Barak Obama

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Barak Obama

Počalji od MustraBecka taj Sre Jan 28, 2009 11:59 pm

Čovek američkog sna
(Slobodan Pavlović)

„Ja neću biti perfektan predsednik, ali znam da ću dati sve od sebe i činiti sve što mogu. I mogu da vam obećam samo jedno: uvek ću biti spreman da saslušam i drugačija mišljenja – i uvek ću vam reći šta mislim i na kojoj sam poziciji“, glasi izjava koju Barak Obama uveliko ponavlja unazad dva dana, odkad je promovisan u 44. predsednika SAD.
Posle skoro dvogodišnje kampanje – najduže i najskuplje u američkoj istoriji – Barak Obama je sad ubacio u prvu brzinu i, uglavnom, ne ide dalje od ovoga što je rekao u utorak uveče, na mitingu u Čikagu, kad je potvrđeno da je nokautirao Džona Mekejna u duelu za koji se pretpostavljalo da će ipak biti nešto ravnopravniji. Za razliku od njega, Amerika i ceo ostali svet su sad na nogama. U iščekivanju šta će doneti nova era, koja će formalno početi 20. januara – koliko je Džordžu Bušu preostalo da privede kraju sve ono što (ni)je uradio u svoja dva predsednička mandata i da se potom, što je moguće neprimetnije, iseli iz Bele kuće. I da ode u svoj Teksas, po mogućnosti zauvek – što je želja skoro tri četvrtine Amerikanaca koji su ga, u jednoj anketi, ocenili kao „najgoreg predsednika“ u istoriji.
U međuvremenu – na konkretnom primeru američkog sna i jave novog predsednika – počinju sad da se nižu pitanja kojih je mnogo više nego odgovora. Za početak: šta se može dalje očekivati od uzdrmane svetske velesile koja je dočekala („koja je dozvolila sebi“, kako sikću sa desnog republikanskog krila) da je iz rupe Bušovog poražavajućeg nasleđa izvlači sin crnoputog imigranta iz Kenije i njihove belopute devojke iz Kanzasa.

Virus politike
Legendarna politička dinastija Kenedijevih maksimalno je i svakovrsno bila angažovana u političkoj, finansijskoj, propagandnoj i svoj ostaloj pomoći Obami tokom njegove predizborne golgote, započete januara 2007, a trijumfalno završene u utorak uveče. Pomenuto je već ovih dana da mu je senator Ted Kenedi među prvima čestitao ulazak u Belu kuću kao na „veličanstvenom ostvarenju za sve nas, a ne samo za Afroamerikance“. Nije, međutim, baš mnogo poznato da je senator iz Masačusetsa posredno bio zaslužan ne samo za istorijski dolazak predstavnika obojene i doskora diskriminisane Amerike na najviši položaj u državi – već, isto tako posredno, i, uopšte, za dolazak Baraka Obame na ovaj svet?!
Ta istinita priča ide ovako. Krajem pedesetih godina, braća Džon, Robert i Edvard Kenedi - predstavnici nove, obećavajuće generacije američkih političara na Kapitol hilu – angažovali su se, pored ostalog, i da u Kongresu prođe jedan program dovođenja u Ameriku većeg broja perspektivnih diplomaca iz više afričkih zemalja. U toj grupi bio je i mladi profesor iz Kenije po imenu Barak Obama – a ostalo je već uglavnom poznata istorija.
Novoizabrani predsednik SAD rodio se 4. avgusta 1961, u Honoluluu, iz braka stipendiste iz Afrike i majke koja se sa roditeljima doselila kao devojčica iz Kanzasa na Havaje. Svakojaki porodični vetrovi učinili su da se Barak Obama školovao na raznim stranama sveta: prvo u Džakarti (Indonezija), pa opet na Havajima, da bi onda otišao na Oksidental koledž u Los Anđelesu, odakle se prebacio na njujorški Univerzitet Kolumbija. Sa diplomom Kolumbije, stipendijom i odgovarajućim preporukama svojih profesora
primljen je na čuveni Harvard, gde je završio pravo 1992.
Diploma Harvarda širom mu je otvorila perspektivu advokature (čitaj: milionske zarade), ali se on opredelio za mesto predavača ustavnog prava na Univerzitetu u Čikagu i paralelni posao socijalnog radnika u najsiromašnijim četvrtima tog višemilionskog grada. U Čikagu se inficirao virusom politike – iz drugog pokušaja izabran je za člana Senata Ilinoisa (1996), gde se obučavao i kalio do novembra 2004. - kad je rešio da ide još dalje.
„Šta će ti sve to; pogotovu sa tim tvojim imenom... Izgledaš kao sasvim fini momak. Šta ti treba da se upuštaš u nešto toliko prljavo i ružno, kao što je politika?“, pitali su ga neki njihovi prijatelji.
Nije ih poslušao, nije se pokajao i, kako se ispostavilo, nije pogrešio.

Trka sa Hilari
Na izborima za jedno od dva mesta svoje države u federalnom Senatu u Vašingtonu, dobio je, na opšte iznenađenje, najviše glasova u konkurenciji nekoliko iskusnijih suparnika, proverenih kadrova Demokratske partije u Ilinoisu. To je, međutim, bio tek početak njegovog samolansiranja u orbitu najviše američke politike: zakletvu na Kapitol hilu položio je 3. januara 2005, a samo dve godine kasnije objavio je formiranje svog „predsedničkog istraživačkog komiteta“, zaduženog da ispita njegove šanse u konkurenciji za najprestižniju vašingtonsku adresu.
Pet nedelja posle toga, 10. februara prošle godine, Barak Husein Obama (to njegovo srednje ime, kojim ga je otac usrećio po rođenju, potpuno je izbacio iz opticaja tokom predizborne kampanje) objavio je svoju kandidaturu za predsedničku nominaciju Demokratske partije. Bilo ih je sedmoro u toj konkurenciji, među njima i favorizovana Hilari Klinton. Ali, to je poznato – kao što se zna i kako je, u avgustu, završeno to njihovo nadmetanje.
Nekadašnja prva dama Amerike - uz logističku, medijsku i finansijsku podršku moćnih sponzora svog supruga, nekadašnjeg predsednika Bila Klintona – osporavala je do poslednjeg trenutka u kampanji spremnost i potencijale 47-godišnjeg senatora iz Čikaga da od 20. januara preuzme komande najmoćnije sile sveta. Što je, međutim, kampanja dalje odmicala, njena pozicija je sve više slabila. Završilo se tako da je na nacionalnoj konvenciji demokrata (avgusta, u Denveru) došlo do „demonstracije iz snova“ akcionog jedinstva dotle prilično podeljene i konfrontirane partije, koja je zacrtala u svom programu, po sistemu nek košta šta košta, svoj povratak na vlast posle dva mandata katastrofalne Bušove politike na domaćem i međunarodnom terenu.
Pošto se glasovi za partijsku nominaciju predsedničkog kandidata skupljaju po istom principu kao kad se bira predsednik (svaka država ima određeni broj glasova, zavisno od broja stanovnika), znalo se da Obama ima vrlo izglednu većinu i da bi on trebalo da bude taj koji će 4. novembra dovesti demokrate u Belu kuću. Ipak, strahovalo se da će ambiciozni Klintonovi – željni povratka na vlast – pokušati na svaki mogući način da osujete nominaciju mladog senatora iz Čikaga. Ako ništa drugo, kako se javno spekulisalo (i to ne samo u "Vašington tajmsu", sklonom republikancima), a ono nekim zakulisnim „partijskim udarom“ na konveciji u Denveru.
Ispalo je, međutim, sasvim suprotno.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Barak Obama

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 29, 2009 12:04 am

Godine Bušovih grešaka

POSLE skoro dvogodišnje kampanje, posle svih uzleta i padova, ko zna koliko uspešnih poteza, propuštenih šansi i neočekivanih domašaja – došao je dan za početak opuštanja. „Ovo je jedan od naših poslednjih mitinga. Posle osam godina Bušove pogrešne politike i 21 meseca kampanje koja nam je omogućila da postavimo stvari na svoje mesto – samo nas jedan dan deli od trenutka kad će promene i nada početi da se vraćaju u Ameriku“, poručio je Barak Obama, u ponedeljak pre podne, hiljadama svojih sledbenika na skupu u Manasasu (Virdžinija).
Samo nekoliko sati kasnije, kao da se ceo svet srušio za čoveka koga su već počeli da slave kao novog predsednika SAD. U avionu, na putu u Kolorado, Obama je obavešten da je na Havajima, u 86. godini, umrla od raka njegova baka po majčinoj liniji, koja je više nego iko uticala na njegov razvoj u najranijem detinjstvu i mladosti. Madelin Danam bila je njegova „rezervna majka i stožer porodice“ (kako ju je nazivao u svojim knjigama i brojnim intervjuima), odajući joj priznanje kao ženi koja je u teškim godinama Drugog svetskog rata radila u fabrici opreme za američku avijaciju, a potom podigla prvo svoju ćerku, a potom i njeno dvoje dece.
„Neću o tome mnogo da vam govorim, ali želim nešto da vam kažem o toj divnoj ženi. O tom nečujnom heroju kakvih imamo širom Amerike“, rekao je Obama na mitingu u Severnoj Karolini. „Za njih se ne zna u javnosti, njihovih imena nema u novinama. Ali, svakog dana, bukvalno svakog dana, one rade naporno i bez odmora brinu o svojim porodicama, i žrtvuju se za svoju decu i svoje unuke“, rekao je senator Obama na mitingu u Severnoj Karolini, opraštajući se od osobe „kojoj najviše duguje u životu porukom da i među onima koji su ga tu slušali "ima tih nečujnih heroja kojima nikad nećemo moći u potpunosti da se odužimo“.

Duel žena
ŽALOST u porodici Obama i njegova oda ženi koja mu je toliko značila u životu istisnula je za trenutak, početkom nedelje, iz fokusa javnosti, inače, veoma prisutnu dilemu američkih izbora 2008. Dilemu hoće li Amerika dobiti prvu ženu u istoriji na funkciji potpredsednika ili će, pak, dočekati prvu obojenu prvu damu u predsedničkoj rezidenciji u Vašingtonu.
Prevedeno na razumljiviji jezik, bio je to, unazad nekoliko meseci, direktni okršaj između Mekejnove zamenice Sare Pejlen i Mišel Obama, supruge novoizabranog šefa države. Za razliku od ranije prakse – kad su se poredili predsednik sa predsednikom, a potpredsednik sa potpredsednikom – u ovoj predizbornoj sezoni nije bilo ni pomena nekog ozbiljnijeg upoređivanja guvernerke Aljaske (Pejlen) sa iskusnim senatorom iz Delavera Džozefom Bajdenom. Njihova jedna neposredna debata bila je sasvim dovoljna da se vidi i razume kakve i kolike razlike postoje među njima – i na šta bi se, shodno tome, moglo računati u zavisnosti ko od njihovih šefova bude dobio 20. januara stanarsko pravo na najprestižniju adresu u Americi.
Umesto toga, bili smo svedoci neočekivanog lansiranja Sare Pejlen kao kontrasta sve popularnijoj Mišel Obama. S tim što se odmah iskazalo da to neće biti očekivano „crno-belo pitanje“ – već apsolutno klasno pitanje.
Sa elegantnom, ali nimalo raskošnom garderobom, sa svojim diplomama sa Prinstona i Harvarda i generalno dobrim spoljnim izgledom, Mišel Obama predstavlja tip žene kakav se uveliko sreće u svakom većem američkom gradu. „To je žena koja mnoge muškarce čine nervoznim. Žena koja ima dve predivne ćerke
(10 i 8 godina), lepo vaspitane i vaspitane po sistemu red i rad, minimum gledanja televizije, na spavanje u pola devet i tome slično. Suprug, takođe maksimalno obrazovan, sa diplomama vrhunskih univerziteta, i te kako pomaže u kući. Sve u svemu, jedna sjajna, fokusirana, sofisticirana i kul familija“ , kako je to nedavno napisao i objavio u svojim novinama jedan engleski izveštač sa američkih izbora.
S druge strane, Sara Pejlen, koja se u proteklih par meseci apsolutno afirmisala kao Mišelina sušta suprotnost. Povremeno ne baš sasvim kontrolisana pred kamerama i mikrofonima, uz neukusne javne priče o ispumpavanju majčinog mleka na radnom mestu, o svojim porođajnim mukama u avionskom toaletu i nekim iskustvima „koja nisu za štampu“ sa izbora za mis Aljaske. A, uz sve to, posebno talentovana da govori o pogrešnim stvarima u pogrešno vreme – i da, uz to, neprestance ističe sebe kao predstavnicu „tipičnih američkih žena i majki, za koje je došlo vreme da rasture učmalu birokratiju i preuzmu vođenje politike u Vašingtonu“.

Volim Ameriku
To lepo mišljenje koje je iskazivala o sebi delio je, izgleda, do kraja, samo još njen nesuđeni šef Džon Mekejn. I na kraju je ispalo onako kako je moralo da bude: pozitivni rejting Sare Pejlen spao je sa početnih 68 odsto na svega 28 procenata u utorak, na dan izbora. A, u međuvremenu, popeo se na 170.000 broj potpisnica internet-bloga „Žene protiv Sare Pejlen“, koje su se tako elektronski udružile i organizovale da, kako su navele, „iskažu svoj javni protest zbog uvredljivog javnog istupanja“ nesuđene potpredsednice i njenog „rušenja ugleda Amerikanki u svetu“.
Krajem prošle godine, u vreme kad je Barak Obama počeo evidentno da se probija ka vrhu grupe kandidata za demokratsku predsedničku nominaciju, njegova supruga je napravila katastrofalnu grešku u jednom od svojih prvih TV istupanja. Grešku koja je i te kako zapretila da ugrozi dalju kandidaturu njenog supruga.
„Sad, kad je Barak dobio šansu da konkuriše za predsednika, prvi put sam stvarno ponosna na svoju zemlju“, rekla je Mišel u tom intervjuu, koji su Mekejnov štab i, uopšte, republikanska propaganda istog trenutka dočekali na nož. Krenula je odmah medijska paljba na „ogorčenu, besnu i nezahvalnu crnkinju, koja nipodaštava sve što je njoj i njenima pružilo ovo društvo“. Umesto da se posveti odlučujućoj fazi svoje kampanje, Barak je tih letnjih meseci 2008. bio prinuđen da ustane u odbranu svoje supruge. I da po cenu vrlo mogućeg urušavanja svoje kandidatske pozicije, počne da objašnjava da ona nije mislila ono što je rekla – odnosno, da nije tačno rekla ono što je mislila.
Sama Mišel povukla se posle toga za izvesno vreme iz javnosti, posvetila se svom poslu, kući i porodici i pustila Obamu da bez njene pomoći vodi dalje svoju bitku. Oglasila se ponovo tek krajem avgusta, kad je prošla gužva, na završnoj večeri konvencije Demokratske partije u Denveru (na kojoj je njen suprug aklamacijom nominovan za predsedničkog kandidata). „Ja volim ovu zemlju. To je moja zemlja. Moj muž i ja osećamo obavezu da se borimo za bolji život naše dece – za dobrobit sve dece u Americi i, uopšte, sve dece u svetu. Došlo je vreme da prestanemo da sumnjamo i da počnemo da sanjamo o novoj, svetloj budućnosti“, rekla je Mišel Obama te večeri, pozdravljena ovacijama.
Sve joj je bilo oprošteno. Pripreme za ulogu buduće prve dame SAD mogle su da počnu.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Barak Obama

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 29, 2009 12:04 am

PRE nekoliko nedelja, na jednoj večeri, od kolege iz “Njujork tajmsa” čula se zanimljiva priča o njegovom nedavnom susretu sa jednim znancem iz Evrope. Razgovaralo se, naravno, o američkim predsedničkim izborima i Obaminoj i Mekejnovoj kampanji, od koje već više nije moglo da se živi. Gost se primetno iznenadio kad je čuo da se nekome ko se zove Barak Husein Obama daju veće šanse za pobedu i - kad je malo došao sebi - reagovao je na tu priču pitanjem u stilu “nećeš, valjda, da mi kažeš da ’crnja’ može da bude predsednik Amerike?”
Kad mu je rečeno da sve ide u tom pravcu i da se Obami daju veće šanse, otvorio se do kraja: “Čekaj, malo... Ja sam mislio da su crnčuge u Americi samo čistači ulica i klozeta, građevinci, da voze autobuse i tako to... Ali, da ćete vi dozvoliti da imate crnog predsednika - to ne mogu da verujem! Šta belci kažu na to? Mora da su ogorčeni?”
Sagovorniku uopšte nije zvučalo ubedljivo objašnjenje da “neki belci jesu zbog toga besni, ali da većina nije”. A, još manje prateća informacija da će - ukoliko Barak Obama bude izabran - to biti zbog toga što je za njega glasao i veliki broj belih Amerikanaca (crni sačinjavaju negde oko 13 odsto stanovništva SAD). “Kakva čudna zemlja”, bio je njegov jedini komentar, posle kojeg se prešlo na drugu temu.

Crni datum
OD PROŠLOG utorka, već se uveliko vidi, po reagovanjima iz sveta, koliko je istorijski uspeh Baraka Obame počeo, polako ali sigurno, da menja sumornu globalnu percepciju o Bušovoj Americi. Percepciju o nekadašnjem svetskom predvodniku u demokratskim slobodama, ljudskim pravima i jednakosti, čiji je međunarodni znak raspoznavanja (kako je to nedavno lepo rečeno, u jednoj postizbornoj debati na američkom Nacionalnom radiju) mnogo više počeo da biva Gvantanamo, sa torturom “međunarodnih terorista”, od svega onoga što je ova zemlja ostvarile i što dalje ostvaruje na planu jednakosti, ravnopravnosti, mogućnosti da se nađe posao - i da se pristojno živi od onoga što se zaradi.
Americi su bile preko potrebne promene i nada posle dva katastrofalna mandata odlazećeg predsednika. Obama je to izvaredno osetio i sa tom porukom mobilisao bukvalno milione sledbenika od januara 2007, kad je pokrenuo zamajac kampanje, koja mu je sad otvorila vratnice Bele kuće. Naravno, i posle trijumfa demokratskog kandidata i džentlmenske čestitke koju mu je tim povodom poslao njegov republikanski suparnik Džon Mekejn, ostalo je još mnogo onih koji smatraju izborni 4. novembar jednim od najcrnjih dana (figurativno) u novijoj američkoj istoriji.
Razume se, to su samo preterivanja u reagovanjima na Obamin izborni masakr predsedničkog kandidata američke desnice. Jer, mnogo je više onih koji izabranog predsednika već doživljavaju kao “crnog Kenedija” na američkoj političkoj sceni - sa očekivanjima da se istorija, u ovom slučaju, neće ponoviti, odnosno da početak 21. veka neće doneti tragičnu reprizu američke prošlosti iz 1963, sa ubistvom Džona Kenedija, popularnog i obećavajućeg predsednika, koji je stigao do Bele kuće takođe kao senator Demokratske partije.
Tu nadu u preporod sa novim predsednikom Obamom niko nije izrazio bolje od generala
Kolina Pauela, inače republikanca i nekadašnjeg šefa Stejt departmenta (u prvoj Bušovoj administraciji, 2000-2004), koji je, pre petnaestak dana, iznenadio javnost gromoglasnom podrškom predsedničkom kandidatu suparničkog tabora.
”Novi predsednik SAD - a ja sam uveren da će to biti Barak Obama - imaće težak posao da obnovi reputaciju koju smo mi, kao zemlja, apsolutno izgubili u ostalom svetu. Da je obnovi, ne zato da nas oni obožavali i da bi nam se divili, već zato što je globalna saradnja neophodna u sučeljavanju sa izazovima 21. veka. Ne mogu se ispaljivati krstareće rakete na globalnu finansijsku krizu. Izbor Baraka Obame elektrifikovaće ne samo Ameriku već i ceo svet”, rekao je Pauel u javnoj poruci podrške Obaminoj kandidaturi.

Presedan Obama
Koliko je general Pauel bio u pravu, pokazala je predizborna anketa Bi-Bi-Sija u 22 države, sa svih kontinenata. Ustanovilo se u tom istraživanju da ljudi u svim tim državama preferiraju predsednika Obamu nad predsednikom Mekejnom, s tim što je u pojedinim sredinama ta prednost iznosila čak i 4:1. A, više od polovine njih nedvosmisleno je izjavilo da bi izbor jednog Afroamerikanca za predsednika “fundamentalno promenio” mišljenje koje imaju o SAD.
“Širom Evrope netrpeljivost, pa i mržnju prema Bušu, zamenila je Obamania. S druge strane, na jednoj nedavnoj međunarodnoj konferenciji u Maleziji, mnogi učesnici iz muslimanskih zemalja izrazili su nevericu prema Obaminom usponu, jer je to bilo u suprotnosti sa njihovim predubeđenjima o Americi. Ali, to nije bilo za čuđenje, oni nisu jedini. Jedna od stvari koju stotine miliona ljudi širom sveta i dalje “znaju” o SAD, jeste da je to zemlja koju kontrolišu beli bankari i Jevreji, kao i da oni upotrebljavaju policiju sa psima i šmrkovima za obračun sa crncima. Ovo sad, sa Obamom, kod njih izaziva nevericu i predstavlja anomaliju, toliko suprotnu njihovim dosadašnjim predubeđenjima da će naročito muslimanski svet, hteo ili ne hteo, ipak morati da počne da koriguje svoje viđenje Amerike”, napisao je tim povodom londonski “Ekonomist”.
“Presedan Obama” zbunio je i tera na preispitivanje muslimanski svet, a već ima i nekih diskretnih nagoveštaja da bi ta istorijska novost u Beloj kući mogla da inicira sa te strane određeno bolje razumevanje i postepeno otopljavanje u odnosima sa Vašingtonom.
Istovremeno, postavlja se pitanje koliko će sadašnji dramatični zaokret na američkoj političkoj sceni uticati, možda, i na društveni razvoj saveznika, pre svega iz razvijenih zemalja Evrope.
U tim sredinama (inače i te kako spremnim i angažovanim, poslednjih godina, u podsmevanju Americi), savim je izvesno da taj proces neće ići ni lako ni brzo. Može li uopšte i da se zamisli - obojeni premijer Britanije, kancelar Nemačke ili predsednik Francuske..?
S druge strane, jedna Jamajka, sa 95 odsto crnačkog stanovništva, imala je belca za predsednika čitavu deceniju, crnački Mauricijus izabrao je za premijera belca (francuskog porekla), dok Indija - sa većinskim Hindu stanovništvom - ima premijera iz redova Sika - musliman je bio doskora predsednik države, dok je beloputi hrišćanin na čelu vladajuće partije.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Barak Obama

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 29, 2009 12:05 am

NEKE cifre izgledaju isuviše dobro za ovu fazu kampanje. Prosto da čovek ne poveruje. Do izbora je još šest meseci, a Obama stoji bolje nego što smo i pomišljali... Samo nek se ovako nastavi”, rekla je, maja ove godine, u intervjuu za “Novosti”, Melisa Bin, (devojačko Luburić), naše gore izdanak - kongresmenka Demokratske partije iz Čikaga, dugogodišnji prijatelj porodice Obama i jedan od bliskih Barakovih saboraca prvih zajedničkih godina na Kapitol hilu (od 2004, on kao senator-početnik, ona kao novi član Predstavničkog doma).
Biti u kontaktu sa demokratskim predstavnicima ili samo njihovim aktivnim simpatizerima u periodu posle tog razgovora sa Binovom, značilo je biti svedok njihovog maksimalno rastućeg predizbornog optimizma, kombinovanog sa realnom opasnošću od kolapsa “na nervnoj bazi” u suočavanju sa maksimalnom izbornom perspektivom.
Jer, njihova sećanja na agoniju iz dva prethodna izborna procesa (sa Albertom Gorom, 2000. godine, i Džonom Kerijem, četiri godine kasnije) bila su isuviše prisutna i bolna da bi se baš tako lako prihvatila „Galupova“ istraživanja, od letos naovamo, da njihov izabrani Barak Obama stoji tako dobro u poređenju sa republikanskim suparnikom i starijim kolegom iz Senata.

Trka sa Hilari
NI kad su, početkom septembra, prošle konvencije na kojima su verifikovane partijske nominacije Baraka Obame i Džona Mekejna, jednostavno nije smelo da se veruje anketama i ishodu koji su one nagoveštavale za 4. novembar. Što bi rekla g-đa Bin: “Te cifre bile su isuviše dobre za jednog demokratskog kandidata, koji je krenuo u predsedničku trku praktično od nule. Strepeli smo da tu, ipak, nešto nije u redu”.
Ni “Čikago tribjun” - inače maksimalno angažovan u podršci predsedničkom kandidatu iz svoje sredine - povremeno nije uspevao da prikrije strepnju koja je izbijala između uvodničkih redova: “Kako shvatiti ovako izraženo vođstvo doskora anonimnog crnog tipa iz Čikaga u nadmetanju sa ratnim herojem i njegovom Barbikom, u svojstvu potpredsednika? To mora da je neka greška”. Greške, međutim, nije bilo. Videlo se to prošlog utorka.
U prvim analizama Obaminog izbornog trijumfa sve počinje i završava se komplimentima njegovoj “genijalnoj organizaciji”, kako ju je okarakterisao, još pre godinu i po dana, jedan od njegovih tadašnjih konkurenata za predsedničku nominaciju. Da je to nešto sasvim drugo od svega onoga što je na tom terenu ranije viđeno i doživljeno, iskazalo se u prvoj polovini 2008, kad je Obama iskazao sve svoje majstorstvo u borbi protiv favorizovane Hilari Klinton - u višemesečnoj seriji primarnih izbora, u svih 50 američkih država, za partijsku predsedničku nominaciju.

Nova Amerika
NjEGOVA kampanja bila je briljantna i to ne samo zato što mu je poruka bila toliko moćna.
Usavršio je do savršenstva kako da partijska mašinerija radi za njega”, rekla je Hilari u jednom intervjuu, posle partijske konvencije u Denveru, na kojoj je prevazišla samu sebe pozivajući delegate da aklamacijom proglase Obamu za predsedničkog
kandidata - umesto da se ide na pojedinačno izjašnjavanje svake države, na šta je imala statutarno pravo.
Barak Obama potvrdio se na tom avgustovskom skupu u Denveru kao apsolutni predvodnik nove, inspirativne generacije američkih političara - spremnih i sposobnih da ovoj velikoj zemlji vrate poverenje u samu sebe, ali i poziciju i ugled koji je imala u svetu.
“Vreme je za nas da promenimo Ameriku i zato ja idem za predsednika”, ponovio je Obama više puta, nabrajajući promene koje planira da sprovede po ulasku u Belu kuću.
Od smanjenja poreza (za 95 odsto zaposlenih) i eliminisanja zavisnosti od bliskoistočne nafte u sledećih deset godina, do ekonomskog zaokreta sa milionima novih radnih mesta i korenitim reformama zdravstvenog osiguranja i socijalne zaštite.
Poseban deo Obaminog govora tog 28. avgusta bio je posvećen nacionalnoj bezbednosti i izazovima koji bi na tom terenu pretili SAD sa njim u Beloj kući, imajući u vidu ono što mu suparnici upisuju kao najveći minus - njegovo neiskustvo u spoljnoj politici i odbrani zemlje od terorista ili eventualnog spoljnog neprijatelja.
“Mekejn nam nudi još četiri godine onoga što na tom planu već osam godina doživljavamo od Buša. Kome to odgovara, neka 4. novembra glasa za njega”, rekao je on tom prilikom, u poruci koja se, kako se kasnije ispostavilo, sve više lepila za milione Amerikanaca, što ju je on u kampanji češće ponavljao.

Armija volontera
SA kampanjom kakvu je osmislio i sprovodi je u život, Barak Obama neće moći da izgubi ove izbore”, izjavio je krajem oktobra - nevoljno i sa priličnom zadrškom - i sam Hilarin suprug, poslednji američki predsednik iz redova Demokratske partije.
Trebalo mu je dosta vremena da se otkravi i da prizna samom sebi i ostalom svetu da je njihov san o povratku dinastije Klintonovih na američki vrh ostao na kraju ipak samo san. (Ukoliko Bil i Hilari Klinton ne lansiraju na tu uzbrdicu svoju tridesetogodišnju ćerku Čelsi, pravnicu sa Oksforda koja gradi uspešnu karijeru u Volstritu i, kako kaže, i ne pomišlja na politiku. Ali, to je već druga priča).
U međuvremenu, u prvim analizama po mnogo čemu jedinstvenog izbornog procesa 2008. godine, kao ključni momenat izdvaja se Obamina pobednička strategija animiranja i okupljanja pod jednom zastavom miliona Amerikanaca koji su dosad bili nezainteresovani ili čak na drugoj strani. A, to se odnosi ne samo na skoro devedeset procenata populacije Afroamerikanaca, na šta se, naravno, računalo već i na mnoge druge - mlade, neangažovane, pripadnike manjinskih zajednica (Latinosi i ostali), kao i neočekivano velikog broja belih pripadnika srednje klase.
Pored toga, tu je bio i finansijski momenat.
Od isključivo privatnih donacija, koje su najvećma dolazile preko Interneta, Obama je tokom 21 meseca kampanje prikupio i sa uspehom potrošio više od 750 miliona dolara (duplo više od Mekejna).
To je otišlo na spektakularnu medijsku promociju, kao i na štab njegovih saradnika i armiju od tridesetak hiljada volontera.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Barak Obama

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 29, 2009 12:06 am

KOLIKO su republikanci iz Kongresa odmah i glasno zakukali na Obaminu odluku da za svog šefa kabineta imenuje njihovog kolegu iz Predstavničkog doma Rama Emanuela (48), reklo bi se da je demokratski predsednik napravio dobar izbor. Bilo je to njegovo prvo kadrovsko rešenje posle izborne pobede, a prašina koja se tim povodom podigla iz suparničkog tabora govori da je hitac pogodio u metu.
Ministarski tim predsednika SAD ima 12 članova, ali je praksa odavno potvrdila da je šef kabineta Bele kuće važna figura za uspeh svake administracije. Oni koji ga bolje poznaju uvereni su da će kongresmen iz Čikaga – poznat kao "Rambo" među insajderima sa Kapitol Hila – na novoj dužnosti uveliko potvrditi svoju reputaciju jednog od vašingtonskih najtvrđih i najuspešnijih operativaca. To, očigledno, misli i njegov šef, sudeći po tome kako je Emanuel pod hitno imenovan za prvog čoveka budućeg kabineta.
Bliski prijatelj i dugogodišnji saveznik izabranog predsednika, on je izabran (kako je to ovih dana formulisao jedan kolega) „zbog svojih oštrih političkih laktova, što će biti veliki kvalitet u predstojećim nastojanjima da se Obamina ambiciozna agenda za promene ne zaglavi u močvari Vašingtona“. Republikanci, međutim, gledaju na to iz jednog drugog ugla i javno strahuju da Obamin izbor za šefa kabineta Bele kuće predstavlja „zabrinjavajuću poruku, koja se ne uklapa u predizborno obećanje izabranog predsednika da će raditi na prevazilaženju sve izraženijih političkih razlika između demokrata i republikanaca“.

Jevrejska veza
RAM Emanuel ima u biografiji dugogodišnji staž savetnika u Klintonovoj Beloj kući. Mediji su ga zvali „politički mozak“ prethodnog demokratskog predsednika, a koliko je bio dobro poziciniran vidi se i iz podatka da je na svojoj poziciji preživeo i jedno vreme vrlo intenzivna nastojanja Hilari Klinton da bude otpušten.
„Rambo“ će, inače, biti jedan od dvojice Jevreja iz najužeg Obaminog okruženja u Beloj kući. Drugi je Dejvid Akselrod - politički konsultant iz Čikaga koji je, po opštoj oceni, izvanredno osmislio i vodio skoro dvogodišnju predizbornu kampanju novog predsednika (svojevremeno je napravio nešto slično, kad je radio Emanuelovu kampanju pred izbore za Kongres). Akselrodu je u raspodeli funkcija dodeljeno mesto specijalnog predsednikovog savetnika, sa kojeg će, u tandemu sa Emanuelom, biti Obamina „leva i desna ruka“ – po receptu primenjivanom svojevremeno kad su njih dvojica radila za gradonačelnika Čikaga Dejlija (iz tog špila je i nama poznati Rod Blagojević, guverner države Ilinois, koji se svojevremeno takođe pominjao kao mogući predsednički kandidat Demokratske partije).
U Emanuelovom dosijeu iz perioda ranijeg službovanja u Beloj kući mogu se naći i neki veoma zanimljivi detalji. Bije ga glas da je prihvatao i poslove koje su drugi eskivirali, pa je tako, pored ostalog, bio veoma efikasan u akciji da se u Kongresu izgura zakon o povlačenju
iz slobodne prodaje lakog ofanzivnog naoružanja (američki ustav dozvoljava prodaju oružja i municije u specijalizovanim radnjama). Posebno je svojevremeno bio zaslužan u blokadi republikanskog pokušaja impičmenta Bila Klintona zbog njegove veze sa stažistkinjom u Beloj kući Monikom Levinski. Kasnije, u intervjuu za "Roling stoun" magazin, Klinton ga je, šaleći se, nazvao „pit bulom“, ali, kažu, da mu ovaj to nije baš nešto posebno zamerio.
To sa Klintonom je, međutim, bilo i prošlo, ali je zato sad, pred vikend, došlo do nove gužve u javnosti, a posebno u Obaminom štabu u Čikagu, posle jedne izjave za list "Maariv" iz Tel Aviva dr Bendžamina Emanuela, poznatog pedijatra i oca šefa kabineta budućeg predsednika, koji živi u Izraelu. Emanuel stariji je tom prilikom izrazio uverenje da je dolazak njegovog sina na visoku funkciju u Beloj kući „dobra stvar i za Ameriku i za Izrael“, da bi to onda propratio sledećim komentarom: „Što to ne bilo dobro? Nije on, valjda, neki Arapin... Neće on tamo da čisti pod!“
Doktor Emanuel je, inače, u mladosti bio član Irguna, jedne od militantnih grupa koje su se do 1948. godine borile za nezavisnost jevrejske države i u tom svojstvu bio je označen kao „terorista“ od tadašnjih britanskih vlasti.

I srpska veza
SREDNjI sin doktora Emanuela, Ram, nije krenuo stopama svog oca. Majka ga je, još kao dečaka, upisala u baletsku školu, kojoj se posvetio - prema svedočenju prijatelja iz tog perioda - „sa intenzitetom kao što je to, kasnije, bio slučaj sa politikom“. Balet mu je išao od ruke (i noge): igrao je i kao student, dobio je čak i stipendiju prestižne čikaške Džofri akademije, ali je odustao od te umetničke perspektive i završio bankarstvo na koledžu "Sara Lorens", da bi potom dobio i diplomu za oratorstvo Nortvestern univerziteta.
U svojstvu kongresmena iz okruga sa mnogobrojnim Amerikancima našeg porekla, Ram Emanuel je 2004. bio jedan od osnivača srpskog kokusa u Kongresu, koji ima 29 članova. Kokus je poslednjih godina isključivo angažovan u nastojanju da se spreči (a, od februara, i da se poništi) podrška SAD jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova.
„Rambo“ je, međutim, sad na novom radnom mestu, zbog čega će morati da napusti to članstvo u kongresnom srpskom kokusu, gde je nekoliko godina bio i kopredsednik. Njegov glavni posao biće ubuduće da radi na usvajanju zakonskih predloga koji dolaze iz Bele kuće u Predstavnički dom i Senat, čiji članovi (bez obzira na partijsku pripadnost) umeju povremeno da budu i te kako „nezavisno opredeljeni“. Ipak, nova funkcija koju je dobio u Beloj kući omogućiće Ramu Emanuelu da u određenoj meri eventualno doprinese popravljanju odnosa između Vašingtona i Beograda.
Samo, ni oko toga nije uputno zavaravati se: kad mu nešto bude trebalo oko Kosova, Obama će pitati svog potpredsednika Džoa Bajdena i Stejt department, a ne svog šefa kabineta.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Barak Obama

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 29, 2009 12:07 am

POSLE godinu i po dana međusobnih odnosa na krv i nož, najmoćnija politička dinastija Amerike i Barak Obama zakopali su ratne sekire i potpisali i primirje 27. avgusta, na spektakularnom finalu konvencije Demokratske partije, u Denveru (Kolorado). Bio je to skup preko dve i po hiljade vodećih partijskih predstavnika iz svih 50 američkih država, glavnog grada Vašingtona i pripadajućih teritorija (koje imaju ustavno pravo glasa na predsedničkim izborima). Skup koji je, završne večeri, vrlo brzo – na predlog upravo senatorke Hilari Klinton, jedinog Obaminog potencijalnog protivkandidata za predsedničku nominaciju – prekinuo to brojanje pojedinačnih glasova i aklamacijom odlučio da 47-godišnji senator iz Ilinoja bude 4. novembra izabranik demokrata za duel sa republikancem Džonom Mekejnom.
Te završne večeri – uz milione konfeta i raznobojnih balona – bračni par Klintonovih promenio je priču koja se godinu i po dana pre toga ponavljala sa njihove strane na račun Baraka Obame. Drugačije, međutim, nije ni moglo da bude: konvencijom je obeležen kraj predizborne kampanje (najduže i najskuplje u istoriji SAD) i sad je valjalo ujediniti sve snage kako bi se javnosti i dalje ne baš dovoljno poznati Barak Obama predstavio kao „ne samo najbolji, već i apsolutno jedini kandidat za otklanjanje haosa koji Džordž Buš ostavlja za sobom u Beloj kući“ – kako je to, pored ostalog, rekla Hilari, obrazlažući kandidaturu svog mlađeg senatskog kolege.
Iste sudbine
Te nezaboravne noći u Denveru govorio je i Bil Klinton. Bio je primetno uzdržaniji od svoje bolje polovine u komplimentiranju predsedničkom kandidatu, kao da mu je teže nego njoj palo rušenje njihovog zajedničkog sna o povratku u Belu kuću – samo sa obrnutim ulogama u toj planiranoj ponovnoj podeli karata. Ona kao prva predsednica u istoriji SAD, a on kao „prvi džentlmen“, koji bi takav kakav je - ambiciozan, u punoj političkoj snazi i sa iskustvom iz svoja dva predsednička mandata, 1993-2001 - i te kako povlačio konce iz senke.
Bil Klinton je, tako, ostao bez nove funkcije na najvišem nivou, ali se sa mnogih autoritativnih mesta čuju, u ovim postizbornim danima, prva predviđanja da će u novom sastavu Bele kuće osetiti nešto od njegovog duha – a naročito od njegove politike, koja je zemlji donela ekonomski preporod u prošloj deceniji (između predsednikovanja dva Buša, seniora i juniora).
„Bil Klinton i Barak Obama po mnogo čemu predstavljaju dve strane jedne iste predsedničke medalje. Jedan je „vruć“, drugi „kul“, obojica su stigli na vrh iz neke bestragije i na tom putu opovrgli sve prognoze koje su bile protiv njih. Obojicu su podigle samohrane majke i njihovi roditelji, živeli su sa polurođacima iz dodatnih brakova njihovih majki, sa prisutnim očuhom i odsutnim ocem i bez stabilnog životnog modela u svojoj kući“, napisao je tim povodom losanđeleski "Tajms". Uz podsećanje da je ta analogija izražena i kasnije, u daljem životnom i profesionalnom razvoju 42. i 44. predsednika: „Obojica su demonstrirali neverovatnu volju i
želju za uspehom, obojica stigli do najprestižnijih univerziteta i tu završili pravo, obojica se potom ispeli na vrh američke politike“.

Pravo rešenje
Gledajući sa te strane, moglo se očekivati da se Bil Klinton i Barak Obama vrlo brzo međusobno pronađu i formiraju tandem koji bi za ko zna koliko sledećih godina zacementirao dominantnu poziciju demokrata na domaćoj političkoj sceni. Ali, kao što je poznato, kontekst predstavlja sve i svja u politici, što je u ovom slučaju učinilo da su odnosi između bivšeg i tek izabranog demokratskog predsednika bili i ostali sve osim bliski. „Njih dvojica su vrlo slični u svojoj snazi i u svojim slabostima“, objasnio je to nedavno, lepo i tačno, kongresmen Ram Emanuel, od prošle nedelje postavljen za šefa budućeg Obaminog kabineta, a svojevremeno jedan od predsednikovih savetnika u Klintonovoj administraciji.
Led između bišeg i budućeg predsednika, međutim, primetno se otkravio (bar za javnost) nekoliko dana pred 4. novembar, kad su se Klinton i Obama prvi put pojavili u javnosti, na jednom od poslednjih predizbornih mitinga. Bio je to izvanredno izrežiran i medijski još bolje plasiran skup sa Floride: pred desetak hiljada ljudi, u 11 časova uveče (kad su sve nacionalne TV i kablovske mreže mogle da se uključe u direktan prenos za svoje pretponoćne informativne programe), sa raspoloženim i ubedljivim Klintonom, koji je u dužem govoru, povremeno čak i grleći Obamu, objašnjavao naciji zašto je demokratski kandidat, a ne Džon Mekejn, „jedino pravo rešenje za sadašnje i buduće američke generacije“.

Sara - figura
Sad kad su počele da se slažu postizborne kockice – Klintovi počinju da se adaptiraju na život koji su vodili pre ulaska u trku za demokratsku predsedničku nominaciju (januara 2007). Hilari se vraća na mesto jednog od dvoje predstavnika države Njujork u Senatu na Kapitol Hilu, prepuštajući zasad samo tabloidima da spekulišu hoće li možda 2012. godine da ide na „popravni“ u kandidaturi za sledećeg predsednika SAD.
U tim pričama, koje su već krenule sa nekoliko strana, Mekejnova izabranica Sara Pejlen uveliko figurira, a i sama se nameće, „kao sledeći kandidat“ rasturenih i demoralisanih republikanaca, koji su se pokazali na ovim izborima kao partija koja nema ni strategiju, ni program, ni lidera za Ameriku 21. veka.
„To su neosnovane priče, kakvim apsolutno nema mesta. Pogotovu u ovom trenutku, kad se administracija našeg predsednika Obame tek priprema da iziđe na scenu i počne da rešava enormne probleme koji su nam ostali posle dva Bušova katastrofalna mandata“, rekla je Hilari Klinton u jednom TV intervjuu. Tom prilikom oglasio se i njen suprug. „Obnova ekonomije i promene iz programa predsednika Obame sad su naše jedine obaveze. Sve ostalo je u drugom planu“, poručio je Bil Klinton, uz napomenu da će se dalje uglavnom baviti svojom humanitarnom fondacijomu, koja prikuplja sredstva za najneophodniju medicinsku i ostalu pomoć nerazvijenim zemljama Trećeg sveta.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Barak Obama

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 29, 2009 12:07 am

KASNO noću onog utorka za istoriju, 4. novembra (bila je zapravo, već sreda, negde oko dva ujutru), vaš dopisnik, vraćajući se sa gostovanja u vanrednom postizbornom programu Glasa Amerike, imao je jedno zanimljivo iskustvo sa vašingtonskih ulica. Dok sam čekao na crvenom svetlu u centru grada, na uglu znamenite Avenije Pensilvanija i 12. ulice (stotinak metara od Bele kuće) kolima je iznenada pritrčao jedan primetno razdragani beloputi mladić. Izdvojio se iz grupe koja je dolazila sa transparentima iz suprotnog smera – očigledno iz pešačke zone, ispred Bušove rezidencije, gde se te noći masovno slavio Obamin trijumf i skandiralo njegovom liku i (budućem) delu.
U takvim situacijama - bliskog susreta, u to doba, sa nepoznatom osobom - vašingtonsko iskustvo nalaže da se brzo zatvori prozor na kolima i još brže zdimi preko raskrsnice, bez obzira da li se u međuvremenu na semaforu pojavilo zeleno svetlo. Nešto me je, međutim, zadržalo: momak je sijao od zadovoljstva, nije izgledao violentan – a kolima je prišao široko se osmehujući i spreman da se rukuje.
„Ovo je naše veče. Hoćete li da se rukujemo za novu Ameriku? - zapitao je više nego uljudno, sa pristojne udaljenosti i rukom i dalje ispruženom prema mom poluotvorenom prozoru.
Bio je, očigledno, prezadovoljan potvrdnim odgovorom. Rukovanje je potrajalo, dok se on predstavljao, u jednom dahu: „Znate, ja nisam danas glasao za tog tipa iz Demokratske partije. Glasao sam za Mekejna. Ali, kad sam večeras čuo Obamin pobednički govor iz Čikaga i kad sam malo bolje razmislio o svemu, prestao sam da žalim što je moj kandidat izgubio izbore. Shvatio sam da je ovo početak nove Amerike, koja je potrebna meni i mojim drugarima...Hvala vam na podršci. Bog vas blagoslovio. Živela nova Amerika!“.
Pozdravili smo se još jednom i on je otišao da se pridruži svom društvu, koje je odmicalo Avenijom Pensilvanija, gore prema Kongresu. Njihovi poklici „O-ba-ma, O-ba-ma“ nisu mogli, u toj gluvoj novembarskoj noći, da se ne čuju i do spavaćih soba u obližnjoj Beloj kući. A, da se i ne pominje da su, dok su oni odlazili, drugi pristizali u tom pravcu.

Poklici Obami
VREDNOST akcija na njujorškoj berzi i dalje oscilira, sa tendencijom pada, stopa nezaposlenosti ide u vis, porast životnih troškova govori o srozavanju standarda onih koji imaju malo ili nimalo – ali „obamanija“ ne jenjava i zasad sve to potire. Ne zna se, naravno, koliko će još da potraje taj medeni mesec Amerike sa izabranim predsednikom, ali on (u skladu sa veštinom koju je demonstrirao tokom predizborne kampanje), nastavlja sad da sprovodi svoju strategiju koju je pripremio za ovih 70 dana, koliko mu predstoji do polaganja zakletve i preuzimanja svih ustavnih poluga vlasti.
Za razliku od Džordža Buša, koji je posle Obaminog izbora sad dobio i formalno pokriće da se još manje meša u svoj preostali posao, njegov naslednik angažovao je sve snage svojih ekonomskih savetnika kako bi trasirao put oporavka zemlje odmah posle inauguracije, 20. januara.

Poruke Lutera
TO je, međutim, ono što dolazi i sa čim će ova zemlja imati da živi i da se bori još godinama i godinama. U međuvremenu, postizborna
euforija ne jenjava i zajednički imenitelj reagovanja na izbor prvog Afroamerikanca za predsednika svodi se na konstataciju da Amerika, sa Barakom Obamom u Beloj kući, više nije i nikad više neće biti što je bila. Baš tako: nikad više.
U tekućim postizbornim reagovanjima – kad se uveliko analizira i objašnjava Obamin doprinos rađanju „nove Amerike“ (kako ju je nazvao onaj student, sa početka ove priče) – uveliko se podseća na značaj govora nekadašnjeg legendarnog crnačkog lidera, sveštenika Martina Lutera Kinga, u Memfisu (država Tenesi), aprila 1968. „Ja, možda, tad neću biti sa vama, ali večeras hoću da vam kažem da ćemo mi, kao narod, jednog dana stići do obećane zemlje“, rekao je tad dr King svojoj pastvi, na propovedi u, „samo za crnce“, prepunoj periferijskoj crkvi.
Dan kasnije, beli rasisti ubili su u Memfisu Martina Lutera Kinga i poslali ga u istoriju kao neprikosnovenog lidera i inspiratora crne Amerike. „Crni predsednik u Beloj kući, pa to je bilo jednostavno nezamislivo. Bilo je puno nas koji smo radili na raznim poslovima – baštovani, čistači, u kuhinji, posluga i slično. Ali, uvek se znalo ko smo mi, a ko su gospodari“, ispričao je, pre par dana za Vašington Post, 82-godišnji Tejlor Rodžers, koji je otišao u penziju posle tri decenije staža na poslovima batlera „gospodara“ iz Bele kuće (od Lindona Džonsona, do Bila Klintona).
Artur Miler običavao je da kaže da je suština Amerike „ono što obećava“. U najmračnijim od mračnih vremena, tokom ratova i dramatičnih ekonomskih kriza, periodima lova na veštice i međurasnih eksplozija, u traumatičnim sučeljavanjima sa posledicama terorističkih udara - to obećanje osvetljavalo je ovoj zemlji put napred.

Osmeh i suze
UOPŠTE nije malo onih koji smatraju da i predsednički izbori 2008. označavaju jedan od tih obećavajućih preokreta koji će biti upisani u istoriju SAD.
„Birači su izišli masovno na glasačka mesta, kladili se na bolju budućnost Amerike i predali vlast jednom neočekivanom kandidatu. Kandidatu koji im je obećao da će povesti Amerikance jedne prema drugima, umesto da se održava na vlasti eksploatišući njihove razlike. Ali, kraj je daleko. Još nam predstoji da se nosimo sa dva rata i sa ozbiljnom ekonomskom krizom, kakve nije bilo decenijama. Ipak, trebalo bi da zastanemo za trenutak i da prepoznamo značaj ovog izuzetno važnog trenutka u našoj istoriji. Vredno je to i osmeha, i zdravica, i suza“, napisao je "Njujork Tajms" ovih dana, u jednom komentaru o značaju izbora prvog crnog predsednika SAD, posle 43 belih prethodnika.
I ostali mediji našli su se ovih dana oko toga na istoj talasnoj dužini. „Pobeda Baraka Obame predstavlja kraj jednog i početak drugog, fantastičnog poglavlja u američkom eksperimentisanju sa demokratijom, započetog 1789. izborom Džordža Vašingtona“, ocenio je Nacionalni radio. Uz zaključak:„Ali, tumačiti sad to kao fundamentalnu promenu u našem razvoju, promenu koja donosi nešto novo i nepoznato, značilo bi umanjivanje značaja prošlosti, neopravdano izdvajanje Obaminog dostignuća i podsticanje nerealnih očekivanja od njegovog predsednikovanja“.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Barak Obama

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 29, 2009 12:12 am

IME kandidata za tu novu funkciju još nije objavljeno, ali iz štaba novoizabranog američkog predsednika saopšteno je da će on u svom budućem kabinetu imati i „tehnološkog savetnika“. Kao što je to mesecima uspešno rađeno i urađeno tokom internet-kampanje, Barak Obama sad nastavlja da instrumentima 21. veka komunicira sa svojom demokratskom bazom, a i osluškuje, istovremeno, kako na njegov program i inicijative reaguju i svi ostali čiji će predsednik postati kroz sedam nedelja, kad bude položio zakletvu i ušao u Belu kuću.
Dosadašnja Bušova praksa snimljenih radio-poruka naciji, subotom pre podne, i povremenih konferencija za štampu, neće biti sasvim ukinuta tokom Obaminog predsednikovanja, ali će biti potisnuta u drugi plan. U to ime, njegova čikaška ekipa pokrenula je već novi internet-portal, na kome se svakodnevno registruju desetine hiljada uključivanja - sa traženim idejama i konkretnim predlozima šta i kako učiniti da Amerika počne da se izvlači iz ekonomske krize i finansijske bule u koju ju je uvalila odlazeća republikanska administracija.

Donatori
U ČIKAGU, tim povodom s posebnim zadovoljstvom pominju podatak da se u toj elektronskoj komunikaciji „sa narodom“ sve više oglašavaju sledbenici poraženog Džona Mekejna. A, ni to, opet, nije iznenađenje, imajući u vidu poziv koji im je uputio Barak Obama, posle proglašenja izbornog rezultata. „Očekuje nas veliki posao. Samo angažovanjem sviju nas moći ćemo da iznesemo promene koje su neophodne Americi. Vama, koji niste glasali za mene, poručujem da ću ja biti i vaš predsednik i da ćete na mene u svemu i u svakom trenutku moći da računate“, rekao je Barak Obama u pretponoćnom govoru, 4. novembra, pred 250.000 egzaltiranih ljudi u čikaškom Grant parku i pred najmanje pola Amerike koja je to pratila na televiziji.
Dostupne informacije govore da je Barak Obama skupio tokom kampanje više od 800 miliona dolara pojedinačnih priloga, što je bez presedana u istoriji američkih predsedničkih izbora. Veći deo te sume pribavljen je na stari, klasični način - preko čekova (često i sa šestocifrenim iznosima) moćnih donatora Demokratske partije, koji bi potom agitovali kod svojih bogatih prijatelja da se isprse sa još zamašnijim prilogom.
To, naravno, nije ništa novo, niti predstavlja neki američki specijalitet. Ono, međutim, što je bila Obamina ogromna prednost u odnosu na Mekejna i što mu je donelo stotine i stotine miliona za višemesečni medijski cunami u svih 50 američkih država, bila je bujica priloga koji su dolazili preko Interneta, od januara 2007, zaključno sa izbornim 4. novembrom. Te doznake išle su iz baze - slalo se od 5 dolara pa naviše, koliko je ko želeo i mogao.
Vremenom, to se bukvalno pretvorilo u brdo para kojima je Obama mogao da finansira kako svoju ekspertsku „grupu za podršku“ od nekoliko stotina ljudi, tako i dosad neviđen broj reklamnih priloga na RTV i u štampi, kao i sve ostale troškove kampanje. Samo u mesecu septembru, na primer, na Obaminu adresu stigli su dobrovoljni prilozi u sveukupnom iznosu od oko 150 miliona dolara, od čega je 70 odsto bilo uplaćeno elektronskim putem, preko njegovog portala na Internetu. Sve u svemu, kako je saopšteno u Čikagu, tih internet-donatora Obaminoj kampanji bilo je više od tri miliona i sto hiljada.

Nema
predaha
NOVI predsednik je, rečju, ne samo uveliko premašio sve ranije rekorde na tom terenu, već ih je, prosto, učinio irelevantnim. Džon Mekejn je u prvoj izbornoj kampanji, 2000. godine, skupio preko Interneta 8 miliona dolara, dok su 2004. tadašnji demokratski kandidati za predsedničku nominaciju, Hauard Din i Džon Keri, prikupili 27, odnosno 84 miliona dolara. I to je bio njihov zbir za kompletan predizborni ciklus, dok je Obama samo u ovom pomenutom jednom mesecu prikupio više nego njih trojica zajedno!
Pobednički 4. novembar doneo je timu Obaminih saradnika kratkotrajno opuštanje, pre prebacivanja na kolosek novih iskušenja, za koja im je njihov šef, odmah sutradan posle slavlja, predočio da će biti „još teža i složenija“. Vremena za predah posebno nije imao deo tima čiji će jedan od poslova sad biti da pripreme sve što je neophodno da novi predsednik dočeka prvi dan u Beloj kući potpuno elektronski povezan sa svojom milionskom biračkom bazom.
„Kao što je Džon Kenedi, početkom šezdesetih godina, iskoristio televiziju kao novi medij za slanje javnosti političkih poruka, tako je Barak Obama sad na putu da transformiše veštinu političke komunikacije. On će biti prvi američki predsednik povezan direktno, elektronski, sa milionima Amerikanaca“, kaže o toj temi Džoe Priti, jedan od eksperata Demokratske partije koji već godinama radi na projektu elektronske komunikacije sa registrovanim i potencijalnim partijskim članstvom.

Pobeda - početak
PREMA njegovim rečima, nukleus planirane Obamine dalje penetracije predstavlja baza podataka sa više od 10 miliona adresa vlasnika elektronske pošte, koji su tokom predizborne kampanje, od januara prošle godine, na razne načine testirani pre nego što su evidentirani kao „stopostotni sledbenici“ ili samo „simpatizeri“ novoizabranog predsednika SAD. Ta lista se vremenom - a naročito u završnoj fazi borbe protiv Hilari Klinton za partijsku nominaciju i protiv Džona Mekejna, u finišu kampanje pred novembarske izbore - bukvalno pokazala zlata vrednom.
I ne samo to. Direktna elektronska komunikacija omogućila je - pored eliminisanja finansijskih briga - da se organizuju tzv. korpusi volontera koji su pripremali i organizovali masovne dolaske na Obamine mitinge i u najvećim zabitima SAD, agitovali i neposredno radili na registraciji novih članova Demokratske partije i organizovali bezbroj predizbornih tribina u lokalnim mesnim zajednicama. Na dan izbora, ti volonteri bili su kičma Obamine operacije „izađimo masovno na izbore“: zvali su telefonom i podsećali na „značaj te obaveze“, lupali na ulazna vrata, obezbeđivali kafu i krofne na biračkim mestima, čuvali decu onima koji drugačije ne bi mogli da provedu i po nekoliko sati u redu za glasanje.
U noći kad je Amerika slavila trijumf novog predsednika, a svet počeo da govori o svetlijim međunarodnim perspektivama sa „crnim Kenedijem u Beloj kući“, Obamina pešadija krenula je u novu akciju. Na više od deset miliona elektronskih i SMS adresa poslata je poruka njihovog lidera da je izborna pobeda „samo početak“ i da „glavni posao tek predstoji“.
Džon Mekejn je na izborima još i vrlo dobro prošao, kad se ima u vidu koliko je u njegovom taboru sve to bilo drugačije, po receptu iz 20. veka.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Barak Obama

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 29, 2009 12:13 am

BILO je to u jesen 2006. Iako mlad senator iz države Ilinois, koji tek što je upoznao sve krivine i prečice zdanja na Kapitol Hilu, Barak Obama počeo je ozbiljnije da razmišlja o svojoj eventualnoj kandidaturi i za najvišu funkciju. Bila je to ideja koju su mu prvo “provukli kroz uši” supruga Mišel i najbliži prijatelji, da bi onda “uhvatio samog sebe da o tome počinje sve ozbiljnije da razmišlja”.
Džordž Buš je bio na sredini svog drugog mandata, što je bio period kad je Amerika sve manje ličila na samu sebe - i kod kuće, i u svetu. Period kad se ekonomska pomrčina već ukazivala na horizontu, kad je došlo do zaglavljivanja najmoćnije vojne sile sveta u kaljugi Iraka i Avganistana, kad je sramota o torturi u Gvantanamu poništavala preostale međunarodne kredite, a čak i najbliži saveznici iz Evropske unije i NATO počeli da se distanciraju od politike koju su kreirali neokonzervativci iz najbližeg predsednikovog okruženja.

Najbolja kampanja
U toj situaciji - a sa procenom da će katastrofalno Bušovo nasleđe predstavljati stravičan hendikep za svakog republikanskog aspiranta na Belu kuću - Obama se vratio nekolicini svojih političkih savetnika, koji su pre toga izvanredno odradili njegovu senatsku kampanju. Bili su “ista krvna grupa”: poznavali se dugo i dobro, uspešno se dopunjavali, sličnih godina, talentovani, u mnogo čemu idealisti i, kao njihov šef - dotle vrlo malo eksponirani na političkoj sceni.
Rezultat njihove “nemoguće misije” je poznat: anonimni senator iz Čikaga Barak Husein Obama, bez skoro ikakvog iskustva (a, uz to, sa imenom koje je izazivalo žmarce i kod kuće i u inostranstvu), lansiran je u orbitu kao 44. predsednik SAD. Posle maksimalne kampanje u koju se ušlo kreditima, a izašlo sa donacijama od 800 miliona dolara - i uz potpuno ignorisanje činjenice da je Ameriku trebalo ubediti da glasa za prvog crnca otkad zna za sebe.
Kad se Barak Obama, 4. novembra, obraćao masi u Čikagu, znao je kome će prvo da se zahvali na promociji u izabranog predsednika SAD.
“Moje hvala najboljem timu za vođenje kampanje koji je ikad sastavljen. Vi ste učinili da se ovo dogodi”, rekao je on tom prilikom, pozdravljajući četvoro svojih saradnika. Za Dejvida Akselroda, glavnog stratega kampanje i političkog savetnika, Dejvida Plufa, menadžera kampanje, Roberta Gibsa, sekretara za štampu, i Anitu Dan, zaduženu za politička pitanja, istraživanja i komunikacije, bio je to trenutak izlaska iz anonimnosti. I od tad su veoma prisutni u javnosti - u otkrivanju i objašnjavanju kako je to išlo kad se sa senatorom iz Čikaga “krenulo od nule” i stiglo do vrha američkih vrhova.
U svim tim javnim istupanjima, čuje se, po pravilu, da je u tom njihovom društvu superpromotera budućeg predsednika postojao još jedan član. Njegovo ime: Barak Obama.
“Niko nije tu odigrao veću ulogu od njega samog”, rekao je na tu temu glavni menadžer Plaf, u intervjuu za TV mrežu Si-Bi-Es. “Od prvog dana, on je u svakom trenutku tačno znao šta
hoće da kaže, tako da oko toga nije bilo gubljenja vremena. Znam za mnogo kampanja u kojima se maltene svakog drugog dana menjala ili doterivala poruka koja se slala javnosti. Kod Obame to nije bio slučaj. On je od početka bio siguran kuda želi da povede zemlju i oko toga nije imao dileme. Njegova strategija je bila - to će se prihvatiti ili ne.”
Obamina predizborna uzbrdica počela je februara 2007, govorom u Springfildu (Ilinois), pred nekoliko desetina promrzlih osoba u lokalnom parku. Za njegovu kampanju nije se znalo, niti je sve to izgledalo obećavajuće: bez para i bez prave organizacije - sa jedinim osloncem, u perspektivi, na milione nezadovoljnih birača i potencijalne volontere. “Ova kampanja neće biti samo o meni. Ovde se radi o svima nama. O tome šta svi zajedno možemo da uradimo za Ameriku”, poručio je Obama u tom svom prvom govoru, kao jedan od pola tuceta kandidata za predsedničku nominaciju Demokratske partije. Lokalni mediji u Springfildu ukratko su registrovali taj njegov početak - u nacionalnim nije bilo ni traga.

Kandidat svih
To je, međutim, bilo tako samo na početku, da bi vrlo brzo počeli da se iskazuju konkretni rezultati Obaminog insistiranja da se sa kampanjom “maksimalno ide u narod”. Kako sa porukama o problemima s kojima će se identifikovati američka srednja i niža klasa, tako i sa apelom za makar i najminimalnijom finansijskom podrškom kandidatu, koliko je ko hteo ili mogao da skine sa kreditne kartice. I da to pošalje elektronski, preko Interneta, što je bila novost u istoriji američkih izbora; novina koja je pobedniku donela do izbora skoro pola milijarde dolara.
Amerika je sa Barakom Obamom dobila prvog crnog predsednika, ali, prema rečima glavnog menadžera kampanje, o tom momentu se tokom razrađivanja projekta “Bela kuća” nikad nije posebno razgovaralo. “Time se bavila javnost, ali ne i mi. Mi smo od početka bili ubeđeni da imamo jakog kandidata, kojeg će podržati Amerikanci svih rasa i socijalnog sastava.
Mediji su pokušavali da nas uvuku u diskusiju na tu temu, ali im to nije uspevalo. A, onda su se u javnosti pojavili video-snimci sa provokativnim porukama Obaminog prijatelja i sveštenika Džeremije Rajta, što je bio jedan od prelomnih trenutaka”, rekao je Pluf, u odgovoru na pitanje kad im je bilo najteže u skoro dvogodišnjem predizbornom maratonu.
Obama nije čekao. Nedelju dana kasnije, u govoru o rasnom pitanju, na masovno posećenom mitingu u Filadelfiji, rekao je sledeće: “Rajtova osnovna greška je što govori o nama kao o statičnom društvu u kome nije bilo ikakvog napretka. Kao da je ova zemlja - zemlja koja je omogućila jednom svom članu da se nadmeće za najvišu funkciju, stvarajući pri tom koaliciju belih i crnih, Latinosa i Azijata, bogatih i siromašnih, mladih i starih - i dalje neraskidivo vezana za svoju tragičnu prošlost”.
Taj govor prenosile su sve nacionalne TV mreže. Jedna od glavnih prepreka bila je savladana, Obamin put prema Beloj kući bio je otvoren.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Barak Obama

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 29, 2009 12:14 am

PA šta i ako je musliman?! Bolje je i neki dobar musliman, nego neki opterećeni beli rasista, poput ovih koji šire te ogavne laži” - prasnuo je general Kolin Pauel (inače republikanac, svojevremeno istaknuti član administracije jednog i drugog predsednika Buša), tokom predizborne kampanje, kad mu je u jednom TV intervjuu, pomenuta priča koju su jedno vreme uveliko lansirali ekstremni sledbenici republikanskog kandidata Džona Mekejna. Priča o tome kako je Mekejnov demokratski suparnik Barak Husein Obama (izabran 4. novembra za predsednika SAD) zapravo “pritajeni musliman, koji hoće prvo da se infiltrira u Belu kuću, da bi potom počeo iznutra da razara hrišćansku demokratsku Ameriku”.
Barak Obama se u početku nije obazirao na ta podmetanja, ali je nešto kasnije - kad je ta stvar počela da dobija ozbiljnije razmere (naročito na Foks televiziji, u “Vašington tajmsu” i još nekim prorepublikanski orijentisanim medijima) - odlučno krenuo u demantovanje tih glasina.
U razgovoru sa Larijem Kingom, na Si-En-Enu, odlučno je odbacio sve priče o svojoj navodnoj islamskoj veroispovesti, “ne samo kao apsolutno netačne, već i kao uvredljive za muslimane”.
“Da sam ikad bio musliman, rekao bih to. Ne vidim razlog zašto bih to skrivao” - objasnio je, ponavljajući podatak iz svoje zvanične biografije - da je aktivni hrišćanin, u svojstvu člana Ujedinjene crkve Svetog trojstva u Čikagu.
Taj Obamin demanti (ponavljan u još nekoliko navrata, do pred izbore) bio bi, verovatno, dovoljan u nekoj drugoj prilici. Ali, tako nešto nije bilo prihvatljivo u jeku predizborne kampanje.
Pogotovu ne za propagandni štab radikalne republikanske desnice, koja je, u jesen 2008, potpuno prestala da bira sredstva u nasrtajima na demokratskog kandidata.

Nije otpadnik
sA te strane krenula je nova kampanja protiv Obame, sa zahtevima da odgovori javno na neka druga pitanja “zarad nacionalne i pojedinačne bezbednosti Amerikanaca, koje poziva u kampanji da mu, svojim glasovima, omoguće dolazak na najvišu funkciju u zemlji”.
Posle takvog dramatičnog uvoda, u pisanim i elektronskim medijima počela su da se nižu provokativna pitanja u stilu: da li je Barak Obama ikad u životu bio musliman - ili su ga drugi, možda, smatrali muslimanom.
I, još konkretnije i potencijalno opasnije: mogu li muslimani da smatraju da je on “murtad” - u prevodu otpadnik, izdajnik - znači konvert koji je prešao u drugu veru.
Što će reći, njihov nekadašnji brat koji je u međuvremenu smrtno zgrešio i čija se krv može sad nekažnjeno prolivati?
U čikaškom štabu demokratskog predsedničkog kandidata nikad se, za javnost, nije mnogo govorilo na tu temu.
Procenjivalo se da je bilo dovoljno što je na njegovom internet-portalu još godinu dana pre izbora postavljeno saopštenje sa naslovom “Barak Obama nije i nikad nije bio musliman” i sledećim propratnim tekstom: “Obama se nikad nije molio u džamiji.
On nikad nije bio musliman, nije odgajan kao musliman i vrlo je posvećen hrišćanin”.

Otac - musliman
PROLETOS, međutim, tokom kampanje u državi Ajova, Obami je jedan prilično naoštren meštanin iz gradića Oskalusa
postavio direktno pitanje o njegovom “muslimanskom poreklu”. Zatečen u prvom trenutku, demokratski predsednički kandidat potom je, vrlo detaljno i konkretno, odgovorio i na to pitanje. Kamere i mikrofoni bili su tu na licu mesta, tako da se taj njegov odgovor odmah pretvorio u neku vrstu stalne, zvanične informacije o tom poglavlju iz biografije kasnije izabranog predsednika SAD.
Obamin odgovor na to delikatno pitanje, postavljeno tokom doručka u jednom kafeu sa grupom žitelja Oskaluse, jedne zabiti u državi poznatoj po uzgoju žita i kukuruza, glasio je ovako: “Moj otac bio je iz Kenije i mnogi iz njegovog sela bili su muslimani. On nije praktikovao islam. Zapravo, on nije baš bio mnogo religiozan. Onda je sreo moju majku, koja je bila hrišćanka iz Kanzasa. Venčali su se i onda razveli, vrlo brzo. Mene je podigla majka, tako da sam ja uvek bio hrišćanin. Jedina veza koju sam imao sa islamom bio je moj deda, po očevoj liniji, koji je živeo u Keniji. Ali, ja nikad nisam praktikovao islam... Jedno vreme, kao dečak, živeo sam u Indoneziji, jer je moja majka tamo predavala engleski. To je muslimanska zemlja, tamo sam išao u školu - ali nisam praktikovao islam. Mislim da sam tamo stekao uvid kako ti ljudi razmišljaju. I, zato mislim, pored ostalog, da možemo da popravimo odnose sa Srednjim istokom, i da će nas to učiniti bezbednijim, ako možemo da razumemo kako oni razmišljaju.”
Obamini saradnici su se, međutim, prevarili u očekivanju da će tom izjavom iz Oskaluse zatvoriti eksplozivni dosije o “muslimanu u Beloj kući”. Naprotiv: te teme dohvatili su se posle toga teški kalibri medijske artiljerije i počeli da kopaju po bližoj i daljoj prošlosti - što je učinilo da do javnosti počnu da stižu razne novosti. I prijatne i neprijatne, kako za koga.

Retko u džamiju
POČELA je agencija Asošijeted pres, sa informacijom kako je Obamina majka (koja se preudala, posle razvoda od Barakovog oca, za jednog Indonežanina i živela u toj zemlji od 1967. do 1971) upisala sina u katoličku školu. Ali, u arhivi škole pronađen je dokument da je Barak Husein Obama tamo bio upisan kao “musliman”. “To je učinjeno na osnovu očeve veroispovesti, moralo je nešto da se upiše u formular. Barak Obama nikad nije bio musliman”, rekao je Obamin portparol Robert Gibs, kad je AP zatražio objašnjenje tog detalja.
Nekoliko meseci kasnije, “Los Anđeles tajms” objavio je, o toj temi, korigovano saopštenje iz Čikaga da Barak Obama “nikad nije bio verujući musliman”. Ali, kalifornijski list je uz to preneo i svedočenja Obaminih učitelja i školskih drugova iz Indonezije da je on u trećem i četvrtom razredu išao dva puta nedeljno na časove islamske religiozne nastave, kao i da je petkom odlazio na molitvu u lokalnu džamiju. Obamina polusestra iz tog indonežanskog perioda Maja Soetoro, demantovala je taj “Tajmsov” izveštaj izjavom da su ona i Barak odlazili u džamiju “samo povremeno, na prigodne skupove”.
Izabrani predsednik se oko toga nije izjašnjavao. Ako se ne računa ona njegova poruka 4. novembra, posle izborne pobede, kad je u nekoliko navrata posebno naglasio da će on biti “predsednik svih Amerikanaca”.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Barak Obama

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 29, 2009 12:15 am

SPOLJNOPOLITIČKA platforma nove administracije - za koju su dobili podršku na izborima predsednik Barak Husein Obama i njegov zamenik Džozef Bajden - predstavlja jednu ne baš mnogo optimističnu procenu međunarodnih odnosa, dopunjenu detaljnim inventarisanjem i analiziranjem problema koje su, posle dva mandata, ostavili u nasleđe Džordž Buš i Kondoliza Rajs. Kao nacionalni prioriteti u tom materijalu izdvojeni su “ratovi protiv međunarodnog terorizma” u Iraku i Avganistanu (sa idejom privođenja kraju ovog prvog, što je moguće pre), zatim učvršćenje savezništva sa državama Evropske unije i NATO, rešavanje problema sa nuklearnim programima Severne Koreje i Irana, kao i odnosi sa Rusijom - u kontekstu, “sve izraženijih globalnih ambicija Moskve”.
U pomenutom dokumentu buduće demokratske administracije prezentirana su samo prioritetna pitanja i regioni od posebnog interesa za SAD. Sve ostalo gurnuto je, zasad, pod “razno”. Da se razrađuje i sprovodi posle obavljanja započete tranzicije i formiranja nove rukovodeće postave Stejt departmenta i predsednikovog Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je veoma angažovan u rešavanju spoljnopolitičkih pitanja.

Poruka iz Čikaga
Što se nas tiče, prema onome što se dosad čulo iz vašingtonskih izvora, i nova američka administracija “ostaje zainteresovana za unapređenje odnosa sa Srbijom i dovođenje na nekadašnji nivo”. Istovremeno, pitanje statusa Kosova smatra se rešenim i o tome se ne planiraju nikakvi dalji razgovori niti širi međunarodni pregovori.
Prevedeno na jezik stvarnosti, to znači da će nova administracija u Vašingtonu (u sadejstvu sa EU) nastaviti politiku pritiska na Beograd uslovljavanjem da se neodložno ispune preostale obaveze prema Tribunalu u Hagu (izručenje optuženih Mladića i Hadžića), kao i da se “prihvatanjem realnosti na Kosovu, Srbija oslobodi hipoteke prošlosti i iziđe na put evro-atlantskih integracija).
Takav najavljeni razvoj veoma bi bio u skladu sa pozicijom koju je Barak Obama javno proklamovao 17. februara, posle odluke u Prištini da se jednostrano obznani nezavisnost Kosova. Iz štaba u Čikagu tim povodom emitovana je njegova specijalna poruka, u kojoj je rečeno i sledeće:
“Nezavisnost Kosova predstavlja jedinstvenu situaciju proizišlu iz nepopravljivih lomova izazvanih akcijama Slobodana Miloševića. Nezavisnost Kosova nosi sobom važne odgovornosti.
Svim ljudima na Kosovu, bilo da su Albanci, Srbi ili neki drugi, mora se omogućiti da žive u slobodnom, tolerantnom i prosperitetnom društvu u kome su potpuno zaštićena manjinska prava i verski objekti... Uveren sam da, sa našom podrškom, Srbija i Kosovo mogu da postanu model demokratskog i ekonomskog razvoja.”
U sledećih nekoliko dana posle tog 17. februara, Srbija je po hitnom postupku povukla u Beograd, “na konsultacije”, ambasadore iz većeg broja evropskih zemalja i SAD, koje su priznale nezavisnost Kosova.

Upozorenje Rusiji
Istovremeno, sa nekih strana
u svetu počele su da se lansiraju spekulacije o navodnim pripremama Rusije da pošalje na Kosovo svoje mirovne snage “kao prvu meru zaštite ugrožene srpske zajednice u pokrajini”.
Ta (kako se vrlo brzo ispostavilo) neosnovana priča dobila je primetan medijski odjek i u Americi, pa se, 26. februara, pojavila i kao tema u predizbornoj TV debati Baraka Obame i Hilari Klinton u Klivlendu. Odgovarajući na pitanje kako bi on - u svojstvu predsednika i vrhovnog komandanta oružanih snaga SAD reagovao na taj izazov - Obama je rekao da se on u takvoj “za međunarodnu zajednicu neprihvatljivoj situaciji” ne bi opredelio za samostalnu intervenciju u odbrani nezavisnog Kosova, “ali da bi to, svakako, učinio u sadejstvu sa saveznicima iz NATO”.
Posle te izjave, Obama je - za kraj tog segmenta TV debate, koju je gledala cela Amerika - našao za potrebno da pošalje i ovakvu poruku: “Želim da oko toga budem jasan. SAD priznaju Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu. A, to naše priznavanje Kosova nosi sobom i određene obaveze, kojima će se osigurati da na njih ne bude izvršena invazija.”
Kongres srpskog ujedinjenja (KSU), vodeća organizacija naše dijaspore u Severnoj Americi, odmah je reagovao na tu Obaminu poruku iz Klivlenda pismom, u kome je izražena zabrinutost zbog razvoja situacije na Kosovu, a posebno proklamacijom nezavisnosti kao “drastičnim kršenjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti”. Demokratski predsednički kandidat im je odgovorio već sutradan pismom, u kome je posebno naglasio stalnu odgovornost da se podstiču sve strane na Kosovu da traže mirno rešenje za preostale sporove.
“Kao deo te odgovornosti, podržavam i pomagaću na svaki mogući način dijalog između strana na Kosovu, jer smatram da mir i stabilnost jedino mogu da budu osigurani rešenjima koja su prihvatljiva za sve strane”, napisao je Obama tom prilikom, uz dodatnu napomenu da će on, i kao budući predsednik SAD, “nastaviti da podržava Dejtonski sporazum o Bosni i Hercegovini”.

Potvrda izjave
Obamina prepiska sa Srbima nastavila se 11. jula. Tog puta bilo je to u vidu čestitke “liderima Srbije” formiranje nove vlade, pri čemu je on imao i preporuku za novu ekipu u Beogradu da “neguje pozitivne i odgovorne odnose sa susedima, uključujući i Kosovo”. Bila je to, posredno, prilično jasna potvrda prethodne izjave Roberta Gelbarda, jednog od njegovih spoljnopolitičkih savetnika (u intervjuu Glasu Amerike): “Kosovo je sad nezavisna i suverena država i nova vlada Srbije mora da nauči da s tim živi.”
Ti signali slati Beogradu potvrđeni su, sredinom septembra, u Obaminom pismu Nacionalnom savetu američkih Albanaca. “Podržavam nezavisnost Kosova i želju da se krene ka punom suverenitetu. Potrebno je da SAD doprinesu razvoju snažne demokratije na Kosovu, obezbeđene primenom zakona kojima se štite interesi svih naroda”, poručio je tom prilikom predsednički kandidat Demokratske partije, a od 4. novembra izabrani predsednik Amerike.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Barak Obama

Počalji od MustraBecka taj Čet Jan 29, 2009 12:16 am

(22. novembra), dok se Barak Obama priprema za primopredaju vlasti, Amerika će se, nakratko, okrenuti njegovom belom prethodniku i idolu Džonu Ficdžeraldu Kenediju, ubijenog u Dalasu (Teksas) na taj dan pre 45 godina. Za nas, u to vreme dovoljno odraslim da nikad ne zaboravimo taj zločin i taj datum, sasvim je uobičajeno da tog dana evociramo uspomene na tu vest iz Teksasa sa onim neizostavnim „gde ste bili kad ste čuli ono za Kenedija“.
Prošlo je od tad skoro pola veka. Misterija smaknuća ondašnjeg mladog i popularnog američkog predsednika ostala je nerešena, a pojedini medijski zloslutnici počinju sad da se oglašavaju sa strepnjom u vidu dileme da li je Amerika u međuvremenu toliko odrasla i sazrela da joj se sa „crnim Kenedijem“ ne može da dogodi repriza dalaske tragedije iz 1963. Naravno, mnogo toga se u međuvremenu promenilo: kad je rođen Barak Obama, 1961, rasna segregacija je u mnogim američkim državama zakonski sprovođena – zabranjeni su bili brakovi belih sa obojenima (njegovi roditelji su imali sreću, na Havajima to nije bio slučaj), a i mnoga druga osnovna prava bila su uskraćena manjinskim zajednicama.
Sad je to u Americi, razume se, sve drugačije. U predsedničkom duelu, 4. novembra, poraženi republikanski kandidat Džon Mekejn dobio je većinu glasova belaca (u procentima 57:43), ali su zato oni nekad obespravljeni doprineli ulasku prvog Afroamerikanca u Belu kuću. Latinosi su bili masovno za Obamu (67:33, što će reći dve trećine njih), dok je kod crnačkog stanovništva njegova prednost bila apsolutna, bez presedana u istoriji – 95 odsto za Obamu, 5 odsto za Mekejna!

Vaskrs rasista
EUFORIJA demokratske Amerike (a i najvećeg dela ostalog sveta) počela je vremenom da se stišava, čemu uveliko doprinosi pre svega novoizabrani predsednik – svojom primetnom uzdržanošću u javnim istupima posle 4. novembra, povremeno prekidanu jedino kratkim porukama o ozbiljnosti „ekonomskih i ostalih poslova na putu obnove i neophodnih promena“.
U međuvremenu, bliska perspektiva „u crno ofarbane Bele kuće“ (koju u postizbornim reagovanjima počinje da lansira ekstremno krilo republikanske desnice) počinje da izaziva blago uznemirenje javnosti. Vesti o vaskrsavanju ozloglašenih rasista "Kju kluks klana" počele su da stižu iz južnih država, analogije sa Kenedejevim ubistvom učestale su na pojedinim internet- blogovima, u Long Ajlendu (u državi Njujork, inače epicentru nacionalne podrške Demokratskoj partiji) predizborni posteri Obama-Bajden precrtani crnim kukastim krstovima masovno su osvanuli ovih dana ...
- Dejvid Djuk i ostali lideri KKK slave izbornu pobedu Baraka Obame. Izjavljuju da ništa bolje nije moglo da se desi njihovom pokretu. Prete da je sad njihova sveta obaveza da odbrane Ameriku od „crnačke opasnosti“ i računaju na značajno povećanje broja svojih pristalica. I to ne samo u Alabami, Kentakiju, Arkanzasu i ostalim svojim uporištima na jugu - upozorio je, u intervjuu za Si-En-En, Dejvid Potomak, profesor Univerziteta Čikago.
Rečju, kao da se polako stvara atmosfera koja opominje – ako se ovako nastavi dalje – možda se i nije nedozvoljeno izleteo onaj
kolega iz Kalifornije, koji se, nedavno, zapitao u svojoj kolumni: „Kuda nas sve ovo vodi? Možda nismo tako daleko od trenutka kada će se ponoviti ono što smo se molili, posle slučaja sa Kenedijem, da nam se nikad više ne dogodi – da pitamo sad jedni druge gde su bili kad se ono pucalo na Obamu?“
Pojava tog teksta izazvala je mnogobrojna reagovanja, uglavnom kritička. Eksperti upozoravaju na „psihološki uticaj medijskog pokrivanja takvih tema“, a u okviru toga pojavio se i alarmantni podatak da se na "Guglovoj" listi 100 najtraženijih priloga nalazila jedno vreme i odrednica „Atentat na Obamu“.
S druge strane, nije malo onih koji uporavaju da bi medijska samocenzura predstavljala „guranje glave u pesak“. I podsećaju pri tom na blisku predizbornu prošlost, kad se na mitinzima Mekejna i Pejlenove otvoreno, u prisustvu TV kamera, mesecima otvoreno i bezobzirno nasrtalo na Obaminu biografiju, karakter i patriotizam. Počevši od insinuacija da se „druži sa teroristima“, da je bio povezan sa jednim „koji je planirao napad na Pentagon“, i optuživanje za antiamerikanizam (uz skandiranje „Obama-Osama“), do čak i otvorenih poklika „ubiti ga!“ na pojedinim skupovima.

Vrh bezbednosti
INAUGURACIJA 44. predsednika SAD održane se, po tradiciji, 20. januara u podne, ispred kongresnog zdanja na Kapitol Hilu. Kolona automobila povešće potom Obamu i njegove niz Aveniju Pensilvanija ka Beloj kući, udaljenoj nekih pola kilometra. Uobičajeno je u takvim prilikama da novi predsednik izađe iz kola sa porodicom, stotinak metara pre rezidencije i da prepešači taj preostali deo, otpozdravljajući okupljenim građanima.
Sudeći prema dosadašnjim hotelskim rezervacijama i signalima koji dolaze iz lokalnih ispostava Demokratske partije širom zemlje, nagoveštava se da će na tu svečanost u Vašingtonu doći više od milion ljudi, iz svih krajeva SAD i sveta. Policija je već počela pripreme za taj svoj do sada najveći izazov. Pošto inauguraciona predsednička ruta vodi kroz najuži poslovni centar glavnog grada, prozori na svim zgradama u tom delu maršrute biće zatvoreni (ta zabrana stupa na snagu dva dana ranije), a bukvalno na svim krovovima, od Kongresa do Bele kuće, biće tog dana postavljeni policijski i vojni snajperisti.
Nezvanično, služba bezbednosti tražila je od Obaminog štaba da izabrani predsednik 20. januara prekine tradiciju (i ne izaziva sudbinu) izlaskom iz oklopnog „linkolna“ i slavljeničkim hodom, sa suprugom Mišel i dvema ćerkama, dođe do buduće rezidencije. Navodi se, isto tako nezvanično, da Barak Obama zasad odbija tu sugestiju.
Oko nečeg drugog iz te oblasti, međutim, nije bilo diskusije sa budućim šefom države i vrhovnim komandantom oružanih snaga najmoćnije sile sveta. Odmah pošto je 25. avgusta osvojio predsedničku nominaciju, Baraku Obami pojačano je obezbeđenje u odnosu na ono koje je dobio njegov beli republikanski suparnik Džon Mekejn. Ta praksa maksimalnog, do sada neviđenog obezbeđenja porodice novog predsednika i njegovih najbližih, kako je najavljeno, nastaviće se – a i pojačati, u slučaju potrebe – i posle Obaminog preuzimanja dužnosti.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Barak Obama

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu