Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
Laura
Ženski
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 01.05.2010

Motivacija

taj Pet Jun 25, 2010 8:47 am
Šta je Motivacija?

To su zapravo Vaši motivi plus Vaša akcija. Motivacija može biti Vaš lični i poslovni cilj.
Samo veliki i izazovni ciljevi mogu biti motivatori, odnosno drugim rečima:
Sve što je lako to može svako, a što može svako to i nije za nas!

Da bi pojedinac bio motivisan on mora biti uključen u neki proces, rešavanje problema,
jer bez uključenosti nema ni posvećenosti! Ovo pravilo menadžeri često zaboravljaju izigravajući velike
i nepogrešive "TATE" koji sve znaju! Menadžeri moraju da znaju da podstiču kreativnost i stvaranje ideja kod
zaposlenih. Luda vremena traže lude organizacije.
Jedno od pitanja koje bi poslodavac trebao da postavi kandidatu za posao je:
Šta je to što ste do sad najluđe uradili u životu?
Zašto ovo pitanje? Zato što će firmama sve više trebati kreativni i ljudi sa idejama,
ljudi sa drugim pogledima na život, ljudi koji su imali hrabrosti da od svog života urade nešto više!

Kako postaviti CILJ:


• Odluči šta želiš - verovatno najteža stavka u životu.
• To i zapišite.
• Odredite sebi rok-datum "od-do" deluje kao jaka motivacija.
• Razmišljajte o Cilju-vizuelizacija cilja.
• Zamislite sebe kako uživate u ispunjenju Cilja (Nov auto, pohvala šefa, put oko sveta sa porodicom...).
• Napravite plan akcije (Operativni plan kako stići do cilja).
• Ne pričajte sa ostalima o svojim namerama i Ciljevima (Reč ili priča su najgori mogući neprijatelj zamaha
i poleta. Dovoljno je da svoju nameru nekom ponovite dva puta pa da ona izgubi na ozbiljnosti).
• Ponašajte se kao da ste ostvarili svoj Cilj.
• Budite sigurni i samouvereni.
• I Uspećete!!!

Postaviti cilj nije stvar volje već stvar mašte. Šta mislite šta je svim ovim ljudima zajedničko?
Nikola Tesla, Kolumbo, Galilej, Edison, Žil Vern, Leonardo da Vinči...
Svi oni su maštali i svi oni su razmišljali suprotno od drugih. Nisu bili ograničeni svojim zonama komfora.
Bili su kreativni. Šta mislite koliko ideja postoji u glavama Vaših zaposlenih koje mogu da promene način
poslovanja, da naprave promenu.

Jedno istraživanje na Harvardu sa postdiplomcima dalo je sledeće rezultate:
3% je imalo jasne ciljeve napisane na papir;
14% imalo je ciljeve ali nisu bili nigde zapisani;
i ostalih 83% nije imalo nikakve ciljeve.
Posle nekoliko godina ovih 3 % je zaradjivalo 10 puta više nego onih 97%.

Zlatno pravilo:


Čovek može da uradi u životu šta god poželi, ali ne i sve što poželi!
To znači, imajte svoj cilj, napravite fokus energije i delujte! Budite kao laserski zrak.

Kroz trening Motivacije i Postavljanje ciljeva bolje ćete upoznati:
• samog sebe,
• shvatićete vezu izmedju ličnih i profesionalnih ciljeva,
• naučićete kako da praktično primenite Moćne tehnike Pro-aktivnosti u privatnom i profesionalnom životu,
• naučićete da kroz samomotivaciju ispoštujete svog najvećeg životnog partnera-samog sebe.

Proverite zašto su u Americi ovo sve popularniji treninzi koji Vas mogu razveseliti, ohrabriti,
potaknuti Vas na nove izazove.

Oslobodite u sebi fantastične potencijale koje posedujete,
jer jedino ste Vi odgovorni za sve što Vam se dešava u životu!
avatar
Laura
Ženski
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 01.05.2010

Re: Motivacija

taj Pet Jun 25, 2010 8:48 am
Motiv i motivacija su pojmovi iz psihologije koji predstavljaju činioce koji podstiču na pokretanje aktivnosti jedinke; izazivaju određeno ponašanje, održavaju ga i usmeravaju ka nekom cilju. Postoje različite teorije motivacije. Psihoanaliza insistira na biološkim i nesvesnim, ali spoljašnjim dražima izazvanim, a humanistička psihologija na svesnim motivima.


Ključni elementi motiva
Pod pojmom motiva se podrazumeva unutrašnji ljudski faktor koji, kako kaže dr Vlajko Petković u svojoj „Sociologiji rada“ pokreće, usmerava, održava i obustavlja ljudsku aktivnost. Iz ove definicije se izdvajaju četiri ključna elementa motiva.
1.Šta je čoveka pokrenulo na aktivnost;
2.Šta je tu aktivnost usmerilo;
3.Šta tu aktivnost održava;
4.Šta tu aktivnost obustavlja.
Ravnoteža bioloških funkcija u ljudskom organizmu se naziva homeostaza. Svako odstupanje od te ravnoteže manifestuje se na ponašanje, kao potreba da se ravnoteža uspostavi. To dovodi do aktivnosti. Tako na primer čovek pri radu može da oseti glad zbog ubrzanog gubitka kalorija. Tada se njegova aktivnost usmerava ka zadovoljenju te potrebe, dok će aktivnosti za drugim sadržajima biti smanjene. Motivi dakle deluju selektivno. Nabavka i pripremanje hrane su ono što održava ljudsku aktivnost. Kada čovek utoli svoju glad, dolazi do ponovnog uspostavljanja homeostaze i time se aktivnost obustavila.


Klasifikacija motiva
Motivi se mogu razvrstati prema brojnim kriterijumima. Prema poreklu dele se na urođene i stečene. Prema značaju, mogu biti primarni i sekundarni, a prema ulogama biološki, socijalni i personalni. Personalnih motiva je veliki broj i mogu biti lični interesi, sklonosti, stavovi, navike, osobine ličnosti, karakteristična osećanja te osobe. Shvatanje motiva je takođe različito. Biologističko shvatanje motiva je da u osnovi svih motiva postoje organske potrebe koje su urođene. Prema drugim shvatanjima, osim urođenih, stiče se i veliki broj motiva kroz iskustvo tokom života i oni su nezavisni od organskih potreba. Hedonističko shvatanje je da osnovni motiv vodi ka postizanju prijatnosti i izbegavanju neprijatnosti. Međutim, ovakvo gledište ne objašnjava ponašanje motivisano osećanjem odgovornosti ili moralnim principima.
U zadovoljenju motiva moguće je uočiti hijerarhiju. Naime, ponašanje je određeno većim brojem motiva, ali ih nije moguće zadovoljiti istovremeno. Zato se javlja dominantan motiv, od kojeg osoba ne želi da odustane, a druge zapostavlja. Pravilnost u hijerarhiji motiva je uočio Abraham Maslov. Prema Maslovu, najviši motivi upućuju na razvoj, a najniži na opstanak.
motiv za samoaktualizacijom (da budemo ono što jesmo)
motiv za ugledom i samopotvrđivanjem
motiv za afektivnom vezanošću
motiv sigurnosti (dominantan nakon zadovoljenja bioloških motiva)
biološki (žeđ, glad i sl.)


Motivacija
U uskoj vezi sa motivima je i motivacija. Nikola Rot u svojoj studiji „Psihologija ličnosti“ je definiše kao proces svesnog pokretanja i usmeravanja aktivnosti čoveka radi postizanja određenog cilja. Svaki proces motivacije počinje sa određenim potrebama i završava se nakon njihovog zadovoljenja. Međutim, uspeh, odnosno neuspeh u zadovoljenju potreba može dovesti do krajnosti; da čovek izgubi poverenje u sebe ili da postane previše samopuzdan


Osnovni pojmovi iz oblasti motivacije
U svakodnevnom govoru postoje mnogi termini koji se odnose na pokretanje aktivnosti, na motivaciju organizma. Najopštiji pojam je motiv. Ostali pojmovi su potreba, nagon, želja, težnja, namera.
Potreba je nedostatak određenih supstanci u organizmu i nužnost da se one nadoknade u cilju normalnog funkcionisanja organizma i održavanja života. Smanjena količina vode u organizmu predstavlja organsku potrebu za vodom, a slično je i sa glađu. Opisana potreba naziva se organska ili fiziološka potreba, ali potreba može biti i psihološka. Postoje dve vrste organskih potreba; organski viškovi (seks, umor, nagon za pražnjenjem i mokrenjem) koje treba eliminisati i organski nedostaci (gladi i žeđi...) koje treba nadoknaditi.
Nagon je svesno doživljena potreba. Takav je slučaj sa seksualnim nagonom.
Želja se javlja kada uz potrebu i nagon u svesti postoji predstava privlačnog cilja koji može da zadovolji postojeću potrebu.
Težnja se u psihologiji definiše na različite načine, ali najčešće kao motiv koji nije usmerena na određen, konkretan objekat, kao želja.
Namera je motivacioni pojam u vezi sa voljnom radnjom i odlukom. O nameri se govori kada postoje motiv, svesno voljno prihvatanje tog motiva i postavljanje cilja koji treba da se ostvari.


Podsticaj
Prema Rotu, podsticaji nisu isto što i motivi. Podsticaji su nagrade i pohvale i one oživljavaju motive za društvenim priznanjem. U funkciji motiva su i emocije, kao što su strah i ljubav. One su snažni pokretači ponašanja; daju intenzitet aktivnosti koja je izazvana motivom.


Motivacija za rad
Motivacija za rad je veoma složen i kompleksan pojam kojim se ljudi bave gotovo od prvobitnih zajednica. Međutim, naučni pristup motivaciji kao fenomenu započinje sa industrijskom revolucijom krajem 18. veka, a doživljava kulminaciju krajem 20. veka. U moderno vreme se ovom fenomenu pridaje veliki značaj zbog poboljšanja efikasnosti, efektivnosti, kreativnosti i uopšte kvaliteta rada, kao i humanizovanja uslova rada. Zbog svega toga, deo menadžmenta je i iznalaženje načina za motivaciju radnika.
Različite oblasti različito definišu motivaciju za rad. Psihologija je definiše kao unutrašnje faktore koji pokreću, organizuju, usmeravaju i određuju intenzitet i trajanje radne aktivnosti. Sociologija pod ovim pojmom podrazumeva sistem postupaka pojedinaca, odnosno grupe kojim se podstiču određena ponašanja radi ostvarivanja povoljnih radnih efekata. Menadžment teži da obezbedi da se ljudi ponašaju na poželjan način kojim se postižu ciljevi organizacije i zadovoljavaju potrebe zaposlenih.
Motivi koji pokreću na rad su praktično neograničeni i mogu se razvrstati prema brojnim kriterijumima. Nikola Rot ih, između ostalog, deli na biološke i socijalne. Biološki motivi su urođeni i po pravilu potiču iz potreba održavanja života i zato su oni osnovni pokretači ljudskog ponašanja. Način na koji će oni biti zadovoljeni zavisi od niza društvenih faktora (običajnih, moralnih, materijalnih i drugih). Neki od njih su motiv žeđi, gladi, materinski i seksulani motiv. Socijalni motivi se zasnivaju na psihološkim potrebama. Obično su to potreba za društvom i potreba za priznanjem u društvu, pa se i mogu zadovoljiti samo u društvenoj zajednici. U nekim slučajevima mogu biti toliko intenzivni, da ih čovek pretpostavi biološkim motivima, pa tako štrajkuje glađu i ugrožava svoje zdravstveno stanje.
Frederik Herzberg deli potrebe na one nižeg nivoa i one višeg nivoa. Prema njegovoj teoriji potrebe nižeg nivoa (tzv. „higijenske“) su uglavnom zadovoljene i prava motivacija nastaje kao posledica želje za zadovoljenjem potreba višeg nivoa. On takođe smatra da tradicionalno prihvaćeni faktori motivacije, kao što su povećanje zarade, poboljšani međuljudski odnosi i dobri radni uslovi kada dostignu optimalne uslove više ne utiču na povećanje motivacije. Zato su „pravi faktori motivacije“ povećanje odgovornosti za planiranje, obavljanje i kontrolu posla, odnosno insistiranje na samostalnosti radnika. Takođe, on predlaže da gde god je to moguće, radnik obavlja ceo posao, a ne samo pojedine operacije. Na taj način, posao će postati izazov, pa će sam rad biti dovoljna motivacija. U praksi su mnoge kompanije primenjivale njegove ideje i konstatovale povećanje produktivnosti, a istovremeno smanjenje broja odsustva. I pored uspeha koji je ova teorija postigla postoje i izvesne sumnje zbog različitih reakcija među samim radnicima, a i zbog nedostatka dokaza da su zadovoljni radnici bolji proizvođači od nezadovoljnih.


Motivacija i novac
Novac kao faktor motivacije dugo vremena nije uzet u ozbiljnije razmatranje, jer je dominiralo stanovište da su drugi faktori motivacije efikasniji, poput participacije i postizanja zadatih ciljeva. Prema Rotu novac nije motiv, već podsticaj na ponašanje kojim se može obezbediti zadovoljenje velikog broja motiva. U istraživanjima Loka i saradnika se pokazalo da je uticaj novčanog nagrađivanja na produktivnost pokazao najveći prosečan rast od 30% u odnosu na sve druge faktore motivacije. Istraživanje upućuje da novac nije jedini motiv, ali je svakako ispred ostalih. Takođe, pokazalo se da bi sistem nagrađivanja bio uspešan, mora da bude direktno u vezi sa traženim ponašanjem, da bude sproveden odmah, a ne kasnije i da samo nagrađivanje bude dosledno.


Zadovoljenje motiva
Posledica zadovoljenja motiva je da on prestaje da utiče na ponašanje. To ukazuje da se menja njegov intenzitet i značaj. Međutim, osim što može da oslabi, može i da se pojača. To zavisi i od toga koliko je bilo potrebno napora da se motiv zadovolji. Lako zadovoljavanje može dovesti do podizanja nivoa aspiracije ili naprotiv, do gubitka interesovanja i apatije. Posledice postoje i ukoliko se motiv ne zadovolji. U tom slučaju može doći do frustracije i do osećanja kao što su obeshrabrenje, bes ili ljutnja. Posledica frustracije može da bude i pojačani napor ili iznalaženje novih načina za ostvarivanje postavljenog cilja. To zavisi od samog čoveka koliko je otporan na frustraciju.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Motivacija

taj Sre Dec 29, 2010 8:53 am
Nedostatak Motivacije je jedan od najčešćihih problema savremenog čoveka. Ovaj se problem može pojaviti iz mnogo razloga, ali obično se svi ti razlozi na kraju svedu na jedan: Izbor Fokusa. Što će reći ili se Fokusiramo na beneficije koje ćemo dobiti radeći nešto, ili se Fokusiramo na sve potencijalne smetnje i probleme koje ćemo možda imati radeći to nešto.
U oba slučaju mi smo u pravu i u skladu sa tim imamo i rezultat. Fokusirajući se na beneficije, postižemo Uspeh. Ili zamišljajući moguće probleme, Odustajemo pre nego što i počnemo.
Drugim rečima, ako vam nije savršeno jasno šta ćete dobiti radeći nešto, ulaganje pravog napora u to je teško(u najboljem slučaju) ili pak pravo mučenje (u najgorem slučaju).

Znajući ovo, zapitajte sebe sad:
* Da li stalno odlažete bitne stvari koje treba da uradite?
* Da li ste Umorni od stalne brige i osećanja nezadovoljstva?
* Da li odlažete ono što vam može ulepšati ili poboljšati život?
* Da li imate osećaj da stalno privlačite situacije i ljude koji vam se ne sviđaju?
* Da li vam se čini da zastanete, svaki put kad nešto dobro počnete?
* Da li sve bitne stvari radite u zadnjem trenutku?
* Možda i kad odlučite da nešto uradite odmah, dovoljna je sitnica da vas omete i odvuče vam pažnju?

Možda ne shvatate poentu svega toga. Da li vam je ovakvo razmišljanje poznato:
Godinama sam zaglavljen u ovom poslu (ili vezi) koji prosto mrzim. Svake nedelje pokušavam da nateram sebe da se pokrenem i pronađem nešto drugo.... I uvek završim samo razmišljajući i odlažući akciju za sledeću nedelju. Osećam sve veće sažaljenje za sebe i svoj život.... Imam osećaj da sam osuđenik koji je zaglavljen u istom okruženju i istim dešavanjima koje mrzi, a ne znam kako da se otrgnem iz svega toga.
To ne zvuči baš veselo, zar ne? Vreme je za promene. Sad je pravi trenutak da preuzmete kontrolu nad svojim životom u svoje ruke. Nema potrebe da Vaš život bude spisak propalih snova, nezavršenih projekata, neostvarenih ljubavi, propuštenih prilika, manjka samopouzdanja, stalnog samosažaljenja i još većeg samo-sabotiranja.

Šta biste uradili kad bi znali da se Vaš život možete promeniti brzo i lako?
Prvo da pojasnimo neke osnovne stvari. Vaš život nije posledica situacija (dobre ili ne) u kojima se nalazite. Vaš život je posledica Vaših reakcija na te situacije. Vaš život se ne ogleda u onome šta vam život naizgled pruža, nego u vašem stavu prema životu. Pozitivan stav izaziva lančanu reakciju pozitivnih osećanja koji pretvaraju sve situacije i dešavanja u Vaš uspeh. To je iskrica koja pokreće i stvara izuzetne rezultate u običnim svakodnevnim situacijama.
Malo je ljudi koji shvataju da promenom stava prema životu, menjaju sve u svom životu. Taj pozitivni stav je ono što se zove Motivacija. U stalnoj potrazi za boljim životom ljudi se pitaju: Kako da motivišem sebe da uradim to i to....?
Zapitajte se: Da li je to pravo pitanje? Šta, ako ste Vi već savršeno motivisani? „Motivisani ste: Da ništa ne menjate“. Drugim rečima Vaša motivacija je već tu u vama i fantastična je, ali u smeru koji se vama ne sviđa. Sad Vam ovo zvuči kao potpuno drugačiji problem, zar ne?
Budimo realni i otvoreni. Dosad ste sigurno pročitali gomilu raznih Self-Help knjiga i proučavali radove na temu: Kako uspeti? Kako biti motivisan? Razne formule za bogatstvo i sreću, itd. Verovatno ste pokušali mnogo toga da primenite u praksi. Novogodišnje odluke, Pravljenje spiskova mesečnih obaveza, Dnevne obaveze da bih bio srećan itd.... Rezultat glasi - Ne Pomažu! Ali Vi to već znate, inače ne biste i dalje tragali za rešenjem tog problema.

A, sad velika Istina koju niste znali. Takav problem se ne rešava na nivou uma gde se manifestuje - Svesnom nivou. Taj problem se razrešava i eliminiše na nivou uma gde je i nastao - na podsvesnom nivou uma u Vašoj „Podsvesti“.
Većina ljudi svesno nema predstavu šta je to što ih blokira i sprečava da urade i budu ono što žele. Uz pomoć Hipnoze, vrlo brzo i lako se otkrivaju i eliminišu takve blokade. Eliminacijom blokada u vašoj podsvesti, menja se “Vaš doživljaj sveta“.
Vaša Motivacija i Vaša odlučnost da odmah uradite sve što želite će se prosto uvećavati iz dana u dan. Vi postajete životni Optimista, Motivisani i potpuno sigurni u sebe i svoje mogućnosti.

Jedan stari učitelj je rekao: ''Počni sad iz te pozicije u kojoj si. Radi sa onim što imaš. Uradi sve što možeš.'' Suviše mnogo ljudi potroši čitav svoj život čekajući da sakupe dovoljno novca ili nekakvu idealnu situaciju. Ako sad počneš da radiš na svom cilju, stvari će doći na svoje mesto. Stvari koje inače nikad ne bi, zato što si čekao idealnu situaciju. ''Ti ne moraš da budeš dobar da bi počeo, ali moraš da počneš da bio Dobar.''
Sponsored content

Re: Motivacija

Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu