Seneka: ~ Rasprava o blaženom životu ~

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Seneka: ~ Rasprava o blaženom životu ~

Počalji od MustraBecka taj Ned Maj 30, 2010 2:57 am


Sasvim je ista stvar da li kažem: „Najviše dobro je duša koja prezire
slučajnosti i raduje se samo svojoj vrlini“ ili: „Nesavladljiva snaga
duše, puna uviđavnosti, spokojna u delanju, a pri tome bogata
čovekoljubljem i brigom za one sa kojima saobraća“. Ono se može odrediti
i ovako: „Blaženim možemo nazvati čoveka za koga ništa nije dobro ili
zlo nego samo dobra ili zla duša, koji voli poštenje, kome je njegova
vrlina sve, koga slučaj ne može ni uzdići ni slomiti; koji ne poznaje
nikakvo veće dobro nego ono što ga sam sebi može dati i za koga se pravo
uživanje sastoji u preziranju čulnih zadovoljstava“.
Zato se čovek mora probiti do slobode; a ova se ne postiže ničim drugim,
nego ravnodušnošću prema sudbini.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Seneka: ~ Rasprava o blaženom životu ~

Počalji od MustraBecka taj Ned Maj 30, 2010 2:58 am

Priroda, naime, ne dopušta da dobro šteti dobrome. Između dobrih ljudi I bogova postoji prijateljstvo jer ih povezuje vrlina. Prijateljstvo, kažem? Više od toga, naklonost I srodstvo, jer se dobar čovek razlikuje od boga samo po svom ograničenom veku. On je božji učenik I saradnik, I pravi potomak njegov, I pravi roditelj, nepopustljivo tražeći vrlinu, vaspitava poput strogog oca. Zato kada budeš video dobre I bogovima drage ljude kako naporno rade, kako se muče I uspinju uz strmine, a loše kako se raskalašno provode I plivaju u nasladama, pomisli kako I sami uživamo u poslušnosti svoje, a raspuštenosti dece robova, kako jedne držimo u strogoj disciplini, a druge podstičemo na drskost. Veruj, isto tako postupa I bog: dobrog čoveka ne kvari uživanjima, već ga iskušava, jača, čini ga sebi podobnim.

[…]

Zašto dobre ljude pogađaju mnoge nesreće? Ništa loše ne može da snađe dobrog čoveka – suprotnosti se ne mešaju. Kao što tolike reke, tolike provable oblaka I toliki lekoviti izvori ne menjaju ukus mora – čak ga I ne ublažavaju – tako ni sva sila nesreća ne preokrene pravednu dušu: ona odoleva svemu što je snaše I daje mu svoju boju jer je moćnija od svih spoljnih stvari. Ne kažem da ih ne oseća, već ih pobeđuje I, inače krotka I blaga, ona uzvraća udarce. Sve nesreće smatra za vežbu. Uostalom, koji pravi čovek, častan čovek , nije željan podviga u njeno ime I spreman da se zbog dužnosti izloži opasnosti? Zar preduzetnom duhu dokolica nije kazna? Vidimo atlete, koji neguju telesnu snagu, kako se bore sa najsnažnijim ljudima I zahtevaju od trenera da im se suprostave svom snagom; trpe udarce I batine I, ako ne nađu pojedince ravne sebi, bore se protiv više njih istovremeno. Ako nema protivnika, vrlina slabi, a kad pokaže šta može da izdrži, vidi se koliko je snažna I moćna. Shvati da I dobri ljudi treba tako da postupaju, da se ne plaše muka I teškoća, niti da se žale na sudbinu, nego da private sve što ih snađe I to okrenu na dobro, Nije važno šta podnosiš, već kako to činiš. Zar ne vidiš da očevi I majke različito pokazuju svoju ljubav? Očevi sabajle dižu decu na posao, ne dozvoljavaju im da budu dokoni ni za vreme praznika, I teraju ih da liju znoj, a katkad I suze. Majke žele da ih maze u krilu, da ih drže u senci – one bi da ih nikad niko ne rastuži, da nikad ne plaču, nikad se ne umore. Bog je prema dobrim ljudima poput oca, voli ih I silno kaže: ‘’Nek ih pritisnu teškoće, patnja, gubici: tako će steći istinsku snagu’’. Tovljenje životinje bivaju trome od Nerada I preslabe su ne samo za napor, već I da se kreću, pa I da nose sopstvenu težinu. Netaknuta sreća ne podnosi nijedan udarac, a ko se neprestano hvata u košđtac sa neprilikama, očvrsne I ne uzmiče nip red kakvim zlom: ako I padne, on se bori na kolenima. Ti se čudiš što bog, koji dobre ljude veoma voli I želi da budu što bolji I časniji, njima dodeljuje takvu sudbinu da ih iskuša. Ja se uopšte ne čudim što ga ponekad obuzme želja da posmatra hrabre ljude kako se bore sa nekom nevoljom. I mi se veselimo kad neki mladić kopljem dočeka nasrtaj divlje zveri, kad neustrašivo podnese napad lava: što je borac plemenitiji, prizor je prijatniji. Ali ovi prizori ne bi mogli da privuku pažnju bogova, jer se radi o zabavama za decu I ljudsku sujetu. Evo prizora dostojnog da boga odvrati od njegovog posla, evo protivnika dostojnog boga: to je junak suprostavljen nenaklonoj sudbini, pogotovu ako je tu sudbinu sam izazvao. Ne vidim šta bi za Jupitera bilo lepše na zemlji – ako bi hteo da obrati pažnju – nego da posmatra Katona kako, posle ponovnog poraza svoje stranke, stoji među ruševinama republike ništa manje uspravan I kaže: ‘’Makar je sva vlast u rukama jednog čoveka, maker njegove legije čuvale kopno a flota more, maker cezarovci nadgledali gradske kapije, Katon zna izlaz – jednom će rukom prokrčiti širok put slobodi. Ovo oružje, čisto I nevino uprkos građanskom ratu, izvršiće dobra I plemenita dela: slobodu, koju nije moglo da da otadzbini, podariće Katonu. Preduzmi, dušo, taj dugo promišljeni čin – oslobodi se ovozemaljskih stvari! Petrej i Juba su se već sukobili i leže posečni: hrabar je i uzvišen taj sudbinski sporazum, ali neprimeren snazi mog karaktera. Jer Katonu je jednako sramno da drugog moli za smrt, kao i da moli za život“. Ne sumnjam da su bogovi sa velikom radošću posmatrali kako se ovaj čovek, tako željan sopstvenog izbavljenja, brine za spas drugih i sprema njihov beg. Kako se čak i poslednje svoje noći bavi naukom, kako zabada mač u svete grudi i razdire utrobu: onu presvetu dušu, koju bi oružje oskvrnulo, oslobađa rukom. Verujem da je ovo razlog što udarac nije bio dovoljno precizajn i efikasan: besmrtnim bogovima nije bilo dovoljno da jednom posmatraju Katona. Zadržali su ga i ponovo pozvali vrlinu da se pokaže u težoj ulozi: manje je hrabrosti potrebno da se pođe u smrt, nego da se smrt ponovo potraži. Zar ne bi rado gledali svog štićenika kako umire slavno i nezaboravno? Smrt obesmrti ljude čije umiranje hvale i oni koji se plaše.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Seneka: ~ Rasprava o blaženom životu ~

Počalji od MustraBecka taj Ned Maj 30, 2010 2:58 am


Kažem, za sada, da stvari koje ti smatraš mučnim, neprijatnim I
strašnim, koriste prvenstveno onima koje stižu, pa onda I svima
ostalima, za koje se bogovi više brinu nego za pojedince. One, zatim,
snallaze ljude koji ih dragovoljno prihvataju, a da ih ne prihvataju, s
pravom bi ih stizalo zlo. Dodaću da ova sudbini podložna iskušenja
sleduju dobrim ljudima po istom onom zakonu, po kome su oni obdareni
vrlinom. Zatim ću te uveriti da dobrog čoveka nikad ne treba
sažaljevati: za njega se može reći da je vredan žaljenja, ali on to ne
može biti. Od svega što sam izneo, čini se da je najteže dokazati ono
prvo, tj. Da strašni I jezoviti događaji koriste onima koji pogađaju.
‘’Zar ljudima koristi’’, pitaš me, ‘’ to što ih šalju u progonstvo, što
osiromašuju, što sahranjuju svoju decu I ženu, gube čast,
onemoćaju?’’Ako ti je čudno što ovo nekom koristi, začudiće te činjenica
da se neki ljudi leče sečivom I vatrom, pa čak I glađu I žeđu. Ali, ako
se prisetiš da se, radi izlečenja, nekim bolesnicima seku I uklanjaju
kosti, pušta krv, pa čak I amputiraju udovi koji ne mogu da se sačuvaju a
da se ne ugrozi cello telo, onda ćeš priznati da ima nesreća korisnih
za one koje pogađaju. Isto tako, Herkula mi, ima uživanja, hvaljenih I
priželjkivanih, a štetnih za one kojim im se prepuštaju: prežderavanje,
pijančenje I ostala – ubice u slasti. Među mnogimmudrim rečima mog
Demetrija, ja jasno pamtim ove (koje I sada odjekuju I odzvanjaju u
mojim ušima): ‘’Niko mi se ne čini nesrećnijim od čoveka koga nikad nije
snašlo neko zlo’’. Takvom čoveku, naime , nije bilo dopušteno da iskuša
sebe. Makar mu sve želje ispunile I pre nego ih poželi, bogovi o njemu
ipak imaju loše mišljenje. Smatraju ga nedostojnim da jednog dana
savlada sudbinu, koja pred kukavicama uzmiče kao da kaže : ‘’Šta će meni
takav protivnik? Odmah će položiti oružje. Protiv njega mi ne treba sva
moja snaga. U beg će ga naterati najmanja pretnja. On ne može da izdrži
moj pogled. Ma, da potražim ja nekog drugog s kim ću moći da ukrstim
oružje. Sramota je boriti se sa čovekom spremnim na predaju’’.
Gladijator smatra uvredom borbu sa slabijim protivnikom I zna da je
pobeda bez rizika – neslavna pobeda. Isto misli I sudbina: ona za sebe
traži najjače protivnike, a mnoge prezrivo odbacuje. Okreće se
najodlučnijima I najprkosnijima da na njima oproba svoju snagu: vatrom
iskušava Mucija, siromaštvom Fabricija, progonstvom Rutilija, mučenjem
Regula, otrovom Sokrata, smrću Katona. Bez zle sudbine nema sjajnih
primera.
[…]
Sišao si u olimpijsku arenu, ali tamo nema nikog osim tebe: stekao si
venac, ne i pobedu. Ne čestitam ti na hrabrosti već na konzulatu ili na
preturi: ukazana ti je čast. Isto mogu reći I dobrom čoveku, ako mu
slučaj nije dodelio nijednu nevolju da pokaže snagu svog duha: ‘’Smatram
te nesrećnim, jer nikad nisi bio nesrećan. Prošao si kroz život bez
protivnika. Niko neće saznati šta si sve mogao, čak ni ti sam to nećeš
znati’’. Da bi čovek upoznao samog sebe, on mora da se oproba: niko ne
može da sazna šta je u njegovoj moći, ako je ne iskuša. Tako neki ljudi
sami presreću nevolju u nastanku I vrebaju priliku da zablista vrlina
koja je počela da tamni. Hoću da kažem da se veliki ljudi ponekad raduju
nevoljama kao hrabri vojnici ratu.
[…]
Nikada nije lako dokazati vrlinu. Sudbina nas šiba I razdire?
Pretrpimo: to nije okrutnost već borba, I što je češće prihvatimo, to
ćemo biti snažniji. Najsnažniji deo tvog tela je onaj koji se često
koristi. Treba da se prepustimo sudbini da nas ona ojača za svoje
udarce: malo po maloučiniće nas sebi ravnima, a neprestana izloženost
opasnostima stvoriće prezir spram njih. Tako tela mornara očvrsnu od
mora, a ruke seljaka ogrube. Podnoseći nesreće, duh će prezreti patnju.
Šta se sve može postići trpljenjem, saznaćeš ako pogledaš kakve napore
čine narodi bez otadzbine, narodi okruženi oskudicom. Promotri sve one
koje je omeđio rimski mir. Govorim o Germanima I nomadskim narodima na
koje nailazimo oko reke Istra satire ih neprekidna zima I tmurno nebo,
jalova ima zemlja daje oskudnu prehranu.
[…]

Zašto se čudiš što su dobri ljudi izloženi opasnostima da bi
očvrsnuli? Čvrsto I jako je samo ono drvo koje vetar često šiba: pod
naletom se krošnja skuplja a korenje čvršće vezuje za zemlju. Slabašno
je drveće koje je izraslo u pitomoj dolini. Zato je za dobre ljude, ako
hoće da budu neustrašivi, korisno da budu izloženi svirepim pretnjama I
da spokojno trpe zlo koje I nije zlo ako ga dobro podneseš.
[…]
Ali zašto bog ipak dopušta da dobre ljude pogađa zlo? On, u stvari,
ne dopušta: od njih je uklonio sva zla, zločin I sramotu,nečiste misli I
pohlepu, slepu požudu I lakomost na tuđe. Pazi ih I štiti. Pa zar bi
neko tražio od boga da dobrim ljudima čuva I prtljag? Oni su boga sami
razrešili ove brige, jer preziru spoljni svet. Demokrit se odrekao
bogatstva smatrajući ga teretom za mudraca. Zašto se onda čudiš što bog
dopušta da dobrog čoveka snađu nesreće, jer kad ih on sam ponekad
priželjkuje? Dobri ljudi ostaju bez sinova: pa šta, ponekad ih I sami
ubijaju. Šalju ih u progonstvo: pa šta, ponekad I sami ostavljaju
otadybinu, a ne nameravaju da se vrate. Ubijaju ih: pa šta, ponekad I
sami podižu ruku na sebe. Zašto podnose ove muke? Da nauče druge da ih
podnose: rođeni su da služe drugima za primer.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Seneka: ~ Rasprava o blaženom životu ~

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu