Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Marlon Brando

taj Ned Jul 25, 2010 2:53 am
Gluma je posledica neurotičnih impulsa. Jedina korist koju sam od nje imao jeste to što mi je omogućila da plaćam svoje psihijatre - rekao je Marlon Brando, glumac koga su žene obožavale, a muškarci mu se divili



Brando je rođen 3. aprila 1924. godine u Nebraski. Njegovi
roditelji Marlon Brando stariji i Doroti Pinbaker Brando su se razveli
kada je imao 11 godina. Ali, 1939. godine su se pomirili i preselili u
selo nedaleko od Čikaga. Brandova majka bila je prijatna i talentovana
žena, iako se borila sa alkoholizmom. Radeći u lokalnom pozorištu i
pomažući mladom Henriju Fondi da počne svoju glumačku karijeru,
zainteresovala je i sina za pozorište. Njegova starija sestra Džoslin
Brando prva je ostvarila glumačku karijeru. I njegova druga sestra Freni
je napustila koledž u Kaliforniji kako bi studirala slikarstvo u
Njujorku. Marlon je sledio njihov primer.
Nemiran duh mladog Branda

U srednjoj školi je ponavljao razred, a kasnije je bio i izbačen iz
škole. U 16. godini otac je odlučio da ga pošalje u vojnu školu. Na
poslednjoj godini, 1943, Brando je dobio uslovnu kaznu zbog drskosti
prema nadređenom oficiru tokom manevara, a deo te kazne bilo je
ograničeno kretanje u okviru škole. Kad je pokušao da se iskrade u grad,
uhvaćen je i izbačen iz škole. Sledeće godine je pozvan da se vrati,
ali je odlučio da ne završi školu. Jednom je rekao: „Smetala mi je
disciplina. Morao sam da iskazujem poštovanje onima koje nisam poštovao.
Mrzeo sam i zvono. Volim život u kojem vreme ne znači ništa.”
Otac mu je našao posao kopača kanala, međutim, on je odlučio da
napusti Ilinois i ode u Njujork kod sestara. Otac mu je pružio
šestomesečnu finansijsku podršku, a nakon toga ponudio se da mu pronađe
posao u trgovini. Brando je ipak upisao nekoliko glumačkih škola. U
jednoj od njih ga je podučavala Stela Adler. „Marlon nikada zapravo nije
trebalo da uči da glumi. Od samog početka bio je univerzalan glumac.
Ništa ljudsko nije mu bilo strano", kazala je Stela.
Talenat je prepoznat
Iako je na početku izbačen sa liste glumaca zbog lošeg vladanja,
kritičari su ga posle uloge rastrojenog vojnog veterana proglasili
najperspektivnijim glumcem na Brodveju. Status zvezde zaslužio je ulogom
Stenlija Kovalskog u drami Tramvaj zvani želja. Brandov nastup označio
je revoluciju u glumačkoj tehnici jer takav način glume nikad pre nije
bio viđen. Kasnije je pozvan u studio Vorner bros na audiciju za film
Buntovnik bez razloga, za koji je kasnije angažovan Džems Din. Brandov
prvi nastup na filmu bio je u ulozi veterana paraplegičara u filmu
Ljudi, 1950. godine. Da bi se pripremio za ulogu, Brando je proveo mesec
dana u krevetu u veteranskoj bolnici.
Uspon na vrh
Još jači utisak ostavio je sledeće godine kad se opet pojavio u ulozi
Stenlija Kovalskog, ali ovaj put u filmskoj adaptaciji Tramvaja zvanog
želja. Za tu ulogu nominovan je za Oskara, a nominacije su se nastavile i
sledeće tri godine za uloge u filmovima Viva Zapata (1952), Julije
Cezar (1953) i Na dokovima Njujorka (1954), za koji je i dobio prvog
Oskara. Postao je heroj mlađe generacije nakon uloge Džonija Strablera,
buntovnog motocikliste, u filmu Divljak. Mnogi muzičari kao što su Elvis
Prisli imitirali su Brandov imidž i ponašanje. Šefovi bioskopa
prisećali su se kako su na rasprodatim projekcijama deca trčala
gore-dole po dvorani imitirajući zvuk motora dok su im majke sedele
zapanjene. Marlon Brando bio je heroj i u očima Džemsa Dina, koji je
rekao da mu je on idol i da ga kopira kao glumca i osobu.
Don Vito Korleone
Uloga Vita Korleonea u Kumu (1972) označila je prekretnicu u srednjoj
fazi njegove karijere. Reditelj Frensis Ford Kopola nagovorio je Branda
na probno snimanje. Bio je oduševljen njegovim nastupom u ulozi šefa
mafijaške porodice. Međutim, studio je hteo da ulogu da Deniju Tomasu.
Tomas je odbio ulogu i podstakao studio da angažuje Branda. Brando je
bio senzacionalan, pogotovo u sceni sastanka mafijaških rivala, koja je
proglašena za jedan od najvećih trenutaka u filmskoj istoriji.
Nezgodna narav
Kada je osvojio drugog Oskara, Brando je odbio da primi nagradu.
Bojkotovao je svečanu dodelu zbog prikazivanja Indijanaca u lošem
kontekstu. Osim po glumi, postao je poznat i po svojim istupima u borbi
za građanska prava, prava Indijanaca i za druge političke ciljeve.
Zaradio je i reputaciju lošeg momka zbog svojih javnih izliva besa. U
junu 1973, Brando je razbio vilicu paparacu Ronu Galelu. U svojoj
autobiografiji Songs My Mother Taught Me, Brando tvrdi da se jedne noći
pojavio u stanu Merilin Monro i da su tada počeli vezu koja je trajala
više godina. Osim toga, tvrdio je da je imao brojne romanse, dok o
brakovima, ženama i deci, nije pisao ništa.
Homoseksualne sklonosti
U njegovoj biografiji iz 1976. godine autor Geri Keri je citirao
Branda: „Kao i mnogi muškarci, i ja sam imao homoseksualna iskustva, i
toga se ne stidim.” Fotografije koje su kružile internetom to su i
potvrdile. Njegov dugogodišnji ljubavnik je, navodno, bio Voli Koks.
Autor opet citira Branda: „Da je Voli žena, oženio bih se njim i živeli
bismo dugo i srećno.” Nakon što je Koks umro, Brando je čuvao njegov
pepeo 30 godina, a razasut je zajedno sa njegovim. Koksova treća žena je
to otkrila tek kad je Brando dao intervju Tajmu: „Čuvam Volijev pepeo u
svojoj kući. Razgovaram s njim stalno.” Htela je da ga tuži, ali njen
advokat nije hteo da prihvati slučaj.
Brakovi
Brando se 1957. godine oženio se glumicom Anom Kašfi, verujući da ima
indijansko poreklo, ali zapravo je bila iz Velsa i katoličkog porekla.
Pravo ime bilo joj je Džoan O'Kalahan. Sakrila je od Branda svoj pravi
identitet, obukla se i sredila kao indijanska lepotica nakon što je čula
da Brando voli egzotične žene. Razveli su se 1959, posle rođenja sina
Kristijana Branda. Drugi brak Brando je zaključio 1960. godine sa
Movitom Kastanedom, sedam godina starijom meksičkom glumicom. Razveli su
se dve godine kasnije. Kastaneda se pojavila u filmu Pobuna na brodu
Baunti iz 1935, 27 godina pre rimejka iz 1962. u kojem je Brando glumio
Flečera Kristijana. Brandovo ponašanje tokom snimanja filma je još više
pogoršalo njegovu reputaciju teške zvezde. Optužen je za promenu
reditelja i probijanje budžeta, iako je demantovao svoju odgovornost i
za jedno i za drugo. Iskustvo sa snimanja filma duboko je promenilo
Brandov život. Zaljubio se u Tahiti i Tahićane. Tarita Teripaja,
lepotica sa Tahitija koja je glumila ljubav Flečera Kristijana, postala
je Brandova treća žena 10. avgusta 1962, sa samo 20 godina. Tarita je
bila 18 godina mlađa od Branda kad su se venčali. U jednom časopisu
Brando je opisao Taritu kao naivnu i priprostu. Ona je postala majka
dvoje njegove dece. Razveli su se u julu 1972. godine.
Javnost je bila upoznata sa činjenicom da Brando ima petoro dece iz
tri braka, ali tek je u autobiografiji priznao da ima najmanje
jedanaestoro dece, da je njih petoro iz tri braka, koje je imao sa
bivšim glumicama, troje sa njegovom kućnom pomoćnicom, a troje iz
ljubavnih afera koje je imao tokom sva tri braka. Njegovu decu su, kao i
njega samog, pratili različiti problemi.
Skandali Brandovog sina Kristijana
U maju 1990. godine, Brandov sin Kristijan je ubio Daga Droleta,
ljubavnika svoje polusestre Šajen, u porodičnoj kući iznad Beverli
Hilsa. Kristijan, koji je tada imao 31 godinu, tvrdio je da je pucnjava
bila nesrećni slučaj. Nakon suđenja koje su naveliko propratili mediji,
Kristijan je proglašen krivim za ubistvo s predumišljajem i upotrebu
vatrenog oružja. Osuđen je na 10 godina. Pre presude, Brando je svedočio
sat vremena, i rekao je da su on i njegova bivša žena izneverili
Kristijana. Duboko se izvinio porodici ubijenog: „Žao mi je... Kad bih
mogao da zamenim mesto s Dagom, učinio bih to. Spreman sam na
posledice." Nakon toga, Droletov otac rekao je da je pomislio da je
Brando glumio i da će se njegov sin izvući. Tragedija je bila potpuna
1995, kada se Šajen, rekavši da je još u depresiji zbog Droletove smrti,
obesila na Tahitiju - imala je 25 godina. I Kristijan je iznenada umro
26. januara 2008. godine u Los Anđelesu od upale pluća.
Poslednje godine i smrt
Brandova ozloglašenost, problematična porodica, samovoljni egzil iz
Holivuda i njegova gojaznost (imao je 150 kilograma) privlačile su veću
pažnju nego njegova kasna glumačka karijera. Takođe je zaradio
reputaciju problematičnog glumca na snimanju, jer često nije hteo ili
nije mogao da zapamti tekst. Osim toga, umesto da se koncentriše na
snimanje, često je izbezumljivao reditelje svojim detinjastim zahtevima.
Jednom je rekao: „Evo me proćelavog, sredovečnog i promašenog. Osećam
prevaru kad glumim. Imao sam sve: jebanje, piće, posao. Ništa od toga
nema smisla."
Brando je bio dugogodišnji prijatelj pevača Majkla Džeksona pa ga je
često posećivao na njegovom imanju. Učestvovao je i na Džeksonovim
koncertima povodom 30. godišnjice pevačke karijere. Brandov sin Miko bio
je Džeksonov telohranitelj i asistent nekoliko godina, a ostao je i
dobar prijatelj sa njim. Brando je umro 1. jula 2004. u 80. godini.
Kremiran je i deo pepela rasut je na Tahitiju, a deo u Dolini smrti.
Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu