Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Žorž Brak, tvorac kubizma

taj Sre Jul 28, 2010 3:43 am

Rodio se u Aržantjeu, mestu u blizini Pariza, u maju 1881. godine, u
slikarskoj porodici. Njegov otac, kao i njegov deda, bio je „kućni
slikari“ i vrlo rano je počeo da priprema svog sina za slikarski život.
Često ga je vodio na izlete po okolini Aržantjea, gde bi zajedno pravili
skice. 1899. godine, mladi Brak napušta gimnaziju i odlazi na
šegrtovanje kod jednog komercijalnog slikara. Nikada nije bio ljubitelj
učenja, a njegov čudan stil slikanja je izativao negodovanje učitelja.
Postao je kućni dekorater – oslikavo je gips na zidovima da bi od njega
pravio mermer, drvo, neobične tkanine. Imućniji građani srednje klase,
želeli su da u svojim kućama imaju imitaciju onoga što je visoko društvo
zaista imalo u svojim skupocenim domovima. Brak je bio poprilično vešt u
tome, a svo svoje tadašnje iskustvo, koristiće kasnije na kubističkim
slikama.
1900. godine, Brak napušta La Havr, gde se njegova porodica u
međuvremenu preselila iz Pariza, a već 1901. odlazi u vojsku. Bio je
ozbiljno ranjen u Prvom svetskom ratu i odlikovan nekoliko puta.

U svom stvaralaštvu je prošao nekoliko bitnih faza. U početku svojih
studija u Parizu divio se impresionistima, ali je to kratko trajalo.
Naslikao je nekoliko osrednjih slika u tom maniru koji ga nije dovoljno
privlačio i terao da istražuje. Pošto se bolje osećao u društvu
„naprednih“ slikara, onih koji su se otcepili od Akademije, pridružuje
se fovistima. Oni su u slikarstvo uneli jarke boje i površine oivičene
crnom. Ova faza je dugo trajala u njegovom stvaralaštvu i bila vrlo
plodonosna.


1907. godine započinje drugu začajnu fazu u svom životu i to pod
uticajem Matisa. Matis je umro prethodne godine i njegova dela su svuda
izlagana. Pošto su bili sličnog temperamenta, podjednako je oštroumno
analizirao pejzaž kao i stari majstor. Nije se mnogo bavio efektima, već
prikazivanjem strukture koju je video svuda oko sebe. Međutim, 1909.
godine ulazi u nešto potpuno novo. Njegova dela počinju da dobijaju
geometrijsku formu i perspektivu. Često je arhitekturu redukovao na
kvadrate i kocke i bavio se svetlom i senkom takve kompozicije. Tako je
počelo stvaranje kubizma. U ovom experimentu mu se pridružuje i Pikaso.
Njihovo prijateljstvo je dugo trajalo i za sve to vreme radili su
zajedno, ponekad toliko slično da se nije moglo razaznati ko je bio
autor kog dela.


Brak je smatrao da je svaka slika doživljaj za sebe i nije se bavio
pripremama pred stvaranje dela. Za njega, prazno platno je bilo izazov
ali i rizik koji bi svaki smeli umetnim trebalo da prihvati. Stvaranju
dela je pristupao kao muzičkoj improvizaciji. Ponekad, kada bi završio
delo ili ga video posle dužeg vremena u nečijem salonu, nije imao osećaj
da je nastalo od njegove ruke. Često je u svoja dela ubacivao
tipografiju. Svaka slika je bila ekspresija umetnikovog raspoloženja,
jedan deo u vremenu. Luj Voksel koji je bio autor naziva „fovizam“,
jednom prilikom je rekao: “On zloupotrebljava formu, sve smanjuje –
mesta, figure i kuće u geometrijske linije i kvadrate. Ali pošto radi u
dobroj nameri, nećemo ga ismevati. Čekaćemo i videćemo.“


Brak je četrdeset godina bio veran kubizmu. Kao i svaki novi stil, i
ovaj je u početku nailazio na negodovanje kod publike, navodno je vređao
inteligenciju posmatrača. Niko nije bio naviknut na toliko angažovanje
pri posmatranju jedne slike. Slika je trebalo da donese uživanje, kako
se smatralo oduvek, a ne da uposli posmatrača i natera ga na
razmišljanje i potragu. Kubizam kao jedna vrsta apstraktnog izražavanja
nikako nije bio površan. Nastao je iz potrebe da se slika jednog
predmeta, čoveka, pejzaža ili bilo čega drugog, razloži na delove. Na
prvi pogled izgleda kao da je umetnik želeo da sakrije glavni motiv
svoje slike i preruši ga u gomilu izmišljenih linija, međutim, svaka
ovakva slika, bez prethodne prirpeme, bila je svojevrsni optički
eksperiment.


Žorž Brak je radio do kraja svog života i za sobom ostavio veliki
broj zaista izvnrednih dela (slika, grafika i skulptura). Imao je vrlo
uspešnu karijeru i bio je prvi slikar koji je za života izlagao u Luvru
1961. godine. Izlagao je širom sveta, a njegovo stvaralaštvo je bilo
krunisano mnogim nagradama. Umro je 31. avgusta 1963. godine u Parizu.






Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Similar topics
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu