Dositej Obradović

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Dositej Obradović

Počalji od MustraBecka taj Sre Okt 07, 2009 9:48 am

Još kao đak osnovne škole, odaje se sanjarenju i verskom zanosu.
Posle smrti njegova oca, tetak njegov, da bi ga izlečio od sanjarenja i
misticizma, izvadi ga iz škole i da na zanat. No žeđ za naukom, koju je
on gledao u crkvenim knjigama, ne ostavi ga ni docnije, i čim se
prilika ukaza, on ostavi zanat i rodbinu i pobeže u fruškogorski
manastir Hopovo.
Tu se zakaluđeri i počne ozbiljno misliti na pustinjački život. Ali kad bolje
i bliže upozna manastirski život i kaluđersko bratstvo, on vide da to
ne odgovara životopisima svetaca i njegovim iluzijama. Pored toga,
dođoše mu do ruku i druge, „graždanske” knjige, iz kojih on uvide da
izvan crkve postoji i druga mudrost i drukčiji moral, upravo ono za čim
je žudeo. Posle tri godine manastirskog života on ostavi manastir da se
više nigda u njega ne vrati. Od toga trenutka nastaju njegova
neprekidna putovanja radi studija.


Kao učitelj i domaći vaspitač, ili kao manastirski gost obilazi skoro ceo
Balkan i Malu Aziju, zatim Italiju, Nemačku, Francusku, Englesku,
Austriju i Rusiju. U Smirni je proveo nekolike godine, kao đak čuvene
grčke bogoslovske škole Jeroteja Dendrina. Tu i na Krfu dobro je naučio
grčki jezik, književnost i filozofiju. Posle toga ponovo živi u
Dalmaciji kao učitelj, zatim u Zadru i Trstu. Iz Trsta ode u Beč, gde
provede punih šest godina u učenju nemačkog jezika i kulture. Kao
učitelj jezika odlazi iz Beča u Karlovce i Moldaviju. Mantiju je skinuo
tek kada se upisao u Haleu da sluša filozofiju. Filozofske studije
nastavlja u Lajpcigu i tu počinje i sam pisati. 1783 štampa svoje prvo
i najbolje delo Život i priključenija. Putovao je još u Pariz, London i
Rusiju, gde je bio pozvan za nastavnika jedne vojne škole.

Prvi njegovi rukopisni radovi samo su prevod ili prerada popularnih
praktično-moralnih spisa novogrčkih i italijanskih. Tako, Bukvica je
jedan mali prevod iz Jovana Zlatousta namenjen pop-Avramovoj kćeri
Jeleni iz Kosovog polja niže Knina. Dositej je tada (1765 g.) napisao
prvu knjigu “na prost srpski jezik”, i time udario osnov za svoj bogati
i plodonosni književni rad. Hristoitija prevod jednog novogrčkog dela
iz XVIII veka, Basne su prevod Ezopa, Fedra, Lafontena i Lesinga. Uz
basne je Dositej dodavao svoja značajna „naravoučenija”, kao moralne
komentare pojedinih basana. Svoja glavna i najbolja dela počinje
objavljivati od godine 1783.

Prvo je štampao Život i priključenija, svoje najbolje i najoriginalnije delo.
Tu je ispričao svoj život od rođenja do četrdeset i treće godine i
svoju zanimljivu biografiju propratio refleksijama o potrebi škola i
nauke i o duhovnoj zaostalosti kaluđera, koje oštro napada. Posle toga
štampa Sovjete zdravoga razuma, najizabranije misli i savete učenih
ljudi s raznih jezika prevedene. To su moralni i polemični ogledi, puni
prosvetiteljskih misli. Zatim objavljuje Sobranije, zbirku ogleda iz
morala i praktične filozofije: o patriotizmu, o ljubavi k naukama, o
laži, o čitanju, o umerenosti itd.Dositej je i prevodio sa raznih
jezika: „Etiku” od italijanskog pisca Soavija i ,,Slovo poučitelno” od
nemačkog protestantskog mislioca Colikofera.

Prvi Dositijev štampani rad je Ljubezni Haralampije, štampan u Lajpcigu kao
poziv za pretplatu na „Sovjete zdravog razuma”. Ljubezni Haralampije je
pisan u aprilu 1783 upućen jednom prijatelju u Trstu, Srbinu iz
Hrvatske. Ovo je bila u isti mah i neka vrsta književnoga manifesta i
poziv na pretplatu za delo Sovjeti zdravogo razuma, koje je izašlo tek
1784. U toku 1783 godine Obradović je promenio nameru, i mesto Sovjeta
zdravago razuma izdao u leto iste godine prvi deo Života i
priključenija.

Ljubezni Haralampije je u stvari njegovo čuveno programsko pismo, gde su u vidu
manifesta izložene njegove osnovne ideje.Dositej izlaže da je nameran
štampati za narod jednu knjigu na prostom narodnom jeziku za proste
seljake. On je uvideo da od „Budima do Andrijatičeskoga Mora” živi
jedan narod, koji jednim jezikom govori. „U Srbiji, u Bosni, u
Slavoniji, u Dalmaciji, Ercegovini svuda je u seljani ovi kraljevstva
karakter voopšte jednak, kao da su, kako i jesu, jedna familija”. ,,Ko
ne zna da žitelji crnogorski, dalmatinski, hercegovski, bosanski,
servijanski, horvatski, slavonijski, sremski, bački i banatski jednim
jezikom govore?” „Govoreći za narode, koji u ovim kraljevstvam i
provincijam živu, razumevam koliko grčke crkve, toliko i latinske
sledovatelje, ne isključavajući ni same Turke Bošnjake i Ercegovce,
budući da zakon i vera može se promeniti, a rod i jezik nikada. Bošnjak
i Ercegovac Turčin on se Turčin po zakonu zove, a po rodu i po jeziku,
kako su god bili njegovi čukundedovi, tako će biti i njegovi poslednji
unuci…Za sav dakle srpski rod ja ću prevoditi slavni’ i premudri’ ljudi
misli i sovjete, želeći da se svi polzuju. Moja će knjiga biti za
svakoga koji razumeva naš jezik i ko s čistim i pravim srcem želi um
svoj prosvetiti i narave poboljšati.

Misao o verskoj trpeljivosti i ravnopravnosti, koju je primio od filozofa XVIII
veka, pomogla mu je da se uzdigne nad starinskim shvatanjem
nacionalizma po veri. Proklamujući narodno jedinstvo odlučno i potpuno,
on ipak ne propoveda šovinizam i isključivost, već neprekidno poziva i
ypyćyje narod da primi od drugih kulturnih naroda ono što je kod njih
bolje i naprednije. Cela se njegova delatnost upravo na to i svodi. On
je jedno vreme verovao da će Josif II osloboditi Srbe od turskog
ropstva, ali čim je video da je tu istorijsku ulogu preuzela Srbija sa
Karađorđem na čelu, on dolazi u nju i na delu počinje sprovoditi ono
što je ranije pisao i mislio. Sa nacionalno-političkog gledišta značaj
Dositijev je veliki. Da nije ništa drugo stvorio, to bi bilo dovoljno
da uđe u red naših najvećih ljudi iz prošlosti.

Mesto plemenskog i veroispovednog shvatanja nacije on je postavio novo i
savremeno. Ali i u književnosti i našoj kulturi uopšte on stvara novo i
ruši staro. Do njega, književnost je bila lokalnog, plemenskog ili
veroispovednog karaktera, pisana pokrajinskim narečjem ili jezikom
odgovarajuće veroispovesti. Dositej prvi svesno stvara pravu nacionalnu
književnost na čistom narodnom jeziku, namenjenu najširim slojevima
srpskog naroda. Do njega, na književnosti su poglavito radili crkveni
ljudi za crkvene potrebe; on kida sa tradicijom i počinje unositi u
narod napredne ideje sa Zapada, ono što je naučio i primio iz
racionalističke filozofije XVIII veka.On kupi i prerađuje velike
istine, poučne i lepe misli iz svih vremena i od svih naroda, od
Platona i Aristotela do Labrijera, Molijera, Lesinga i Voltera. Kao
ubeđeni pristalica racionalističke filozofije, Dositej veruje u svemoć
razuma i nauku ističe iznad svega. Učiniti nauku i filozofiju dostupnim
svima ljudima, i onim u najzabačenijim selima, to je on postavio kao
najviše načelo. Svi njegovi radovi su uglavnom zbirke prevedenih i
prerađenih “raznih poučnih stvari”, od “svega pomalo ali lepo”, kako
sam kaže.

Prvi srpski ustanak ga je zatekao u Trstu. On se od početka stavlja u službu
srpskih ustanika: prvo kupi priloge za njih, a potom vrši razne
poverljive misije između ustanika i Rusije i najzad konačno prelazi u
Srbiju. Kao najprosvećeniji i najučeniji Srbin svoga vremena, on
postaje prvi ministar prosvete u Srba, organizuje škole, miri i upućuje
ustaničke vođe, postaje član Praviteljstvujuščeg sovjeta i lični
sekretar i savetnik Karađorđev.


Bibliografija

  • Slovo poučiteljno Gosp. Georg. Joakima Colikofera. Lajpcig, 1774. Str. 31


  • Pismo Haralampiju, 1783.


  • Život i priključenija D. O. Lajpcig, 1783, 1788


  • Sovjeti zdravog razuma. Lajpcig, 1784. Str. 119


  • zopove i pročih raznih basnotvorcev basne. Lajpcig, 1788. Str. 451


  • Pesme o izbavleniju Serbije. Beč, 1789. Str. 4


  • Sobranije raznih naravoučitelnih veščej. Beč, 1793. Str. 2+316


  • Etika ili filozofija naravnoučitelna. Venecija, 1803. Str. 160


  • Pesma na insurekciju Serbijanov, 1804.


  • Mezimac I Budim, 1818. Str. 230+11


  • Ižica, 1830.


  • Pisma Budim, 1829. Str. 126


  • Prvenac Karlštat, 1930. Str. 17+168
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dositej Obradović

Počalji od MustraBecka taj Sre Okt 07, 2009 9:51 am


Bio je jedan od najprosvećenijih ljudi ustaničke Srbije. Za sobom je ostavio književna dela, misli koje su i danas aktuelne. Jedna od njegovih najvećih ljubavi bila je – Srbija

Na dan 9. avgusta 1807. godine napustio je Zemun, a gotovo ceo Beograd dočekao ga je na drugoj obali Save. Čuli su se topovi sa grada. I oni su pozdravljali novog gosta i građanina. A on, Dositej koga je život vodio od manastira pa do dvorova po čitavoj Evropi imao je baš tu želju. Da u Beograd, u Srbiju dođe legalno i bude od koristi. I bio je. Bavio se spoljnom politikom, diplomatijom, ali nije zanemarivao ni pisanje. Ljudi ga pominju i po tome što je prvi u Srbiju doneo krompir, a sve u želji da se njegov narod lakše prehrani u nerodnim i gladnim godinama.
I umro je u Beogradu. Prema svedočenju hroničara njegov kovčeg nosili su naizmenično najveći državni velikodostojnici. Za kovčegom su išli Karađorđe i Mladen Milovanović. I kao nekad kada je dolazio i tada ga je ispratio ceo Beograd. Počiva sa desne strane glavnog ulaza Saborne crkve:

„ Vostani, Serbije.
Davno si zaspala,
U mraku ležala;
Sada se probudi
I Srblje vozbudi! „
... napisao je on.

U Hopovo, pa beg iz Hopova
Rodio se se u selu Čakovo, u temišvarskom Banatu kao Dimitrije Obradović, od oca Đurđa, ćurčije i trgovca, i majke Krune. Postoje nedoumice oko toga koje je godine rođen. Kao tačne uzimaju se 1739. i 1740. Detinjstvo mu ne beše lako. Otac i majka mu rano umiru, pa se mlađani Dimitrije sa brađom seli kod stričeva, tetki. Još kao dete dosta je čitao. Na raspolaganju mu je bila uglavnom crkvena literatura . Posebno se zanimao za „Žitije svetaca“, gde su opisani čudni životi svetaca, njihovo odricanje od ovozemaljskog života.
Verovatno je to i bilo presudno da ovaj dečak odluči i poželi da posveti životu kakav je otkrio u crkvenim knjigama. Razmišljao je kako će jednog dana da ode od kuće u manastir. Od popova i kaluđera slušao je mnogo o manastiru Hopovo na Fruškoj gori.
Svoj dečački san ostvario je 1757. godine. Pobegao je iz sela i otišao u Hopovo. Bilo mu je tada petnaest godina. Kada je video manastir mislio je da dolazi u pravi raj. Verovao je da se ovde može posvetiti svetačkom i isposničkom životu. Međutim, Dimitrije, koji je ovde dobio Dositej, koje će kasnije nositi kroz čitav život vrlo brzo je doživeo razočarenje. Bila je velika razlika između onoga što je čitao u crkvenim knjigama i onoga što je video u manastiru. Umesto da živi svetački, manastirska bratija je utonula u život gde se svađa, pije, jede i živi bez smisla.
Želeo je što pre da napusti Hopovo. U toj odluci dosta mu je pomogao i iguman manastira Šišatovac Teodor koji je govorio dečaku:
„ Prošla su glupa i slepa vremena... Idi za naukom, s njom češ svud prestati i svoje življenje pošteno zaslužiti.“
Iguman je mladog Dositeja vodio svuda sa sobom. Omogućio mu je da uči latinski jezik u Irigu. Posle 13 godina manastirskog života Dositej jedne noći napušta Hopovo i kreće u novi život, željan nauke. Tada počinje njegova životna odiseja..
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dositej Obradović

Počalji od MustraBecka taj Sre Okt 07, 2009 9:52 am

Najveća želja – Srbija

Zagreb, Knin, Hilandar, Beč, Venecija...Uči sebe, uči i prosvećuje druge. Piše. Srpska kultura je u Dositeju dobila pisca, pedagoga, mislioca, filozofa, rodoljuba. Osnovna ideja vodilja mu je bila da nauči svoj srpski narod. Da ga oslobodi sujeverja, zaostalosti. Životni san mu je bilo jedinstvo naroda.
Godine i godine je proveo zalažući se za upotrebu narodnog jezika u književnosti. U zasluge mu se može ubrojiti i to što je otvorio vrata evropske kulture kod nas i što je stvorio osnovu za modernu književnost kod nas.
Svuda na dvorovima bio je rado viđen. Znalo se. Gde je Dositej, tu su velike misli, filozofije. Te njegove misli i danas su aktuelne što samo pokazuje koliko je poznavao duh i dušu svog naroda.
Najveća želja mu je bila da živi u Srbiji, u Beogradu. Obišao je mnogo zemalja, prestonica i gradova, ali samo je maštao o danu kada će ponovo živeti u svojoj pravoj domovini. Učen, prosvećen, načitan, sa velikim brojem već objavljenih knjiga dolazi u Beograd rado prihvaćen i od vlasti i od naroda. Zapisao je da ne dolazi da uživa već da pomogne. Tako se brzo i u Beogradu latio prosvetiteljskog posla. Osniva Veliku školu, preteču današnjeg beogradskog univerziteta. Bio je i prvi ministar preosveštenija kod Srba. Misija mu je bila bavljenje spoljnom politikom.
U unutrašnju politiku nije se mnogo mešao, osim kada je to bilo neophodno. Kao čovek koji je video mnogo dvorova i diplomata mogao je posavetovati naše vođe i vojskovođe. Po njegovoj proceni, Srbi su svoj oslonac mogli uvek videti u Rusiji. U poslednjoj godini svog života postao je prvi srpski ministar prosvete. Bio je i upravnik svih škola u ustaničkoj Srbiji, a kao član Sovjeta učestvovao je i u izradi svih zakona. Osnovao je i Bogosloviju. Dosta se Dositej bavio uzdizanjem kulturnog života naroda. Za života je započeo i osnivanje osiguravajućih društava. Za sobom je ostavio dosta pisanih tragova a sve što je tokom života zaradio, svoju staračku ušteđevinu ostavio je na dar novoj državi. Do groba je voleo Srbiju...
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dositej Obradović

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu