Od 2011. samo eko-kuće

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Od 2011. samo eko-kuće

Počalji od MustraBecka taj Ned Avg 15, 2010 7:36 pm

Prema propisima EU, od sledeće godine svaka kuća koja bude napravljena mora da poštuje standarde o uštedi energije

Budućnost... Pasivne kuće štede energiju i čuvaju životnu sredinu

Svi objekti koji se u Evropskoj uniji budu gradili od 2011. godine moraće da poštuju standarde takozvanih pasivnih ili štedljivih kuća. To su kuće za čije je zagrevanje potrebna deset puta manja količina energije od kuća sazidanih na tradicionalni način. Prva takva kuća napravljena je u Nemačkoj 1991, a do sada samo u toj zemlji ima više od 3.000 njih.
Pasivne kuće su dvostruko korisne, ekološki i ekonomski, jer štede energiju i do 90 odsto. One se ne zagrevaju na klasičan način, već koriste sunčevu energiju i toplotu iz zemlje, ali i toplotu koja nastaje u samoj kući. Na primer, kuća za zagrevanje koristi čak i toplotu ukućana ili električnih uređaja. Za grejanje pasivnih kuća i tokom najhladnijih meseci potrebna je minimalna količina energije. Naime, kada je temperatura i u debelom minusu, za sobu od 20 kvadratnih metara dovoljne su dve sijalice od po 75 vati da održe temperaturu od 20 stepeni. To znači da rasipanja energije nema.

Hermetički zatvorena
Upravo je to glavna karakteristika ovih štedljivih kuća, jer one štede energiju čuvanjem toplote. Naime, pasivna kuća tokom dana preko solarnih panela postavljenih na krovu apsorbuje toplotu. Tu toplotnu energiju kroz ventilacione sisteme skladišti u debelim zidovima i podu koji je napravljen od specijalnih materijala. Akumulirana toplota zatim se, prema potrebi, oslobađa, tako da je temperatura u kući uvek prijatna.
Jedan od ključnih faktora za očuvanje energije u ovakvim kućama je i izolacija. Naime, zidovi pasivnih kuća debeli su od 25 do 40 centimetara, a prozori na njima imaju trostruka stakla. Takvi prozori gube upola manje energije nego standardni, a dodatna prednost im je što upijaju sunčevu energiju. Ceo sistem izolacije čini jednu ovakvu kuću praktično hermetički zatvorenom.

Smanjeni troškovi
Troškovi izgradnje pasivnih kuća ranije su bili znatno veći od izdataka prilikom gradnje klasičnih kuća. S razvojem tehnologije i naprednijim građevinskim komponentama njihova cena je sada, ipak, znatno manja. Na primer, u Nemačkoj je trenutno moguće napraviti pasivnu kuću za otprilike istu cenu kao i običnu.

Iako se prozori u ovim kućama ne otvaraju, one se neprekidno snabdevaju svežim vazduhom. Protok svežeg vazduha precizno je regulisan kako bi se ubacila potrebna količina. Pre ubacivanja, svež vazduh se filtrira, tako da je kvalitet unutrašnjeg vazduha bolji nego spolja. U štedljivim kućama napravljen je i specifičan mehanizam razmene vazduha koji čuva toplotu unutar kuće. Taj sistem prenosi toplotu unutrašnjeg vazduha, koji se izbacuje na svež, koji dolazi spolja. Ukoliko korisnik kuće želi hladniji ili topliji vazduh od onoga spolja, postoji uređaj kojim se reguliše temperatura.

Projektant prve pasivne kuće na svetu Volfgang Fajst kaže da takvi objekti predstavljaju budućnost građevinarstva i ujedno čuvaju planetu.

- Sa ovom tehnikom, smanjujemo potrošnju energije za 20 odsto. Evropa bi mogla da bude nezavisna od dosadašnjih izvora energije - prognozira Fajst.

Inače, prva pasivna kuća sagrađena je u Darmštatu u Nemačkoj 1991. godine, a do sada je u toj zemlji napravljeno 3.000 takvih objekata, računajući i manje stambene zgrade. Projekat izgradnje prve štedljive kuće finansiralo je nemačko ministarstvo za zaštitu životne sredine. Od tada se pojam „pasivna kuća" upotrebljava za svaku kuću u kojoj se po metru kvadratnom stambene površine ne utroši više od 1,5 litra lož-ulja ili 1,5 kubnih metara gasa.

Najpopularnije u Nemačkoj
U svetu trenutno ima između 15.000 i 20.000 takvih objekata, a najviše ih je u Nemačkoj i skandinavskim zemljama. Nemačka vlada svojim građanima omogućava i veoma povoljne kredite za gradnju pasivnih i niskoenergetskih kuća. Pojedine savezne pokrajine nude i dodatne olakšice građanima ukoliko se odluče za gradnju štedljivih kuća. U Frankfurtu se već tri godine svi objekti koji se finansiraju iz gradskog budžeta - vrtići, domovi za stare, bolnice i domovi zdravlja - grade prema standardima koje je Evropski parlament zacrtao za 2011. godinu.
Konkretan primer štedljivosti pasivnih domova dao je vlasnik jedne štedljive kuće iz nemačkog Drarmštata. On je rekao da je prošle zime, koja je u Nemačkoj bila više nego oštra, pri spoljnoj temperaturi od minus 14, u njegovoj dnevnoj sobi bilo prijatnih 20 stepeni bez dodatnog zagrevanja.
B. ĆUKIĆ
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu