Psihodrama

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Psihodrama

Počalji od Laura taj Sub Jun 12, 2010 10:11 am

Psihodrama je grupna psihoterapija koja koristi scenska sredstva, kao što su igranje uloga, zamena uloga, monolog, dubl, ogledanje, odigravanje, projekcija u budućnosti i druge psihodramske tehnike. Umesto da se o problemu samo priča na njemu se radi na sceni. Problem se "oživljava", on se događa ponovo, sada i ovde na sceni i u grupi, čime protagonista - član grupe koji je u središtu psihodramske akcije, dobija mogućnost da izađe iz situacije, da je posmatra sa strane, da je vidi iz ugla nekog drugog, iz ugla drugih "aktera" problema, da izvuče zajedničku nit sa prethodnim situacijama u životu, da proba drugačije i da "uvežba" nove uloge u životu.

Zamislite nemoguće, na psihodramskoj sceni to može da se ostvari. Psihodrama omogućava isprobavanje različitih mogućnosti bez kažnjavanja za greške koje bi bile kažnjene u životu. Psihodrama se koristi za edukaciju, pripremu za život, psihoterapiju, savetovanje, podršku osobama na zajedničkom zadatku. Ona je vrlo prilagodljiva potrebama pojedinca i grupe, moćno je sredstvo promene ličnosti i grupe.

Na psihodramskoj sceni je praktično sve moguće: protagonista može biti na mestu na kom nikad nije bio, da ponovo bude dete, da bude u ulozi svog oca, majke, babe, dede, pradede ili Boga, neživog bića, predmeta, kućnog ljubimca ili velikog državnika. Može se sresti sa osobom sa kojom u životu više ne može da se sretne: sa umrlim roditeljem, može se oprostiti sa svojim drugom iz detinjstva ili sa dosadašnjim načinom života.

Važne funkcije psihodramskog odigravanja su doživljaj katarze, odnosno emotivnog pražnjenja, postizanje racionalnog uvida, mogućnost dobijanja emocionalne reparacije putem novog isceljujućeg odnosa, sticanje iskustva koje je na nivou potpunog doživljaja u "sada i ovde" koje objedinjava telesne, mentalne, duhovne, emotivne i racionalne senzacije koje se sa scene "odnose" u život.

Psihodramska grupa omogućava svojim članovima da na sigurnom mestu oprobaju sebe u novim ulogama, da istraže zbog čega se promena koju žele ne dešava sama od sebe, da ustanove sopstvene obrasce ponašanja u odnosima koji se ponavljaju sa različitim osobama, da rasvetle načine komunikacije sa njima važnim ljudima, da tragaju za uzrocima neželjenih ponašanja i odnosa, kao i da probaju različita rešenja problema. Cilj psihodrame je razvijanje ili vraćanje izgubljene spontanosti i razvoj kreativnosti.

Psihodramska akcija omogućava sticanje uvida zašto problem i dalje postoji iako se trudimo dugo godina da ga rešimo, zašto nismo onakvi kakvi želimo i šta je potrebno da promenimo kod sebe. Promene zahtevaju - suočavanje sa mnogim promena kao što su odbacivanje starih obrazaca ponašanja, ali i nalaženje bar jednako dobrih zamena u vidu novih obrazaca ponašanja, - suočavanje sa okolinom koja se teško miri sa promenama, ili možda i ne želi promene, koja se bori za održavanje starog stanja, - suočavanje sa izazovom novog, nepoznatog i zbog toga zastrašujućeg. Nespremnost za takve vrste promena može biti uzrok odustajanja od željenog i povratak starim poznatim načinima zadovoljenja potreba.
Struktura jedne psihodramske seanse se sastoji iz

* zagrevanja -odvija se na nivou cele grupe, a može biti akciono, vođena fantazija, verbalno ili neverbalno posvećeno podizanju energije, razvoju kohezije u grupi, upoznavanju članova, uvođenje u individualni psihodramski rad, ili jednostavno služi razvoju novih ili zapostavljenih životnih uloga,
* A psihodramskog rada - jedan član grupe je u središtu psihodramske akcije, odnosno svoj problem ili temu rada uz pomoć terapeuta koji se naziva i direktor psihodrame predstavlja na sceni uz pomoć članova grupe. Sledi prorada, odnosno psihodramska akcija u kojoj se problem predstavlja na sceni, obično uz psihodramske tehnike omogućava se uvid u suštinu, poreklo problema
* ili sociodramskog rada - kada je cela grupa na psihodramskoj sceni i rešava problem koji je zajednički za celu grupu i
* podele ili šeringa - u kom svi članovi grupe dele sa protagonistom svoja osećanja, asocijacije i iskustva koja su slična njegovom (isključujući savete). Vraćajući se sebi članovi grupe stiču uvid u sopstvena osećanja bilo da su bili u ulogama koje im je namenio protagonista ili su scenu posmatrali kao deo publike.
avatar
Laura

Ženski
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 01.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Psihodrama

Počalji od MustraBecka taj Sre Dec 29, 2010 8:20 am

Autor teksta: Ivana Slavković

Šta je to psihodrama?
Psihodrama je metoda psihoterapije nastala dvadesetih godina prošlog veka. Osnivač psihodrame i sociometrije, utemeljivača grupne psihoterapije bio je Jacob Levy Moreno (1892.). Psihodrama je akciona metoda jer se većina njenih tehnika bazira na akciji. Takođe, ona se može smatrati i interpersonalnom terapijom jer se realizuje u grupi koja postaje mesto na kome se uspostavljaju kvalitetne interpersonalne relacije. U svojoj suštini ona je egzistencijalistička, humanistička terapija koja posmatra čoveka u celini i gaji veru u njegove zdrave potencijale.
U literaturi se sreće veoma veliki broj različitih definicija psihodrame ali mi ćemo izdvojiti definiciju koju daje P.F. Kellermann (1992. str. 20) zbog njene sveobuhvatnosti tj. opštosti a koja psihodramu definiše kao:
"Metod psihoterapije u kome se klijenti podstiču da nastave i upotpune svoje postupke (delovanje, akcije), kroz dramatizaciju, igranje uloga i dramsku self-prezentaciju. Koriste se i verbalna i neverbalna komunikacija. Različite scene se odigravaju, opisujući, na primer, uspomene na određene događaje iz prošlosti, nedovršene situacije, unutrašnje drame, fantazije, snove, pripremnje za prihvatanje budućih rizičnih situacija ili neiskazana stanja svesti. Ove scene odigravaju se sada i ovde, i one su ili aproksimativne realnim životnim situacijama ili su eksternalizacija unutrašnjih mentalnih procesa. Ako je potrebno, druge uloge mogu igrati članovi grupe ili neživi objekti. Koristi se više tehnika, kao što su: zamena uloga, dubliranje, ogledanje, konkretizacija, pojačavanje i monolog. Obično se mogu naći sledeće faze: zagrevanje, akcija, (prorada, zatvaranje) i sharing (podela osećanja)."

Filozofske osnove - Spontanost, kreativnost i susret
Morenova filozofija počiva na fenomenima spontanosti, kreativnosti i susreta. Moreno (1961. Str. XII) definiše spontanost kao: "nov odgovor na staru, stereotipnu situaciju i kao adekvatan odgovor na novu situaciju. Spontanost je potencijal koji poseduje svaki čovek, to je njegovo prirodno svojstvo. Ona je najprisutnija kod dece jer se razvija u spontanoj dečjoj igri i omogućava detetu da istraži, isproba i proširi repertoar svojih uloga kao odgovora na različite životne situacije. Međutim, kako društvo preko sistema normi postavlja svoje zahteve i favorizuje stereotipne odgovore na brojne životne situacije, spontanost a i kreativnost se sputavaju, dolazi do zastoja u njihovom razvoju. Kreativnost kao i spontanost odraz je ljudske fleksibilnosti, bogatstva duha, ona je sposobnost za stvaranje novog kvaliteta. To znači da "kada su funkcije spontanosti nerazvijene stvaraju se kontradiktorne tendencije u ličnosti, što dovodi do razjedinjenja ličnosti i komadanja kulturološkog okruženja."(Moreno 1946, 1972 str. 101).
Moreno uvodi princip SADA I OVDE kao jedan od osnovnih principa psihodramskog procesa, što znači da klijent ne priča o onome što je bilo, već to oživljava na sceni kao da se dešava sada i ovde. Prevazilazeći vremensku distancu, on prošlost čini dostupnom a osećanja vezana za nju ponovo prisutnim i autentičnim.

Shvatanje psihopatologije
U klasičnoj, egzisencijalističkoj psihodrami nema ni koncepta zdravlja (normalnosti) ni patologije. Zbog toga je dijagnoza irelevantna, cilj nije otklanjanje simptoma već razvijanje spontanosti. Moreno je smatrao da je spontanost suprotstavljena anksioznosti. Terapija je usmerena na zdrave potencijale ličnosti i ona je način da se stekne značajno emocionalno iskustvo i razvije spontanost i kreativnost klijenta čime se redukuje anksioznost koja se nalazi u osnovi mnogih poremećaja.

Teorija uloga
Viđenje čoveka u psihodrami je izrazito holističko i humanističko. Čovek se u psihodrami uvek posmatra u celini, on je jedinstveno, neponovljivo i autentično biće, on se posmatra kako u sopstvenoj celosti tako i u odnosu na svet oko sebe. Zato je u psihodrami i neverbalni jezik važan za potpuno
razumevanje čoveka .
Sve varijante psihodrame, od egzistencijalističke do psihoanalitičke, baziraju se na teoriji uloga, razvijenoj i originalnoj teoriji psihodrame.
Teorija uloga čoveka posmatra kao igrača uloga. To, dalje, znači da čovekova ličnost nastaje iz uloga, te da one nisu urođene ili date.
Moreno je razlikovao više vrsta uloga i to: fiziološke ili psihosomatske uloge, (kao što su seksualne uloge, čoveka u odnosu na ishranu, san itd.); zatim psihološke ili psihodramatske uloge, koje predstavljaju, pre svega, naše predstave i ideje o određenim ulogama (predstave o ulozi majke tj. materinstva itd.) i socijalne uloge kao što su uloge lekara, učitelja itd. Moreno definiše ulogu kao: "funkcionalnu formu koju individua uzima u određenom trenutku reagovanja, u određenoj situaciji, u kojoj su druga osoba ili objekt uključeni. Svaka uloga ima dve strane, ličnu i društvenu, kako u procesu formiranja, tako i u procesu ekspresije."(Moreno 1961 str. IV)
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Psihodrama

Počalji od MustraBecka taj Sre Dec 29, 2010 8:21 am


Kakvim se promenama teži i za koga je psihodrama terapija izbora?
Koncept uloge je od presudnog značaja za psihodramski terapijski pristup jer uloga ovde predstavlja i terapijski cilj i terapijsko sredstvo. Najveći broj dečijih igara podrazumeva oprobavanje u određenim ulogama, istraživanje i otkrivanje novih uloga. Obzirom da je dete obdareno velikim stepenom spontanosti, ono u igri lako i brzo menja uloge, dodeljujući sebi različite uloge. To je način da se istraži svet oko sebe i sopstvene veze sa njim. Međutim, čovek se tokom odrastanja ograničava na određen broj uloga koji je manji od onog koji bi mogao da preuzme kada bi se oslobodili njegovi potencijali, pre svega, spontanost i kreativnost. Sazrevanje podrazumeva potrebu da čovek prihvata sve veći broj uloga, da prelazi iz jednih u druge. Zbog toga je jedan od ciljeva psihodramskog terapijskog procesa da se osobi omogući da proširi repertoar svojih uloga , da se bolje realizuje u postojećim ulogama ili da neke od njih odbaci i prihvati nove. Moreno je smatrao da se psihodrama može primenjivati sa gotovo svim dijagnostičkim grupama, a takve tvrdnje susrećemo i kod nekih savremenih autora.

Dijagnostički kriterijumi za uključivanje klijenata u grupu
Psihodrama, kao i druge humanističke terapije, nema neki posebno izgrađen dijagnostički instrument koji se koristi pri selekciji klijenata za formiranje grupe. Terapeut se u cilju sakupljanja osnovnih informacija koristi kontaktnim nestandardizovanim intervjuom, a ukoliko je potrebno moguće je sprovesti i nekoliko intervjua pre uključenja klijenta u terapijski proces.

Elementi i tok seanse
Psihodramski terapijski postupak realizuje se u grupi . Grupa je od višestruke važnosti jer obezbeđuje podržavajuću klimu koja je potrebna članovima za iznošenje i rad na svojim poteškoćama. Grupa je i polje na kome se uspostavljaju različite interpersonalne relacije što omogućava identifikaciju i razumevanje interpersonalnih relacija u životu članova grupe, ali ona je i mesto na kome se mogu uspostaviti nove, kvalitetne i autentične međuljudske interakcije.
Starosna dob klijenata kreće se između 20 i 50 godina, mada je moguće raditi sa mlađim, odnosno starijim uzrastima. Klijenti mogu biti istog ili različitog pola, mada je poželjno da struktura grupe po polu bude heterogena, jer više odražava "spoljnu" realnost i podstiče ispoljavanje raznovrsnijih sadržaja klijenata.
Broj članova određen je karakterom i ciljem grupe. Kontinuiran rad u psihodrami podrazumeva formiranje trajnijih grupa sa optimalan brojem koji se kreće od 8 do 12 članova. Psihodramske grupe traju često i duži niz godina zato što su otvorene, što znači da se obnavljaju novim članovima, dok drugi članovi grupu napuštaju kada završe određeni terapijski proces. U klasičnoj psihodrami optimalno vreme trajanja seanse je dva i po sata. Psihodrama može da se sprovodi u kontinuitetu, najčešće jednom sedmično, zatim u formi intenzivnih workshop-ova tokom vikenda ili jednonedeljnih seminara sa 1 do 3 seanse dnevno.

Iz psihodramskog rečnika: Protagonista - član grupe koji na određenoj psihodramskoj seansi eksploriše sopstvene sadržaje tj. radi psihodramu.
Psihodramski terapeut - vodi psihodramsku seansu; Pomoćni ego - članovi grupe koji na sceni igraju uloge značajnih figura, osećanja ili predstava iz života protagoniste. Oni omogućavaju da se protagonista susretne sa svojim unutrašnjim sadržajima u spoljašnjem svetu; Publika - ostali članovi grupe koji ne učestvuju direktno u psihodramskom odigravanju ali posmatraju akciju na sceni; Scena - prostor na kome se odigrava psihodrama.

Psihodramska seansa sastoji se iz tri faze. Prva faza je faza zagrevanja. Druga faza je faza psihodramske akcije ili kako se još naziva psihodramsko odigravanje ili jednostavno psihodrama, i treća faza je faza podele osećanja tj. sharing-a .
Za bolje razumevanje svake od tri faze psihodramske seanse neophodno je prethodno upoznati i najznačajnije terapijske tehnike kojima se koristi klasična psihodrama, a to su: igranje uloga , zamena uloga , ogledanje , dubliranje , projekcija u budućnosti, itd.

Za psihodramu važi pravilo: Nemoj o tome samo da mi pričaš, pokaži mi!
U psihodramskom odigravanju tj. psihdramskoj akciji protagonista ponavlja određenu scenu iz života i time ne čini samo puko prepričavanje događaja, već u toj sceni uzima učešće na način na koji je to činio u trenutku njenog odigravanja u realnosti. Na taj način protagonista čini dostupnim celokupnost sopstvenih, autentičnih doživljaja, misli, osećanja i reakcija, koji su pratili te događaje za rad na njima. Dobijamo materijal koji je često i suština konflikta i koji u smislu prorade i razrešenja ima neprocenjivu vrednost.
Često se na sceni može čuti intervencija terapeuta: "Ovo je psihodrama
i ovde je sve moguće". I stvarno, zahvaljujući "kao-da" tehnici, moguće je izabrati roditelje kakve želimo i dobiti nešto što nikada nismo imali. Možemo umreti i ponovo se roditi, sresti se sa značajnim ljudima koji više nisu živi, sa svojim pretcima kroz generacije, završiti neki događaj drugačije nego što se završio u realnosti, videti sebe kroz 5, 10 ili 20 godina i reći ono što nismo imali prilike ili hrabrosti da kažemo. Možemo oživeti san ili fantaziju kao da se dešavaju sada i ovde.
Sve ove mogućnosti imaju ogroman terapijski značaj a zajednički cilj im je postizanje uvida, bolje razumevanje sopstvenih potreba, osećanja, postupaka, bolje razumevanje interpersonalnih relacija, korigovanje emocionalnog iskustva, razvijanje spontanosti i kreativnosti i sposobnosti da se preuzmu određene uloge u životu. Ostvarenje ovih ciljeva omogućava da osoba vodi život u većoj saglasnosti sa sobom i svetom oko sebe.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Psihodrama

Počalji od MustraBecka taj Sre Dec 29, 2010 8:24 am

avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Psihodrama

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu