Lav Nikolajevič Tolstoj

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Lav Nikolajevič Tolstoj

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 28, 2009 9:47 am

Život čuvenog ruskog pisca klasika mogao bi se opisati kao - alkohol, kocka, mnogo žena i stalno zaklinjanje da će sve to napustiti

Grof Lav Nikolajevič Tolstoj rodio se 9. septembra 1828. godine u mestu Jasna Poljana, u Tulskoj guberniji, kao četvrto od petoro dece. Njegovi preci su titulu grofa dobili u XVIII veku od cara Petra Velikog. Tolstojevi roditelji su umrli dok je još bio dete pa su se o njemu brinuli rođaci. U osmoj godini upoznao je nežnost i gorčinu ljubavi. Bila je to ljupka devetogodišnja Sonječka Kološin. Pored nje osećao je duboku radost i savršenu sreću. Kasnije je osetio ljubav prema maloj Ljubovi Isljenjevoj koja je stanovala u komšiluku. Jednog dana, videvši je kako sa balkona razgovara sa nekim dečkom u besu ju je udario tako snažno da je pala sa balkona. Zbog toga je Ljubov šepala više godina. Zanimljivo je da će mu ona kasnije postati tašta. U 18. godini je počeo da pati zbog svog izgleda. U prisustvu žena je postajao stidljiv i zbunjen. Ipak, aristokratsko poreklo i mogućnost prisustvovanja mondenskim događajima omogućili su mu da upozna puno žena. Prvo je bio zaljubljen u Aleksandru, sestru svoga prijatelja, zatim u jednu udatu ženu, a nakon toga u nasmejanu Zinaidu, prijateljicu svoje sestre Marije. Mada je bio osetljiv prema lepoti Zinaide, cenio je njenu blistavu inteligenciju, humor i sklonost ka poeziji. Sa njom je vodio duge i beskrajno strasne razgovore. Međutim, stvarnost nije bila tako uzvišena. Razdiran snažnom i vatrenom senzualnošću, prepustio se porocima. Udvarao se damama, a spavao je sa sobaricama. Tako je zavoleo mladu i lepu šesnaestogodišnju sluškinju. Naslutivši tu avanturu, njegova tetka ju je oterala, a ona je ubrzo umrla tragičnom smrću. Obuzdavši svoja čula, pisao je u dnevniku: „Na društvo žena treba gledati kao na neprijatan deo društvenog života i držati se što dalje od njih. Ko nam, u stvari, otkriva senzualnost, neosetljivost, lakomislenost i mnoge druge poroke ako ne žene.”
Voleo je poroke
Povučeni život nije dugo trajao. Često ga je prekidao periodima vesele razuzdanosti i neurednim životom, odlazeći na doze zadovoljstva kod svog brata Sergeja, čija je kuća uvek bila puna lepih Ciganki. Tako je otkrivao porok po porok. Prvo alkohol, a zatim kocku na kojoj je i izgubio veliki deo poseda i nekoliko kuća. Napuštajući balove i šarmantne devojke, odlazio je u krčme po predgrađima Petrograda. Krčme pune Ciganki, šampanjca, svađa, polupanih čaša, muzike i pesama koje su bile za Tolstoja nezaboravne. Tu upoznaje pevačicu Katju. Ako se može verovati njegovom dnevniku, samo dva dana posle zakletve da više neće ići kod Ciganki, ipak je otišao.
Inspiraciju je nalazio u vezama
Vrativši se balovima, uobražava da je zaljubljen u jednu ženu iz visokog društva, i to u kneginju Ščerbotovu. Iz tog verovanja, nešto kasnije, nastala je Priča jučerašnjeg dana. U vreme dok je bio u vojsci na Kavkazu, stari kozak Jepuška, pijanica kod koga je stanovao, nalazi mu tatarske devojke. Svakodnevno ih je pozivao u svoj šator. Tako je sreo Marenjku. Ona je postala Marija u njegovom romanu Kozaci. Toliko se zagrejao da je odustao od svog najomiljenijeg hobija - lova, samo da bi sa njom dugo šetao. Iako je bio zaljubljen, nije ni pomišljao da ovu idilu zapečati brakom.
Neobičan susret
Posle burne noći u orgijanju uz lošu muziku, sir, rakiju, dernjavu i devojke, postavio je sebi pravilo: Nikada više neće prekoračiti prag krčme ili javne kuće! Jednog dana posetio je svoju prijateljicu iz detinjstva Ljubov Isljenjevu, koju je pre dvadesetak godina u napadu ljubomore bacio sa balkona. Bila je udata i imala je tri predivne ćerke. Kako je voleo decu, igrao se sa njene tri devojčice. U svom dnevniku je zapisao: „Večerali smo kod Ljuboške, sada Bersove. Deca su nas posluživala za stolom. Kako su te devojčice ljupke, vesele! A zatim smo se šetali i igrali preskakanja.” Šest godina kasnije jedna od tih ljupkih devojčica, Sonja, postaće njegova supruga.
Žene, žene, žene...
U Moskvi je flertovao sa sestrom svog prijatelja Aleksandrom. Bila je udata i postala kneginja Aleksandra Obolenska. Susret sa njom ostavio je snažan utisak. Nastavili su flert, ali sada već mnogo strasnije. Vrativši se u svoje rodno mesto, rađa se idila koja će dugo potrajati, sa Valerijom - prvom komšinicom. Čak je hteo i da se oženi njom. Sve to nije mu smetalo da nekoj od bezbrojnih seljanki na njegovom imanju da znak da dođe u seno. I sa Valerijom je prekinuo, ne baš elegantno - jednim pismom i begom u Pariz. Tamo posećuje pripadnike mnogobrojne ruske kolonije, gde upoznaje mladu kneginju Lavov. Jedno vreme zanosi se idejom o ženidbi, ali ređaju se poznanstva: gospođica Fic-Džems, čije su ga noge obarale; pa jedna umiljata dama sa velikim grudima... Voleo je da luta ulicama Pariza, gde je jednom prilikom sreo ženu koja ga je do te mere uzbudila da ju je pratio satima. U Ženevi upoznaje ćerke svog rođenog dede Elizabetu i Aleksandru Tolstoj. Aleksandra je bila u prisnoj vezi s Dostojevskim i Turgenjevom. Prijateljstvo s njom ubrzo se pretvorilo u jaku sentimentalnu vezu. U to vreme, po engleskom receptu, bilo je normalno da se neko zabavlja sa rođenom tetkom. Pored nje je, kad god bi to bilo potrebno, zaboravljao Valeriju. „Kad bi Aleksandra bila deset godina mlađa, sigurno bih se oženio”, zapisao je u svoj dnevnik. Dosta dugo su ostali prijatelji i često su se dopisivali. U Ženevi je imao kraće sentimentalne veze sa izvesnom Engleskinjom Dorom i jednom veselom sluškinjom.
Rešio da se ženi
Mondenska i seoska zadovoljstva ipak nisu mogla da sakriju prazninu u njegovom životu. Sve češće je bio opsednut mislima o ženidbi. Nakon dugih i čestih odlazaka kod nekadašnje ljubavi iz detinjstva - Ljubuške, Tolstoj očarava njene već odrasle ćerke. Sve su bile lepe. Najstarija se zvala Liza. Sonja je bila, bez sumnje, najlepša i veoma nadarena za umetnost. Najmlađa Tanja još je bila na granici detinjstva. U početku, pažnju je poklanjao Lizi, tako da su i ona i njeni roditelji bili uvereni da Tolstoj dolazi zbog nje. Kasnije je Tolstoj otkrio svoje simpatije prema Sonji. Saznavši da grof traži Sonjinu ruku, Liza je briznula u plač i savetovala je sestri da ga odbije. Sonja, sva srećna, ipak je pristala. Pred venčanje, na Sonjino insistiranje da pogleda njegov dnevnik, Tolstoj je bez ikakvog otpora dao. Mlada i naivna, Sonja otkriva najbrutalniju i najgrublju stranu njegovog života. Najviše ju je pogodilo što je njen verenik, daleko od oličenja junaka koji je ona stvorila, tokom poslednje nedelje pre braka doživljavao sa nekom seljankom seksualne strasti. Tolstoj je zakasnio na venčanje, ali je brak ipak sklopljen. Sonja je neprestano mislila na žene koje je Lav voleo ili poznavao pre nje. Naročito je mrzela Aksinju, sa kojom je imao sina. Jednog dana ju je prepoznala među seljankama koje su bile pozvane da promene pod u kući. Krv joj je uzavrela i nastale su scene koje je Tolstoj mrzeo iz dna duše. Znala je da se preruši u seljanku i da korača za njim ulicom da bi videla da li će je pozvati da pođe sa njim.
Ljubomora ih je pojela
Pisac je voleo dugo da priča sa Sonjinom mlađom sestrom Tanjom. Slušajući je, mislio je na Natašu Rostovu iz budućeg romana Rat i mir. Beležio je njena osećanja, pokrete... Kada je Sergej, stariji Tolstojev brat, ponudio ruku Tanji, Sonja se posebno radovala jer je bila ljubomorna na svoju sestru čije je društvo njen muž i previše voleo. Koliko god je Sonja bila ljubomorna, Tolstoj je bio još više. Kako su godine braka prolazile, oni su se sve više udaljavali. Tolstoj nije imao ništa da joj prebaci, ali je sve manje tražio njeno društvo. Sonja, sada već u godinama, majka trinaestoro dece, biva sve nervoznija. Tolstoj je ostao sa njom samo zbog dece. Ipak, pred kraj života je pobegao od nje i završio svoj veoma buran život na maloj ruskoj seoskoj železničkoj stanici Astapovo, 7. novembra 1910. godine, zbog upale pluća. Sonja je tada primila telegram u kojem je pisalo samo: Umro Tolstoj.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Lav Nikolajevič Tolstoj

Počalji od MustraBecka taj Čet Dec 30, 2010 5:24 pm



Да ли Толстој данас има много читалаца? Ако је вероватни неким изворима, роман епопеја Рат и мир по броју издања и читаности у свету заузима друго место после Библије! Руског класика читају на 320 језика и преводи се множе. Само ове године основни романи Лава Толстоја су изашли, на пример, у неколико нивих енглеских верзија. Ана Карењина у три превода, роман Васкрсење у четири и епопеја Рат и мир у две преводилачке варијанте. Упоредо са тим, како је приметио учесник московске дискусије, амерички професор руске књижевности Марк Титер, већина људи иапк једноставно зна за Лава Толстоја а није заиста читала његова дела.

Марк Титер говори о томе да многи његови сународници имају осећај да постоји низ великих романа које сваки образовани Американац треба да прочита. Међу њима је Рат и мир Толстоја. То је својеврсна икона. Чак не знајући о том делу ништа, људи ипак говоре да је то велики роман, да свако треба да га прочита, мада је мало оних који то заиста чине. Рат и мир заузима једиснтвену висину. И читање ове књиге, несумњиво, ствара интелектуалца. За многострани развој довољно је једноставно погледати екранизацију Рата и мира, али за истинску интилигентност потребно је прочитати роман, закључује Марки Титер.

По мишљењу прапраунуке Лава Толстоја, московске новинарке Фјокле Толстој, њен велики предак тежак је за дубоко разумевање чак и у руској читалачкој средини. Осим тога, он је данас још и незгодан...

Мени се чини, каже Фјокла, да Толстој није баш превише згодан зато што питања која је он постављао не само да нису добила одговоре, већ остају актуална. Ако се ми чак површински окренемо стварима о којима је говорио Толстој, било да је то социјална правда, односи са државом, односи према рату, његове изјаве о Кавказу, о религији, питања богатства, рада... Нећу набрајати све, и тако је јасно да су то паралемтри најактуалнијих проблема у нашем друштву.

Између осталог, међу посебно незгодним и до данас спорних питања остаје односе Лава Толстоја према РПЦ. Одлуком Светог синода 1901. године Лав Толстој, човек дубоке вере, па чак и побожан, био је изведен из оквира Цркве. Већина људи ову чињеницу прихвата као анатемисање и многи сматрају да је време да се укине ова одлука. Став РПЦ објашњава свештених Георгиј Ореханов.

Што се тиче одређења Синода, овде постоји велика сложеност. Овај документ, рекао бих, свесно је кодиран. У њему нема израза као што је анатема, пре чему је то учињено, како је показало истраживање, свесно, и у раним варијантама документа термин је присутан. Тачније састављачи текста, чија имена су позната, решили су ипак да не раздражују руско друштво и тај израз су уклонили. Документ признаје да Толстој није члан Цркве, а писац у свом одговору Синоду то потврђује: да, у том смислу како то свхата Црква, ја нисам члан Цркве. Тако да је немогуће укинути оно о чему сам Толстој говори као о праведном одређењу.

Али ако пажљиво прочитамо акт синода, наставља отац Георгиј, тамо се подвлачи да је Толстој човек који је поседовао од Бога, подвлачи се да је управо од Бога, велики таленат, да руски живот има посла са великим писцем. И сва оштрина, парадоксалност и сложеност ситуације у томе се и састојала што је Толстој био вероватно најпознатији Рус на почетку 20. века. А Црква је била приморана да призна да овај најпознатији Рус није њен члан.

Културо наслеђе Толстоја није само његово стваралаштво, већ и он сам. Тачније, његово духовно искуство, пуно мучних трагања о којима је један пишчев савременик оштромуно рекао: Осамдесет хиљада миља око самог себе.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Lav Tolstoj se dopisivao sa poslastičarem iz Pirota

Počalji od MustraBecka taj Čet Dec 30, 2010 5:37 pm

O neobičnom prijateljstvu ruskog književnika Lava Nikolajeviča Tolstoja i poslastičara iz Pirota Lazara Ćirića, zvanog Konzul Laza, u zvaničnim muzejskim arhivama danas više nema originalnih pisanih tragova. U Muzeju Ponišavlja u Pirotu kažu da je jedno od dva pisma - koja je 1909. i 1910. godine slavni pisac iz Jasne Poljane uputio pirotskom poslastičaru - a koje je čuvano u ovoj ustanovi, pre nekoliko godina preuzeo neko iz Ćirićeve porodice i da od tada više nije vraćano u muzejski arhiv.

Svetski putnik Lazar Ćirić bio je poznat kao Konzul Laza

Drugo pismo je bilo kod porodice, ali ni njegova današnja sudbina nije poznata.

„Blic“ je uspeo da dođe do kopije pisama, koje ne samo da danas jedina čuvaju od senke zaborava priču o nesvakidašnjem prijateljstvu već su na neki način i deo književne baštine. Kopiju je svojevremeno uspeo da napravi novinar dokumentarista iz Niša Zoran Veličković, a koliko su ona dragocena, govori i to da se za njih upravo zainteresovao Muzej Lava Nikolajeviča Tolstoja iz Jasne Poljane u Tuljskoj oblasti kako bi, u godini u kojoj se obeležava 100 godina od smrti čuvenog pisca, bila kompletirana njegova zaostavština.
- O dopisivanju Ćirića sa Tolstojem saznao sam pre dvadesetak godina od Ćirićevog sina Save Savića, koji je u međuvremenu preminuo. On mi je tada ispričao da je njegov otac učio za poslastičara u inostranstvu, gde je stupio u pokret Tolstojevaca i gde je počeo da izučava njegovu literaturu. Po povratku u Pirot, sve je više bio zaokupljen pitanjima vere i problemima morala, tako da mu je životna želja bila da ode u Jasnu Poljanu, upozna Tolstoja i „umoli ga da mu razjasni kako da razume njegova odstupanja od shvatanja zvanične pravoslavne crkve“. No, kako zbog mnogih porodičnih problema to nije uspeo da učini, odlučio je da se grofu Tolstoju obrati pismom, priča Veličković, koji je svojevremeno snimio reportažu za RTS u kojoj se mogu videti originalna pisma.

Po Savićevom sećanju Ćirić se Tolstoju obratio sledećim rečima: „Brate Lave Nikolajeviču, otkrili ste pravu Hristovu nauku. I ja sam željan Vaših saveta da bih olakšao svoj položaj na zemlji, koji je često mučan, i da bih sa što manje grehova proživeo ovaj jadni život zemaljski.“ Kada je u Pirot stiglo pismo sa poznatim potpisom uvaženog ruskog književnika, to je bio pravi događaj jer je i odgovor Tolstoja takođe imao isti nivo „bratske“ prisnosti.
„Dragi brate, položaj u kome se vi nalazite nije isključivo Vaš položaj. Svi ljudi koji žele da žive hrišćanskim životom nalaze se u tom položaju. I hrišćansko učenje po tome je i veliko, što nema takvog položaja u kome bi njegovo ispunjenje bilo nemoguće. Njegovo ispunjenje je u jednome: u ljubavi prema Bogu i bližnjemu. Ljubav prema Bogu je ljubav prema višem savršenstvu, a ljubav prema bližnjemu je jednako poštovanju i ljubavi prema svim ljudima. I jedna i druga ljubav mogu se iskazati u svakom mogućem položaju“, napisao je Tolstoj u prvom pismu upućenom 1909. godine poslastičaru iz Pirota.

U drugom pismu Tolstoju Lazar se interesovao gde najbliže može da kupi njegova dela. Tolstoj mu 20. januara 1910. godine šalje pismo kojim ga upućuje na izdavačku kuću u Burgasu i na izvesnog Jovana Maksimovića iz Beograda, odakle Lazar posle nabavlja knjige.
-Tolstojeva pisma su za njega činila nešto najsvetije, što mu je sav život činilo ponosnim i srećnim. „Konzul Laza“ je, po rečima njegovog sina, do kraja života čuvao oba Tolstojeva pisma okačena u poslastičari, u kojoj su mogle da se nađu i Tolstojeve knjige i slike, priča Veličković.
Konzul Laza je bio svetski čovek, neobičan za tadašnje pirotske prilike. Letovao je porodično na planini, u Pirot je doneo mnoge specijalitete sa Zapada i širio je saznanja o pravilnoj ishrani.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Толстој у 10 лекција

Počalji od MustraBecka taj Čet Dec 30, 2010 5:42 pm



1.Огледало руске револуције
Ту етикету је Толстоју налепио Лењин. Али је једно истинито: Толстој је стварно био револуционарне, бунтовне нарави, страсно је разобличавао лицемреје друштвених института свога доба, обмане судова и цркве, несавесност живота богатих, лажљивост и неискреност породичних односа. Управо је због тога издавач Алексеј Суворин писао о Толстоју: “Николај II ништа не може да учини с Тослтојем, не може му уздрмати трон, док истовремено Толстој итекако дрма царски престо Николајев и његове династије.“

2.Пријатељ деце
Школа за сељачку децу коју је у Јасној Пољани отворио Толcтој 1859. постала је догађај од општедруштевеног значаја у животу Русије. Народна школа, сматрао је Толстој, дужна је да децу научи да пишу, рачунају, закону Божјем, у детету је он видео ствараоца, призивао и будио мисли деце. Сам Толстој је предавао математику, физику, историју. Као круну своје педагошке деланости створио је „Азбуку“. Касније је Даниел Хармс, односно његови сарданици из дечјег часописа који је уређивао, написао циклус ироничних причица које су све почињале реченицом: “Лав Толстој је веома волео децу“.

3.Непротивљење злу насиљем
„Непротивљење злу насиљем”, а такође стално праштање, љубав, самоусавршавање, постали су темељи на којима се заснивало Тослтојево учење. Да би нашао правог Христа, Толстој је читао црквене оце у оригиналу, и зато је изучио старогрчки и старојеверјески језик. Русији је изникло много комуна толстојеваца, а под утицајем његовог учења били су Иван Бињин, Николај Лесков, Махатма Ганди и други славни људи тога доба. Године 1897.толстојевство је у Русији било проглашено за секту, а 1901. је Синод објавио отпадништво Лава Толстоја од цркве.

4.Стваралац романа-епопеје
Роман “Рат и мир“ постао је проклетство за совјетске писце. Соц-реализам је назначио као врховни жанр роман-епопеју који сједињује у себи историчност, народност И патриотизам заједно са пажњом која се поклања ”малом човеку”. После Великог отаџбинског рата совјетски писци су по сваку цену хтели да створе роман-епопеју о рату. Сматрало се да је у томе најуспешнији био Василиј Гросман, чији је роман “За право дело” добио Стаљинову награду, док је му је други део дилогије “Живот И судбина” проглашена за највећу антисовејстку творевину у целокупној књижевности Совјетског Савеза.

5.Повратник к народном животу
Из идеје повратка к народном животу (опрощение) потекло је много митова И анегдота о Толстоју. Савременици су са неверицом причали о томе како гроф Толстој иде босоног, сам сеје и коси са сељацима (који му се, узгред буди речено, због тога грохотом смеју), ложи пећи, цепа дрва, доноси воду и прави чизме. Сам се Толстој веома узвишено и озбиљно односио према физичком раду, називајући писање подругљиво “господском забавом”.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Lav Nikolajevič Tolstoj

Počalji od MustraBecka taj Čet Dec 30, 2010 5:50 pm



6.Модни креатор
Сматра се да је баш Толстој измислио “толстовку-широку рубашку која се носи преко панталона. Савременици су се сећали како је за време летњих универзитетских ферија Толстој посећивао Јасну Пољану одевен у некаквој “широкој белој врећи од платна са ветрењаче“. После је “толстовке” почела да чије Софија Андрејевна. Оне су биле у двема варијантама: летњој и зимској, сашивене од беле памучне и тамне вунене тканине. Данас је “толстовка“ један од најраспространенијих видова сезонске одеће у хладним данима.

7. Професионални писац
У односу са издавачима Лав Толстој је био прагматичан. Он је сам одређивао суму новца за хонораре тражећи их по правилу увек унапред, увек спреман да раскине уговр ако би због нечега био незадовољан. Заједно са женом која му је помагала да ради над рукописима (не зна се тачно колико је пута Софија Андрејевна преписивала рукопис “Рата и мира“, цифре се крећу оо 6 до 14!), а уз то је водила књиговодство, читала штампане отиске. Толстој је био формирао право профитабилно књижевно предузеће. За своја сабрана дела у 11 томова добио је од издавача, и то унапред 25 .000 рубаља.

8.Ратни дописник
Толстој је две године ратовао на Кавказу (Чеченски рат), био је официр у Дунавској армији, учествовао у бици код Олтенице и опсади Силистрије, али му је књижевну славу донело служење у опседнутом Севастопљу 1885.г. Његове “Севастопољске приче“ штампане у “Савременку” који је уређивао песник Њекрасов, постале су главни књижевни догађај те године у Русји. Већ прва његова прича свидела се цару Алескандру II који је наредио да чувају даровитог официра, како би писао у часописима о току војних дејстава.

9.Руски земљопоседник
После демобилизације из армије, Толстој је прешао у Јасну Пољану и почео да се бави газдинством. Површину имања које је добио у наследство он је повећао шест пута, тако да је 1860. г у свом мајуру имао више од 300 свиња, десетине крава, стотине ојагњених оваца, пчеле, пецару ракије и огромни воћњак. Продукција његове уљаре продавала се на московском тржишту, а за добијени приход Толстој је докупљивао земљу и ширио имање. И није се прварио у рачуну: све обилне издатке надокнађивали су му рекордни приноси житарица.

10.Секс-гигант
Страсти које су га растрзале, Толстој је отворено описивао у “Дневницима”. Из њих сазанајемо да се већ са 16 година година опростио са невиношћу и то се десило у јавној кући, после се забављао са сељанкама из Јасне Пољане , а о једној од њјих је написао новелу “Ђаво”. Тема пола, потчињености сексуалним страстима, неспосбности да се у томе препозна живи човек, окупирала је писца.Његова “Крајцерова соната “ постала је подстицај за широко разматрање питања полног морала. Последњи син Толстоју се родио кад је писац имао 60 година.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Lav Nikolajevič Tolstoj

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu