Rulet na srpski način

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Rulet na srpski način

Počalji od MustraBecka taj Sub Jan 31, 2009 1:39 am

ANEGDOTA o Piroćancu koji je godinama molio Boga da dobije na lotou, dok se na kraju nebo nije otvorilo a Bog zaurlao: - Pa, kupi, bre, već jednom loz!, teško da se danas odnosi na bilo koga. Igre na sreću toliko su popularne da, bezmalo, nema čoveka koji se u njima nije okušao. I dobici su uglavnom veliki, ponekad predstavljaju pravo bogatstvo. Ali, nije oduvek bilo tako.
Organizovane igre na sreću imaju svoju daleku i burnu istoriju. Posebno u Srbiji, gde su, ozakonjene u isto vreme kad i prva moderna država, a njihova uspešnost i pošteno organizovanje, sudeći po dokumentima prikupljenim u Institutu za savremenu istoriju, zavisili su isključivo od vladara.
Dakle, rulet sreće na našim se prostorima zavrteo prvi put u doba kneza Miloša Obrenovića, početkom 19. veka, i to, još pre nego što se Srbija do kraja oslobodila vekovima dugog terora Turaka. Tragovi o tome potiču iz tadašnjih "Srpskih novina", koje su pisale i o dobicima i o prevarama tokom prvih koraka organizovanog prizivanja sreće.
Miloš, koji je, sudeći po primedbama iz dela Vuka Karadžića, želeo da kontroliše i profitira od svake rabote, opredelio se da dozvoli Srbima da se sa srećom kockaju, čim je primetio da neko po njegovoj zemlji prodaje srećke iz inostranstva, uzima novac, a igračima ne daje nikakvu garanciju. Milošu je, sudeći po dopisima iz onog doba, ipak najviše smetalo što mu novac otimaju stranci, pa je dozvolio da se lutrija organizuje i kod nas.
TE 1833. godine, knez je dao pismenu dozvolu izvesnom doktoru Mesareviću da "može svoju kuću i majur u Beogradu, u Paliluli, dati na lutriju". Dr Mesarević je izvlačenje odlagao više od dva meseca, jer nikako nije mogao da proda svih 1.500 lozova. To svakako nije bilo čudno jer se sve dešava u doba kad je većina Srba bila izuzetno siromašna, jedva da je dva procenta ukupnog stanovništva bilo pismeno, a u Beogradu, u to vreme najvećoj srpskoj varoši sa 17.000 žitelja, izlazile su samo jedne novine, i to u tiražu od tek 2.000 primeraka.
Narod je bilo teško obavestiti da mogu iskušati svoju sudbinu. Ali, knez Miloš nije mario za propagandne probleme, pa je na molbu za odlaganje izvlačenja
izdao nalog "sudu nahije Beogradske" da: "Dan vučenja lutrije dr Mesarevića produžuje se do 6. avgusta, tako da taj dan, bez odlaganja, pod nadziranjem policijske vlasti i 2 člana trgovačkog reda, vučenje javno u Beogradu preduzeti mora, bez razlike bile do onda sve No (oznaka za srećke u Miloševo vreme), rasprodate ili ne". Dalje u svom ukazu Miloš je do detalja naredio kako će se 1.500 papirića s upisanim brojevima, ubaciti u jedan sud, i kako će se u drugi sud ubaciti 1.499 praznih, i samo jedna cedulja na kojoj piše: "dobija kuću". Naložio je i da se papirići mešaju čitav minut, a izvlačenje će trajati dok neko ne dobije kuću dr Mesarevića. "Ako jedna od neprodatih No majur dobije, to ostaje majur Mesarevićev."
ISTORIČARI nisu našli podatak kako se završio Mesarevićev pioniriski potez, ali se pretpostavlja da je kuću sačuvao jer, 5. decembra, Miloš je izdao dopis "Visokoslavnom sudu Narodno-Srbskom i za ustanovljenje prve srpske lutrije pod upravom svog sekretara Stevana Radičevića. U tom dopisu poslatom iz Kragujevca, knez svojim potpisom naređuje da sud mora motriti na organizatore, da "ne daju da se sovokupitelj na nji tuži". Četiri godine kasnije, nažalost, prva srpska lutrija, koja je za cilj imala da prodajom srećki potpomogne privredu u zemlji, ugašena je. Zbog raznih špekulacija, Miloš je saopštio da "zabranjuje svako dalje izigravanje lutrije", a 29. maja 1837. godine, izdao je i "Ukaz našemu upravitelnomu Sovjetu", u kome između ostalog piše i: "Nećemo ni ime lutrije da se čuje u otečestvu našem".

KONj, SABLJA I SAT
U ČETIRI godine prve srpske lutrije, izvlačenje dobitaka bilo je svake druge nedelje, izveštaji su objavljivani u "Novinama srbskim", a političari su morali da traže dozvolu od Državnog saveta "kako bi lutriju igrali". Nagrade su bile robne i za ono vreme vredne: 3. februar 1934. godine vučena je u Beogradu lutrija u kojoj su dobici bili: kola i konj, srebrom okovana sablja i zlatni sat. Samo dva meseca kasnije, objavljeno je da se lutrija slabo prodaje, izvlačenje se odlaže, a organizator svakome "ko kupi šest, sedmu numeru na dar daje".
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rulet na srpski način

Počalji od MustraBecka taj Sub Jan 31, 2009 1:40 am

VEROVANjE u sreću staro je koliko i čovečanstvo, a organizovanje raznih igara na principu "svi daju jedan dobija" postoji, kažu istoričari, koliko i organizovana država. Zato su se, ruleti sudbine u Srbiji održavali i uprkos oštroj zabrani kneza Miloša Obrenovića iz 1937. godine.
Na raznim panađurima i vašarima ljudi su se kockali, dobijali i bivali prevareni, ali iza toga država nije htela da stane pune tri decenije. Tek 1880. godine, pošto se zadužila zbog naoružavanja za ratove sa Turcima (1876-1878), a odlukom Berlinskog kongresa morala je i da izgradi prugu, Srpska vlada je "poklekla". "Zaključila je zajam" sa francuskim kreditnim društvom Generalnom unijom, i potom raspisala lutrijski zajam i formirala Državnu klasnu lutriju Srbije.
Vladi je trebalo punih osam godina da donese Zakon o raspisivanju zajma. Potom je za 10 miliona dinara u zlatu emitovala milion obveznica od 10.000 serija od po 100 komada. Kako bi privukla građane da kupuju obveznice, vlada Srbije je zajam pretvorila u nagradnu igru - svaka obveznica bila je srećka. Predviđena su 5.803 zgoditka od svega 50 do čak 300.000 dinara.
NIŠTA kraće nije trajalo ni formiranje ustanove Lutrije. Zapis o razvoju klasne lutrije u Srbiji ostavio je u Beogradskim opštinskim novinama broj 10, tek 1937. godine, Avram Merovah. On je bio sin Moše Merovaha koji se danas smatra "ocem" lutrije u Srbiji.
Avram piše kako su, u međuvremenu, imućniji Srbi kupovali srećke klasnih lutrija iz inostranstva, iz Hamburga, Pruske, i Lajpciga, koje je prodavao Milan Ž. Đorđević.
Što iz ruke, a nešto preko ugledne beogradske bankarske firme Moše Mevoraha, kraljevskog dvorskog menjača novca.
Pošto je, s jedne strane, na ovaj način mnogo novca odlazilo u inostranstvo, a s druge je bilo pozamašnih dobitaka, Moša je rešio da napravi posao sa firmom "Vajs" iz Hamburga. Dogovoreno je da se osnuje lutrija sa 30.000 srećaka od kojih bi se čak polovina
izvukla ulozima, i 13. aprila 1887. godine, taj dogovor aminuje i odbor Opštine grada Beograda.
Sa osam glasova za i tri protiv, u proviziji koju bi dobili od lutrije, opštinari su videli izvor zarade za "završetak kanalizacije, kaldrmisanje puteva i nivelisanje varoši".
BEOGRADSKA opština dogovorila je da "Vajsu" da pravo organizacije lutrije na 30 godina, a da za uzvrat dobija 380.000 godišnje. Ali, sjajnu ideju je odmah prepoznao filozof i ekonomista Mihajlo Vujić, član Komisije opštine za klasnu lutriju. Čim je postao član vlade i dobio resor ministarstva finansija, zaveo je projekt kao državni.
Prihode od lutrije namenio je potpomaganju poljoprivrede u zemlji. Kosti Taušanoviću, ministru narodne privrede, dao je zadatak da organizuje posao, a mesto upravnika Državne klasne lutrije Srbije, povereno je Đorđu Velisavljeviću. Ovaj tim je, uz pomoć Merovaha, 21. aprila 1890. godine, i zakonom uredio ovu oblast.
Izvlačenje srećaka za I klasu, I kola, najavljeno je u novinama za "3. januar 1891. u stanu uprave državne klasne lutrije - velika pijaca br 7, u 8 1/2 sati pre podne".
Već naredne 1891. godine Moša Merovah bankrotira i izlazi iz "igre", a pravo da prodaje srećke dobija Stojan S. Zdujić.
Od 1892. godine Srpska državna klasna lutrija dobija novo ime, Kraljevska srpska državna lutrija, koja je delovala kao autonomna ustanova i postojala je sve do 1920. godine.

UNOSAN POSAO
U VREME kada je Lutrija postajala nezavisna ustanova, 1897. godine, imala je čist prihod od 319.698 dinara dok je ukupan budžet srpskih vladara iznosio 1.500.000 dinara. Od tadašnjih dva miliona stanovnika lutriju je igralo od 150.000 do 200.000 njih, ili svaki četvrti građanin.
Upravnik Lutrije zarađivao je mesečno oko 417 dinara, pisar 143 a prosečna seoska porodica ostvarila je za celu godinu rada višak od tek 100 do 200 dinara, ili od 8 do 18 dinara mesečno.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rulet na srpski način

Počalji od MustraBecka taj Sub Jan 31, 2009 1:40 am

BEZMALO čitava decenija peripetija i priprema za rad Srpske državne klasne lutrije, iznuđene zbog ratnog duga i kredita za izgradnju železnice, napokon se isplatila. Kad se posao uhodao, ne samo što su srpske srećke izdržavale mnoge privredne resore, već su se za njih otimali i stranci.
Na taj uspeh uticale su mnoge okolnosti, bolji standard ljudi ali i motivisanost onih koji su srećke prodavali. Prema istraživanju istoričara dr Momčila Pavlovića, u proleće 1891. država je usvojila dopunu Zakona o srpskoj državnoj lutriji, kojim je prodavcima srećaka dala mogućnost da zarade i do osam odsto a ograničila svoje uzimanje na ime pisarine na jedan dinar, dajući mogućnost ministru privrede da uspešne preprodavce srećaka časti čak i tim jednim dinarom.
Najuspešniji preprodavci srećaka u celoj Srbiji bili su oslobođeni i poštarine za njihovo slanje. Novčanu stimulaciju su dobijali i svi zaposleni u Lutriji, a članovi Upravnog odbora bili su plaćeni po sednici, i to dnevnicom u istom iznosu kao i dnevnica narodnih poslanika. Štaviše, lutrijski činovnici imali su mogućnost da sve nepodignute zgoditke prebace u svoj penzioni fond i da, od čiste zarade koja ostane Lutriji, profitiraju po dva odsto na ime tantijeme.
Sve u svemu, posao je išao izvrsno, a, kako je i dalje važilo pravilo da se inostrane srećke u Kraljevini Srbiji ne smeju prodavati, domaća lutrija dobila je na zamahu. Do te mere da je bezmalo bila uzrok diplomatskog sukoba Beograda i Carigrada.
Šta se desilo? Za srpske srećke zainteresovali su se i strani trgovci. Vlada je odlučila da ih i oni mogu preprodavati ukoliko registruju preduzeće u Srbiji ili u njoj nađu svog zastupnika. Tako su se srpske srećke našle u mnogim velikim gradovima Osmanlijskog carstva. Onda se upravniku Lutrije požalio izvesni Milan Nikolić, kako u Solunu njegovim partnerima zabranjuju
preprodaju srpskih srećaka. Upravnik je kontaktirao s ministrom, a ovaj s premijerom Nikolom Pašićem. Pašić je objasnio da se srpske srećke u inostranstvu prodaju “ispod ruke”, ali je naložio ministru inostranih poslova da reaguje. Srećke su vraćene izvesnom Atanasijedesu, a on je nastavio s njihovom prodajom još dugo.
Uprava Klasne lutrije Srbije svoje je srećke prodavala čak i u tadašnjim poslanstvima. Kada su se srećke našle u srpskoj ambasadi u Sofiji i iz nje “preplavile” Bugarsku, naše ministarstvo spoljnih poslova oštro je upozorilo ministarstvo narodne privrede da se suzdrži, jer “valjda znaju da je i u Bugarskoj, kao i u Srbiji, zabranjeno prodavati inostrane lozove”.
Prihodi Klasne lutrije, po dokumentima koje su prikupili kustosi Instituta za savremenu istoriju, strogo je kontrolisalo ministarstvo narodne privrede. Oni su pretvarani u akcije državnih preduzeća, a novac je izdvajan i u humanitarne svrhe. I to ne mali. Primera radi, za 5.000 akcija Srpskog brodarskog društva izdvojeno je 50.000, a Odboru za sirotu i napuštenu decu dato je 15.000 dinara. Uz to, Lutrija je imala monopol koji nije baš uvek zloupotrebljavala odbijajući da izda dozvole drugima da organizuju neku igru na sreću. Već 1892. godine odobrila je ’kockanje’ i Učiteljskom udruženju i Odboru za podizanje spomenika Hajduk Veljku.
Prihod je bio toliki da su već posle trećeg kola te godine mogli da stvore rezervni fond u koji se od čiste dobiti svakog kola slivalo po 25 odsto. Od ostatka keša kupovali su hartije od vrednosti, otvorili su štednju u Beogradskoj zadruzi. U 1893. godinu Klasna lutrija je ušla sa u to vreme ogromnih 920.000 dinara čistog profita i postala jedno od imućnijih državnih preduzeća.
Posle samo sedam godina poslovanja, imala je bogatstvo procenjeno na 3,45 milijardi dinara.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rulet na srpski način

Počalji od MustraBecka taj Sub Jan 31, 2009 1:41 am

AKO se prodaja lozova pokazala kao sjajan biznis u Kraljevini Srbiji, u novoj, većoj državi, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, ispostavila se kao još profitabilniji posao. Činovnici Državne klasne lutrije koja je sada samo, kao i država, proširila ime, i dalje su bili povlašćeni, jer su izuzetno radili i punili budžet.
Prema dokumentima Instituta za savremenu istoriju, Uredba koju je 1919. godine doneo prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, i dalje je predviđala autonomnost te institucije, ali je ona pored centrale u Beogradu otvorila i svoje ekspoziture u Zagrebu, Ljubljani, Dubrovniku, Skoplju, Sarajevu, na Cetinju i u Novom Sadu. Samostalnost, međutim, nije smetala da svi direktori i činovnici Lutrije imaju i dalje povlašćeni status, kao i zaposleni u državnim firmama.
Istoričar dr Momčilo Pavlović kaže da im je jedino oduzeta privilegija da ulažu za penzije svojih udovica i dece u fond državnih činovnika. Ali, time nisu ništa gubili jer su za svoje, i penzije najbližih rođaka, ulagali kroz penzioni fond Državne klasne lutrije.
ČLANOVI upravnog odbora Lutrije u novoj državi, bili su još povlašćeniji nego u Kraljevini Srbiji. Plaćalo im se dežurstvo, svaki dan po 20 dinara, prisustvo sednicama odbora po 30 dinara, dnevnice za putovanja po 50 ili čak 100 dinara ako su išli u inostranstvo. I, od svakog kola imali su po dva odsto od prihoda koji je ostvarila Lutrija. Sve u svemu, u ono vreme, pravo bogatstvo.
I običan činovnički angažman u ovoj je instituciji bio primamljiv i teško se dobijao.
Ali, da bi na tako nešto i pomislili morali su pre svega da budu školovani. Činovnik je imao ili diplomu Trgovačke
škole ili neke domaće ili strane akademije. Svakog je birao ministar poljoprivrede, a pre stupanja na dužnost morali su da potpišu dekret da će poštovati sve propise i uredbe i da polože zakletvu!
Najvažnija privilegija činovnika, osim obezbeđenih dva odsto od prihoda Lutrije jeste činjenica da je bilo teško da neko ko je zakletvu poštovao, može biti otpušten. Oni koji bi sastavili pet godina u Lutriji, marljivo i odano radeći, (uz čuvanje službenih tajni i odsustvovanje s posla najviše osam dana, uz odobrenje nadređenog) iz Lutrije bi mogao ili da ode dobrovoljno, što je bilo retko, ili da se penzioniše.
Dr Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, koji je sa svojim timom istoričara istraživao ovu oblast, zapazio je da je u tom periodu bio zanimljiv i način držanja monopola Lutrije.
Promet stranim srećkama bio je propisan Zakonom o Srpskoj državnoj klasnoj lutriji iz 1890. godine u kome je između ostalog pisalo: "Potkazivaču i hvataču onoga ko drži radi prodaje ili radi ličnog učešća u izvlačenju zabranjene strane srećke ili promese, pripada na ime nagrade po jedna četvrtina od novčane kazne koja se u smislu ove uredbe naplati od krijumčara. Ako je jedno isto lice i potkazivač i hvatač, onda mu pripada polovina od naplaćene kazne".
Pošto je kazna za neposlušne bila od sto do hiljadu dinara, potkazivač je mogao da zaradi od 25 do 250 dinara, pa i dvostruko više.
Sankcije prema krijumčarima stranih srećki bile su daleko strože. Konkurenti državnog monopola u Kraljevini, koji nisu imali para da plate kaznu, išli bi u zatvor: za 10 dinara kazne - jedan dan.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rulet na srpski način

Počalji od MustraBecka taj Sub Jan 31, 2009 1:41 am

Drugi svetski rat uništio je sav kapital koji je Državna klasna lutrija stvarala više od pola veka.
Ipak i tako osiromašena, institucija lutrije uspela je da preživi.
Koliko god da su komunisti želeli da unište sve buržoaske tvorevine, kockanje sa sudbinom nisu ugasili.
A verovatno ni velike prihode koje je država sticala na ovaj način.
U Titovoj Jugoslaviji vlada je zadržala monopol nad organizovanjem igara na sreću.
Monopol je uveden i na prodaju lozova. Srećke, kao i cigarete i šibice, mogli su prodavati samo članovi organizacije ratnih vojnih invalida.
Sistem kocke je, međutim, vraćen na onaj koji podseća na vreme kneza Miloša Obrenovića.
Postojala su dva bubnja, jedan u koji su ubacivane cedulje brojeva srećki, i drugi sa sklopljenim ceduljama na kojima su bili upisani iznosi dobitaka.
Bubnjevi bi se zavrteli ručno, i kad bi zastali, izvlačene su naizmenično po jedna cedulja u oba.
Kada je napokon kupljen električni bubanj sa šest komora, više se nisu izvlačile cedulje već srećke po poslednjim brojevima odštampanim na njima.
Prilikom svakog izvlačenja zgoditaka, a posebno premija od 100.000, 200.000 i 500.000 dinara, na stadionu je bila potpuna tišina.
Posetioci su posebno gubili živce, jer su u rukama držali i po nekoliko srećki, a nikako nisu mogli da uporede brojeve, zato što je treći bubanj u skoro svakom okretanju zatajio.
Tek kada se izvlačenje završilo i spiker ponovo iščitao brojeve srećki glavnih dobitaka, s tribina se provalio vrisak sreće.
Ipak,
nije zabeleženo ko je bio srećnik. Uprkos tome, narod je postajao sve opušteniji i s velikom nadom čekao dar s neba.
Ubrzo se pokazala potreba da se izvlačenja održavaju mnogo češće. Tako je Lutrija, od 1951. godine, do kad su se kola održavala na svaka dva meseca, izvlačenja ustalila na jedanput mesečno.
Od 1955. godine održavana su dva kola mesečno, svakog 10. i 25. dana.
Tokom prvog izvlačenja mnogo srećnika je dobijalo manje iznose.
Od 1958. godine organizuje se opet samo po jedno izvlačenje, a onda 1963. godine broj zainteresovanih da se okuša sa srećom raste i dobici se izvlače svakog drugog četvrtka.
Tek od 1966. lutriju igra toliko ljudi u Jugoslaviji da postoji potreba da se svake nedelje organizuje po jedno kolo.
Od početka sedamdesetih godina prošlog veka, prestala je da postoji Lutrija Jugoslavije i svaka od šest Titovih republika i dve pokrajine imala je svoju.
Ipak, one su zajedno ulazile u nove poduhvate, za sve Jugoslovene organizovali su loto, sportsku prognozu i lutriju.
“Posvađali” su se zauvek kad i vlade republika SFR Jugoslavije.
Danas u Srbiji, kao i u celom svetu, svi znaju koliko se može zaraditi organizovanjem igara na sreću i da je to jedan od retkih biznisa u kome je bankrot praktično nemoguć.
Ljudske slabosti i strasti prema iskušavanju sreće, daju sigurnu dobit u ovom poslu.
Zato su prve lutrije priređivane još u vreme rimskog imperatora Nerona, koji ih je organizovao svesno da bi popravio loše finansijsko stanje u imperiji.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Rulet na srpski način

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu