija daje osnovu za moralnost koja onda kontroliše
potencijalnog supermena. U svojoj knjizi "Iza dobra i zla", Niče pravi razliku između
"moralnosti robova", i "moralnosti gopsodara". Rob prihvata moralnost koja uzvisuje njegove
slabosti, a gospodar prisvaja moralnost koja uzvisuje njegovu vlastitu silu. Govoreći o toj
"ropskoj moralnosti" ili "moralnost krda ili čopora" Niče je napisao:
"Ti kvaliteti koji služe da olakšau život paćenika su izneti na površinu i preplavljeni
svetlom; i to, na ovommestu, saučešće, ljubav, ruka koja pruža pomoć, toplo srce, strpljenje,
marljivost, poniznost i prijateljska raspoloženost dobojaju poštovanje; jer ovde se nalaze
najupotrebljivije kvalitete i skoro jedini način da izdrži teret života. Ropska moralnost u biti je
korisna moralnost. (Robert N Beck, ed. Perspective on Philosophy, p.370).
Niče je video u Hrišćanstvu sažet prikaz ropske moralnosti. On je tvrdio da je
hrišćanstvo (naročito onako kako se mnifestovalo u 19. veku u Evropi) simbol potpunog
uništenja prirodnih vrednosti. Hrišćanstvo je negacija i devaluacija svega što je prirodno. To je
smrtni greh prirodnoj etici. Religija, naročito hrišćanstvo je bilo isfabrikovano i prenošeno od
strane slabih ljudi, koji nisu bili u stanju da sagledaju svemir u oči, svemir gde ne postoje
konačni ciljevi, nema konačnih istina, niti ima konačnog značenja. Religija označava pobedu
tihog i uzdržanog (što simbolizuje grčog boga Apoloa) nasuprot sirovoj i gruboj sili i nerergiji
(što simboliše boga Dionisysua). To označava gubitak čovekove herojske svesti.
"Pazi, ja te poučavam supermenu. Supermen označava zemlju. Neka tvoja volja kaže.
Supermen će označavati zemlju. Ja vas preklinjem moja braćo, ostanite istiniti na zemlji, i ne
verjte onima koji vam govore o vanzemaljskim nadama. Oni su otrovi, bez obzira da li oni to
znaju ili ne" (F.Niče, Thus Spake Zarathrustra, p.42).
Prema Ničeu, religija i dalje postoji jer je trebaju slabići. O hrišćanstvu on je rekao
sledeće:
"Najveći broj ljudi u staroj Evropi, kako mi se čini, još uvek su u ptrebi za
hrišćanstvom danas, i zbog ovoga još uvek posoji vera. Jer takav je čovek: teološka dogma
može da se opovrgne hiljadu puta, naravno ako on ima potreba za njom, ali on će i dalje da je
prihvata kao istinitu - prema dokazu sile o kojoj biboja govori.
Dakle, u ovim ljudima Frojdu, Fojerbahu, Marksu i Ničeu mi imamo neke primere
velikih mislioca koji su dali odgovor po pitanju porekla religije i rekli su da se on nalazi u
psiološkom sastavu čoveka ili u nečemu drugom. Strah od prirode, projekcija naših želja,
oslobođenje od osećaja krivice i zabrinutosti, strah od ekonomske revolucije, i strah od
ništavosti su različiti nazivi za razna psihološka stanja koja čini religiju privlačnom. Biti
ostavljen i nezaštićen u neprijateljskom i indiferentnom svemiru je strašna pomisao. Izreka koja
kaže "neophodnost je majka mnogih izmišljitina" je primenjena na religiju kao isto i bezbroj
droga i televizijskih ekrana.
Gledajći na ovaj problem više iz savremene perspektive, Engleski filozof Bertrand
Rasel (Bertrand Russel), rekapitulirao je taj fenomen projekcije naših želja kao odgovor na
pitanje porekla religije. U svojoj knjizi "Why I am not a Christian" on kaže:
"Ja mislim da je religija osnovana primarno i uglavnom na strahu. Delimično to je
teror nepoznatog i delimično, kao što sam već rekao, želja da se oseća da imamo neku vrstu
starijeg brata koji će stati pored tebe u svim tvojim problemima i neslaganjima. Stvar je osnova
za celu stvar - strah od misterioznog, strah od poraza, strah od smrti. Strah je roditeljokrutnosti,
i zbog toga nije ni čudo zašto su okrutnost i religija išle ruku pod ruku. Razlog je što je strah
osnovan na ovim dvema stvarima. U ovome svetu, malo po malo možemo početi razumevati
neke stvari, i malo da ih kontrolišemo uz pomoć navike, koja se probija korak po korak protiv
hrišćanske religije, protiv crkava i protiv opozicije koja zastupa stari način razmišljanja. Nauka
nam može pomoći da savladamo kukavički strah u kojem su ljudi živeli toliko generacija.
Nauka može da nas uči; i ja mislim da naše vlastito srce može da nas uči, da više ne goedamo
okoli za imaginarni oslonac, da više ne izmišljamo prijatelje uoblacima, već da se okrenemo
našim vlastitim snagama, ovde dole da se živi, umesto da očekujemo mesto koje su crkve u
svim prošlim vekovima propovedale, a od ove zemlje učinile nešto drugo.
Bilo koja od ovih psiholoških projekcija možda su u mogućnosti da objasne religiju.
Međutim, dokazati da je to i zaista moguće je težak i opasan zadatak. Pitanje porekla religije ne
može se rešiti niti sa psihoanalizama niti filozofima. Pitanje porekla religije je pitanje istorije, a
ne filozofije ili psihologije. Psiholozi nam mogu pružiti informacije po pitanju šta ljudska psiha
može i voli da projektuje. On može dati mnoštvo mogućih psiholoških razloga zašto bi ljudi
mogli da izmisle religiju. Ali, pokazati šta su ljudi u stanju da urade i šta mogu da urade nije
isto kao i dokazati da oni to zaista i čine. DOkazati da je čovek sposoban i u stanju da ubije je
nedovoljan dokaz da ga osude za ubistvo. Iako je od pomoći da se pokaže da je osumnjičeni
ubica imao motiv za učinjeni krimina, ono ne može dokazati da je on zasigurno izvršio ubistvo.
Moramo vrlo pažljivo da zapazimo da se spomenuti argumenti nikada ne mogu uzeti
za negiranje Božje postojanja. Ateista ih može upotrebiti koji čuje teistu da tvrdi da jedino
moguće objašnjenje za religiju je Božje postojanje. Takav argumenat može se napasti vrlo lako
sa spomenutim teorijama. Jer zaista postoje i druga objašnjenja za postojanje religije.
U stvari svi argumenti koji su izneseni ovde nemaju nikakvog značaja za pitanje
postojanja Boga. Frojd, Marks, i drugi nisu pokušavali da opovrgnu ili negiraju božje
postojanje. Njihovi argumenti već podrazumevaju nepostojanje Boga. Oni nisu razmatrali
pitanje - da li postoji Bog, već su se pitali - pošto Bog ne postoji zašto i kako to da religija
postoji.
Problem teizma/ateizma nije oko pitanja - zašto čovek veruje u Boga. Konačno i
krajnje pitanje nije - zašto se ljudi plaše problema njihove egzistencije, već zašto postoje
pametni ljudi, ljudi koji razmišljaju u svemiru koji se brinu o problemima postojanja.
Pokazati da čovek teži za Bogom, i ima želju za njim nije isto što i pokazati da postoji
ili ne postoji takvo Božanstvo. Osim ako smo u stanju da osnujemo princip na osnovu kojeg bi
smo mogli da sigurno utvrdimo da šta god čovek zaželi ne može ili ne postoji, objašnjenja
spomenuti naučnika i ne dodiruju pitanje postojanja Boga. To su psihološke analize koje
počinju i završavaju se na psihološkom nivou. One mogu dosta da nas nauče po pitanju čoveka,
ali ne mogu ništa reći po pitanju Božjeg postojanja. Interesantno je da mnogi takozvani
prosvećeni mislioci baziraju svoje neverovanje ili antagonizam na spomenutoj kritici, kada u
stvari ta kritika nema nikakve važnosti za pitanje Božjeg postojanja.
Neophodno je reći sada da klasičan teizam ne bazira svoje dokaze za postojanje Boga
na fenomen religije. Za teistu je utešno da je sačuvan od usamljenosti ukontekstu religije, ali
kad je u pitanju debata, religija služi samo kao dokazi koji potkrepljuju njegovu veru, a ne kao
neoborivi dokazi za postojanje Boga. Ako bi ateista mogao da pokaže da jedini dokazi za Božje
postojanje je teistički odgovor religioznog fenomena, onda se zaista može zadati stragoviti
udarac teisti.
Takođe je važno zapaziti da ono što Frojd i drugi mogu da pruže su verodostojna
alternativna objašnjenja za poreklo religije, izuzev onih koji nude teisti. Jedna stvar je pokazati
da pčovek može fabricirati religiozna iskustva; potpuno drugo je pokazati da on zaista to i čini.
Jedna stvar je tvrditi da ljudi mogu izmisliti religiju iz psihološke neophodnosti, sasvim drugo
je dokazati da on to zaista radi. Ovo prvo podrazumeva pitanja psiholoških i intelektualnih
mogućnosti. Drugo podrazumeva pitanje istorije. Kada je Frojd govorio o poreklu, on je pisao
kao istoričar, a ne kao psiholog. Svima nama je poznata njegova kompetentnost kao psiholog,
ali njegova kompetentnost kao istoričar još se nije pokazala.
A sada se okrenimo ograničenjima u teorijama ovih velikih mislioca:
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 05, 2011 6:06 am


Frojdova ograničenja
Frojd je bio od velike pomoći intelektualnom svetu time što je pokazao da čovek ima
dimenziju religiozne čežnje i želje. On je bio još više od pomoći u povezivanju fenomena
osećaja krivice sa religioznom svešću. Bez sumnje priroda uliva strah u čoveka i kao rezultat
on ispoljava zabrinutost i strah. Bez sumnje opasnost prirode je zaista smanjena sa našim
humanizacijom ili prsonifikaciojom prirode. Zaista religija nudi jedan lagodan komfort u
svetlosti i opasnosti i ostaje kao vrlo privlačna opcija. Sve ovo može biti istina, ali čak i da je to
tako, mi ne možemo da zaključimo da u stvarnosti ne postoji takva komforna realnost kao što
je Bog u svemiru. Mi ne možemo optužiti Frojda da je došao do ovog zaključka, ali bezbroj
hiljada ljudi svakodnevno donose takve zaključke inastaviće da to čini. Dobroćudan Otac može
biti privlačni podsticaj za religioznu odanost. Sa druge strane, ljutit i uvek namrgođen otac
može biti potpuno jednaki podsticaj prema ateizmu. Sam Frojd je iskreno priznao da ružno
iskustvo koje je doživeo u duelu sa svojim ocem možda mu je dalo predispoziciju za osećanje
antipatije prema "ocu-Bogu."

Fojerbahova ograničenja
Kao Frojd, i Fojerbah je doprineo jako puno u ljudskom razumevanju religioznog
fenomena. On je privukao našu pažnju na činjenicu da su ljudi naklonjeni da naslikajunjihove
bogove prema njihovom obličju, dajući tako svojim božanstvima karakteristike i atribute koje
sami imaju. Da su ljudi sposobni i naklonjeni da izgrađuju religione idole prema njihovom
vlastito obličju nije nikakvo iznenađenje za hrišćane. Da se ljudska oholost i arogancija
pokazuje u ljudskim religioznim običajima i navikama može primetiti svaki pažljiv teista. Ali i
Fojerbahova analiza nas uči dosta o samom čoveku, ali izuzetno malo o pitanju postojanja
Boga.

Marksova ograničenja
Marksova kritika religije ima veliku vrednost ne samo za ateiste već takođe i za teiste.
U prikazivanju upotrebe religije da bi manipulisali i eksploatisali siromašne i ugnjetavali ih,
Marks je bio prorok. Njegov uvid u dimenzije rada i ekonomije su od dugotrajne vrednosti. Od
Marksa niko ne može da ignoriše činjenicu da čovekov rad je jako povezan sa ljudskom
istorijom. Zaista, jasno se vidi da je religija isuviše često poslužila kao opijum za mase i oruđe
eksploatacije za bogate. Međutim koliko god da je Marksova kritika religije pronicljiva on ništa
novo ne dodaje da razjasni pitanje postojanja Boga. Mnoge religije, naročito hrišćanske su
spremne da priznaju da mnoge religiozne institucije su bile izvor eksploatacije, manipulacije i
mnoštvo ostalog zla. Ali činjenica da čovek može da izmisli Boga iz samo ekonomskih razloga
nije isto što i pokazati da je on to učinio. Čak ako bi se moglo pokazati da neki ili čak većina
ljudi "izmišljaju" Boga iz tih razloga, nije isto kao što i pokazati da svi ljudi to čine.

Ničeova ograničenja
Niče retko izaziva ambivalentna osećanja kod većine teista. On je bio toliki antihrišćanin,
da je teško za vernika da govori o njegovom životu i poslu a da u isto vreme ne
ispoljava bes. Međutim gledano objektivno mora se priznati ne samo njegova pronicljivost već
i njegova strast za ono što je radio. Kao o i hrišćanski filozof Soren Kjerkegor, Niče je pružio
ubitačnu kritiku organizovane religije koja se mora ceniti. Njegov opis dekadentnog evropskog
društva naročito na moralnom nivou je od pomoći svakom hrišćaninu. Heroična ili moralna
hrabrost je isuviše često kompromitovano ili žrtvovana za sigurnost rulje i ta činjenica je bez
sumnje istinita. Ako je život bez ikakve vrednosti i čovekova osnovna karakteristika je žudnja
za vlašću i silom, onda je Niče pružio izuzetno jake razloge za negiranje ne samo Boga već i
religije. Ako je jedini razlog zbog čega suljudi religiozni je da izbegnu primenjivanje hrabrosti
onda zaista treba ukinuti svaku religiju. Međutim ni Niče ne dodiruje temu postojanja Boga,
iako se oni tiču veoma mnogo religioznih ponašanja.
Dok je uvid koji se odnosi na čovekovo ponašanje koji se postiže analizom
psiholoških težnji i njihove uloge u religiji veoma važan i vredan, pitanje postojanja Boga se ne
može rešiti sa takvim razmatranjima. Ono što je istina nikada se ne može odlučiti analizom
onoga za čim ljudi teže i žele, ili za čim ne teže da bude istina.
Mora se priznati da činjenica ostaje da mnogi ljudi zaista baziraju svoju osnovu za
njihovo neverovanje na psihološkim argumentima Frojda, Marksa i drugih. Međutim, potrebno
je isto razmatrati argumente kojih ima na pretek, a koji pokazuju da neverovanje ima svoje
duboke korene u psihološkoj potrebi čoveka.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Agnosticizam

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu