Džo Orton - Šta je sobar video?

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Džo Orton - Šta je sobar video?

Počalji od MustraBecka taj Pon Sep 13, 2010 8:05 am

DŽO ORTON

ŠTA JE SOBAR VIDEO?

Komedija u dva čina

Preveo: Ivo Juriša

Beograd 1971 .

L I C A:
Dr PRENTIS
Gđa PRENTIS, njegova žena
DŽERALDIN BARKLI
Dr RENS
NIKOLAS BEKET
NAREDNIK MEČ

"Svi smo mi ludi, a oni koje smatramo ludima, nisu."
Siril Tarner: Tragedija osvetnika

PRVI ČIN

(Soba u jednoj privatnoj klinici. Jutro. Vrata u odeljenje, ambulantu i hol. Francuski prozori kroz koje se vidi lepo negovana bašta i nasadi. Lavabo. Pisaći sto. Divan za preglede sa zavesom. Dr Prentis uđe živahno. Za njim Džeraldin Barkli noseći malu kutiju od lepenke.)
PRENTIS: (došavši do stola okrene se prema njoj) Sedite. Je li ovo vaše prvo zaposlenje?
DŽERALDIN: (sedajući) Jeste, gospodine doktore. (Dr Prentis stavi naočare pogleda je, zatim otvori fioku na pisaćem stolu i izvadi blok)
PRENTIS: (uzimajući olovku) Ppstaviću vam nekoliko pitanja. (Pruži joj blok i olovku) Zapišite ih. (Vrati se pisaćem stolu, sedne i nasmeši se) Ko je bio vaš otac? Zapišite to u vrh stranice. (Džeraldin odloži kutiju koju je donela, prekrsti noge, položi blok na koleno i zapiše) A odmah ispod toga odgovor.
DŽERALDIN: Nemam pojma ko je bio moj otac. (dr Prentis je zbunjen njenim odgovorom, mada to ne pokazuje. Ljubazno joj se nasmeši)
PRENTIS: Iskreno govoreći, gospođice Barkli, ako ste nekim čudom došli na svet, ne mogu da vas zaposlim. To bi se protivilo postojećim običajima. Jeste li imali oca?
DŽERALDIN: Sigurna sam u to. Moja majka je bila veoma skromna, ali nikad ne bi štedela na pogrešnom mestu.
PRENTIS: Ako imate oca, zašto ne možete da ga navedete?
DŽERALDIN: Ostavio je moju majku na cedilu. Pre mnogo godina. Ona je bila žrtva sramotnog napada.
PRENTIS: (oštroumno) Zar je bila opatica?
DŽERALDIN: Ne. Bila je sobarica u Staničnom hotelu. (Dr Prentis se namršti, skine naočare i pogladi se po nosu).
PRENTIS: Dodajte mi onu veliku, u kožu uvezanu knjigu. Moram proveriti vašu priču. Da zaštitim svoje interese, shvatate? (Džeraldin uzme s regala knjigu i doda je doktoru Prentisu. On pogleda indeks) Stanični hotel?
DŽERALDIN: Da.
PRENTIS: (otvorivši knjigu prolazi prstom po stranici) A, evo ga! To je zgrada bez većeg arhitektonskog značaja sagrađena krajem veka u nepoznatu svrhu. Javnim doprinosom preuređena je u hotel. (Klimne, s razumevanjem) I ja sam u mladim danima jednom onde stanovao. Taj hotel je poznat po raskoši koja zbunjuje i gosta s najmanjim zahtevima. (Zaklopi knjitu i odloži je) Izgleda da vaša priča odgovara istini. U ovoj divnoj knjizi, naravno ne dostaju pojedinosti, ali šta bi drugo moglo i da se očekuje od dela za opštu upotrebu. (stavi naočare) Zapišite da je vaš otac nestao. Ne pominjite okolnosti. To bi moglo da utiče na moju konačnu odluku. (Džeraldin napiše nešto na blok. Dr Prentis odnese knjigu na regal) Je li vaša majka još živa? Ili je i ona na neki neobjašnjiv način iščezla? Pazite, to je tendenciozno pitanje. Budite oprezni mogli biste izgubiti koji poen. (Vrati se do stola i naspe sebi viski)
DŽERALDIN: Već godinama nisam videla svoju majku. Odrasla sam kod neke gospođe Barkli koja je nedavno umrla.
PRENTIS: Od čega?
DŽERALDIN: Eksplozija neispravnog gasnog voda ubila je na mestu i digla krov s kuće.
PRENTIS: Jeste li tražili odštetu?
DŽERALDIN: Samo za krov.
PRENTIS: Drugih žrtava nije bilo u toj nesreći?
DŽERALDIN: Bilo je. Nedavno podignuti spomenik ser Vinstonu Čerčilu bio je gadno oštećen. Neke delove volikog državnika našli su u mojoj pomajci.
PRENTIS: Koje delove?
DŽERALDIN: To na žalost ne bih mogla da vam kažem. Bila sam suviše uzbuđena da bih vodila brigu o pogrebnim pripremama. Nisam čak pogla ni da identifikujem leš.
PRENTIS: Sigurno se za sve to pobrinula porodica Čerčil.
DŽERALDIN: Jeste. Bili su veoma ljubazni.
PRENTIS: Jedinstven doživljaj! Malo je ljudi koji mogu reći da im je pomajku ubila Gradska plinara. (Saosećajno zaklima glavom) Želite li jedan aspirin?
DŽERALDIN: Ne hvala, gospodine doktore. Neću da već sada počnem s lekovima.
PRENTIS: Vaša opreznost služi vam na čast, drago dete. (Ljubazno se nasmeši) Sada moram da vam postavim pitanje kojnj će vas možda dovesti u nepriliku. Molim, ne zaboravite da sam ja lekar. (pauza) Koliko brzo stenografišete?
DŽERALDIN: S lakoćom mogu da napišem dvadeset reči u minutu.
PRENTIS: A kako pišete na mašini?
DŽERALDIN: Nisam još savladala tastaturu. Znate, nisam imala dovoljno para. (Dr Prentis joj uzme blok i stavi ga na stranu) Možda imate neke druge kvalitete koji se na prvi pogled ne primećuju. Lezite na divan.
DŽERALDIN: Zašto, gospodine doktore?
PRENTIS: Nikada nemojte ništa pitati. To je prvo što sekretarica mora da nauči. (Povuče zavesu) I molim skinite čarape. Hteo bih da utvrdim kako je smrt vaše pomajke delovala na vaše noge.
DŽERALDIN: Nije li to malko neuobičajeno, gospodine doktore?
PRENTIS: Ne bojte se, gospođice Barkli. Ono što ja vidim na ovome divanu nije ljupka i poželjna devojka nego bolesna duša kojoj je potrebna pomoć psihijatra. Telo ne interesuje čoveka kao što sam ja. U najvećem poverenju: jednom mi se neka žena bacila oko vrata. Bila je gola golcata. Htela je da me navede na sraman čin. I zamislite, u tom trenutku ja sam primetio samo to da ima lepo formiran pupak. Takav je moj interes sa žensko telo.
DŽERALDIN: Izvinite, gospodine doktore. Nisam ni pomislila da bi vaše namere bile nekorektne. (Skine cipele i čarape i legne na divan. Dr Prentis prođe rukom preko njenih nogu i mudro klimne glavom)
PRENTIS: Kao što sam i mislio. Febrilno stanje listova. Dobro je što se pregledate. (Uspravi se i skine naočare) Svucite se. (Vrati se do stola k skine sako. Džeraldin sedne zaprepašćena).
DŽERALDIN: Još se nikad nisam svukla pred muškarcem.
PRENTIS: Uzeću u obzir vaše neiskustvo u tom pogledu. (Položi naočare na sto i zavrne manžete na košulji)
DŽERALDIN: Ne bih mogla da dozvolim nijednome muškarcu da me dodirne dok sam naga.
PRENTIS: Navućiću gumene rukašce. (Džeraldin je zabrinuta i ne pokušava da sakrije svoje sve veće sumnje)
DŽERALDIN: Koliko dugo treba da budem naga?
PRENTIS: Ako su vaše reakcije normalne, začas ćete opet biti na nogama.
DŽERALDIN: Direktor moje škole tako nešto uopšte ne pominje u svojoj brošuri "Uputetvo za apsolvente".
PRENTIS: Možda je izostavljeno poglavlje o lekarskim pregledima.
DŽERALDIN: Ali to bi bilo smešno kad se radi o delu koje je namenjeno isključivo za upotrebu u školama.
PRENTIS: Vaša je zamerka opravdana, gospođice Barkli. Treba pažljivo preispitati naš nastavni sistem. Govorite o tome sa svojom direktorkom kad budete slavili godišnjicu mature. (Ode do lavaboa i pere ruke)
DŽERALDIN: Bilo bi mi milije da je prisutna neka žena. Je li vaša supruga slobodna?
PRENTIS: Gospođa Prentis prisustvuje jednoj maratonskoj sednici svog ženskog kluba. Te se veštice neće razići pre mraka,
DŽERALDIN: Ja bih mogla i da pričekam.
PRENTIS: Ali za to ja nemam dovoljno strpljenja drago dete. Po svojoj naravi sklon sam brzini. No, neću da vam dosađujem pojedinostima o svom intimnom životu dok se ne svučete. (Uzme peškir i obriše ruke) Stavite svoje stvari na stolicu. (Džeraldin povuče zip i skine haljinu. Dr Prentis je posmatra. Pauza. On odloži peškir i stavi naočare) Moram da vas zamolim da o ovom pregledu ne govorite mojoj ženi, ja to ne radim u okviru Socijalnog osiguranja, a moja bi žena sigurno poslala račun što bi moglo da dovede do nesporazuma.
DŽERALDIN: Kakva je zapravo vaša supruga, gospodine doktore? Mnogo sam čula o njoj. (Odloži haljinu i stoji u gaćicama i grudnjaku)
PRENTIS: Poja žena je nimfomanka. I zato mladići žude za njom kao za Svetim Gralom. Ja sam se oženio njome zbog novca i kada sam otkrio da nema ni dinara, pokušao sam da je udavim. Uspela je da izbegne mom ubilačkom gnevu i od tada moram da živim s njenom zlobom.
DŽERALDIN: (uzdahnuvši) Jadni doktor Prentis! Mora da vam je teško. (Smeštajući se na divan) Rado bih vas nečim obradovala. (Navuče zavesu. Dr Prentis oblači beli lekarski mantil).
PRENTIS: Pa, drago dete, ako baš želite, možete da isprobate moje novo kontraceptivno sredstvo. (Džeraldin pogleda iznad zavese i ljupko se nasmeši)
DŽERALDIN: (bacivši gaćice i grudnjak na stolicu) Biće mi drago ako na bilo koji način budem mogla da vam pomognem, gospodine doktore.
PRENTIS: (osmehujući se blago i superiorno) Lezite na divan, s rukama pod glavom i mislite na završno poglavlje svog najmilijeg romana. Svet ostalo prepustite meni. (Džeraldin nestane iza zavese. Dr Prentis ode do fijoke svog pisaćeg stola. Gđa Prentis uđe iz hola. Na sebi ima skupocenu bundu)
GĐA PRENTIS: S kim govoriš? (Dr Prentis je iznenađen i ljutit zbog njenog iznenadnog dolaska)
PRENTIS: (pocrvenevši s osećajem krivice) Molim te da ne ulaziš nenajavljena u moju ordinaciju. Ometaš me u mom naučnom radu. (Gđa Prentis se osvrne po sobi)
GĐA PRENTIS: Ovde nema nikoga. Zar si razgovarao sam sa sobom?
PRENTIS: Diktirao sam poruku glavnoj sestri. Zabrinuta je ima problem sa svojim mokraćnim mehurom.
GĐA PRENTIS: Misliš da će joj pomoći ako bude mislila na "Orkanske visove"?
PRENTIS: Ta je moja teorija zasad još u eksperimentalnoj fazi. Ne bih hteo da o tome govorim. (Gđa Prentis ode do stola i naspe sebi viski)
PRENTIS: Zašto si se vratila? Dobro znaš da ne podnosim tvoje prisustvo.
GĐA PRENTIS: Kad sam došla na sednicu, tamo je vladao užasan metež. Helon Dankenon je upravo izjavila da se zaljubila u jednog muškarca. Kao što ti je poznato, ono je klub lezbejki. Ja sam izuzeta od pravila jer tebe smatraju ženom. Odstranili smo Helen iz kluba i ja sam prenoćila u Staničnom hotelu. (Ispije. Pojavi se Nikolas Beket, hotelski liftboj. Na sebi ima hotelsku livreju)
NIK: (gospođi Prentis) Izvolite prebrojite svoje kofere, gospođo. Zovu me druge dužnosti.
GĐA PRENTIS: (dr Prentisu) Molim te, pregledaj moj prtljag. Pola je i onako već pokrao hotelski personal. (Vrati se do stola i opet naspe) Teško je biti žena.
PRENTIS: O tome sigurno možeš ti sama najbolje da prosudiš. (Zlovoljno ode u hol. Gđa Prentis stavi led u čašu i hladno se obrati Niku).
GĐA PRENTIS: No tražim da mi vratite ni moju torbicu ni novac koji sto mi ukrali, ali ako ne dobijem svoju haljinu i periku, žaliću se vašoj direkciji. Imate vremena do dvanaest časova.
NIK: Haljinu sam već prodao. Za jednu pristojnu sumu mogao bih da je opot dobijem. A našao sam i čoveka koji se interesuje za fotografije. (Gđa Prentis ga začuđeno pogleda)
GĐA PRENTIS: Kakve fotografije?
NIK: U sobi sam imao skrivenu kameru.
GĐA PRENTIS: (zabezeknuta) Kad ste hteli da legnete sa mnom, niste tražili i filmska prava.
NIK: Zahtevam sto funti za negative. Imate vremena do dvanaest časova.
GĐA PRENTIS: Žaliću se vašem direktoru..
NIK: Ne bi imalo smisla. On je napravio snimke.
GĐA PRENTIS: To je skandal! Ja sam udata žona.
NIK: Prošle noći niste se ponašali kao udata žena.
GĐA PRENTIS: Bila sam uzbuđena. Jedna moja prijateljica lezbijka upravo je objavila svoje zaruke s jednim članom parlamenta.
NIK: Treba da budete oprezniji u izboru svojih prijatelja. Ja bih voleo da se iskobeljam iz tog prljavog posla. To je tako zamorno. Nemate li kakav unosan posao za mene? Imao sam teško detinjetvo.
GĐA PRENTIS: Kakav posao želite?
NIK: Ja sam odličan daktilograf. Učio sam kod čoveka koji je radio u štampariji.
GĐA PRENTIS: (odlučno) Platiću za fotografije, ali vaše sposobnosti u kucanju nikako ne mogu da preporučim.
NIK: Želim sto funti i mesto sekretara kod vašeg supruga.
GĐA PRENTIS: Vi me dovodite u nemoguć položaj.
NIK: Nikakav položaj nije nomoguć kad je čovek mlad i zdrav. (Gđa Prentis ode do stola i naspe viski. Ruka joj drhti. Dr Prentis uđe iz hola noseći neseser. Gđa Prentis odbaci praznu bocu i stavi led u čašu)
PRENTIS: (Niku) Još malo pa će se nalokati. (Spusti neseser)
NIK: Imate li dece, gospodine?
PRENTIS: Nemam. Moja žena tvrdi da bi joj dojenje pokvarilo liniju. Doduše, malo grickanja koliko se sećam bilo bi joj dobrodošla kaknada. (Gđa Prentis nervozno zabaci glavu i ispije svoj viski) Ona je izraziti primerak parenja među malograđanima. Kao eugenički neuspeh naklonjen alkoholu i seksu apsolutno je nepodesna da bude majka.
GBA PRENTIS: (mirno) Ja jedva da i znam za seksualni odnos.
PRENTIS: Ti si se rodila raširenih nogu. A kad te budu sahranjnvali, tvoj će sanduk izgledati kao slovo ipsilon.
GĐA PRENTIS: (s bledim smeškom) Moja je nesreća u tome što si ti kao ljubavnik nedorastao. To je neprijatno. Svoju ljubavnu tehniku mora da si učio od božićnih prskalica. (Usta joj se razvuku u podrugljiv osmeh) Ni pilule za podmlađivanje ti ne pomažu.
PRENTIS: (zlovoljno) Ja nikad ne uzimam pil ule.
GĐA PRENTIS: Kod zajedno spavamo, stalno ih uzimaš. I tako ih glasno žvaćeš da nikad ne mogu da dožnvim orgazam. (Dr Prentis je povređen njenom primedbom. Priđe joj)
PRENTIS: Kako smeš tako nešto da kažeš? Tvoja knjiga o kulminaciji u telu žene pretežno je autobiografskog karaktera. (Pauza. On je posmatra) Ili si glumila svoja seksualna osećanja?
GĐA PRENTIS: Stezanje mojih vaginalnih mišića bilo je ponekad varka! (Uzme svoju čašu i trijumfalno izađe u odeljenje ponevši neseser sa sobom)
PRENTIS: (gledajući za njom) Kakvo otkrovenje! Oženjen sam ženom s lažnom kulminacijom! (Natoči)
NIK: (posle pauze) Moji roditelji su bili razvedeni, gospodnne. Nikad nisam upoznao toplinu srećnog porodičnog gnezda.
PRENTIS: Kao psihijatar činim sve što mogu da povežem otuđene parove. (Stavi novac Niku u ruku) Ako budete imali duševnih smetnji, posetite me. (Nik uzme novac i izađe u hol. Dr Prentis, sa čašom u ruci, povuče malko zavesu i pogleda) Nema smisla da i dalje ležite, gospođice Barkli. Moja žena se vratila. (Džeraldin pogleda iznad zavese)
DŽERALDIN: Oh, divno! Onda će vam pomoći kod pregleda.
PRENTIS: Pregled se do daljeg odlaže. (Uzme gaćice i grudnjak sa stolice) Obucite se! (Gđa Prentis uđe iz odeljenja. U ruci ima praznu čašu)
GĐA PRENTIS: (idući ka stolu) Je li došla tvoja nova sekretarica? (Dr Prentis sakrije gaćice i grudnjak za leđima. Džeraldinu krije zavesa)
PRENTIS: Da. Tu su negde njene krakteristike. (Budući da za leđima neuspeva da sakrije gaćice i grudnjak, on ih baci u korpu za hartiju. Gđa Prentis otvori novu bocu viskija)
GĐA PRENTIS: Zar nisi nikad pomislio da bi mogao uzeti sekretara?
PRENTIS: Muškarac ne bi mogao da se navikne na takav posao.
GĐA PRENTIS: Moj otac je imao sekretara i majka je uvek tvrdila da je bolji od bilo koje žene.
PRENTIS: Od mladića ne bih mogao zahtevati da radi prekovremeno i posle ga otpraviti jednim ružem za usne ili kakvom bocom kolonjeke vode. To bi odmah morala da budu svilena odela ili Alfa Romeo, ako bih nešto hteo od njega.
GĐA PRENTIS: Pokušaj za promenu sa mladićem. Ti si bogat čovek. Možeš sebi da dozvoliš svaki luksuz.
PRENTIS: A šta će biti sa gospođicom Barkli? Ja sam sa njom već vodio preliminarne razgovore.
GĐA PRENTIS: Protumači joj da se situacija izmenila. (Džeraldin gleda iznad zavese. Dr Prentis joj mahne da se skloni i ona nestane. On uzme blok, naškraba nešto i baci papirić preko zavese. Gđa Prentis napuni svoju čašu. Dr Prentis primeti Džeraldininu haljinu i izme je. Upravo se sprema da i nju baci u korpu kad se gđa Prentis, sa čašom u ruci, okrene. On pokušava da sakrije haljinu iza leđa, ali bez uspeha).
GĐA PRENTIS: (presenećeno) Šta će ti ova haljina?
PRENTIS: (posle pauze) To je jedna od tvojih starih haljina.
GĐA PRENTIS: Zar si prešao u travestite? Nisam ni znala da je naš brak tako moderan.
PRENTIS: Naš brak lnči na božji mir - to je nešto što razum ne može da shvati. (Gđa Prentis ispije svoj viski i pruži ruku)
GĐA PRENTIS: Daj mi tu haljinu. Obući ću je.
PRENTIS: (nerado) Mogu li da dobijem u zamenu ovu koju imš na sebi?
GĐA PRENTIS: (odloživši čašu) Ja i nemam haljinu na sebi. (Otvori svoj krzneni kaput. Na sebi ima samo kombinezon. Dr Prentis ne može da sakrije svoje iznenađenje)
PRENTIS: Zašto nemaš haljinu na sebi? Zar je to najnoviji modni vrisak?
GĐA PRENTIS: (oblačeći Džeraldininu haljinu) Reći ću ti otvoreno i iskreno. Molim te, slušaj me pažljivo, a svoje komentare zadrži za kasnije. (Otvori zip na haljini) Moja soba u hotelu bila je mala i neudobna. Nešto neverovatno. Dok sam se presvlačila za večeru, primetila sam da čaršavi nisu čisti. Znala sam da se ostava za veš nalazi na drugom spratu i otišla sam da potražim sobaricu. Umesto nje našla sam liftboja koji me namamio u ostavu i hteo da navede na sraman čin. Kad sam ga odbila, pokušao je da me siluje. Uspela sam da se odbranim, ali on mi je ukrao torbicu i nekoliko odevnih predmeta.
PRENTIS: Tako nešto čovek ne bi očekivao u hotelu sa četiri zvezdice.
GĐA PRENTIS: Mladić je obećao da će mi pratiti haljinu. Prodao je jednom prijatelju koji verovatno namerava da je nosi na seksualnim orgijama.
PRENTIS: (Prišavši k njoj do pisaćeg stola) Shvataš li ti šta bi se desilo da tvoje avanture prodru u javnost? Ja bih bio upropašćen. Londonsko društvo zalupilo bi mi vrata u lice. (Naspe viski) Jesi li obavestila polnciju o tom ispadu?
GĐA PRENTIS: Nisam.
PRENTIS: Zašto nisi?
GĐA PRENTIS: Osetila sam u tome mladiću ostatke urođene dobrote koju je zacelo uništio pritisak društva. Obećala sam da ću mu naći zaposlenje.
PRENTIS: Zar postoji potražnja za moralnim propalicama?
GĐA PRENTIS: Ja ne nameravam da mu ponudim neki prljav posao.
PRENTIS: Kakvih još kvalifikacija ima?
GĐA PRENTIS: Zna da kuca.
PRENTIS: Muškarac kao daktilograf nema mnogo izgleda.
GĐA PRENTIS: Nema. Njegov neuspeh u poslu tako ga je deprimirao da se dao na silovanje.
PRENTIS: Kako nameravaš da ga zalosliš?
GĐA PRENTIS: Kao tvog sekretara. Vratiće se za jedan sat. Kad god želiš možeš da proveriš njegove sposobnosti. Gde je gospođica Barkli?
PRENTIS: Gore.
GĐA PRENTIS: Obavestiću je da mesto više nije slobodno. (Dr Prentis ispije i odloži čašu)
PRENTIS: Draga, možeš li mi za neko vreme pozajmiti jednu od svojih haljina?
GĐA PRENTIS: Smatram da je tvoja iznenadna čežnja za ženskim haljinama glupa i prilično neukusna. (Odloži čašu i ode u hol. Dr Prentis prođe rukom preko čela)
PRENTIS: Ta će me žena pod stare dane oterati u grob. (Ode do divana, povuče zavesu i pogleda) Gospođice Barkli, situacija je veoma opasna: moja žena veruje da vaša haljina pripada njoj. (Džeraldin pogleda iznad zavese).
DŽERALDIN: Moramo joj, što taktičnije, objasniti da se prevarila.
PRENTIS: Mislim da je to nemoguće. Moraćete se još malo strpiti.
DŽERALDIN: Gospodine doktore, ja sam naga! To valjda vidite.
PRENTIS: (Njegovim licem prođe drhtaj) Svakako, gospođice Barkli. Siguran sam da vam je to vrlo neugodno. Postaraću se da vam pronađem neku prikladnu odeću. (Okrene se korpi i izvlači gaćice i grudnjak kad iz bašte uđe dr Rens. Dr Prentis baci gaćice i grudnjak u korpu i stavi ga na pod. Džeraldin se sakrije iza zavese)
RENS: (učtivo se smešeći) Dobar dan. (Skine šešir) Jeste li vi doktor Prentis?
PRENTIS: Jesam. Da li ste najavljeni?
RENS: Nisam. Ja se nikad ne najavljujem. (Odloži šešir i aktovku i rukuje se sa dr Prentisom) Voleo bih da saznam neke pojedinosti o vašoj klinici. Koliko mi je poznato, vi je vodite sa znanjem i odobrenjem lokalnih zdravstvenih organa. Vi ste se specijalizovali za nervne slomove i njihove propratne pojave?
PRENTIS: Da. Ali to je strogo poverljivo. Strana lica nemaju uvid u moje podatke.
RENS: Preda mnom možete da govorite otvoreno. Ja predstavljam vladu Njenog veličanstva. Vaše neposredne pretpostavljene u pogledu ludila. Ja sam iz Kontrolne komisije.
PRENTIS: (zabrinut, skinuvši naočare) Koje odelenje?
RENS: Psihijatrija.
PRENTIS: Pregledate li samo ludnice? Ili i eksperimentalne ustanove?
RENS: Moje su kompentencije neograničene. Moj bi delokrug bio i kavez za kuniće kad bi njegovi stanovnici pokazivali znake duševnih bolesti. (Otvori aktovku i izvadi blok. Dr Prentis nesigurno napuni svoju čašu).
PRENTIS: Vi ste očigledno neko s kime se mora računati.
RENS: Nadam se da ćemo se dobro slagati. Je li ovo vaša ordinacija?
PRENTIS: (ispivši) Jeste.
RENS: Zašto ovde ima tako mnogo vrata? Zar je ludak projektovao ovu kuću?
PRENTIS: Jeste. (Ponovo napuni svoju čašu) S vremena na vreme on je naš pacijent.
RENS: (pogledavši uvis) Čak i svetlarnik? Ima li kakvu funkciju?
PRENTIS: Nema. Potpuno je beskoristan sem što pušta svetlost. (Dr Rens dostojanstveno klima glavom. On ide po sobi pažljivo se osvrćući, a Dr Prentis ga posmatra)
RENS: (uz divan) Da li je vaš divan propisane veličini? Čini se da je dovoljno širok za dvoje.
PRENTIS: (oprezno se smešeći) Praktikujem dvostruke konsultacije. Deca se često boje lekara. Zato istovromeno pregledam i majke.
RENS: Jesto li već s uspehom objavili ovu svoju teoriju?
PRENTIS: Ne odobravam da naučnici objavljuju svoje teorije.
RENS: To je i moje mišljenje. Bilo bi bolje da mnogi naučnici svoje ideje zadrže za sebe. (Ispod zavese doleprša komadić hartije)
RENS: (podigavši ga) Je li ovo vaše, Prentise?
PRENTIS: To je recept.
RENS: (čitajući) "Glavu dole i ni glasa od sebe." (Pauza) Je li reakcija vaših pacijenata na takvo lečenje povoljna?
PRENTIS: Mogu da potvrdim da sam time postigao izvestan uspeh.
RENS: (hladno) Vaše su ideje ispred vašeg vremena. (Otvori zavesu i brzo je opet zatvori. Okrene se doktoru Prentisu, zaprepašćen) Unutra je jedna naga žena.
PRENTIS: Moja pacijentkinja. Upravo sam uspeo da je smirim kad ste vi stigli.
RENS: Napala vas je jedna naga žena?
PRENTIS: Da.
RENS: Ne znam, Prentise, treba li da se divim vašoj odvažnosti ili da zavidim vašoj sreći. Pogledaćemo je. (Dr Prentis ode do zavese)
PRENTIS: Gospođice Barkli, jedan gospodin želi da govori sa vama.
DŽERALDIN: (pogledavši iznad zavese) Nemam ništa na sebi, ne mogu nikoga da primim, gospodine doktore.
PRENTIS: (mirno, doktoru Rensu) Vidite kako se svojeglavo drži svog malograđanskog vaspitanja.
RENS: Jeste li pokušali sa šok-terapijom?
PRENTIS: Nisam.
RENS: Od kada je vaš pacijent?
PRENTIS: Nalog za bolničko lečenje još nije potpisan.
RENS: Dajte ga meni, ja ću potpisati. (Dr Prentis ode do stola. Dr Rens se okrene Džeraldini i govori osorno) Zašto ste se svukli? Zar vam nije palo na um da biste time mogli da dovedete svoga psihijatra u nepriliku?
DŽERALDIN: Ja nisam pacijent, dolazim iz Biroa za zapošljavanje «Ljubazno lice».
RENS: (preko ramena doktoru Prentisu) Kada su te halucinacije počele da se manifestuju?
PRENTIS: (vraćajući se s formularom u ruci) Primetio sam ih već pre izvesnog vremena,
RENS: (Džeraldini) Hoćete li da zamislite da bi bilo koji direktor tolerisao u svojoj kancelariji jednu nagu sekretaricu? (Džeraldin se nasmeši i pokuša da stvar razumno objasni).
DŽERALDIN: Doktor Prentis je hteo da se svučem kako bi mogao da utvrdi da li sam dorasla svojim budućim zadacima. Nije bilo govora o tome da bih stalno radila neodevena.
RENS: (dr Prentisu) Sam ću da preuzmem taj slučaj. Njegova bizarnost je kao stvorena za fascinantnu naučnu radnju. (Potpiše formular) Ispunite bolnički karton i stavite mi ambulantu na raspolaganje. (Dr Prentis ode s formularom u ambulantu. Dr Rens se okrene Džeraldini)
RENS: Je li u vašoj porodici bio koji slučaj duševnog oboljenja?
DŽERALDIN: (afektirano) Smatram da se vaša pitanja ne odnose na stvar. Uskraćujem odgovor.
RENS: Ja sam vas upravo proglasio duševno bolesnom. To valjda shvatate. (Džeraldin se iznenađeno trgne i odmakne od dokgora Rensa)
DŽERALDIN: Šta vam daje pravo na jedan takav drzak postupak?
RENS: Sve! Vi ste imali nervni slom
DŽERALDIN: Ja sam potpuno zdrava!
RENS: Saberite se! Da ste zdravi, ne bih vas proglasio bolesnom. Čak i za duševnu bolesnicu vi ste neuobičajeno ograničeni. (Dr Prentis uđe iz ambulante vozeći bolnička kolica. Na njima je gumeni dušek, jastučić i čaršav. Preko ruke prebacio je belu bolničku spavaćicu. Dr Rens je uzme i dobaci Džeraldini preko zavese)
RENS: Obucite to!
DŽERALDIN: (dr Rensu) Oh, veliko hvala! Kako sam srećna što ću opet imati nešto na sebi! (Dr Rens odvede doktora Prentisa na stranu. Džeraldin oblači spavaćicu).
RENS: Kakva je istroija ovoga slučaja? Ima li pacijentkknja porodicu?
PRENTIS: Nema. Njena pomajka je nedavno umrla posle neobično intimnog kontakta sa ser Vinstonom Čerčilom.
RENS: A njen otac?
PRENTIS: Izgleda da je bio neprijatan momak. Oplodio je njenu majku, na radnom mestu.
RENS: Je li za to postojao neki naroččti razlog?
PRENTIS: O tome pacijentkinja ćuti.
RENS: Čudno. I veoma značajno. (Povuče zavesu. DŽeraldini) Lezite na ova kolica. (dr Prentisu) Molim vas, pripredemite injekciju za umirenje. (Dr Prentis ode u ambulantu. Dr Rens pomaže DŽeraldini da ustane s divana).
DŽERALDIN: Molim vas, gospodine, pozovite mi taksi. Želim kući. Ja nemam sposobnosti za ovaj posao.
RENS: (pomogavši joj da sedne u kolica i pokrivši je) Vi usporavate proces svog ozdravljenja, gospođice Barkli. (Iz ambulante dođe Dr Prentis sa bubrežastom posudom, tupferima i špricom. Dr Rens uzme DŽeraldininu ruku i obriše je tupeferom)
DŽERALDIN: (obraćajući se doktoru Prentisu) Recite mu istinu, gospodine doktore! Ja sam visoko kvalifikovana stenodaktilografkinja. (Dr Rens joj zabode iglu. Ona se iznenađeno trgne i zaplače) To je previše! Vi ste sramota za svoju profesiju! Posle ručka telefoniraću lekarskoj komori.
RENS: Prihatite svoje staee bez suza. (Odloži špric i ode do lavaboa da opere ruke. Gđa Prentis uđe iz hola)
GĐA PRENTIS: (Zabrinuto) Nigde ne mogu da pronađem gospođicu Barkli.
RENS: Ona je upravo primila jako sredstvo za umirenje i niko ne sme da je iznemirava. (Dr Prentis se nervozno nasmeši doktoru Rensu)
PRENTIS: Moja žena govori o mojoj sekretarici koja je nestala pre izvesnog vremena.
DŽERALDIN: Ja sam DŽeraldin Barkli. Tražim mesto sekretarice. Proglasili su me duševno bolesnom.
RENS: Ne obazirite se na njene besmislene primedbe. One su tipične za njenu bolest. (dr Prentisu) Ima li ona isto ime kao i vaša sekretarica?
PRENTIS: Uzela je ime moje sekretarice kao svoj pseudonim. U moralnom pogledu to je za osudu, ali mislim da pravno ne možemo ništa da preduzmemo.
RENS: (brišući ruke) Pomalo kapriciozno, ali duševni bolesnici su poznati po svojim fantastičnim postupcima.
GĐA PRENTIS: Nazvaću biro za zapošljavanje. Gospođica Barkli ipak nije mogla da nestane bez traga. (Iziđe u hol. Dr Prentis napuni svoju čašu)
PRENTIS: Moja žena nije upućena u navike mladih devojaka. Poznavao sam mnoge koje su znale da nestanu bez traga. A neke su u tome naočito uživale. (Dr Rens obuče beli mantil)
RENS: Koliko ja znam, mlade devojke nestaju samo u ponoć i posle dobre večere. (Zakopča mantil) Je li vaš odnos prema vašoj sekretarici bio normalan?
PRENTIS: Jeste.
RENS: Vaš privatni život, Prentise, vaša je stvar. Pa ipak smatram da je to sramota. Je li pacijentkinja znala za vašu vezu sa gospođicom Barkli?
PRENTIS: Mogla je da zna.
RENS: Slika postaje jasna. (Ode do kolnca i gleda DŽeraldin) Pod dejstvom sredstaza koje sam vam dao, gospođice Barkli, vi ste sada relaksirani i ne bojite se. Postaviću vam nekoliko pitanja i želim da mi odgovorite jasnim nestručnim jezikom. (dr Prentisu) Ona će to smatrati podstrekom da upotrebi ružne reči. (DŽeraldini) Ko je bio prvi vuškarac u vašem životu?
DŽERALDIN: Moj otac.
RENS: Da li vas je napastovao?
DŽERALDIN: Ne, nije !
RENS: (dr Prentisu) Možda ona misli Da! kad kaže: Ne! To je elementarna ženska psihologija.
DŽERALDIN: Živela sam u normalnoj porodici. Nisam volela svog oca.
RENS: (dr Prentisu) Mogao bih da se opkladim da je bila žrtva incestuoznog napada. Ona očigledno asocira nasilje i seksuelni akt. NJen pokušaj da naga izazove u vama erotska osećanja mogao bi da ima dublji značaj. (DŽeraldini) Je li vaš otac bio relngiozan?
DŽERALDIN: Ubeđena sam u to.
RENS: (dr Prentisu) A ipak tvrdi da je živela u normalnoj porodici. To dokazuje kako je njeno stanje ozbiljno. (DŽeraldini) Da li je crkva vašeg oca dozvoljavala silovanje? (dr Prentisu) Neke sekte zažmure na jedno oko dok to ostaje u krugu porodice. (DŽeraldini) Je li pre napada održan crkveni obred?
DŽERALDIN: Na ovakva pitanja ne mogu da odgovorim, gospodine, jer su besmislena i odvratna.
RENS: Mene interesuje silovanje, Barkli, a ne estetika ispita. Odgovornte, molim! Da li vas je vaš otac napastovao?
DŽERALDIN: (vrisnuvši užasnuto) Nije, nije, nije! (Dr Rens se uspravi i pogleda doktora Prentisa)
RENS: Žestina njenog odricanja nepobitan je dokaz krivice, Klasičan slučaj! Muškarac koji više nije nevin i devojka koja čezne za iskustvom. Lepota, pomućenost i sila njihove strasti razdiru ih. Oni se upuste u lakomislenu ljubavnu pustolovinu. Ili on ne može svoju grešnu tajnu da usaglasi sa svojim religioznim uverenjima. To muči njegov um. Seksualna aktivnost prestaje. Ona koja se grejala na njegovoj ljubavi očajava zbog toga. Obraća se svome svešteniku za savet. Crkva, verna svojoj prastaroj tradiciji, preporučuje čistotu. Rezultat - ludilo. (Odloži tupfere i špric u posudu)
PRENTIS: Fascinantna teorija i spretno sastavljena. Da li se slaže sa činjenicama? (Dr Rens uzme posudu u ruku)
RENS: To ne mora da nas mnogo brine. Čitave civilizacije zasnovano su i održavane na teorijama koje se nisu podudarale sa činjenicama. Po mom ubeđenju ovo je dete zloupotrebio njen sopstveni otac. Na toj pretpostavci baziraću svoje buduće lečenje. (Ode u ambulantu ponevši posudu sa špricom i tupferima)
DŽERALDIN: (posle pauze) Jesam li ja luda, gospodine doktore?
PRENTIS: Niste.
DŽERALDIN: Jeste li vi ludi?
PRENTIS: Nisam.
DŽERALDIN: Je li to «čoveče, ne ljuti se»?
PRENTIS: Za sve šta se događa postoji razumno objašnjenje. Vudite mirni, sve će biti u redu. (Dr Rens se vraća)
RENS: Sem toga, Prentis, i najvećem laiku mora da bude jasno da vi ličite na oca pacijentikinje. Zato se ona i svukla. Kad sam se ja pojavio, upravo se spremala da obnovi prvobitno iskustvo sa svojim roditeljem. Sporno pitanje motiva time je objašnjeno. Ona je znala za razumevanje koje postoji između vas i vaše sekretarice. To što se idenfifikovala sa gospođicom Barkli upotpunjuje sliku. (Otpusti bremzu na kolicima)
PRENTIS: Možda postoji i jednostavnije objašnjenje za naizgled tako komplikovan slučaj. RENS Jednostavna objašnjenja su za jednostavne duhove. Meni ni jedai ni drugi nisu potrebni. (Odgura kolica do vrata koja vode u odelenje) Otvorite vrata. Sam ću da nadvirem šišanje. (Dr Prentis otvori vrata. Dr Rens odgura DŽeraldinu u odelenje. Dr Prentis ode do regala, napuni svoju čašu i ispije naiskap. Pogled mu padne na korpu. Istrese DŽeraldinine gaćice n grudnjak, ugleda njene čarape i cipele i uzme ih u ruku. Gđa Prentis uđe iz hola. Dr Prentis joj se okrene leđima i sagne se pokušavajući da sakrije odevno predmete)
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Džo Orton - Šta je sobar video?

Počalji od MustraBecka taj Pon Sep 13, 2010 8:06 am

PRENTIS: (okrenut leđima daveći se) Da. Donesi mi čašu vode. (Gđa Prentis pohita u ambulantu. Dr Prentis osvrne se očajno oko sebe. Primeti jednu veliku vazu s ružama. Izvadi ruke i utrpa u vazu gaćice, grudnjak i jednu cipelu. Za drugu nema mesta. On zastane iznenađen. Upravo se sprema da ponovo stavi ruže u vazu kad se pojavi gđa Prentis. Dr Prentis sakrije cipelu ispod svog mantila. Gđa Prentis ga posmatra kako drži ruže. Nesigurno se smešeći on joj ih galantno pruži. Ona se iznenađena razljuti)
GĐA PRENTIS: Smesta ih stavi ka mesto! (Cipela isklizne i Dr Prentis se savije pokušavajući da je zadrži) Da pozovem lekara?
PRENTIS: Ne. Već mi je bolje.
GĐA PRENTIS: (pružajućn mu čašu) Evo ti. Popij. (Dr Prentis se okrene, još uvek držeći u rukama ruže i cipelu)
PRENTIS: Molim te, donesi mi drugu čašu. Ova nema pravi oblik.
GĐA PRENTIS: (začuđeno) Nema pravi oblik?
PRENTIS: Da. (Gđa Prentis pogleda ga oštro, zatim ode u ambulantu. Dr Prentis pokuša da stavi ruže u vazu, ali za njih nema mesta. Uzme makaze sa stola i odreže peteljke, dva-tri santimetra ispod cveta, ruže stazi u vazu, a peteljke umota u maramicu i spremi ih u džep. Osvrne se gde da sakrije drugu cipelu, klekne i položi je na knjige na donjem regalu. Gđa Prentis se vraća noseći drugu čašu. Zastane i posmatra ga)
GĐA PRENTIS: Šta sad radiš?
PRENTIS: (dižući ruke) Molim vas.
GĐA PRENTIS: Ovakvo detinjasto ponašanje nije u skladu s tvojim visokim akademskim zvanjem. (Odloži čašu s vodom i zabaci glavu) Došao je mladić koga želim da uzmeš za sekretara.
PRENTIS: (pijući vodu) Možda bi bilo bolje da navrati kasnije. Još se osećam loše.
GĐA PRENTIS: Videću šta kaže. On je veoma nestrpljiv mladić.
PRENTIS: Zato se dao na silovanje?
GĐA PRENTIS: Da. Ni na šta ne može da čeka. (Pohita u hol. Dr Prentis prođe rukom preko čela)
PRENTIS: Dve decenije borbe protiv nje i protiv opadanja kose! Dosta mi je i jednoga i drugoga. (Dr Rens se vraća iz odelenja)
RENS: Lako ćete prepoznati svoju pacijentkinju, Prentis. Ostavio sam joj dva-tri santimetra kose.
PRENTIS: (zaprepašćen) Da li je to pametno? Je li to u skladu sa prosvećenim pristupom duševnim bolesnicima?
RENS: Potpuno u skladu. Na univerzitetu sam objavio monografiju na tu temu. Po savetu mog profesora, neobično značajne ličnosti. Kad nije uspeo da sam duševno oboli, počeo je da podučava druge u tome.
PRENTIS: A vi ste bili njegov najbolji đak?
RENS: Bilo je i boljih od mene.
PRENTIS: A gde su oni sada?
RENS: U lečilištima za duševne bolesti.
PRENTIS: Kao rukovodioci?
RENS: Većinom. (Gđa Prentis uđe iz hola)
GĐA PRENTIS: (dr Prentisu) On insistira na tačnosti. Daje ti još pet minuta.
PRENTIS: (dr Rensu) Moj budući nameštenik. Ne mole se reći da socijalizam ne donosi nikakve plodove.
RENS: Imate li kakvih vesti o gospođici Berkli?
GĐA PRENTIS: Nemam. Razgovarala sam sa biroom za zapošljavanje. NJihovi klijenti imaju stroga naređenja da se jave posle svakog predstavljanja. Gospođica Barkli to nije uradila.
RENS: Mora se organizvati traganje (Dr Prentisu) Kakze pse imate?
PRENTIS: Španijela i patuljastu pudlicu.
RENS: Pustite ih s lanca! Treba pronaći gospođicu Barkli ili obavestiti policiju.
GĐA PRENTIS: Pitaću vratara. On sedi u portirnici i morao bi znati da li je izašla. (krene)
PRENTIS: Ne! Nemoj ga ništa pitati. Sa gospođicom Barkli je sve u redu. Ona je dole. Sad sam se setio.
RENS: (posle pauze, iznenađen) Zašto ste nam to zatajili?
PRENTIS: Zaboravio sam.
RENS: Jeste li već i ranije patili od gubitka pamćenja.
PRENTIS: Ne sećam se.
RENS: Vaše vas pamćenje, daklo, ne služi ni kada kad se radi o gubitku njega samoga.
PRENTIS: Možda sam na tren izgubio svest. Doduše, ne sećam se da mi se to ranije desilo.
RENS: Možda ste zaboravili. Sami priznajete da se u svoje pamćenje ne možete pouzdati.
PRENTIS: Ja mogu reći samo ono što znam. Ne može se od mene zahtevati da se sećam stvari koje sam zaboravio.
GĐA PRENTIS: Šta radi dole gospođica Barkli?
PRENTIS: Izrađuje bele crnačke lutke za prodaju u zemljama rasnih nemira. (Dr Rens i gđa Prentis zaprepašćeni izmene poglede)
RENS: Vi tvrdite, Prentis, da ste zaboravili da vaša sekretarica proizvodi takva čudovišta?
PRENTIS: Da.
RENS: To jedva mogu da verujem. Ko jednom vidi belu crnačku lutku ne bi mogao da je zaboravi. Zašto stvarate takve užasne utvare?
PRENTIS: Hteo sam time pomoći da među rasama zavlada mir.
RENS: Te đavolske bele homunkule. Nalažem vam da ih uništite pre no što se oseti njihov poguban uticaj.
PRENTIS: (umorno) Postaraću se da gospođica Barkli izvrši vaš nalog. (Izađe u odelenje. Dr Rens se okrene gđi Prentis i otare čelo)
RENS: Taj čovok je drugi Frankenštajn! (Gđa Prentis ode do stola i natoči)
GĐA PRENTIS: (osmehujući se) Moj muž je neobičan čovek, gospodine doktore. Je li on genije ili luda?
RENS: Hteo bih da ga bolje upoznam pre no što se usudim da iznesem svoje mišljenje. Je li još nešto smislio sem tih skandaloznih crnačkih lutaka?
GĐA PRENTIS: (pijući) Negova pisma novanama su bezbrojna. (Sa čašom u ruci ode do regala. S gornjeg uzme u kožu uvezani album s isečcima. Otvori ga i pokaže dr Rensu) Od njegovog prvog pisma, kad mu je bilo dvanaest godina, u kojem žaleći se da ga je neko nemačko dete u igri «mame i tate» netačno informisalo, povezuje to sa karakterom i domašajom nacističke propagande... (Dr Rens se zamišljeno zagleda u album, Gđa Prentis obrće stranice)...do njegovog poslednjeg pisma iz prošlog meseca u kojem javne nužnike za muškarce naziva "poslednjim bedemom muških privilegija''. (Pošto je pročitao, dr Rens vrati knjigu)
RENS: Ponašanje vašeg muža ozbiljno me brine. Verujete li vi da njegovi metodi mogu da umanje razliku između duševno zdravih i ludih?
GĐA PRENTIS: Svrha klinike moga muža nije da leči ludilo, nego da ga oslobodi i koristi.
RENS: U tom izgleda ima mnogo uspeha. (Pogleda je, otvoreno) Nigde još nisam naišao na takve postupke kao u ovoj kući. (Iz džepa izvadi papirić i pruži joj) Pročitajte!
GĐA PRENTIS: (čitajući) "Glavu dole i ni glasa od sebe" (Vraćajući mu papirić) Šta to znači?
RENS: Zap suprug se služi opasnim neortodoksnim metodima lečenja. (Ode po svoju aktovku i spremi cedulju. Gđa Prentis se zamisli i odloži čašu).
GĐA PRENTIS: Nerado to pominjem, gospodine doktore kao supruga treba da budem lojalna, ali moram priznati da je upravo danas govorio o nameri da čitanjem ''Orkanskih visova" leči smetnje mokraćnog mehura.
RENS: (mračno) Kao psihijatar vaš je suprug izgleda no samo nesposoban, nego i nepoželjan. (Gđa Prentis odnese album a isečcima do regala i hoće da ga stavi na mesto, ali joj to ne polazi za rukom. Pogleda bolje, otkrije DŽeraldininu cipelu)
GĐA PRENTIS: Kako je to dospelo među knjige?
RENS: (posle pauze) Je li to vaša cipela?
GĐA PRENTIS: Nije.
RENS: Dajte mi je. (Ona mu pruži cipelu. On je okreće u ruci. Posle pauze pogleda gospođu Prentis) Molim vas, budite iskreni prema meni, gospođo Prentis. Je li vam doktor Prentis ikada dao povoda da posumnjate u njegov zdrav razum? (Gđa Prentis uplašeno vrisne i ustane)
GĐA PRENTIS: Oh je poštovani predstavnik svog staleža. NJegov rad na bilo kojom sektoru pohvalile su mnoge njegove kolege.
RENS: Ludak lako dođe na progresivne misli.
GĐA PRENTIS: (posle pauze) Imato pravo. (maramicom otre nos) Već duže vromena znam da nije sve u redu. Pokušala sam da samu sebe ubedim da je moja bojazan bezrazložna, ali celo sam vreme znala da se samo zavaram. (Dr Rons odvede je do stolice. Ona sedne, potresena).
RENS: (mirno) Šta je zapravo pobudilo vaše sumnje?
GĐA PRENTIS: Oh, mislim da je to bio njegov nedelikatan odnos prema mojoj majci. Stalno joj se javljao telefonom i predlagao joj najgore načine za samoubistvo. Najzad joj je dodijalo to uznemiravanje pa je poslušala njegov savet.
RENS: U poslednjo vreme, recimo od jutros, da li se njegovo stanje pogoršalo?
GĐA PRENTIS: O da, bez sumnje, doktore. Nimalo nije saosećao sa mnom kad sam se potužila da me napao jedan liftboj u Staničnom hotelu.
RENS: Šta je bio razlog napada?
GĐA PRENTIS: Mladić je hteo da me siluje.
RENS: Hteo? Zar mu to nije uspelo?
GĐA PRENTIS: Nije.
RENS: (klimne glavom) Usluge su u takvim hotelima veoma loše.
GĐA PRENTIS: Ubrzo posle mog povratka moj muž je došao do sasvim neobične ideje koju bih ja možda i podnela da nisu prelazile granice dobrog ukusa.
RENS: Navedite mi primer.
GĐA PRENTIS: Čeznuo je za ženskim haljinama.
RENS: (podigavši DŽaraldininu cipelu) Tu je i dokaz.
GĐA PRENTIS: Odbila sam da mu pozajmim jednu od svojih haljina i krenula da tražim gospođicu Barkli. Kasnije moj muž je u mom prisustvu dobio nekakav napad. Zamolio me da mu donesem nešto da popije. Kad sam se vratila, poklonio mi je buket cveća.
RENS: Možda je hteo da vam čestita na srećnom povratku.
GĐA PRENTIS: Otišla sam samo u susednu sobu. A cveće je izvadio iz ove vaze. (Pokaže vazu) Razljutnla sam se i pomalo uplašila. U tom trenutku njegove su se inače tako mirne crte lica izobličile. Pružila sam mu čašu vode. On je pobesneo. Rekao je da čaša nepravilnog oblika.
RENS: Te reči mnogo kažu.
GĐA PRENTIS: Opet sam otišla u drugu sobu. Kad sam se vratila, on je klečao i molio se.
RENS: Strašno! NJegovo abnormalno stanje navelo ga je da potraži utočište u religiji. Utočište čoveka na rubu propasti. (Potapže gđu Prentis po ramenu) Nema sumnje, sve što sto mi kazali veoma je značajno. Pored toga, moramo uzeti u obzir gubitak pamćenja, što on priznaje, i njegove pokušaje da stvori nove životne forme. (Spremi cipelu u aktovku) Zadržite naše sumnje za sebe. Na nezdravom tlu bolesnog mozga uobrazilje rastu kao korov.
GĐA PRENTIS: (obriše oči maramicom) O doktore, ne možete da zamislite kakvo je za mene olakšanje što sam mogla da govorim sa čovekom kao što ste vi.
RENS: Zašto to niste ranije uradili?
GĐA PRENTIS: Žena nerado priznaje da je čovek koga voli lud. Ispada tako glupa. (spremi maramicu, natoči i stavi led u čašu. Dr Prentis se vraća iz odelenja)
RENS: (okrenuvši se k njemu) Jeste li izvršili moje naloge?
PRENTIS: Jesam.
RENS: Vi naučnici uništićete svet svojim sramotnim tajnama. (Izvadi iz aktovke DŽeraldininu cipelu) Je li to cipela vaše sekretarice?
PRENTIS: Nije. (Pauza) Moja je. (Dr Rens i gđa Prentis pogledaju jedno u drugoga. Dr Rens podigne obrvu)
RENS: (ironično) Zar vi nosite ženske cipele?
PRENTIS: (brzo i očajno) Moj privatni život tiče se samo mene. Društvo ne sme nikoga prestrogo da sudi. (Dr Rens odloži cipelu)
RENS: Gde je ta vaša sekretarica? Rado bih joj postavio nekoliko pitanja.
PRENTIS: Ne mogu dozvoliti da je ometate. Ona ima posla. (Dr Rens se superiorno nasmeši)
RENS: Mislim da vama situacija nije sasvim jasna, Prentise. Na osnovu ovlašćenja Kontrolne komisije ja imam pravo da ispitam svakog člana vašeg personala, ako to prilike zatraže. Gde je DŽeraldin Barkli?
PRENTIS: U bašti.
RENS: Pozovite je.
PRENTIS: Upravo sprema lomaču za crnačke lutke. Ne bi je trebalo uznemiravati.
RENS: Dobro. (kroz zube) Sam ću je potražiti. O vašem ponašanju, Prentise, još će biti govora. (Ode u baštu. Dr Prentis se u hladnom gnevu obrati ženi)
PRENTIS: Šta si mu pričala?
GĐA PRENTIS: Samo istinu.
PRENTIS: (sipajući viski) Širiš glasine da sam travestit, zar ne?
GĐA PRENTIS: Ženska cipela među knjigama. Šta radi onde?
PRENTIS: Zašto si kopala po mojim knjigama?
GĐA PRENTIS: Trašila sam album s isečcima. Pokazala sam ga doktoru Ronsu.
PRENTIS: Nisi imala pravo da to uradiš.
GĐA PRENTIS: Zar to je stid što pišeš stranim muškarcima?
PRENTIS: U mom odnosu prema glavnom uredniku «Gardijana» nema ništa skriveno. (Gđa Prentis ponovo napuni svoju čašu)
GĐA PRENTIS: Dr Rens i ja pokušavamo da ti pomognemo. Mi nismo zadovoljni tvojim stanjem.
PRENTIS: Nisam ni ja. Ono je nepodnošljivo. Već je davno trebalo da te oteram do đavola. (Gđa Prentis stavi na stranu praznu bocu viskija i prekorno se okrene dr Prentisu).
GĐA PRENTIS: ko je kriv što je naš brak propao? Ti si sebičan i bezobrazan. Nemoj me više izazivati. (zabaci glavu) Inače ću poći u krevet s nekim drugim.
PRENTIS: S kim?
GĐA PRENTIS: S jednim indijskim studentom.
PRENTIS: Ti ne poznaješ nijednoga.
GĐA PRENTIS: NJudelhi ih je puk.
PRENTIS: (zaprepašćen) Pa ne možeš da dovodiš ljubavnike iz Azije. Avionski troškovi bi nas upropastili. (Gđa Prentis stavi led u čašu i visoko digavši nos ne obazire se na muža. On stane uz nju i viče joj u uho) Tvoje neodgovorno ponašanje zadaje mi neizrecive brige. Prošlog leta jedan muškarac pokazao ti se nag.
GĐA PRENTIS: (ne gledajući ga) Ja nisam ništa videla.
PRENTIS: I bila si tako razočarana da nam je to pokvarilo letovanje.
GĐA PRENTIS: Nemaš nimalo psihološkog razumevanja za teškoće s kojima se suočavam. (pije)
PRENTIS: (okrenuvši je k sebi, bled od gneva) Pazi šta radiš, jer ćeš završiti u koferu u staničnoj garderobi. (Gđa Prentis se resko nasmeje)
GĐA PRENTIS: Takve prikrivene pretee potvrđuju moje sumnje u tvoju uračunljivost. (Ispije i udalji se od dr Prentisa. Nik uđe iz hola. Sa sobom nosi pljosnatu kutiju od lepenke s natpisom ''Stanični hotel" u originalu: Station Hotel)
NIK: (gđi Prentis) Ako mi date novac, madam, možete da dobijete fotografije. Međutim, pre no što se rastanem od negativa, moram imati izvesne garancije za zaposlenje. (Dr Prentis se iznenađeno okrene gospođi Prentis)
PRENTIS: O čemu on govori?
GĐA PRENTIS: On ima moje pornografske fotose. Snimio ih je prošle noći bez mog znanja. (Dr Prentis se okrene, umorno i maltene u suzama)
PRENTIS: Prokleta frivolnost žene. Još ću morati da postanem pederast da bnh je izvukao iz neprilike. (Rukom prođe preko čela. Nik pruži kutiju gospođi Prentis)
NIK: Ovo treba da predam. Iz naše ekspresne čistionice. (Gđa Prentis otvori kutiju)
GĐA PRENTIS (oduševljeno) Moja haljina i perika! (Dr Prentis skupi obrve i usklikne)
PRENTIS: Haljina? Ja ću je uzeti. (Uzme kutiju)
GĐA PRENTIS: (Sikće mu u lice) Obavestiću doktora Rensa da si mi ukrao haljinu.
PRENTIS: Ne viči! Uzmi keks i idi u svoju sobu. (Gđa Prentis zabaci glavu, iz pisaćeg stola uzme neotvorenu bocu viskija i ode u hol).
NIK: Žao mi je ako sam svojim sinoćnim ponašanjem uznemirio vašu suprugu, ali ja gorim od želje da spavam sa svakom ženom koju sretnem.
PRENTIS: To je ružna navika i po mome mišljenju veoma štetna za zdravlje.
NIK: Imate pravo, gospodine. otkako sam prestao da se zanimam za skupljanje maraka, moje zdravlje više nije kao što je bilo. (Dr Prentis stavi kutiju na sto i napuni svoju čašu)
PRENTIS: U ovoj klinici važi moralni kodeks od kojeg ni ja nisam izuzet. Dok budete ovde, očekujem od vas da ćete se interesovati samo za svoje sopstvone seksualne organe.
NIK: Tako ću se lišiti mnogih radosti.
PRENTIS: To je i svrha vežbe. (Dr Rens uđe iz bašte)
RENS: Vašoj sekretarici nema ni traga. I moram reći, Prentise, da je moje strpljenje pri kraju.
PRENTIS: Možda je u ambulanti.
RENS: Ako je ne pronađem u sledećih nekoliko minuta, imaćete ozbiljnih neprilika. (Ode u ambulantu. Gđa Prentis uđe iz hola)
GĐA PRENTIS: Napolju je policajac. Želi da govori s nekim iz klinike.
PRENTIS: Neka dođe ovamo. (Gđa Prentis ode u hol. Nik se uzbuđeno obrati doktoru Prentisu)
NIK: Oh, gospodine! Došli su da me uhapse!
PRENTIS: Posve neumosna manija proganjanja. Policajac je verovatpo došao da zaprosi ruku moje kuvarice.
NIK: Varate se, gospodine ! Ako me uhvate, dobiću pet godina.
PRENTIS: Zašto smatrate da će vas uhapsiti? Sa mnom možete da govorite otvoreno.
NIK: Prošle noći, kao što vam je vaša žena, već kazala, pokušao sam da je dobijem. Nije mi uspelo.
PRENTIS: Verujem. Mada se naizgled ne bi reklo, teže je doći do moje žene nego u čitaonicu Britanskog muzeja.
NIK: Ne gubeći hrabrost odvezao sam se liftom na treći sprat gde je stanovala grupa učenica. Kad biste vi znali kako usamljeno i besciljno žive te devojke!
PRENTIS: (nabravši čelo) Zar nisu bile u pratnji nastavnice?
NIK: Ona je imala sobu na suprotnoj strani hodnika.
PRENTIS: Jeste li je uznemiravali?
NIK: Nisam. I to nikako ne može da mi oprosti. Ona je naime taj slučaj prijavila policiji. Gospodine, nemojte me predati slovu zakona (Dr Rens uđe iz ambulante)
RENS: Upozorazam vas, Prentise, ako ne pomognete da nađemo gospođicu Barkli, moraćete mi objasniti njen nestanak. No budete li to mogli, obavestiću policiju. (Ode u odelenje)
NIK: Jeste li razmislili o mojim neprilikama?
PRENTIS: Nnsam. Moje su mi dovoljne. (Otare čelo) Još ćemo na kraju doći u istu ćeliju. (Pogled mu padne na kutiju i ideja sine. Bez oklevanja obrati se Niku) Svucite se!
NIK: (posle pauze) Hoćete da se zabavljate sa mnom?
PRENTIS: Ni govora! Zar je to uobičajeno kad muškarci zatraže da se svučete?
NIK: Da. Za to dobijam pet šilinga.
PRENTIS: Pet šilinga! Gospode bože, tarifa se već trideset godina nije promenila. Šta radi sindikat? (Položi Niku ruku na rame) Hajde, svlačite se! (Nik povuče zip i bluza se rastvori. On zbaci cipele s nogu i skine pantalone. Dr Prentis posmatra zadivljeno) Svaka čast! Ni moja poslednja sekretarica ne bi to brže uradila. A bila je potomak slavnog Hudinija! (Nik pruži svoju livreju doktoru Prentisu. Na sebi ima samo sportske gaćice. Namerava da skine i njih, ali dr Prentis ga zaustavi rukom) Gaće ne! U svojoj lekarskoj praksi upoznao sam se s onim što se nalazi ispod njih.
(Gđa Prentis uđe iz hola i zastane zalrepašćena)
GĐA PRENTIS: Koji ti je to đavo sada na pameti?
PRENTIS: Vršim lekarski pregled.
GĐA PRENTIS: Ali ti nisi lekar opšte prakse. Zašto je to dete moralo da se svuče?
PRENTIS: (smešeći se, beskrajno strpljivo) Moja istraživanja na njegovom odevenom telu bila bi skroz naskroz nenaučna i prema tome suvišna. Da bih se uverio u njegove sposobnosti, moram ga validno pregledati. Do gola.
GĐA PRENTIS: Ti si neman! U svom životu nisam još čula nešto tako neubedljivo i glupo. Ta će te budalaština stajati tvog položaja. (uzme Nikovu livreju) Hajdete sa mnom, mili. S tim čovekom ne smete ostati nasamo. (Odnese livreju u hol)
NIK: Šta sada, gospodine? Ako se pojavi slovo zakona, ne mogu čak ni da kidnem. (Dr Prentis dohvati kutiju i izvadi iz nje haljinu sa leopardskim šarama i periku)
PRENTIS: Dosetio sam se. Treba da se pravite da ste moja sekretarica. DŽeraldin Barkli. Ako pristanete na moj predlog, svi su naši problemi rešeni. (preda Niku haljinu i pergiku) Osobito je važno da ubedite doktora Rensa da ste žensko. To ne bi smelo da vam zada neke naročite teškoće. On je stariji gospodin. Ne verujem da je u poslednje vreme imao susrete s originalom. (Odvede Nika do vrata ambulante) Pošto se budete upoznali s njim, kažite da vam je zlo i nestanite. Ja ću vas čekati s vašom odećom. Kad stvar bude okončana, dobićete izvesnu sumu i voznu kartu za mesto koje sami odaberete. (Gurajući ga ambulantu) Ako iskrsnu neprilike, tvrdiću da vas nisam nikad video. Onde se presvucite. (Zatvori vrata ambulante, ode u hol i ljubazno zove) Izvolite, uđite, gospodine policajče. Izvinite što ste morali da čekate. (Ode do stola i otvori novu bocu viskija. Nik proviri na vrata ambulante)
NIK: Cipele, gospodine! (Dr Prentis se uskomeša)
PRENTIS: Cipele! (Odloži bocu) Samo časak! (Iz Rensove aktovke izvadi jednu DŽeraldininu cipelu i dobaci je Niku, zatim ode do vaze i izvadi ruže iz nje. Zavuče ruku u vazu traeći drugu cipelu. Narednik Meč uđe. Nik se brzo povuče u ambulantu. Dr Prentis sakrije ruže za leđima. Naredniku, hladno) Molim zas da bez dozvole ne ulazite u moju ordinaciju,
MEČ: (ljut) Pa sami ste me pozvali, gospodine.
PRENTIS: Ne bih rekao. Pričekajte napolju. (Narednik Meč izađe iz sobe. Dr Prentis istrese iz vaze DŽeraldininu cipelu, pohita do ambulante, baci cnpelu i potrči do vaze. Upravo hoće da stavn cveće na mesto kad se gđa Prentis pojavi na vratima hola. Ugleda dr Prentisa sa cvećem u ruci i ustukne zaprepašćena. Dr Prentis joj pruži buket ruža. Ona se pomalo uplašena razljuti)
GĐA PRENTIS: Zašto mi stalno poklanjaš cveće?
PRENTIS: Zato što te volim, draga.
GĐA PRENTIS: Tvoji su postupci sve luđi. Zašto si bio grub s policajcem?
PRENTIS: Upao je ovamo bez kucanja.
GĐA PRENTIS: Pa sam si ga pozvao da uđe. Zar si zaboravio?
PRENTIS: Da. (pauza) Moje pamćenje nije više ono što je bilo. Reci mu da ga čekam. (Gđa Prentis ode u hol. Dr Prentns stavi cveće u vazu, ode do stola i natoči dobru porciju viskija. DŽeraldin se pojavi iz odelenja. Ima kratko podrezanu kosu, a na sebi bolničku spavaćicu. Primetivši DŽeraldin Dr Prentis se očigledno uznemiri) Gospođice Barkli! Šta radite ovde?
DŽERALDIN: Ni po koju cenu ne ostajem ovde. Podnosim otkaz! (Narednik Meč uđe iz hola. Zavesa uz divan pokriva DŽeraldinu)
MEČ: Žao mi je što je došlo do nesporazuma, gospodine doktore.
PRENTIS: (otresito) Molim vas, ostanite napolju. Mislim da sam bio dovoljno jasan.
MEČ: (posle pauze) Ne želite da govorite sa mnom?
PRENTIS: Ne! (Narednik Meč, prilično iznenađen, ode u hol. Dr Prentis uhvati DŽeraldin za ruku) Ako progovorite, ja sam propao čovek. Dajte mi prilnku da izvučom i sebe i vas iz ove zbrke,
DŽERALDIN: Morate reći istinu i sve će biti u redu.
PRENTIS: (odmaknuvši zavesu) Sakrijte se ovde. Ništa vam se neće dogoditi. Dajem vam svoju džentlamensku reč.
DŽERALDIN: Moramo reći istinu!
PRENTIS: To je posve defetistički stav. (Gurne je iza zavese)
DŽERALDIN: (pogledavši iznad zavese) Vratite mi bar moje stvario. Bez njih se osećam kao gola. (Dr Prentis izvadi ruže iz vaze, izvuče DŽeraldinine gaćice, grudnjak i čarape i dobaci joj sve to. Gđa Prentis i narednik Meč uđu iz hola. DŽeraldin sagne glavu iza zavese. Dr Prentis stoji s ružama u ruci. Gđa Prentis grčevito stegne narednikovu mišku)
GĐA PRENTIS: Ako mi još jednom preda ovo cveće, pašću u nesvest.
(Oboje ćutke posmatraju kako dr Prentis mirno stavlja ruže na mesto. Međutim, bez DŽeraldininih stvari u vazi peteljke su prekratke i cvoće upadne u vazu, Gđa Prentis vrisno iznenađeno)
GĐA PRENTIS: Odrezao je peteljke! NJegovo ludilo prelazi granice. (Dr Prentis uzme svoju čašu i ljubazno se obrati naredniku Meču)
PRENTIS: Oprostite za histeriju moje žene, naredniče. Jedan čovek napastovao je sinoć. Još se nije potpuno oporavila.
MEČ: Kako čujem, gospođa Prentis vas je upoznala s tim mladićem, gospodine doktore.
PRENTIS: Jeste. Nameravamo sam da podnesemo prijavu.
MEČ: Bilo kako bilo, taj slučaj se mene ne tiče. Mene interesuje kretanje tog mladića između ponoći i sedam ujutru. Utvrđeno je da je za to vreme obljubio jednu grupu učenica.
GĐA PRENTIS: (natočivši) Kako podlo i bestidno!
MEČ: Naša je doktorka uradila lekarski pregled i ogorčena je. Ona ne može da dočeka da se s tim momkom sretne licem u lice.
PRENTIS: On sada nije ovde, naredniče. Ako svrati, bićete obavešteni.
GĐA PRENTIS: (zaprepašćeno) Kako smeš da obmanjuješ policiju? (Naredniku) Bio je ovde. Napolju imam njegovu livreju.
MEČ: Pametno je što ste mu konfiskovali odeću, gospođo. Kad bi sve žene tako postupale broj silovanja smanjio bi se upola.
PRENTIS: Ili bi se udvostručio.
GĐA PRENTIS: Ne osvrćite se na reči nog muža. Doneću livreju. (Sa čašom u ruci iziđe u hol, Narednik Meč obrati se doktoru Prentisu)
PRENTIS: Sem toga, morao bih da pronađom jednu mladu ženu koja se preziva Barkli. Možete li mi u tome pomoći?
PRENTIS: (trgnuvši se uplašeno) Šta želite od gospođice Barkli?
MEČ: Stvar je od nacionalno važnosti. Pomajka gospođice Barkli, inače besprokorna žena, nedavno je umrla. Neposredno pre smrti njeno imo je na vrlo nezgodan način došlo u vezu s imenom ser Vinstona Čerčila. Povezivanje gospođe Barkli s velikim državnikom povredilo je izvesno krugove. Međutim, opštinsko veće sastavljeno uglavnom od ozbiljnih muškaraca i žena šezdesetih godina, rešilo je da s obzirom na ratne zasluge pređe preko moralne omaške ser Vinstona. Pod stručnim vođetvom trebalo je da bude ponovo postavljen na svoje mesto. Po završenom poslu bilo je jasno da je velnki državnik nepotpun. Kad je istina izbila na videlo, ekstremni konzervativci digli su graju. Štampa se dohvatila tog slučaja i preterano ga naduvala. Veće je najzad, uz punu podršku konzervativaca i unionista, rešilo da sudskim putem zatraži od naslednika gospođe Barkli one delove ser Vinstona za koje je vojni lekar utvrdio da nedostaju. Pravni zastupnici veća dobili su dozvolu za ekshumaciju. Jutros je u prisustvu narednika i gradonačelnice otvoren sanduk. Žene su padale u nesvest dok je predstavnik vlasti svuda tražio vlasništvo opštinskog veća. NJegovi napori nisu bili krunisani uspehom. Gospođa Barkli nije ponela sa sobom u grob ništa što ne bi smela. Danas u podne stvar je predata policiji u ruke.
PRENTIS: (natočivši) Vi sumnjate u na moju sekretaricu da je ukrala neke delove ser Vinstona Čerčila? (Gđa Prentis uđe s Nikovom livrejom)
GĐA PRENTIS: Evo dokaza da je mladić bio u ovoj sobi.
MEČ: Bez odeće neće stići daleko.
PRENTIS: Prošle noći došao je bez odeće veoma daleko.
MEČ: Vi i dalje tvrdite, gospodine doktore, da vam nije poznato gde se mladić nalazi?
PRENTIS: Da.
MEČ: A šta je s gospođicom Barkli?
PRENTIS: Nemam pojma
GĐA PRENTIS: Rekao si doktor Rensu da pali crnačke lutke. (Narednik Meč začuđeno gleda jedno pa drugo) Zar je to bila laž?
PRENTIS: Možda. Ne sećam se. (Gđa Prentis nestrpljivo zabaci glavu)
GĐA PRENTIS: Morate govoriti s doktorom Rensom, naredniče. Možda će on moći da objasni neobično držanje mog muža.
MEČ: Gde je gospodin doktor?
GĐA PRENTIS: U bašti. Molim vas, kažite mu da je hitno potrebno njegovo stručno mišljenje. (Naredink Meč ode u baštu. Gđa Prentis se obrati svom mužu neobično mirnim i saosećajnim tonom) Vidiš, dragi, ti očigledno više nisi u stanju da pamtiš pojedine nove informacije, da rešapaš neuobičajene probleme i da zadržiš orijentaciju. Neka te to ne brine. U tvojoj bolesti biću stalno uz tebe. Čak ću i beležiti tok tvog nervnog sloma. Tako ništa neće biti neiskorišćeno. Pokušaj da se setiš zašto si uništio ovo cveće. Možda je to u direktnoj vezi s tvojim slučajem. (Šarmantno mu se nasmeje, uzme vazu i izađe u hol. DŽeraldin proviri iznad zavese)
DŽERALDIN: Kažite istinu, doktore. Vaše neprilike proističu nz pomanjkanja iskrenosti.
PRENTIS: Moje neprilike proističu iz neuspelog pokušaja da vas zavedem.
DŽERALDIN: (iznenađeno) Niste mi kazali da nameravate da me zavedete. Govorili ste da vas interesuje moja duša.
PRENTIS: To je kao "Sezame, otvori se!" i čarobna formula za ulazak. (Narednik Meč se vraća iz bašte, DŽeraldin se sakrije iza zavese)
MEČ: Jeste li sigurni da je doktor Rens napolju?
PRENTIS: Jesam.
MEČ: Pa gde se onda krije?
PRENTIS: U žbunju. Na pojilu za ptice nalazi se naga vila. Često imamo nezgode sa voajerima.
MEČ: Molim vas, dođite sa mnom, gospodine. (Dr Prentis slegne ramenima i pođe za narednikom u baštu. DŽeraldin siđe s divana. Na sebi ima gaćice i grudnjak, a u ruci spavaćicu. Uzme Nikovu livreju, ostavi spavaćicu preko stolice i pohita u ambulantu. Odjednom se vrati)
DŽERALDIN: Jedna nepoznata žena! (Otvori vrata koja vode u odelenje, pogleda i izmakne uplašena) Doktor Rens! Šta ću sada? (Pojuri prema holu, predomisli se, vrati se do divana i navuče zavesu. Gđa Prentis uđe nosećn ruže u jednoj manjoj vazi. Nik uđe iz ambulante. Na sebi ima žensku haljinu i blond periku. Gđa Prentis se izenađeno trgne i ostavi vazu)
GĐA PRENTIS: Jeste li vi DŽeraldin Barkli?
NIK: Jesam. (On govori tiho i izmenjenim glasom)
GĐA PRENTIS: Gde ste bili dosad?
NIK: (afektirano) Svršila sam hiljadu dužnosti koje čine radno vreme svake sekretarice.
GĐA PRENTIS: Nije vam valjda potrebno celo pre podne za manikir?
NIK: Morala sam da prilegnem. Bilo mi je zlo.
GĐA PRENTIS: Zar ste u drugom stanju? (Nik zabaci uvojak)
NIK: No mogu da govorim s vama o stvarima koje se tiču mog poslodavca.
GĐA PRENTIS: Gde ste ranije radili?
NIK: Bila sam začica u klubu «Amor». (Gđa Prentis prezirno nabere usta)
GĐA PRENTIS: Očigledno je da vi ne odgovarate za ovaj posao. Neću moći da vas proporučim. (Dr Prentis i narednik Meč uđu iz bašte. Naredniku) Ovo je sekretarica moga muža. Ona će vam rado pomoći u istrazi. (Niku)
MEČ: Gospođice Barkli, zahtevam od vas da mi predate izgubljene delove ser Vinstona Čerčila ili da se postarate da mi isti budu predati.
NIK: Kako izgledaju?
MEČ: Vi tvrdite da vam nije poznat oblik traženih stvari?
NIK: Ja tapkam u tami.
MEČ: Treba li to da znači da ste ih imali u rukama samo noću? Iz toga ćemo sami izvući svoje zaključke.
NIK: Nisam devojka koja bi se zanimala takvim stvarima. Ja sam bila skaut.
MEČ: Krijete li uza se stvari koje vam ne pripadaju?
NIK: Ne.
MEČ: Moraću zatražiti lekarski pregled da bih proverio vaše navode, gospođice. Treba vas temeljito pregledati.
PRENTIS: Ja sam lekar.
MEČ: Samo žene mogu da vrše pretres nad osumnjičenim osobama ženskog pola.
PRENTIS: Ne izaziva li se time nezadovoljstvo među vašim ljudima?
MEČ: Kod neoženjenih se primećuje izvesno ogorčenje.
GĐA PRENTIS: Ja ću pregledati gospođicu Barkli. Time je problem rešen.
MEČ: Hvala na saradnji, gospođo. Prihvatam vašu ljubaznu ponudu. Odvedite mladu damu u ambulantu i podvrgnite je lekarskom pregledu. (Gđa Prentis odvede Nika u ambulantu. Dr Rens uđe iz odelenja. Na njegovom licu se odražava užas).
RENS: Prentise! Pacijentkinja je pobegla. Dajte znak za uzbunu!
MEČ: Koliko je vremena proteklo od tada, gospodine?
RENS: Svega nekoliko minuta.
MEČ: Preduzećemo sve korake koji su potrebni da se pronađe vaša pacijentkinja. (Dr Rens pritisne zvono za uzbunu i odjuri u hol). Morala ja da prođe kroz ovu sobu. Nas dvojica bili smo u bašti, Gospođa Prentis bila je u holu, bekstvo je isključeno. Ona dakle mora da se još uvek nalazi u ovoj sobi. (Trijumfalno okrene se dr Prentisu) Postoji samo jedno skrovište. (Povuče zavesu uz divan. Pojavi se DŽeraldin u Nikovoj livreji, s njegovom kapom na glavi i u njegovim cipelama. Na nosu ima Prentisove naočare. Meču je, svakako, sve odmah jasno) Da niste vi iz Staničnog hotela?
DŽERALDIN: (uplašeno) Jesam.
MEČ: Sad ćemo se mi prazgovarati, golube moj! (Iz džepa izvadi blok. U daljini poče da zavija sirena)

Zavesa
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Džo Orton - Šta je sobar video?

Počalji od MustraBecka taj Pon Sep 13, 2010 8:06 am

DRUGI ČIN

(Minut docnije. Sirena prestaje da zavija)
DŽERALDIN: (naredniku Meču) Ne možete da zamislite kako mi je dragošto ste me uhapsili.
MEČ: Zašto?
DŽERALDIN: Nalazim se u velikoj opasnosti.
MEČ: Ko vas ugrožava?
DŽERALDIN: Doktor Prentis. NJegovo je ponašanje skandalozno. Odvedite me u policijsku stanicu. Podneću prijavu.
MEČ: (dr Prentisu) Šta vi kažete na to, gospodine?
PRENTIS: Tvrdnje ovo mlade dame su izmišljotine i laž. (Narednik se počeše po glavi)
MEČ: (posle pauze) Ovo je mladić, gospodine, a ne devojka. Ako ne osećate tu razliku, bilo bi dobro da budete oprezni u kontaktu i s jednima i s drugima. (DŽeraldini) Da čujemo šta vi kažete.
DŽERALDIN: Razlog mome dolasku bilo je zaposlenje. Posluživši se izgovorom doktor je zatražio da se svučem, a zatim je počeo da se čudno ponaša.
MEČ: Šta je učineo?
DŽERALDIN: Zatražio je da legnem na divan. (Narednik prekorno pogleda dr Prentisa koji ispija svoj viski. Meč se obrati DŽeraldini)
MEČ: (mirno) Da li je on bilo kada pokušao da vas zloupotrebi?
PRENTIS: (odloživši čašu) Bićete razočarani, naredniče, ako mislite da je taj momak izgubio nevinost.
MEČ: Nadam se da će steći više iskustva pre nego što je izgubi. Zašto ste mu rekli da se svuče?
PRENTIS: Želeo sam da se uverim u njegovu bezuslovnu poslušnost. Svake godine dodeljujem nagradu. Nadam se da će biti uvrštena među one kojima je pokrovitelj Vojvoda od Edinburga.
MEČ: Bilo bi mi milije da se u vezi s time ne pominje kraljevska porodica. Jeste li već i ranije imali neprilika ove vrste?
PRENTIS: Ja nemam neprilika.
MEČ: Mora da vam bude jasno da ovaj mladić iznosk ozbiljne optužbe protiv vas.
PRENTIS: Ja sam oženjen čovek.
MEČ: Brak nikome, ne daje pravo na nastranost.
PRENTIS: Ja sam ugledan član svog staleža. Vaša je optužba apsurdna.
MEČ: Nije na meni da iznosim optužbe u stvari koju ne razumem potpuno.
PRENTIS: Taj je mladić na rđavu glasu. Najpre bi trebalo da se objasne događaji iz prošle noći.
DŽERALDIN: Ja nemam nikakve veze sa sramotnim zbivanjima u Staničnom hotelu.
MEČ: Vi poričete da ste u četvrtak u noći sa bludnim namerama prišli grupi učenica devojačke škole iz Samostanske ulice?
DŽERALDIN: Da.
MEČ: Nikolas Beket, upozoravam vas da će sve što kažete ući u zapisnik i može da se upotrebi kao dokaz protiv vas.
DŽERALDIN: Ja nisam Nikolas Beket.
MEČ: (posle pauze, namrštivši se) Pa zašto onda hoćete da vas uhapsim?
DŽERALDIN: Da me zaštitite. (Dr Prentis, uz pisaći sto, sipa viski u čašu)
PRENTIS: Vi smatrate da ćete u policijskoj stanici biti sigurni od nepristojnosti?
DŽERALDIN: Svakako«.
PRENTIS: Voleo bih da sam takav optimista kao vi. (Dr Rens uđe iz hola)
RENS: Preduzete su sve mere bezbednosti. Niko ne može da napusti kliniku bez pismene dozvole. Prentis, neka vaša sekretarica izda personalu propusnice.
PRENTIS: Svakako, gospodine doktore, čim bude u stanju da preuzme svoje rodovne dužnosti.
MEČ: (dr Rensu) Hoćete li nam pomoći, gospodine doktore, da objasnimo nešto što meni ne ide u glavu? Radi se o prilično hitnoj stvari. Prošle noći ovaj mladić je napao grupu devojaka. Jutros je za promenu on bio napadnut.
RENS: (slegnuvši ramenima) Šta da vam kažem? To je tipičan primer za ono «ne čini drugome ono što nećeš da drugi tebi čine!»
MEČ: Mladić je izneo ozbiljnu optužbu protiv doktora Prentisa. Tvrdi da je morao da se svuče i legne na divan.
RENS: (dr Prentisu) Kompletan spisak vaših nesmotrenosti bio bi bestseler.
PRENTIS: Sve je to užasna zabuna, gospodine.
RENS: U ovom trenutku mogu da vam savetujom samo jedno, Prentise, a to je potpuna iskrenost. Jeste li se nedolično poneli?
PRENTIS: Nisam.
MEČ: Gospodin doktor kaže da je ovoga mladića hteo da uvede u nekakav klub.
RENS: To nema smisla. Mladiće ne treba uvoditi u klub. U tome je polovnna njihovog šarma. (Dr Prentis prođe rukom preko čela. Na licu mu se obrazuje očajna zabrinutost)
PRENTIS: Žao mi je ako je moja izjava dovela narednika u zabludu. Moji su nervi prenapeti.
RENS: Morali biste konsultovati jednog dobrog psihijatra.
PRENTIS: Ja sam dobar psihijatar.
RENS: Vi ste ludak, a to nije sasvim isto. Istina, u vašem slučaju nije lako odvojiti ta dva data pojma. (Naredniku) Je li ovaj mladić već ranije skrenuo na sebe vašu pažnju?
MEČ: Ne u vezi s takvom stvari. Zato i moramo da budemo oprezni. Gospodin doktor s pravom kaže da je mladić na rđavu glasu. Možda on oseća neku potajnu mržnju prema doktoru Prentisu.
RENS: (dr Prentisu) Moglo bi biti da njegova optužba proističe iz razočarenja. Možda bi bilo pametnije da ga niste odbili.
PRENTIS: Protpvprirodni porok može čoveka da dovede do propasti.
RENS: Propast je posledica optužbe, a na poroka. Da ste čin izvršili, sad ne biste bili optuženi.
PRENTIS: Nisam mogao da ga počinim. Ja sam heteroseksualac.
RENS: Bilo bi bolje da se ne služite rečnikom naivne klasike. To stvara pometnju. (Naredniku) Kako mislite da izvedete ovu stvar na čistac?
MEČ: Jedno neutralno stručno lice mora pregledati momka.
DŽERALDIN: Ja ne dozvoljavam pregled.
MEČ: No možete to da odbijete. Vi ste uhapšeni.
DŽERALDIN: Ja nisam Nikolas Beket. Želim da me odvedete u zatvor.
MEČ: Ako niste Nikolas Beket, ne možete u zatvor. U tom slučaju niste uhapšeni.
DŽERALDIN: (posle pauze, ugrizavši se za usnu) Ja sam Nikolas Beket.
MEČ: Onada ste uhapšeni. I podvrći ćete se lekarskom pregledu.
RENS: A to ću ja svršiti. Duša žrtve takvog napada jednako je važna kao i telo.
DŽERALDIN: Mene niko nije napao.
RENS: Zašto onda iznosite takve podle optužbe?
DŽERALDIN: Ja nikoga ne optužujem. Optužbu je izneo narednik.
RENS: (Naredniku) Zar je dr Prentis i vas napastovao? (dr Prentisu) Interesuju li vas policajci ili dečaci? S obzirom na vašo godine bilo bi krajnje vreme da se rešite. (Naredniku) Pričekajte napolju. Pregledaću maloga i podneti izveštaj. A zatim ću malko poglegati i vas.
MEČ: (osupnut) Mene?
RENS: Da. Čovek nikada ne može ga bude dovoljno oprezan.
MEČ: To mi se čini pomalo neobično, gospodine.
RENS: (nasmeje se grohotom) Vi se nalazite u ludnici. Neobično vladanje ovde je na dnevnom redu.
MEČ: Samo za pacijente.
RENS: Ovde nema povlašćene klase. Mi praktikujemo demokratsko ludilo. (Narednik ode zbunjen u hol. Dr Rens ode do lavaboa, zavrne rukave i pere ruke. Preko ramena DŽeraldini) Svuci se, sinko i lezi na divan. (DŽeraldin uhvati dr Prentisa za ruku)
DŽERALDIN: (šašćući uplašeno) Šta ćemo sada? Ako se svučem, odmah će otkriti prevaru.
PRENTIS: Ostanite mirni! Situacija je očajna, ali nije beznadežna. (Dr Rens uzme peškir i briše ruke)
DŽERALDIN: Moje ponašanje nije bilo ispravno, gospodine. Nije mi se dogodilo ništa ružno.
RENS: Znači, dopalo ti se? (Navuče gumene rukavice) Da li bi ti se dopao normalan odnos?
DŽERALDIN: Ne bi. Lako se ostane u drugom stanju... (Primeti svoju grešku i pokuša da je sakrije) mislim, devojka bi mogla da ostane u drugom stanju. (Dr Rens, primeti omašku, obrati se dr Prentisu)
RENS: Sad se odao. (Priđe DŽeraldin) Smatraš li se devojkom?
DŽERALDIN: Ne.
RENS: Zašto ne?
DŽERALDIN: Ja sam dečko.
RENS: (ljubazno) Imaš li za to dokaz?
DŽERALDIN: (pogleda dr Prentisa tražeći pomoć) Mora da sam dečko kad volim devojke. (Dr Rens zastane zbunjeno nabravši čelo)
RENS: (po strani, dr Prentisu) Ovakvo rezonovanje nije mi lako slediti.
PRENTIS: Mnogi muškarci smatraju da je sklonost prema ženama sama po sebi dokaz muškosti.
RENS: (klima glavom, mudro) Zaista bi trebalo da neko napiše knjigu o tim naivnim pričama. (DŽeraldini) Skini pantalone i ja ću ti reći kojem polu pripadaš.
DŽERALDIN: (uzkaknuvši) Milije mi je da ne znam!
RENS: Želiš da ostaneš u neznanju?
DŽERALDIN: Da.
RENS: Ne mogu da podržim takav stav. Ti moraš da pogledaš činjenicama u oči, kao svi mi. (Prisili DŽeraldin da se vrati na divan)
PRENTIS: Vi terate mladića na ponavljanje traumatskog doživaljaja. Mogao bi da siđe s uma.
RENS: Nalazimo se u bolnici za duševne bolesti. Ne bi mogao da izabere prikladnije mesto. (DŽeraldini) Svuci se! Moje vreme je dragoceno. (DŽeraldin ne mogavši više izdržati torturu, očajno vikne dr Prentisu).
DŽERALDIN: Ne mogu više, doktore! Moram da kažem istinu. (dr Rensu) Ja nisam muško! Ja sam devojka!
RENS: (dr Pgantisu) Odlično! Najzad priznanje. On sam sebe ubeđuje da je devojka kako bi umanjio osećaj krivice posle homoseksualnog odnosa.
DŽERALDIN: (za sebe, očajnički) Pravila sam se da sam muško. Uradila sam to da bih pomogla doktoru Prentisu,
RENS: Kako može devojka da pomogne muškarcu ako se pravi da je muško?
DŽERALDIN: Žene se ljute ako saznaju da su njihovi muževi svukli i zaveli devojku.
RENS: A s muškima imaju slobodne ruke? Sumnjam da bi takvi sasvim lični pogledi na društvo mogli da budu prihvaćeni. (DŽeraldin, na kraju snage, baci se dr Rensu u naručje i histerično zaplače)
DŽERALDIN: Svucite me onda, gospodine doktore! Uradite šta god hoćete, samo dokažite da sam devojka. (Dr Rens je odmakne i obrati se hladno dr Prentisu)
RENS: Ako ovako nastavi, moraćemo ga vezati. (Gđa Prentis uđe iz ambulante)
GĐA PRENTIS: (dr Rensu) Doktore Rens, pogledajte molim vas gospođicu Barkli. Neće da se svuče pred ženom.
RENS: A pred muškarcem?
GĐA PRENTIS: To još nisam ispitala.
RENS: Možda bih ja mogao da je navedem na to? (Gricka usnu) Pokušaću. Možda je nimfomanka. (dr Prentisu) Ako taj pomak postane prost, pustite ga da kipti dok se ja ne vratim. (Ode u ambulantu, a gđa Prentis za njim . DŽeraldin se sabere)
DŽERALDIN: Proći ću kroz baštu, gospodine doktore, i odvestn se taksijom kući.
PRENTIS: To nije moguće. Dok pacijentkinja ne bude uhvaćena, sva su vrata zatvorena.
DŽERALDIN: Ali kad bude uhvaćena, mogu da idem?
PRENTIS: Ne.
DŽERALDIN: Zašto?
PRENTIS: Jer ta pacijentkinja ste vi! (DŽeraldin tiho vrisne. Dr Rens se vraća iz ambulante skidajući gumene rukavice)
RENS: Vaša sekeretarica se popela na sto i odbija da se svuče. Čini se da ona nije kadra da se pristojno ponaša.
PRENTIS: Ja se nikad nisam mogao potužiti.
RENS: Ali vi od sekretarice i očekujete nepristojno ponašanje. To je uslov za zaposlenje. (Pogleda dr Prentisa otvoreno) Znate li vi da ta žena upotrebljava brijač?
PRENTIS: Pa šta onda? I moja žena kadgod uklanja suvišne dlake.
RENS: Sa brade? (baci u stranu gumene rukavice) Postoje dva pola. Toj neizbežnoj istini mora se pogledati u oči. Vaši pokušaji fuzije ne mogu dobro da završe. (Gđa Prentis uđe iz ambulante vodeći za ruku obuzdanog Nika)
GĐA PRENTIS: Gospođica Barkli se smirila, gospodine doktore. Dala sam joj sedativ.
RENS: (okrene se Niku, klimajući glavom) Kakva zanimljiva slika duševnog rastrojstva!
PRENTIS: Gospođica Barkli nije bolesnija od mene.
RENS: Ali vaše je stanje gore od njenog.
PRENTIS: To ne mogu da prihvatim.
RENS: Nijedan ludak ne prihvata ludost. NJu prihvataju samo zdravi. (Niku, otresito) Zašto ne dozvoljavate gospođi Prentis da vas svuče?
GĐA PRENTIS: Čini se da je to iz religioznih razloga. Tvrdi da su ona i Bog jedno biće.
RENS: (Niku) Kada ste postali svesni srodstva sa Svemogućim?
NIK: Kada sa dobila na poklon bibliju uvezanu u teleću kožu.
RENS: Je li to bio primerak s autogramom?
NIK: Ne mislim da ga je Bog potpisao.
RENS: Svakako, takve se stvari zaboravljaju. Je li na njemu nešto pisalo?
NIK: Da
RENS: Šat?
NIK: Smit i sinovi.
RENS: O, oni važe kao bogovi. Vi ste očigledno imali autentičan reliigozni doživljaj. (Pokaza glavom na DŽeraldin) Jeste li bili prisutni kad je došlo do protivprirodnog odnosa između doktora Prentisa i ovog mladića?
NIK: Šta je protivprirodno?
RENS: (gđi Prentis) Pitanja ludaka često puta tako zbunjuju. (Niku) Pretpostavimo da ja pokušam da vam se približim. Ako za pristanete, među nama će se dogoditi nešto što bi se uglavnom smatralo prirodnim. Međutim, kad bih ja pokušao nešto kod ovog malog... (Nasmeši se DŽeraldini) moj bi čin označili kao grubu povredu reda stvari.
GĐA PRENTIS: (pokaza glavom na DŽeraldinu) Zar se moj muž ogrešio o ovog mladića?
RENS: Te je teško tvrditi sa sigurnošću. On ne pristaje na lekarski pregled.
GĐA PRENTIS: (dr Prentisu) Šta se dogodilo s onim drugim mladićem?
PRENTIS S kojim mladićem?
GĐA PRENTIS: S onim koga si svukao.
RENS: Ovo je mladić koga je on svukao.
GĐA PRENTIS: Nije. On je svukao mladića koji je sinoć mene napastvovao.
RENS: (posle pauze) Zar to nije isti?
GĐA PRENTIS: Nije.
RENS: (zbunjen) Zar postoji još jedan mladić?
GĐA PRENTIS: Hteo je da dobije mesto sekretara. Moj muž mu je rekao neka se svuče.
RENS: (hladno, dr Prentisu) Koliko dugo ste već tako perverzni?
PRENTIS: Nisam perzerzan!
RENS: Šta biste vi rekli za čoveka koji napada mladiće, saleće policajce i živi u intimnim odnosima sa ženom koja se brije dvaput na dan.
PRENTIS: Rekao bih da je perverzan.
RENS: Drago mi je što počinjete da se suočavate sa stvarnoiću. (DŽeraldini) Ko ste vi, ako niste Nikolas Beket? (DŽeraldin pogleda doktora Prentisa i ugrize se za usnu)
PRENTIS: NJemu je eme DŽeraldin Barkli.
RENS: (pokazavši na Nika) Je li on brat ove mlade dame?
PRENTIS: Nije.
RENS: A šta se onda dogodilo sa Nikolasom Beketom?
PRENTIS: Otišao je pre jednog sata da ponovo preuzme svoju dužnost u Staničnom hotelu.
GĐA PRENTIS: To nije moguće. Uzela sam mu livreju. Bio bi nag.
PRENTIS: Kako čujem, u Staničnom hotelu može se raditi i bez livreje.
RENS: (zabrinuto klimajući glavom) Nadam se da nismo opet nekoga izgubili. Ako ih još mnogo nestane, ostaćemo sami sa svojim čudotvornim lekovima. (Gđi Prentis) Upitajte da li se mladić vratio u hotel. (Gđa Prentis ode u hol. Dr Rens se obrati dr Prentisu) Spremite potrebne hartije za ovo dvoje. Proglašavam ih ludima. (Nik i DŽeraldin prestrovljeno vrisnu)
NIK: (dr Prentisu) Učinite nešto s njim, gospodine. On nije pri sebi.
RENS: (strogo) Ja predstavljam red, vi haos. Dok ne uočite tu činjenicu, nema nade da bih mogao da vas izlečim. (Dr Prentisu) Popunite bolničke uputnice da ih potpišem.
PRENTIS: (zbuđen i ljutit) Ne mogu da se složim s tako drastičnom merom. Nemamo nikakvih dokaza da su ludi.
RENS: Razrešavam vas dužnosti rukovodioca ove klinike. Od sada radite ono što ja naredim.
PRENTIS: Ne slažem se s vašim postupkom u ovoj stvari, gospodine. Upoznaću kontrolnu komisiju sa svojim mišljenjem.
RENS: Sumnjam da bi mišljenje jednog ludaka moglo da utiče na kontrolnu komisiju.
PRENTIS: Ja nisam lud. Samo tako izgledam.
RENS: Na osnovu vašeg današnjeg držanja mogli bi i Kenterberijskog arhiepiskopa proglasiti neuračunljivim.
PRENTIS: Ja nisam Kenterberijski arhiepiskop.
RENS: To će doći u daljem razvitku vaše bolesti.
PRENTIS: Vaša interpretacija mog ponašanja neumesna je i pogrešna. Ako je neko blizu ludila, onda ste to vi sami!
RENS: Uzevši u obzir vašu abnormalnost to je normalna reakcija. Duševno zdravi ludacima su isto tako čudni kao i ludaci duševno zdravima. Ostanite ovde. Daću vam sredstvo za umirenje. (Pohita u ambulantu)
DŽERALDIN: (zajeca) Dvaput u istom danu proglašena sam ludom! A rečeno mi je da ću raditi kod finih ljudi. (Obriše nos)
NIK: Zašto on ima na sebi moju livreju?
PRENTIS: On nije on, on je devojka!
DŽERALDIN: Zašto ona ima na nogama moje cipele?
PRENTIS: Ona nije ona, ona je dečko. (Natočivši viski) Ah, makar doživeo i devedesetu, nikad više neću pokušati da seksualno opštim!
NIK: Ako nas dvoje izmenimo odeću, sve će opet biti normalno.
PRENTIS: Tada bismo morali da obrazložimo nestanak moje sekretarice i liftboja.
DŽERALDIN: Ali oni ne postoje!
PRENTIS: Kad nestanu ljudi koji ne postoje, obrazloženje njihovog nestanka, mora da bude osobito ubedljivo.
NIK: (posle pauze) Je li narednik podmitljiv?
PRENTIS: Ne bih rekao.
NIK: Moram dobiti njegovu uniformu.
PRENTIS: Zašto?
NIK: Da uhadiim sam sebe. (Dr Prentis prođe rukom preko čela. Ošamućen i premoren)
PRENTIS: Predugo sam živeo među ludacima da bih znao šta je normalno.
NIK: Kad budem uhapšen, može me otpisati.
DŽERALDIN: Vi komplikujete naše probleme umesto da ih uprostite.
NIK: NJu ćemo ukloniti pod bilo kakvim izgovorom. Tada možemo da iznenimo odeću.
PRENTIS: (posle pauze, nesigurno) Lečenje može da bude opasnije od bolesti. (Dr Rens uđe iz ambulante. Pruži doktoru Prentisu svetlocrveno kutiju sa kapsulama)
RENS: Uzmite dve od ovih.
PRENTIS: (gleda kutiju) Šta je to?
RENS: Veoma jako sredstvo koje će vas osloboditi vašeg patološki povišenog raspoloženja. Pazite da ne pređete određenu dozu. (Niku) Urazumite se, gospođice, i predajte one stvari za kojima traga policija iz pet grofovija. (Uzme DŽeraldin za ruku) Ovog ću mladića smestiti u gumenu ćeliju. Divljanju hermafroditizma treba stati na put.
DŽERALDIN: Kakva sreća da su moji roditelji mrtvi. Ovo bi ih ubilo. (Dr Rens je odvede u odelenje)
PRENTIS: (Niku) Reći ću nadedniku da se svuče. Ionako sam već osumnjičen zbog povrede morala.
NIK: Mogli biste ga nečim bocnuti, gospodine doktore. Da malo splasne.
PRENTIS: Jedno blago sredstvo za umirenje ne bi mu nimalo škodilo. U mom stolu naći će te kutiju. (Nik ode do pisaćeg stola i iz fioke izvadi četvrtastu belu kutiju sa kapsulama, Dr Prentis otvori vrata hola i ljubazno zove) Dođite ovamo, naredniče. (Nik pruži dr Prentisu belu kutiju i ode u ambulantu. Narednik uđe iz hola)
MEČ: Želite da govorite sa mnom, gospodine doktore?
PRENTIS: Da. Hteo bih da se svučete i legnete na divan.
MEČ: (poslo pauze) Mene još niko nije dirao.
PRENTIS: Ništa zato. Svucite se do gaća.
MEČ: (sedi na divan i skida čizme) Ako budete pokušali da me uzbudite zvaću pomoć.
PRENTIS: Nije čudo što vas niko nije dirao. Bi suviše komplikujete stvar. (Narednik skine čizme. Nik se pojavi na vratima ambulante, dr Prentis mu preda čizme i Nik ih odnose u ambulantu. Narednik skine bluzu i pčruži je dr Prentisu. Nik bez cipela i periko pojavi se na vratnma. Dr Prentis mu preda narednikovu bluzu. Nik se okrene i dr Pentis povuče zip na njegovoj haljini. Nik odnese bluzu u ambulantu. Narednik skine košulju i mašnu. Nik se samo u gaćama pojavi na vratima i dr Prentis mu pruži narednikovu košulju i mašnu. Nik ode u ambulantu. Narednpk spusti pantalone. Gđa Prentis uđe iz hola. Ugledavši narednika bez pantalona vrisne, a ovaj reneražen opet povuče pantalone)
GĐA PRENTIS: (ledeno) Zašto ste spustili pantalone, naredniče?
MEČ: Gospodin doktor će io pregledati.
GĐA PRENTIS: Zašto?
MEČ: Postoji opravdana sumnja da sam nedavno imao jedan neprijatan doživljaj.
GĐA PRENTIS: U kom pogledu?
PRENTIS: Neko ga je zloupotrebio.
GĐA PRENTIS: Ko?
PRENTIS: Ja.
GĐA PRENTIS: A zašto ga pregledaš?
PRENTIS: Da utvrdim da li je to istina.
GĐA PRENTIS: Zar ne znaš?
PRENTIS: Ne. Ja nisam ništa osetio.
GĐA PRENTIS: (zabaci glavu) Gde je doktor Rens?
PRENTIS: Upravo je liftboja proglasio neuračunljivim. Sad k vodi u gumenu ćeliju.
GĐA PRENTIS: Moram da govorim s njim. Ovo se više ne može podneti. (Odjuri u odelenje. Dr Prentis se obrati naredniku)
PRENTIS: Skinite pantalone, naredniče. Nastavljamo. (Narednik skine pantalone i pruži ih dr Prentisu. Sad ima na sebi samo gaće i sokne. Dr Prentis nonšalantno izvadi iz džepa kutiju sa kapsulama i smešeći se pruži je naredniku) Progutajte nekoliko ovih kapsula. Koliko želite. Potpuno su bezazlene. (Narednik uzme kutiju) A sad, polim vas, lezite i koncentrišite se na poslednje poglavlje svog najmilijeg romana. (Narednik legne, Dr Prentis navuče zavesu i pohita s pantalonama u ambulantu. Na vratima se sretne s Nikom koji u ruci drži narednikovu uniformu. Dr Prentis mu preda još o i pantalone) U bašti je mali letnji paviljon. Onde vam niko neće smetati. (Nik ode s uniformom u baštu. Dr Prentis ode do stola, naspe i brzo ispije. Nik se opet pojavi, bez uniforme)
NIK: Šlem, gospodine doktore. (Dr Prentis pohita do divana)
PRENTIS: Šlem, naredniče !
MEČ: (iza zavese) U holu, gospodine doktore.
PRENTIS: (Niku) Gde su stvari gospođice Berkli?
NIK: U ambulanti! (Nik pohita u hol, dr Prentis u ambulantu. Gđa Prentis dođe iz odelenja. Nik se vraća iz hola, u gaćama i sa šlemom na glavi. Ugleda ga gđa Prentis vrisne zaprepašćeno. Nik otrči u baštu)
GĐA PRENTIS: (uz pisaći sto, bez snage) Pa ovo je kao da smo u ludnici! (Dr Rens se vraća iz odelenja. Gđa Prentis mu se obrati panično) Morate mi pomoći, doktore! Stalno vidim nage muškarce.
RENS: (posle pauze) Kada su počele te halucinacije?
GĐA PRENTIS: Ti muškarci nisu halucinacije. Oni su stvarni.
RENS: (nasmeje se grohotom) Svako ko ima halucinacije veruje da su one stvarne. Kada vam se poslednji put pričinilo da vidite jednog nagog muškarca?
GĐA PRENTIS: Ovog časa. Na sebi je imao samo policijski šlem.
RENS: (hladno) Nije teško pogoditi na šta vi mislite. Imate li bračnih problema?
GĐA PRENTIS: Pa, ja patim od neuritisa, a moj muž mi ništa ne prepisuje.
RENS: Muž i ne treba zbog uzajamne sreće u braku da kljuka ženu lekovima.
GĐA PRENTIS: Meni nisu potrebni lekovi. Potrebno mi je da se vodi računa o mojoj seksualnoj naravi. (Ode do s tola i naspe viski. Dr Rens joj govori ljubazno, ali i sigurno)
RENS: Možda su vaše preterane želje doprinele nervnom slomu vašeg muža. Gde je dr Prentis?
GĐA PRENTIS: (stavljajući led u čašu) Ne znam. Kad sam se posle telefonskog razgovora sa Staničnim hotelom vratila ovamo, upravo je svlačio narednika.
RENS: Kakav je njen odnos prema naredniku?
GĐA PRENTIS: Čudan i u izvesnom pogledu zagonetan. Nekoliko puta ga je pozvao da uđe i zatim ga iznenada opet isterao.
RENS: Izigrava koketu? To upućuje na ljubavnu avanturu. Ima li novosti o pacijentkinji?
GĐA PRENTIS: Nikakvih. Sem što ovo ovde izgleda kao spavaćica koju je imala na sebi. (Digne DŽeraldininu spavaćicu)
RENS: Onda mora da je gola?
GĐA PRENTIS: Da.
RENS: A šta kažu u Staničnom hotelu?
GĐA PRENTIS: Tvrde da kod njih ne radi nikakav DŽerald Barkli. Mladić kojeg ste proglasili neuračunljivim mora da je varalica.
RENS: A šta je sa Nikolasom Beketom, sa pravim liftbojem?
GĐA PRENTIS: nije se vratio u hotel. Ali kad je nestao, njegova je livreja bila kod mene.
RENS: (zabrinuto) Dvoje mladih, ona luda, on seksualno nezasit oboje nagi lutaju po ovoj kući. NJihov susret moramo da uredimo po svaku cenu.
GĐA PRENTIS: Oh, doktore! Shvatate li vi išta od svega goga?
RENS: Svakako. Sve je to vrlo ljudski i obično. Ugledni pripadnik medicinskog staleža oženjen je zamamno lepom ženom. Beznadežno su zaljubljeni, ali zbog međusobnog nepoverenja hoće to da priznaju jedno drugome i ne mogu da spreče da im nekad tako divna veza ne zagorča život. Doktor ima dražesnu, ali mentalno labilnu pacijentkinju. Ona je ključ tajne. U najranijoj mladosti bila je žrtva seksualnog ispada. Napasnik je bio njen sopstveni otac! Prenošenjem emocija, što je svakom psihijatru dobro poznato, ona u doktoru indentifikuje svog oca. Zahtevi nimfomanke-pacijenkinje sličnih sklonosti i temperamentne sekretarice suviše su teško iskušenje za njegov zdrav razum. U svom očaju on počinje da napada mladiće. Međutim, budući da su se u njemu još održali ostaci normalnih osećenja, on svoje izabranike odeva u ženske haljine. Time se objašnjava njegova čežnja za ženskim odevnim predmetima. Kad se njegova neuroza razvije, jasno ćemo videti treba li da ti mladići personifikuju ženu, pacijentikinju ili sekretaricu.
GĐA PRENTIS: A zašto je navalio na policajca?
RENS: Jer je lud. Drugog razloga nema.
GĐA PRENTIS: Šta mislite, koliko dugo je moj muž duševno bolestan?
RENS: Početke bolesti ja naslućujem već u onom njegovom prvom pismu Gardijenu. Od strahovanja pred idejama doktora Gebelsa na osnovu funkcije muškog polnog organa logički stižemo do belih crnačkih lutaka. To je u stvari pokušaj da se uz pomoć crne magije izmeni red stvaranja, a ovamo se bezuslovno uklapa i homoseksualnost. Otkrivena krađa intimnih delova kipa opšte poznate ličnosti povezuje se s ovom teorijom. Ovo je očigledno slučaj obožavanja falusa ili sam ja idiot! (Glasno se nasmeje) Kad to bude objavljeno, zaradiću more para. Moj dokumentarni roman doživeće dvanaest izdanja i potući sve rekorde. Napustiću službu i grejati se na divljenju onih koji, kao i ja, znaju da su poroci drugih ljudi zlatan rudnik.
GĐA PRENTIS: Kakva strašna priča! Da sam tako što negde čitala, najoštrije bih to osudila.
RENS: Sada svakako ne mogu da zamolim doktora Prentisa da otvori naš Kongres psihijatara. (Skupivši usne) Moraćemo se obratiti jednom od normalnijih članova kabineta. (Gđa Prentis digne s poda, u blizini divana, svetlocrvenu kutiju, Dr Rens to odmah primeti) Šta je to?
GĐA PRENTIS: Kutija nekakvog medikamenta, doktore. Prazna je. (Dr Rens uzme kutiju i osmatra je sa sve većim užasom)
RENS: Uzeo je preveliku dozu. Ovo je strašan dokaz konflikta. NJegov izmučeni duh, tražeći olakšanje, odveo ga je do pokušaja samounštenja. (Gđa Prentis zine zaprepašćena)
GĐA PRENTIS: Samoubistvo? To je tako neočekivano.
RENS: Kada čovek uopšte to ne očekuje, uvek se događa ono neočekivano. Moramo ga naći pre nego što bude dockan. (Brzo odu u suprotnim pravcima: Gđa Prentis u hol, dr Rens u odelenje. Dr Prentis i Nik dođu istovremeno iz ambulante, odnosno bašte. Dr Prentis drži u ruci periku i cipele umotane u haljinu. Nik na na sebi ima narednikovu uniformu)
NIK: (užurban) Gospodine doktore, gospođica Barkli visi na prozoru gumene ćelije!
PRENTIS: (pogleda po sobi) Gde bi čovek u lekarskoj oridinaciji mogao da sakrije haljinu? (Uzme vazu, ali ova je sad premala da bi u nju ušla haljina. Očajan, brzo se osvrne po sobi. Zavesa oko divana se odmakne i narednik Meč ošamućen od prevelike doze skotrlja se na pod. Dr Prentis i Nik reaguju na narednikovo stanje. Dr Prentis turi ruku u džep i izvuče belu četvrtastu kutiju. Oči mu se rašire. Uhvati se za grlo i prigušeno vrisne) Moj bože! Otrovao sam ga! (Nik otrči do lavaboa, ovlaži peškir i udari njime aarednika po licu, dr Prentis ostavi haljinu i pokušava da digne narednika. Narednik ječi, tupo se osvrće i drhti)
NIK (opipavši naredniku puls) On se ukočio, gospodino.
PRENTIS: To je dejstvo leka. Na isti proces nailazimo kad radimo s leševima.
NIK: Treba nešto navući na njega i izbaciti ga napolje. Neka se tamo ispava. (Uzme haljinu)
PRENTIS: (očajavajući) Kako da opravdam prisustvo jednog besvesnog policajskog narednika u svojoj bašti?
NIK: (oblači naredniku haljinu) Vi ste krivi i ne treba da se opravdavate. To čine samo nedužni. (Povuče zip na haljini, Dr Prentis s mukom uspravi narednika)
PRENTIS: (jadikujući) Ako se za ovo sazna, mogu ići da prodajem pertle! (Odvuku polusvesnog narednika u baštu. Gđa Prentis uđe iz hola, dr Rens iz odelenja)
GĐA PRENTIS: Neko je sa stola ukrao narednikov šlem. Velite da je to mogao biti moj muž?
RENS: Lako je moguće. On se ponaša tako smešno da bi čovek gotovo pomislio da je normalan. (Gđa Prentis, uz francuski prozor, iznenada vrisne zaprepašćeno) Šta je, draga gospođo? Vi se kod pominjanja policijskog šlema uzbuđujete više nego što je potrebno.
GĐA PRENTIS: Upravo sam videla kako moj muž nosi jednu ženu u žbunje.
RENS: Je li se odupirala?
GĐA PRENTIS: Nije.
RENS: Onda se pojavljuje nova i strašna mogućnost. Kapsule iz ove kutije... (Digne svetlocrvenu kutiju) nisu poslužile za samoubistvo, nego za umorstvo. Vaš o muž je smaknuo s puta svoju sekretaricu. (Gđa Prentis nervozno se nasmejavši napuni svoju čašu)
GĐA PRENTIS: Enje li to malo ielodranatkčno, doktore?
RENS: Ludaci i jesu melodramatični. Dramske suptilnosti njima su nepoznate. Ružna senka antihrista prikrada se ovoj kući. Pošto je pacijentkinja u doktoru Prentisu otkrila svog oceljubavnika, ona u psihiloškoj pregrupaciji vidi u njemu prototip oca - đavola. Sve je sad jasno. U završnim glavama moje knjige prepliću se incest, pederastija, pomamne žene i neobični kultovi za udovoljenje izopačenih nagona. Sve one drangulije koje su sada u modi. Lepa, ali neurotična devojka navela je doktora Prentisa da žrtvuje belu devicu kako bi se umilostivili mračni bogovi bezumnosti. «Kad su provalili u smradnu jazbinu, našli su njeno jadno telo kako krvavi ispod opscenog napola erektivnog uda. (Gđi Prentis) Moj "nepristrastan prikaz'' o slučaju ozloglašenog seksualnog ubice doktora Prentisa nesumnjivo će obogagiti naše poznavanje takvih stvorenja. Društvo mora da sazna kako ga pornografija sve više ugrožava. Ceo pretvorni pokret biće raskrinkan i videće se šta je on: oruđe za podsticaj pristojnih građana na bizarne zločine protiv čovečnosti i države! (Malo iscrpljen, on zastaje i obriše čelo) Pod vašim krovom, draga gospođo, nalazi se jedan od najznačajnijih ludaka svih vremena. Moramo organizovati potragu za lešem. Kao travestit, fetišist i biseksualni ubica doktor Prentis ukrštava u sebi lep broj devijacija. Možda ćemo otkriti i nekrofiliju. Kao neku vrstu premije. (Dr Prentis uđe iz bašte. Dr Rens mu se obrati prezrivo ga pogledavši) Priznajete li, Prentise, da ste u žbunje odneli nečije telo, kao što to tvrdi vaša žena?
PRENTIS: Da. I mogu da objasnim svoj postupak.
RENS Vaša objašnjenja me ne interesuju. Moje mi je dovoljno. Gde je vaša sekretarica?
PRENTIS: Izbacio sam je.
RENS: (po strani, gđi Prentis) Ubio je i izbacio njen leš. Asocijacija reči vrlo je jasna.
PRENTIS: Ja nikoga nisam ubio!
RENS: Taj je odgovor u sklavu sa kompleksnom strukturom vaše neuroze.
PRENTIS: Osoba koju je moja žena videla nije bila mrtva. Samo je spavala.
RENS: (gđi Prentis) On se nada vaskrsenju. Ovde se manifestuje veza sa primitivističkom religijom. (Dr Prentisu) Zašto ste se odvratili od Boga svojih otaca?
PRENTIS: Ja sam racionalist.
RENS: Ne možete da budete racionalist u iracionalnom svetu. To nije racionalno. (Digne periku i cipele) Jeste li nameravali da ovo stavite na sebe zbog autoerotičkog uzbuđenja?
PRENTIS: Ne. Ja sam potpuno normalan čovek.
RENS: (gđi Prentis) NJegova vera u normalnost sasvim je abnormalna. (Dr Prentisu) Jeste li devojku ubili pre nego što ste je svukli ili posle toga?
PRENTIS: Ono nije bila devojka. Ono je bio muškarac.
GĐA PRENTIS: Imao je haljinu na sebi.
PRENTIS: Ipak je bio muškarac.
RENS: Žene nose haljine, Prentise, a ne muškarci. Neću da učestvujem u neodgovornom uništavanju jedne lepe tradicije. Jeste li izmenili odeću svojoj žrtvi pre nego što je umrla?
PRENTIS: Niko nije umro! Osoba s kojom su me videli bio je policajac koji je uzeo preveliku dozu narkotika.
GĐA PRENTIS: Zašto je bio odeven kao žena?
PRENTIS: Kad sam ga našao, bio je go. A haljina mi je bila pri ruci.
GĐA PRENTIS: A gde mu je bila uniforma?
PRENTIS: Ukrao je jedan mladić. (Dr Rens, s izrazom negodovanja, povuče gđu Prentis u stranu)
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Džo Orton - Šta je sobar video?

Počalji od MustraBecka taj Pon Sep 13, 2010 8:07 am

RENS: Vreme je da se obuzda ta grčko-rimska halucinacija. Imate li u kući ludačku košulju?
GĐA PRENTIS: Moderne metode lečenja ne koriste ludačke košulje.
RENS: To mi je dobro poznato. Ali mi ih ipak još upotrebljavamo. Imate li koju?
GĐA PRENTIS: Portir ih ima još nekoliko.
RENS: Kod sadašnjeg stanja vašeg muža ne možemo se upuštati ni u kakav rizik. (Ode u hol. Dr Prentis naspe viski i obrati se ženi žučno).
PRENTIS: Opet si nešto izmislila kako bi potkopala moj ugled, ti podmukla škorpijo! (Gđa Prentis i ne pokušava da odgovori. Nasmehne se i stavi ruku dr Prentisu na rame)
GĐA PRENTIS: (blago) Ti si dragi, prouzrokovao smrt jedne jadne devojke. Možda ćeš morati da budeš pod nadzorom neko vreme.
PRENTIS: (ispivši viski) Gospođica Barkli nije mrtva.
GĐA PRENTIS: Onda je dovedi i tvojim će neprijatnostima biti kraj.
PRENTIS: Ne mogu.
GĐA PRENTIS: Zašto?
PRENTIS: Ti imaš na sebi njenu haljinu. (Rezignirano slegne ranenima) Iznenadila si me jutros kad sam u nezgodnom trenutku pokušavao da je zavedem. (Gđa Prentis se mirno nasmeši ne verujući)
GĐA PRENTIS: Ako želimo da spasemo naš brak, dragi, moraš priznati da više voliš mladiće nego žene. Doktor Rens mi je objasnio razloge tvoga zastranjenja. Videćeš, ja sam vrlo tolerantna. Pored toga, ja znam mnogo šarmantnih mladića i mogu da ti propustim nekolicinu mlađih. To bi našem braku dalo nadave elegantan ton. (Dr Prentis je zaprepašće, besno)
PRENTIS: Ne dozvoljavam ti da daješ tako skandalozno izjave o stvari u kojim nisi upućena.
GĐA PRENTIS: (zabaci glavu) Liftboj je potvrdio da si se nepristojno poneo.
PRENTIS: Ono nije bio mladić. Bila je devojka.
GĐA PRENTIS: Priznaj da ti se muški pol više dopada. Ja to bez oklevanja priznajem.
PRENTIS: Bezočna degnerisana droljo! Svuci se. (Gđa Prentis povuče zip na haljini)
GĐA PRENTIS: (željno) Isprebijaćeš me? Izvoli, ako ti je to volja. Tvoje psihotičke sklonosti za tebe su neobično važne. Treba da ih oslobodiš, a ne da ih potiskuješ. (Dr Prentis je zgrabi, ošamari i strgne haljinu sa nje. Ona se bori, teško diše, dok je on bije) Oh, dragi! To je pravi put za seksualno razumevanje u braku. (dr Pretns je odgurne od sebe. Ona se sruši vazu. Dr Rens dotrči iz hola noseći dve ludačke košulje. Dr Prentis pobegne u baštu sa haljinom svoje žene, Gđa Prentis razbarušene kose, u kombinezonu, sedi među rasutim cvećem, ustaje, otetura se do stola)
Oh, doktore, dok ste bili napolju, moj muž je postao nesrtljiv i udario me. (natoči)
RENS: Jeste li uživali u tome?
GĐA PRENTIS: U početku. Ali čulni užici brzo gube čar. (Ispije viski. Dr Rens se sagne i digne vazu i rasuto cveće)
RENS: Je li hteo da uništi i ovo cveće?
GĐA PRENTIS: Ono je palo dok smo se boriln.
RENS: Primećujete li tu alegoriju sa cvećem? Ruka je simbol žene. Hteo je da vama nanese zlo.
GĐA PRENTIS: Da. Tukao me dok bezmalo nisam pala u nesvest.
RENS: Oh, to je samo fizički akt bez ikakvog osobitog psihološkog značaja. Ne smemo gubiti vreme, doktora Prentisa treba staviti pod nadzor. Nemate li pri ruci jednog snažnog mladića kome se možote obratiti u slučaju potrebe?
GĐA PRENTIS: Ja, ssm udata žena, gospodine doktore! Vaša sugestija je neukusna. (Nik uđe iz bašte.Na sebi ima narednikovu uniformu)
NIK: Žteo bih da govorim s vama, gospodine doktore, o svom bratu Nikolasu Beketu. Upravo sam ga uhapsio.
RENS: Ova dirljiva demonstracija bratske ljubavi potpuno je u skladu s duhom vremena. Zašto ste ga uhapsili?
NIK: Prekršio je zakon.
RENS: A zašto se s njime ophodi kao sa kriminalcem? Šta se dešava sa britanskom ljubavi? Gde vam je sada brat?
NIK: U zatvoru.
RENS: (gđi Prentis) Noćas možete mirno spavati.
GĐA PRENTIS: Živog je pun razočaranja.
RENS: (Niku) A gde je narednik Meč?
NIK: U društvu s mojim bratom.
RENS: Zar je i on okrivljen?
NIK: On nije počinio nikakav zločin.
RENS: (gđi Prentis) Kad se krivica i nedužnost jednako kažnjavaju logično je da se dešavaju zločini. (Niku) Doktor Prentis je bio u bašti?
NIK: Nije.
RENS: Možda ga niste prepoznali. Verovatno je odeven kao žena.
GĐA PRENTIS: Ubio je svoju sekretaricu.
NIK: (prestavljen) Nije moguće. On je tako ugledan gospodin.
RENS: To ga ipak ne opravdava. Da uhvatimo bezumnog ubicu mlade DŽeraldin Barkli, biće nam potrebna vaša pomoć.(Nik zuri u doktora Rensa)
NIK: (zajeca) Oh, gospodine doktore, muči me osećaj krivice. Moram da priznam nešto.
RENS: Najavite se telefonski. Ne mogu nespremljen slušati priznanje.
NIK: Ja sam Nikolas Beket. Nemam nikakva prava da nosim ovu uniformu. (skine šlem sa glave) Obukao sam je na zahtev doktora Prentisa i nisam pretpostavljao da time nesvesno pomožem jednom psithopati.
RENS: Vi nemate brata? I narednik Meč nije u zatvoru?
NIK: Nije. Ja sam liftboj iz Staničnog hotela. Slučajno sam upoznao doktora Prentisa. Odmah mi je bio simpatičan. Posle kratkog slobodnog i nesputanog razgovora o seksu, upitao me da li bih hteo da se obučem kao žena. Pristao sam na njegov predlog jer sam čuo da se travestizam više ne smatra porokom opasnim za slabljenje duha. Svojim kolegama doktor me predstavio kao gospođicu Barkli. Za to je trebalo da dobijem novaca. (Gđi Prentis) To je razlog što nisam hteo da se svučem pred vama.. Bilo bi mi neprijatno.
GĐA PRENTIS: (dr Rensu) Shvatate li šta to znači, doktore?
RENS: Da. Gospođica Barkli je nestala jutros. (Niku) Kad vas je doktor Prentis zamolio da se izdajete za ženu, da li je pomenuo neki razlog?
NIK: Nije.
GĐA PRENTIS: Nije li vam se taj njegov zahtev učinio čudnim?
NIK: Nije.
RENS: Jeste li i drugim muškarcima pomagali u njihovim perverznim ludorijama?
NIK: U poslednjem školskom tromesečju bio sam rob jednoga kaplara velikih strelaca.
RENS: Zar vas niko nije upozorio na opasnosti takvih veza?
NIK: Kad je prekomandovan u inostranstvo, dao mi je knjigu "Kako postati pravi muškarac"
RENS: (hladno, gđi Prentis) To znači pokriti bunar kad je dete već upalo. (Niku) Izgleda da ste vi proveli život među najbrutalnijim i najneodgovornijim člakovima ljudskog društva. Sada mi morate pomoći da biste tako popravili počinjene zablude .
NIK: Šta želite da uradim, gospodine? Posle onoga što sam u poslednje vreme doživeo, malo sam podozriv.
RENS: Videćete da je zahtevima medicine lakše udovoljiti nego željama armije. (Uzme ludačku košulju) Ovo je ludačka košulja. Trebaće mi vaša pomoć kad budem ubeđivao doktora Prentisa da je obuče. Možda će se odupreti. On je prilično svojeglav. (Gđi Prentis) Imate li revolver? (Gđa Prentis otvori fioku pisaćeg stola i izvadi dva revolvora)
GĐA PRENTIS: (pruži jedan revolvor dr Rensu) Pre nego što opalite morate da se uverite da moj muž ne maše maslinovom grančicom.
RENS: Maslinova grančica može da posluži kao oružje. Ako bude pravio neprilike, pucaću.
NIK: (dr Rensu) Nameravate da ga isterate iz njegovog skrovišta gospodine?
RENS: Da. Zapravo bi trebalo da uzmemo hajkače, ali oni bi tražili da im platimo putne troškove iz Škotske ovamo. (Ide do vrata i klnma glavom) Krivo mi je što kolegu psihijatra moram da proglasim neuračunljivim. To u profesionalnom pogledu stvara zlu krv.(Izađe u baštu)
GĐA PRENTIS: (Niku) Nemojte ništa da reskirate. Čim ugledate doktora Prentisa, zovite u pomoć. (Krene prema vratima hola, mašući revolverom) Nastojte da mu ne slomite ruku ili nogu. Onda je dvostruko teže navući ludačku košulju. (Dr Prentis uđe iz odelenja noseći u ruci haljinu koju je uzeo svojoj ženi. On izgleda iscrpljen)
PRENTIS: Gospođica Barkli pala je sa prozora gumene ćelijs. Kad sam je zamolio da se presvuče, dobila je histerični napad. (Nik sa razumevanjem, klima glavom, priđe dr Preniksu i odlučno ga uhvati)
NIK: Hajde, gospodine doktore, hteo bih da ovo obučete. (pokaže ludačku košulju)
PRENTIS: (ne obazire se) A ja bih hteo da mi pomognete da ovu kuću dovedem u normalno stanje.
NIK: (umirujuće) Možete da se uzdate u mene.
PRENTIS: Meni bi već znatno pomoglo kad biste skinuli ovo što imate na sebi.
NIK: (posle pauze) Ako ja to učinim, hoćete li vi obući ovo? (Pruža ludačku košulju)
PRENTIS: (izgubi strpljenje) Ne! To je ludačka košulja. Za takve lakrdije ja nema razumevanja. Vi ste predugo živeli u Staničnom hotelu da biste znali kako se pristojni ljudi ponašaju. A sada, učinite ono što sam rekao i svucite se! (Narednik Meč, u haljini sa leopardskim šarama, pojavi se na vratima iz bašte)
MEČ: (njišući se, nesiguran) Ako želite, gospodine doktore, ja sam spreman za pregled. (Bled i ukočena pogleda otetura se u apbulantu, hvatajući se za nameštaj. DŽeraldin, u Nikovoj livreji, došeta iz bašte. NJeno je lice izudarano i zamrljano od zemlje. Bleda je od šoka)
DŽERALDIN: Prečešljavaju celi teren, gospodine doktore. Imaju revolver. Šta da radimo?
PRENTIS: Nemojte gubiti vreme, svucite se! (Pokuša da joj otvori bluzu)
DŽERALDIN: (braneći se, u suzama) Vi se ponašate kao manijak!
NIK: On i jeste manijak. Ubio je jednu ženu i sakrio njen leš.
PRENTIS: Ko je izmislio te stravične priče?
NIK: Doktor Rens će vas proglasiti neuračunljivim. (Mašući košuljom) Ja treba da navučem ovo na vas. (Nasrne na dr Prentisa i pokuša da mu navuče ludačku košulju. Dr Prentis skida DŽeraldini pantalone. Gorko plačući, ona ga odgurne. Dr Prentis se oslobodi Nika i pokušava da spreči DŽeraldin da digne pantalone. Narednik Meč uđe ošamućen iz ambulante i posrće kroz sobu rušeći nameštaj)
MEČ: Ako želite, ja sam spreman, doktore. (Otetura se u odeljenje. Dr Prentis odgurne Nika)
PRENTIS: (DŽeraldini) Dajte ovome mladiću sve što imate na sebi. (Digne haljinu) A vi, obucite ovo. (Niku) Vratite naredniku njegovu uniformu. Kad idući put prođe ovuda, možemo da uzmemo haljinu moje žene i naši su problemi rešeni. (Nik svuče uniformu. DŽeraldin spusti pantalone. Iz odeljenja odjekne pucanj. Narednik Meč uđe, po nozi mu teče krv)
MEČ: Bio sam u toaletu, gospodine doktore, kad se pojavio jedan čovek i pucao na mene. Molim vas za procenu štete. (Otetura se u ambulantu. Čuje se tresak. Nik ima na sebi samo gaće. Gđa Prentis uđe iz hola. Nik čučne iza pisaćeg stola. DŽeraldin pokriva zavesa uz divan. Gđa Prentis prilazi mužu)
GĐA PRENTIS: (uperi revolver) Pođi sa mnom i lezi!
PRENTIS: Pa ta je žena nezasita!
GĐA PRENTIS: Ako ne legneš sa mnom, pucaću.
PRENTIS: Ni od koga se ne može očekivati da pred uperenim revolverom da sve od sebe.
(On uzmiče. Gđa Prentis opali, dr Prentis se sagne i otrči u baštu. Gđa Prentis ide za njim i ponovo opali, Narednik utrči uplašen iz ambulante. Ugledavši ga, gđa Prentis vrisne. Narednik takođe vrisne prestrašeno i pobegne u hol. Nik, iz svoga skrovišta iza stola, otrči u hol. Gđa Prentis vrisne iznenađeno. DŽeraldin, s gornjim delom Nikom livreje a bez pantalona, pobegne u ambulantu. Gđa Prentis otrči do zrata odelenja. Kad ih je dostigla začuje se pucanj i Nik se naglo vraća ječeći i držeći se za rame. Vrišteći panično, gđa Prentis počne kao luda pucati na Nika koji bolno zacvili i pobegne u baštu. Dr Rens uđe iz odelenja držeći u ruci revolver. Gđa Prentis pojuri ka njemu)
GĐA PRENTIS: Doktore, doktore! Svet je pun nagih muškaraca koji trče na sve otrane! (Dr Rens je uhvati za ruku)
RENS: Gde držite sredstva za umirenje? (Gđa Prentis odjuri u ambulantu, začuje se vrisak pa tresak. DŽeraldin istrči. Skinula je livreju i sad ima na sebi svoje sopstvene gaćice i grudnjak)
RENS: (zaurla trijumfalno) Najzad smo hvatili pacijentikinju! (Uperi revolver na DŽeraldin. Iz ambulante istrči gđa Prentis s ludačkom košuljom i prebaci je preko DŽeraldine)
DŽERALDIN: Ja nisam pacijentikinja! Govorim vam istinu!
RENS: Prekasno je za istinu. (Odvuku uplakanu devojku do divana i vežu je u ludačku košulju)
RENS: (motri kako gđa Prentis veže DŽeraldin) Ove završne mučne scene biće bogago ilustrovane grafičkim prikazima delovanja celog sloma na njenu izmučenu dušu. Istovremeno, u svom hramu ljubavi strašni doktor Prentis i njegov sledbenik klanjaju se svojim lažnim bogovima ne sluteći da su im snage razuma za petama. (Gđa Prantis se uspravi) Donesite mi špric. (Gđa Prentis ode u ambulantu)
DŽERALDIN: (vezana) Šta sam ja skrivila? Uvek sam živela tako solidnim životom.
RENS: Izgubili ste pamet. Ovo saznanje biće vam od neprocenjive važnosti ako budete hteli da živite načinom života dvadesetog veka. Zašto ste ubedili svog oca da ubije DŽeraldin Barkli?
DŽERALDIN: Ja sam DŽeraldin Barkli.
RENS: Vi uobražavate da ste sekretarica. Ustvari, vi igrate glavnu ulogu u jednoj od najznačajnijih i najžalosnijih priča novije istorije. Zasad još ne može da se utvrdi u kojoj ste meri delovali na svog poslodavca i njegov nervni slom.
DŽERALDIN: (plačući) To je strašno! Strašno!
RENS: Drago mi je što se kod vas opet javlja osećanje odgovornosti. To ohrabruje. Gde je leš?
DŽERALDIN: Ne znam.
RENS: Zar ste pod ispovednom tajnom? U kakve vas je to mračne obrede uveo onaj podli sveštenik Nepoznatoga? (DŽeraldin zajeca, nesposobna da govori. Dr Rens se odjednom svali na nju i uzme je u ruke) Ja ću izlečiti vašu neurozu! To je još jedino šta želim u ovom životu. (Gđa Prentis uđe iz ambulante noseći špric i posudu)
GĐA PRENTIS: Šta znači ta eksibicija?
RENS: (odmaknuvši se od DŽeraldin) To je nova i do sada neisprobana terapija. Mislim da je u ovim okolnostima primenjiva.
GĐA PRENTIS: Mislim da vaš metod gura pacijentiknju još dublje u ludilo umesto da je zauvek izleči. (Dr Rens joj se obrati ledeno i dostojanstveno)
RENS: Osoba s tako smućenom podsvešću kao što je vaša ne može svakako da shvati mode metode.
GĐA PRENTIS: Šta hoćete time da kažete?
RENS: Mislim na one nage muškarce koje vi očigledno sve češće sretate.
GĐA PRENTIS: I vi ste ih videli.
RENS: I šta se time dokazuje. Samo da ste me zarazili. (uzme špric)
GĐA PRENTIS: Da obrišem pacijentkinji ruku?
RENS: (zavrne svoj rukav) Ne mislite valjda da ćemo tako skupe lekove trošiti na pacijente? (Zabode sebi iglu u ruku) Pozovite policiju! (Gđa Prentis ode u hol. Dr Rens odloži špric. Gđa Prentis se vraća, zaprepašćena i krvavih ruku)
GĐA PRENTIS: Napolju je jedan policajac. Nag i okrvavljen.
RENS Granice pristojnosti već su davno prekoračene u ovoj kući. (Ošamari je) Ne sme se podržavati prepredenost vaše podsvesti.
GĐA PRENTIS: (pokazujući očajna svoje ruke) Nije li to krv?
RENS: Nije.
GĐA PRENTIS: Zar vi to vidite?
RENS: Da.
GĐA PRENTIS: A kako se to onda može objasniti?
RENS: Ja sai naučnik. Ja utvrđujem činjenice, od mene se ne mogu očekivati objašnjenja. Odbacite svaku pojavu koja ne može objasniti prirodnim putem. To je jedini način da ostanete pri pameti.
GĐA PRENTIS: Izgleda stvarno kao krv.
RENS: Kako vi možete da znate šta je stvarnost? Ostanite ovde, ja ću pozvati policiju. (Ode u hol. Gđa Prentis naspe viski. Nik bled, nesiguran na nogama, i krvaveći iz rane ia ramenu, pojavi se iz bašte. NJegovi su prsti okvavljeni)
NIK: (na rubu nesvestice) Ranjen sam. Pucali su na mene. Pozovite lekara.
GĐA PRENTIS: (ispusti čašu i pokri lice rukama) Oh, ja sam poludela! (Tiho jekne. DŽeraldin se javi Niku)
DŽERALDIN: Pomozite mi! To je strašno. Odvežite me.
NIK: Zašto su vas vezali?
DŽERALDIN: To je učinio doktor Rens. Kaže da sam luda.
NIK: On je lsihijatar, mora to da zna. Da ste pri pameti, ne bi vas strpao u ludačku košulju. Onda bi on bio lud,
DŽERALDIN: On i jest lud! (Nik se podupre o sto i pogleda gđu Prentis koja grčevito plače)
NIK: (DŽeraldini) Zar je i ona luda?
DŽERALDIN: Ona misli da je luda. Uobražava sebi da ste vi izmišljotina po njene uobrazilje.
NIK: (gđi Prentis, pokaza glavom na DŽeraldin) Ona me vidi. Nije li to dokaz da stvarno postojim?
GĐA PRENTIS: Nije. Ona je luda.
NIK: Ako velite da sam ja opsena vaše podsvesti, onda mora da ste ludi.
GĐA PRENTIS: (histerično vrisne) Ja i jesam luda! (DŽeraldin udari u plač. Nik leži preko stola, krvaveći iz rane. Dr Prentis dojuri iz bašte)
PRENTIS: Ta je žena je pucala na mene. Misli da sam lud
NIK: Vi i jeste ludi! Rekli su mi da vam navučem ludačku košulju. (Sa stola uzme revolver gđe Prentis, dohvati ludačku košulju i približi se dr Prentisu. Gđa Prentis prekrije lice rukama. Dr Rens utrči iz hola noseći još jednu ludačku košulju koju prebaci preko gđe Prentis. Oboje padnu na pod vičući i boreći se)
PRENTIS: (Niku) Makni taj revolver. (dr Rensu) Trebalo bi prepustiti mužu da navuče ženi ludačku košulju. Moderan brak pomako ne pruža mnogo radosti. (On se pomern. Nik u jednoj ruci drži ludačku košulju u drugoj revolver) Treba vam povezati ranu. Imate li maramicu?
NIK: Nemam.
PRENTIS: Daću vam svoju. (Iz džepa izvadi maramicu punu peteljki i baci ih Niku u lice, pa se baci na njega. U borbi oni se spoje sa dr Rensom i gđom Prentis u bučno klupko koje rasplakana DŽeraldina posmatra s divana. Dr Prentis savije Niku ruku, otme mu revolzer i ustade. Nik bled i krvaveći jekne i otpuzi. Dr Rens ustane pošto je gđu Prentis obukao u ludačku košulju).
PRENTIS: (Uperi revovlver) Ne mičite se, doktore Rense! Vaše današnje ophođenje izraziti je primer neodgovornosti u vršenju službe. Proglasiću vas neuračunljivim.
RENS: (mirno i dostojanstveno) Ne. Ja ću vas proglasiti neuračunljivim.
PRENTIS: Ja imam oružje. Vi možete da birate. Želite li biti lud ili mrtav?
RENS: Ni u jednom slučaju ne bih više mogao da služim vladi njenog veličanstva.
PRENTIS: To nije istina. Viši slojevi državne administracije regrutuju se isključivo među lešinama i ludacima. Pritisnite zvono za uzbunu. (Dr Rens ode do zida i pritisne alarmno zvono. Oglasi se sirena. Na vratima spuste se železne rešetke. Odjednom, svetlo se ugasi, a sirena prestane da zavija. Sobu osvetljuje samo odsjaj krvavog zalaska sunca koji prodire kroz drveće u bašti) Preopterećenje strujnog kola! Uhvaćeni smo u klopku.
RENS: (hladno) Nadam se da su mere bezbednosti u odelenjima isto tako efikasne kao ove u vašoj ordinaciji. Ovde bismo mogli da umremo od gladi.
PRENTIS: To je komplimenat efektivnosti našeg alarmnog sistema.
RENS Budući da niko od nas ne može da pobegne, vaše se sredstvo za zastrašivanje beskorisno. Maknite ga. (Dr Prentis položi revolver na sto. Dr Rens izvadi iz džepa svoj revolver i uperi ga u dr Prentisa)
RENS: (držeći uperen revolver u dr Prentisa, drugom rukom uzme drugi) Za jedan sat bićete u ludačkoj košulji. To je trostruk pogodak.
PRENTIS: Je li to vaš rekord?

RENS: (stavi Prentisov revolver u džep) Ni govora. Jednom sam celu porodicu strpao u ludačku košulju.
PRENTIS: Mora da se vaša majka ponosila vama.
RENS: Ne bih rekao. Radilo se naime o mojoj porodici. Kod kuće imam fotografiju te scene. S nogom na glavi moga oca. Poslao sam tu fotografiju Zigmundu Frojdu i on mi je odgovorno lepom razglednicom. (Nik, na rubu nesvestice, otpuzi do stolice)
NIK: A šta je se mnom, gospodine? Ja nisam lud!
RENS: (smeje se) Vi niste ljudsko stvorenje.
NIK: Nisam ja halucinacija. (Pokaže okrvavljeno rame) Pogledajte ovu ranu. Ona je stvarna.
RENS: Tako izgleda.
NIK: Ako je bol stvarna, moram i ja da budem stvaran.
RENS: Ne želim da se upuštam u metafizičku spekulaciju.
PRENTIS: Ovaj mladić je liftboj iz Staničnog hotela. Pokušao je da se približi mojoj ženi. Tada nije bio halucinacija.
RENS: Vaša je žena nervno bolesna i zato uobražava da je progone neodevena bića muškog pola. Jedan od njih je ovaj mladić. Ako je on napao vašu ženu napad je logično fiikcija njenog bolesnog mozga.
PRENTIS: Ali narednik Meč želi da uhapsi ovog mladića.
RENS: Narednik Meč možda takođe ne postoji. Vaša žena tvrdi da je i njega videla nagog. Možda je on neka vrsta more u službi policije. Sam je priznao da je njegov brat fikcija njegove mašte što potvrđuje moju tezu da su rođaci utvara takođe utvare. (Čvrstim glasom) Šta ste učinili sa DŽeraldinom Barkli?
DŽERALDIN: (tiho) Ja sam ovde. (Dr Prentis ode do stola i naspe viski)
PRENTIS: (dr Rensu) Ovo što ćete sada čuti tiče se samo src. Duša i njene misterije nisu me zanimale kad sam jutros nagovorio ovu mladu damu da se svuče. (Ispije viski)
DŽERALDIN: (dr Rensu) Gospođa Prentis smatrala je moju haljinu svojom, a vi ste me, gospodine doktore u pometnji smatrali pacijentkinjom. Doktor Prentis me zamolio za diskreciju da ne bih naškodila njegovom dobrom ugledu. Šta sam mogla?
RENS: U to vreme bili ste nagi?
DŽERALDIN: Da. Pod prinudom pristala sam da pomognem doktoru Prentisu. I stalno sam se kajala. Čitavog dana morala sam da se borim da bih zadržala svoje samopoštovanje. (Dr Rens skupi usne i naglo se obrati dr Prentisu).
RENS: Odvežite je. I svoju ženu. (Dok dr Prentis to čini, dr Rens gleda pred sebe pometen) Bio bih spreman da se opkladim o svoj profesionalni ugled da je ova devojka bila žrtva incestuoznog napada. I neću da od odstupim od svoje dijagnoze. Moji bi me izdavači tužili za naknadu štete.
DŽERALDIN: (siđe s divana) Ovo što sam danas propatila loše će delovati na brzinu moga kucanja. (u suzama, dr Prentisu) Sem toga, nestao mi je jedan mali slon, moja amajlija.
RENS: Je li ovo nakit o kojem govorite?
DŽERALDIN: Jeste. To mi je jedna draga uspomena. (Dr Rens joj da. Nik uzme pantalone svoje livreje)
NIK: I ja imam jedan isti broš. (Pokaže ga DŽeraldini) Vidite, mogu da se sastave. (Gđa Prentis, oslobođena ludačke košulje vrisne)
GĐA PRENTIS: Pokažite mi taj nakit. (Pokažu joj) Oba dela mogu da se sastave. (Sastavi broševe) Oh, srce mi kuca kao ludo! (Dr Rens osmatra broš)
RENS: Dva slona sa bogato ukrašenom nosiljkom u kojoj sedi jedna lepa i mlada žena, princeza, predivan primer istočnjačke veštine. (Gđi Prentis) Kako ste znali da se radi o jednom komadu?
GĐA PRENTIS: Nekada je pripadao meni. Pre mnogo godina, kad sam bila još sasvim mlada, bila sam silovana u ostavi za veš na drugom spratu Staničnog hotela. Kad je taj muškarac odlazio, tutnuo mi je u ruku nekakav broš kao naplatu.
RENS: A kako je ovo dvoje dece došlo do ove dve polovine?
GĐA PRENTIS: Moj prestup bio je kažnjen time što sam rodila blizance. Ja nisam smela da ih zadržim, tada sam bila verena s jednim mladim perspektivnim psihijatrom. Morala sam da ih prepustim njihovoj sudbini. Prepolovila sam broš i svakoj bebi prikačila jednu polovinu. Decu sam ostavila na dva kraja onoga gradića u kojem sam tada živela. Neki dobri ljudi prihvatili su ih i othranili kao svoje. (plačući zagrli Nika i DŽeraldinu) Deco moja! Ja sam vam mati! Hoćete li ikad moći da mi oprostite?
NIK: Kakva si ti majka kad si sama stanovala u Staničnom hotelu?
GĐA PRENTIS: Radila sam onde kao sobarica. Učinila sam to šale radi, odmah posle rata. Dejstvo laburističke vlade bilo je doista neverovatno.
DŽERALDIN: Zar je i naš otac radio u Staničnom hotelu?
GĐA PRENTIS: Ja nikad nisam videla vašeg oca. Sve se to dogodilo za vreme nestanka struje. Dok sam dočekala svetlo, bila sam u drugom stanju. (dr Prentis, bled od zaprepašćenja, približi se)
PRENTIS: (tiho, dr Rensu) Na poleđini broša videćete jednu posvetu. (dr Rens okrene broš) "Lilijani od Evisa, Božić 1939. Našao sam taj broš pre mnogo godina. Ležao je na trotoaru ispred jedne robne kuće.
RENS: Ko su Lilijen i Evis?
PRENTIS: Nemam pojma. Pao je s ogrlice jednog pekinezera. Lilijen i Evis tada su bili njegovi vlasnici. (Postiđeno se gleda pred sebe) Taj broš nisam video otkako sam ga tutnuo u ruku jednoj sobarici koju sam zaveo pre svog venčanja.
GĐA PRENTIS: (vrisne shvativši) Sad znam zašto si predložio da našu prvu bračnu noć provedemo u jednoj ostavi za veš!
PRENTIS: Hteo sam da oživim trenutak koji mi je bio drag. Da si prihvatila moj predlog, naš brak se ne bi nikad raspao.
GĐA PRENTIS: Od sada ćemo voditi ljubav samo u ostavi za veš. Posle svega što si zbog mene propatio, to je najmanje što mogu za tebe da učinim. (On je zagrli, a zagrli i Nika i DŽeraldin)
RENS: (dr Prentisu, oduševljeno) Ako ste vi otac ovoj onda mirne duše mogu da napišem svoju knjigu. Ona je žrtva incestuoznoga napada!
GĐA PRENTIS: A i ja, doktore! Moj sin ima kolekciju sramnih fotografija koje nesumnjivo dokazuju da se on prema meni vrlo slobodno poneo i to u istoj ostavi za veš gde je i začet.
RENS: Oh, kako me sve to raduje. (Zagrli gđu Prentis, DŽeraldinu i Nika) Dvostruki incest daje više šansi za bestseler nego ubistvo. A tako je i pravo, jer ljubav treba da pruža više veselja nego nasilje. (Svi se grle. Svetlarnik se otvori, spuste se lestvice od kanapa kojima u odsjaju slave silazi narednik Meč, okrvavljen, u haljini s leopardskim šarama strgnutoj sa ramena) Približavamo se onome što bi naši književnici nazvali kulminacija. (Narednik Meč osvrne se pometeno)
MEČ: Hoće li najzad neko predati izgubljene delove ser Vinstona Čerčila ili pomoći da isti budu predati?
RENS: O tim stvarima mi ne znamo ništa.
MEČ: Moram da vas zomolim za saradnju u stvari koja je za ovu zemlju od životne važnosti. (Zatetura, ali se prihvati za lestvice) Ko je posledlji video gospođu Barkli mrtvu?
DŽERALDIN: Službenik pogrebnog preduzeća.
MEČ: Zar nije imao ni reči utehe za vas, jedinog njenog potomka?
DŽERALDIN: Predao mi je jednu kutiju.
MEČ: A šta je bilo u njoj?
DŽERALDIN: Pretpostavljala sam da je u njoj haljina koju je moja pomajka nosila na dan svoje smrti. Htela sam to da poklonim nekoj siromašnoj ženi.
MEČ: Gde je ta kutija? (DŽeraldin uzme kutiju koju je donela kod svog dolaska i koja je od tada ležala na pisaćem stolu. Narednik Meč otvori kutiju, zaviri u nju i odahne) Veliki državnik može opet da zauzme svoje mesto na Glavnom trgu da nam svima bude primer duha koji dobio bitku za Britaniju. (Dr Rens zaviri u kutiju)
RENS: (zadivljeno) Kako bi oduševljeno bilo veće da smo u onim teškim danima mogli da vidimo ono što sada vidimo. Mesto toga morali smo da se zadovoljimo cigarom, simbolom koji kako vidimo ni izdaleka ne odgovara samoj stvari (DŽeraldin zaviri u kutiju)
DŽERALDIN: Pa ovo je cigara!
RENS: Ah, iluzije mladosti! (Narednik Meč bučno zaklopi kutiju i stavi je pod mišku)
PRENTIS: No, naredniče, svi smo mi danas učestvovali u otkrivanju mnogih grešaka. Nadam se da ćete pomoći da to ništa ne dođe u novine.
MEČ: Svakako, gospodine doktore.
RENS: Drago mi što ne prezirete tradiciju. A sad, obucimo svoju odeću i pogledajmo svetu u oči... (Oni pokupe svoju odeću i iscrpljeni, okrvavljeni, ošamućeni i pijani počnu da se penju lestvicama prema blistavom svetlu)
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Džo Orton - Šta je sobar video?

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu