Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
Laura
Ženski
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 01.05.2010

Revizor ili: O sklonosti dodvoravanju

taj Sub Jun 05, 2010 8:50 am
Davne 1834. godine, dakle, pre više od 170 godina, ruski pisac Nikolaj Vasiljevič Gogolj počeo je da radi na svojoj komediji koja je završena 1842, a izvedena u pozorištu još 1836. godine. Ta komedija nosi naziv "Revizor" i drugo je važno Gogoljevo delo posle "Mrtvih duša". Radnja ove komedije smeštena je u jedan grad u Rusiji, po obimu i broju stanovnika ne tako veliki. U njemu je ismejao spahijsko-buržoaski sistem, sporedno i vlast, ali i ljudske osobine. Evo i kako. Jednog dana, gradonačelnik je pozvao sve viđenije ljude u gradu (upravnika bolnice, sudiju, školskog nadzornika) i saopštio im ovu vest: "Pozvao sam vas, gospodo, da vam saopštim veoma neprijatnu vest. Dolazi nam revizor". Luka Lukič Hlopov, školski nadzornik, Amos Fjodorovič Ljapkin-Tjapkin, sudija i Artemij Fjodorovič Zemljanika, upravnik bolnice, veoma su se iznenadili. Revizor iz Petrograda treba da dođe u grad i da vidi kako stoje stvari. U gradu nije bilo dobro. Gradonačelnik i uopšteno vlast u gradu je pustošila građane, otimala siromašnima i bila je surova. Ali, čim su čuli da stiže revizor, svi su odlučili da svoj grad prikažu u najboljem mogućem svetlu. I najzad, pojavio se famozni revizor.
Ivan Aleksandrovič Hlestakov, činovnik iz Petrograda, mladić od 23 godine, zajedno sa pomalo nespretnim slugom Osipom, stigao je, ako možemo reći, slučajno, jer je putovao u saratovsku guberniju, u svoje selo. Zadržao se u ovom gradu samo da nešto pojede i popije. Međutim, dvojica gradskih spahija, Petar Ivanovič Dopčinski i Petar Ivanovič Bopčinski, prvi su "ustanovili" da je revizor čovek koji je upravo stigao u krčmu sa slugom. Potrefilo se da je Hlestakov odista iz Petrograda, ali da nema nikakve veze sa revizorom.
Ali, gradonačelnik i njegovi ljudi, kako su, sami po sebi, skloni dodvoravanju, počeli su da se prema Hlestakovu odnoe sa najvećom pažnjom, govoreći mu "vaše prevashodstvo" itd. Hlestakovu u početak nije ništa bilo jasno, jer je on običan činovničić iz Petrograda, ali, videvši da postaje miljenik viđenijih lica u gradu, počeo je da se ponaša kao pravi "revizor". Počeo je da od svakog pozamljuje novac, tobož, kako bi se vratio u Petrograd i namirio sve troškove, a najzad je i zaprosio gradonačelnikovu kćerku. Na samom kraju, u poslednjem, petom činu, Hlestakov je rekao da mora da ode u Petrograd ali da će se kroz dan-dva vratiti kako bi bilo obavljeno venčanje i sve ostalo. Gradonačelnik, sav srećan što je "revizor" otišao smiren i zadovoljan, počeo je da se veseli, ali mu je sve "preselo" kada mu je upravnik pošte pročitao pismo koje je Hlestakov poslao svom prijatelju Trjapičkinu u Petrograd. U tom pismu Hlestakov je rekao kako je nasamario celo selo, kako su mu se svi klanjali, i kako su svi oni "glupaci." Gradonačelnik i svi ostali kao da su u zemlju propali.
Ova izvrsno napisana komedija, bogata istinskim humorom, pokazuje nam koliko je birokratska vlast glupa, naivna, nesposobna. Kako to da je jedan običan činovničić uspeo da nasamari celo selo? Zato nam "Revizor" pokazuje sve društvene poroke, socijalna zla, dvoličnost itd. Svi likovi, prikazani u Revizoru, su, sem Hlestakova, naivni, skloni dodvoravanju, nesposobni, nesnalažljivi. Po uzoru na ovu komediju, veliki srpski komediograf Branislav Nušić napisao je komediju "Sumnjivo lice" gde se ponovo ismeva birokratska i podmićena vlast, koja, bez ikakvih dokaza, jednog apotekarskog pomoćnika, označava kao nekakvo "sumnjivo lice", opasno po narod, posebno po vlast. Kakva bi to bila vlast ako ne bi bila vlastoljubiva i puna samoljublja?
Junaci "Revizora" imaju veliko strahopoštovanje, prvenstveno zato što nemaju izgrađenu svoju ličnost, pa moraju nekome da se dodvoravaju. To su polovične osobe, bez ikakvog duhovnog kamena temeljca, površni ljudi. Niko od njih nije izgrađena ličnost.
Hlestakov je dosta samoljubiv mladić, koji je, između ostalog, pomalo, kako sam pisac kaže "priglup". On odlično koristi priliku koja mu se ukazuje. Pomalo je lenj i ohol. Gradnačelnik u "Revizoru" je inače dobar čovek, ali ga je društvo iksvarilo i počeo je mnogo da se brine za sebe. On je naivan, lakomislen, i sve shvata brzo i bez nekakvog promišljanja. A sve viđenije ličnosti oko njega podsećaju nakakve marionete. No, sve u svemu, jedinu korist u ovoj komediji izvukao je Hlestakov, koji se, na račun njihove lakomislenosti i brzopletog zaključivanja, obogatio. Zato je Gogolj odlično prikazao sve društvene poroke u Rusiji, ismejao je carevu vlast, stavio do znanja da nije sve na svetu savršeno. Zato će "Revizor" biti većan zauvek, jer je ta komedija oličenje svega onoga što je glupo i smešno. I kako sam Gogolj kaže: "U REVIZORU sam se odlučio da skupim sve što je u Rusiji glupo, sve što sam tada znao, sve neprivlačnosti koje se vrše na onim mestima u onim slučajevima kad se od čoveka najviše traži pravičnost."
Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu