Bitka za blago starog sveta još traje

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Bitka za blago starog sveta još traje

Počalji od MustraBecka taj Pet Sep 17, 2010 7:47 am

Primer partenonskog mermera pokazuje da svetski muzeji nisu spremni da se odreknu eksponata koji su za vreme ratova, okupacija i kolonijalizma nestajali iz različitih država i prenošeni na zapad


Novi muzej na Akropolju

„Ne zaslužuju ih”, bio je odgovor lorda Elgina zašto Grcima ne vraća reljef koji je 1806. skinuo sa Partenona i poslao u Englesku. Britanski muzej, u kome se danas nalazi partenonski mermer iz petog veka pre nove ere, tvrdi da ima najbolje uslove za čuvanje ovog blaga stare Grčke pa na isto pitanje daje sličan odgovor.

Ko, u stvari, zaslužuje skulpture koje su krasile hram boginje Atine? Da li Grčka, o čijoj istoriji svedoče, ili Britanski muzej koji ih je kupio i sada ih izlaže kao deo svetske kulturne baštine?

Muzeji, vlade i stručnjaci ne mogu da se dogovore. Svaka strana i dalje tvrdi da su skulpture neosporno njene, a ne postoji arbitar koji bi mogao da odluči u korist jedne od njih. Slučaj mermera sa Partenona nije lako preseći ni zbog toga što bi eventualni povratak skulptura u Atinu mogao da znači presedan od kog zaziru svetski muzeji – da izuzetne znamenitosti starih civilizacija treba iz „Metropolitena”, „Getija”, „Luvra” vratiti u Italiju, Tursku, Egipat, Kinu i druge zemlje odakle su odnete za vreme ratova i kolonijalizma, bez saglasnosti naroda koji ih je stvorio.

Nedavno otvaranje novog muzeja na Akropolju ponovo je pokrenulo debatu o tome ko je stvarni vlasnik ovakvih starina.

Novi muzej dom je jednog dela mermernog ukrasa koji je nekada bio na Partenonu, a želja grčkih vlasti je da Britanski muzej vrati ostale skulpture.

„Vreme je da zalečimo rane spomenika vraćajući mermer tamo gde pripada”, izjavio je grčki predsednik Karolas Papuljas na otvaranju muzeja koji je koštao 185 miliona dolara.

Jedan od argumenata zašto Britanci ne vraćaju reljef u Grčku bio je da ova zemlja nema uslove da čuva takvo blago. Papuljas je na otvaranju kazao da je Grčka, zahvaljujući novom muzeju koji se prostire na 21.000 kvadratnih metara, sada sasvim sposobna da očuva svoje znamenitosti.


Grci su ponosni na muzej posvećen antičkom svetu
Novi muzej na Akropolju ima posebnu galeriju za mermerne reljefe sa Partenona, ali su uspeli da izlože samo jedan deo. Umesto delova koji se nalaze u Britanskom muzeju Grci su izložili kopije, vidno različite od originala, čime su hteli da pokažu da su pravi ukrasi hrama daleko od kuće.

Lord Elgin je od Turaka koji su tada vladali Grčkom dobio dozvolu da sa sobom ponese partenonske skulpture da bi napravio kopije. Obećao je da će delove grčkog remek-dela potom vratiti na Akropolj.

Lord se, ipak, predomislio i rešio da zadrži neprocenjivo svedočanstvo stare kulture, rekavši da su moderni Grci nezahvalni i nezainteresovani za njega.

On je za 35.000 funti prodao skulpture i one se od 1817. nalaze u Britanskom muzeju. Tamo tvrde da su do 75 metara helenskog friza došli zakonito i da zato Grčka nema argument da ga traži nazad.

Engleski mediji su objavili da je Britanski muzej ponudio da Grcima pozajmi reljefe kako bi uveličali ceremoniju otvaranja novog muzeja na Akropolju.

„To bi bilo isto što i prihvatiti da je ono što je Elgin uradio bilo ispravno”, objasnio je za „Gardijan” grčki ministar kulture Antonis Samaras.

Portparolka Britanskog muzeja Hana Bolton kasnije je negirala ovu ponudu jer im Grčka ne priznaje pravo vlasništva nad skulpturama.

„Oni su dostupni besplatno u muzeju koji ima više posetilaca nego bilo koji drugi na svetu. O njima brinemo u savršenim uslovima”, poručili su iz britanskog ministarstva kulture.

Ijan Dženkins, kurator Britanskog muzeja zadužen za antiku, kaže da sporni reljef nije deo samo grčke već i svetske kulture.

„U Grčkoj, skulpture se mogu videti kao deo istorije Atine i Akropolja, ovde se mogu videti kao deo svetske istorije”, smatra Dženkins.

Ukoliko ovaj argument nije dovoljan, Britanci imaju i druge. Kažu da je lord Elgin, tadašnji ambasador u Otomanskoj imperiji, spasao skulpture koje su propadale na zapuštenom Akropolju. Podsećaju da su Turci pretvorili Partenon u skladište municije, i da su Britanci, a ne Grci, sačuvali ovu izvanrednu znamenitost. Britanci dodaju da čak i kada bi vratili sve kipove, Grčka opet ne bi povratila friz u celini. Neki delovi su ostali u „Luvru”, a ima ih i drugde po Evropi.

Sporovi između svetskih muzeja i zemalja odakle su starine poreklom dosad su se rešavali dogovorom sukobljenih strana. Posle pregovara, muzeji bi vraćali starine koje su iznete iz zemalja bez saglasnosti nacionalnih vlada.

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) podržava proces repatrijacije, ali može samo da ohrabri muzeje da vraćaju sporne umetnine.

Mojra Simpson, profesorka umetnosti na Univerzitetu južne Australije i saradnik Uneska, objašnjava za „Politiku” da stručnjaci ne mogu da daju jedan odgovor na pitanje da li sve predmete koje različite države potražuju treba vratiti jer su „neki opljačkani za vreme ere nacista, a etnografski materijal i ceremonijalni objekti su rezultat kolonijalizma”. O svakom spornom eksponatu bi moralo posebno da se odlučuje.

Antonis Samaras je najavio da će grčki pritisak rasti i da 25 komiteta širom sveta već lobira da Grčka povrati skulpture.

Viktor Rabinovič, direktor Kanadskog muzeja civilizacije, izjavio je da vodeći svetski muzeji neće zauzimati stav o ovome, nadajući se da Britanci, koji trpe najveći pritisak, neće popustiti.

Britanski muzej bi u tom slučaju ostao bez jedne od najznačajnijih atrakcija. Strah ostalih je da bi to bio početak i njihovih gubitaka.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu