Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Narodni muzej Srbije

taj Pet Sep 17, 2010 7:57 am
Narodni muzej Srbije baštini preko 400.000 arheoloških i istorijsko-umetničkih predmeta iz Evrope i Srbije nastalih od praistorije do prošlog veka.



Među njima je više hiljada dela od izuzetnog nacionalnog značaja. Kaže se da toliko blago nema ni Narodna banka. Ono je, međutim, nedostupno za publiku zato što je zgrada Narodnog muzeja pre osam godina zatvorena zbog rekonstrukcije. Rekonstrukcija još nije počela

Polovinom aprila objavljeno je da je međunarodni ekspertski tim, angažovan da preispita valjanost i održivost postojećeg projekta rekonstrukcije zgrade, procenio da projekat ,,ne zadovoljava savremene muzeološke principe". Tu ocenu je usvojio Upravni odbor Narodnog muzeja, očekujući od Vlade Srbije da reaguje, što je i učinjeno najavom Nebojše Bradića, ministra kulture, da će Muzej biti doveden u funkciju za dve godine. Počinje, znači, novi period u životu Narodnog muzeja.

Ovo je (odnosno: biće) druga rekonstrukcija zgrade Narodnog muzeja na Trgu republike, u kojoj je od 1952. godine. Prethodna je bila 1966. godine, kada je zgrada dograđena pa je stalna postavka proširena na 1.500 kvadratnih metara u novim vitrinama i novom, savremeno dizajniranom ambijentu. Tada je to bio najmoderniji muzej na Balkanu. Prva izložba kojom je promovisana izložbena dvorana,,Vinsent Van Gog" iz Holandije, najavila je početak razvoja savremenog Muzeja i bitnog učesnika u kulturi celog regiona. Od tada do danas, međutim, sve se promenilo: broj muzejskih predmeta je tri puta veći, promenjeni su standardi čuvanja i izlaganja eksponata, a i pet i po decenija od poslednje prepravke ipak je ostavilo prilično značajan trag na zgradi - postala je premala i neuslovna za blago koje čuva. Postojala je opasnost da će neodgovarajući klimatski uslovi u izložbenom prostoru oštetiti eksponate, pa je odlučeno da stalna postavka bude sklonjena u depoe, jedini prostor sa stabilnom vlagom i temperaturom vazduha, da bi sačekala rekonstrukciju Muzeja. Od ovog aprila, kao što je rečeno na početku teksta, nastupila je nova etapa u tom čekanju. Na osnovu već pomenute izjave gospodina Bradića, ima se utisak da će ovog puta čekanje imati kraj.

Može se reći da je Narodni muzej rezultat hobija kneza Miloša koji je, poput mnogih tadašnjih evropskih vladara, mogao da se pohvali zbirkom oružja, minerala, epigrafskih spomenika, starih rukopisnih i štampanih knjiga. Kneževom inicijativom doneto je Rešenje ustavobraniteljske vlade o zabrani uništavanja ,,razvalina starih gradova i spomenika drevnosti", da bi sutradan, 10. maja 1844. godine, Jovan Sterija Popović, načelnik Ministarstva prosvete, objavio postojanje Srpsko-narodnog muzeuma, Narodnog muzeja, objasnivši da ,,Ministarstvo prosvete, uz svoje druge zadatke, nije prenebreglo nijednu za nas značajnu obavezu da se starine uopšte, a naročito one koje se tiču istorije Srba i istorije srpske, koje se nalaze u zemlji ili se bilo gde čuvaju, na jedno mesto sakupe i na tom mestu za potomstvo sačuvaju". Bilo je to samo 14 godina posle čitanja sultanovog hatišerifa kojim je Srbija dobila delimičnu samostalnost i 23 godine pre konačnog oslobođenja gradova od Turaka i predaje ključeva.

Osnovani Muzej useljen je u deo zgrade tadašnje Biblioteke ministarstva prosvete, a sadašnjeg Fakulteta primenjene umetnosti, iza Konaka kneginje Ljubice, i izgledao je kao magacin, a ne kao muzej. Zahvaljujući Steriji koji je sačinio prvi popis muzejskih predmeta ,,Stanje Srpsko-narodnog muzeuma", zna se da su prvu kolekciju činile povelje, diplome, rukopisne i štampane knjige, stari pečati i stari srpski i bugarski novac, ali i rimske starine kojih je bilo više od ostalih, a koje Sterija nije stigao da popiše.

Prvu zasebnu zgradu Narodni muzej dobio je 1863. godine, tek sazidano zdanje majora Miše Anastasijevića na Velikoj pijaci. Smešten je u prizemlju ,,radi sigurnosti od požara u onim sobama koje ulazeći sa Velike pijace leže s leve strane". Nov prostor omogućio je i prvu muzejsku postavku koja je, istina, bila samo povremeno otvorena za publiku i to pre svega za učenike. Tadašnji čuvar Muzeja, direktor, Janko Šafarik, znatno je obogatio kolekciju, a Muzej, koji je dotle predstavljao samo skup mnogobrojnih starina, postao je prava muzejska ustanova. U vreme Stojana Novakovića, 1874. godine, u Muzeju je bilo 15.060 predmeta raspoređenih u 19 odeljenja. Prema njegovom izveštaju zna se da je izlaganje ,,tek početo", da materijali stoje ,,po fiokama", da numizmatička zbirka ,,nema gde (oskudevaju sobe) i nema u čemu, (oskudevaju stakleni stolovi)", a ona je ,,najsavršenija kolekcija našeg muzeja" kojom bi se mogle tri-četiri sobe ,,napuniti", a publike, ,,pohotnika biva sve više".

Zbirka je na kraju Prvog svetskog rata, kako je 1919. godine ocenio dr Vladimir R. Petković, čuvar Muzeja, ,,predstavljala samo senku negdašnjeg Muzeja". Zgrada je bombardovana, Muzej je pljačkan, a zbirka je tokom seljakanja po zemlji u priličnoj meri razneta Osim toga, u zgradu Muzeja uselilo se Ministarstvo šuma i ruda nove države, Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, pa je Narodni muzej 1922. godine preseljen u veliku porodičnu kuću Raše Miloševića, bivšeg političara, u Ulici Kneza Miloša 64. Tu je ostao narednih osam godina. Sledeća promena ticala se imena Muzeja: godine 1930. promenjen mu je naziv u Istorijsko-umetnički zato što je odvajanjem etnografske i prirodnjačke zbirke u posebne muzeje naziv Narodni postao neopravdan. Tih godina desila se jedna druga, prema istoričarima umetnosti najbitnija promena u životu sadašnjeg Narodnog muzeja - osnovan je Muzej kneza Pavla.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Narodni muzej Srbije

taj Pet Sep 17, 2010 7:58 am


Godine 1929. knez Pavle osnovao je Savremeni muzej koji je, odlukom Muzejskog saveta Kraljevine Jugoslavije 1935. godine, spojen sa Istorijsko-umetničkim muzejom u Muzej kneza Pavla. Ta odluka, kao i useljenje novog muzeja u zgradu Novog kraljevskog dvora, donete su po želji počivšeg kralja Aleksandra. Za upravnika Muzeja kneza Pavla postavljen je Milan Kašanin, dotadašnji direktor Muzeja savremene umetnosti. Muzej je 1937. godine raspolagao sa 250.000 predmeta. Najveći darodavac bio je knez Pavle, zna se da je poklonio 115 slika i skulptura, ali tačan broj darova je nepoznat. U monografiji ,,Muzej kneza Pavla", koju je nedavno objavio Narodni muzej, Irina Subotić je novi Muzej ocenila kao ,,nacionalnu muzejsku ustanovu prestižnog značaja, impresivnog spoljašnjeg izgleda, s modernom postavkom, ostvarenom velikom međunarodnom razmenom, koja je mogla da doprinese evropskom ugledu Jugoslavije. Bilo je očevidno pokušaja da se kulturom i umetnošću, a ne privredom, industrijom i finansijama, Jugoslavija prikaže svetu kao ravnopravna zemlja, konkurentna i dostojna mesta među evropskim državama s najvećim ugledom. Državi je taj prostor bio potreban za verifikaciju sopstvene moći i kulturne politike posvećene vrednostima, za isticanje bogate civilizacije na kojoj počiva savremenost. Jedna od osnovnih namera bila je i okrenutost narodu, publici, javnosti, koja je u tom novom muzejskom spektaklu učestvovala, edukovala se i koja je tako potvrđivala smisao novog muzeja. Zbirka inostranih umetničkih dela ovog muzeja bila je najbogatija i najraznovrsnija na jugoistoku Evrope, a Jugoslovenska zbirka najpotpunija i najprobranija u državi. U pomenutoj monografiji, Lidija Ham-Milovanović je ocenila da su knez Pavle i Milan Kašanin ,,koncipirajući stalnu postavku Muzeja, gradili svojevrsnu sliku istorije jugoslovenske i strane umetnosti koju su odlikovale lepota i jasnoća poruke. Ideja je bila da se privuče pažnja i da se ugodi ukusu jugoslovenskog građanskog društva. Trebalo je da ta umetnost oplemenjuje, a ne da otvara i produbljuje probleme, iznenađuje ili zastrašuje". Do početka Drugog svetskog rata Muzej kneza Pavla priredio je šest inostranih izložbi. Na "Izložbi moderne francuske umetnosti", na primer, 109 dela videlo je preko 8.000 ljudi, a na izložbi "Italijanski portreti kroz vekove" prikazana su dela Mikelanđela, Rafaela, Ticijana, Botičelija, Đorđona i drugih umetnika. Izložba "Italijanski portret kroz vekove" pokazala je 115 remek-dela, od kojih su pojedini prvi put napustili Italiju.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Narodni muzej Srbije

taj Pet Sep 17, 2010 7:58 am


Tridesete godine bile su među najuspešnijima za Zbirku strane umetnosti. Tada su kupljena vredna dela Renoara, Degaa, Derena, Utrila, Bonara, Moroa, Tuluz Lotreka, Matisa. Kupovana su u galerijama, ateljeima autora ili na aukcijama. Plaćana su francuskim francima. Tako je, na primer, za sliku Van Dongena ,,Portret gospođice Mini Mone" plaćeno 10.000 FF, toliko je koštalo i ,,Cveće" Morisa de Vlamenka, a njegov ,,Predeo u Buživalu" 7.000 FF. Kolekcija je uvećana i mnogim darovima.

Princ Aleksandar Karađorđević poklonio je portrete kraljevske porodice i njihovih vojvoda koje je naslikao Uroš Knežević, Anastas Jovanović je poklonio svoju privatnu zbirku slika, Barnard Lipaj, slikar iz Venecije, poklonio je 70 slika starih mletačkih majstora, Đorđe Vajfert, indistrijalac i veliki kolekcionar, poklonio je arheološke predmete i medalje, naučnik Mihailo Pupin darovao je platna Uroša Predića i Paje Jovanovića... Vrednost muzejske kolekcije umnogome su uvećali i legati, pomenimo samo da je Zbirkom Eriha Šlomovića, Zbirka inostrane umetnosti Narodnog muzeja uvećana za 359 slika, grafika, crteža Renoara, Pikasa, Degaa, Gogena, Utrila i drugih velikih umetnika.

Tokom Drugog svetskog rata Muzej, o kojem je posle proterivanja kneza Pavla iz zemlje brinuo samo Milan Kašanin, bez ikakvih sredstava, nije zatvorio zgradu. ,,Muzeji su žive kuće", govorio je Kašanin. Zbirke, upakovane i pripremljene za evakuaciju u posebno sklonište kod manastira Kalenić, ostale su u zgradi zazidane u specijalnom bunkeru u podrumu, srećom bez posledica od razornih bombi nemačke i savezničke avijacije. Posle završetka rata nova vlast je preimenovala Muzej u Umetnički muzej. Marta 1948. godine u zgradu Muzeja kneza Pavla uselila se Skupština Srbije, a Muzej - u palatu nekadašnje Berze na Studentskom trgu 13 i u Konak kneginje Ljubice.

Problem smeštaja Muzeja rešen je 1952. godine odlukom Ministarstva finansija FNRJ o ustupanju zgrade Investicione banke, bivše reprezentativne zgrade Uprave fondova i Hipotekarne banke na Trgu republike, zgrade u kojoj se Muzej i danas nalazi. Na zahtev tadašnjeg upravnika, akademika Veljka Petrovića, zbirci je vraćen stari naziv - Narodni muzej.

Bogatstvo koje čuva Narodni muzej svrstano je prema hronologiji, u zbirke Odeljenja za arheologiju, Odeljenja za srednji vek, Odeljenja za noviju umetnost i Odeljenja za numizmatiku. U njima su, na primer, kamene skulpture iz VI milenijuma pre nove ere nađene na lokalitetu Lepenski vir, glinene figurine Vinče stare više od sedam milenijuma, tragovi antičkog vremena - zlatne maske i nakit iz Trebeništa, bronzani portret Konstantina Velikog, Beogradska kameja, nakit iz srednjeg veka - pomenimo samo prsten kraljice Teodore, Miroslavljevo jevanđelje - najstariju ilustrovanu rukopisnu srpsku knjigu, oko 1700 dela naših slikara XVIII i XIX veka, pa i Katarine Ivanović, Uroša Predića, Stevana Todorovića, Đure Jakšića, Paje Jovanovića, zatim dela jugoslovenskih umetnika prošlog veka - Ivana Meštrovića, Riste Stijovića, Nadežde Petrović, Milana Milovanovića, Jovana Bijelića, Petra Dobrovića, Zore Petrović, Save Šumanovića, Mila Milunovića, Petra Lubarde, Milene Pavlović Barili... Zatim, među 1.100 slikarskih i skulptorskih dela inostranih umetnika tu su i dela Vitore Karpača, Tintoreta, Jana Brojgela starijeg, Rubensa, Kamija Koroa, Kloda Monea, Edgara Degaa, Kamija Pisaroa, Pola Gogena, Ogista Renoara, Vasilija Kandinskog, Pabla Pikasa, Anrija Matisa, Pita Mondrijana... U numizmatičkim zbirkama su, na primer, dva od četiri sačuvana novčića kralja Radoslava i medaljon Valentijana II - svetski unikat, i tako dalje.

Sve nabrojane vrednosti i još mnogo drugih bile su deo stalne postavke Narodnog muzeja. Posle krađe Renoarove ,,Kupačice" izvedene usred bela dana 1996. godine, Zbirka inostrane umetnosti povučena je iz stalne postavke s namerom da bude vraćena čim se reši problem njene zaštite. Zatim je, zbog bombardovanja 1999. godine, celokupna stalna postavka preseljena, da bi iduće godine bile vraćene Zbirka srpske umetnosti XVIII i XIX veka i Zbirka jugoslovenske umetnosti XX veka. Od 1. juna 2003. godine stalna postavka je povučena. Zaposleni Narodnog muzeja su odlučili da je sklanjanje u depoe vrednosti koje su im poverene na čuvanje jedini način da ih sačuvaju, s obzirom na to da temperatura, vlaga i svetlost u prostorijama u kojima su izlagane mogu da im naude.

Od tada, na ulazu u Narodni muzej piše da je zatvoren za posetioce. Već pomenuta najava ministra Nebojše Bradića da će Muzej biti u funkciji za dve godine čini osnovanim očekivanje da će rekonstrukcija, iako nije ni započeta, biti završena.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Narodni muzej Srbije

taj Pet Sep 17, 2010 7:59 am




IZ KOLEKCIJE

DANUBIUS, kamena skulptura iz VI milenijuma pre nove ere iz Lepenskog vira, otkrivena je u kući, oko njenog ognjišta, verovatno svetilišta. Isklesana je u velikom oblutku, sa očiglednom namerom da se ne poremeti forma kamena. Jasno su izražena samo obeležja lica: snažno izvijene obrve, ispupčene oči, naglašen nos, velika povijena usta i uši. Naučnicima je ostalo da odgonetnu da li je Danubius božanstvo koje živi u vodi ili praotac ove praistorijske zajednice koji je izronio iz vode.

KONSTANTIN VELIKI, portret izliven u bronzi iz IV veka naše ere, nađen u Nišu, Konstantinovom rodnom Naisusu, odgovara carevom liku na novcu kovanom u njegovo vreme. Izgleda kao da je živ. Lice bez brade i brkova, krupne istaknute oči natkrivene jakim obrvama, snažan nos, stisnuta usta, izraženije uši, isturena brada, glatko lice, kovrdžava kosa ukrašena carskom dijademom. U njegovom pogledu se vidi da je siguran u ono što radi i da zna šta radi.

MEDALJON VALENTIJANA II je svetski unikat zbog toga što ni na jednom pronađenom Valentijanovom medaljonu ne postoji revers kakav je na primerku iz Narodnog muzeja! Uz natpis koji označava snagu imperatora i njegovog savladara Valensa, prikazan je car u bojničkoj odeći, s mačem o pojasu, u polukoraku, preko levog ramena mu je prebačen labarum sa Hristovim znakom u sredini, dok je desnu ruku položio na glavu zarobljenog germanskog ratnika u raskošno dekorisanoj odeći. Iza careve glave lebdi Viktorija, sa vencem i palminom granom u rukama. Kraj njegovih nogu kleči ženska figura u dugoj haljini, a ispod njih je različito oružje, kao i osnaka kovnice u Konstantinopolju. Avers je uobičajen: pored natpisa koji se sastoji od carevog imena i njegove titule, prikazana je bista Valentinijana sa carskim i vojničkim odličjima. Medaljon je zlatan i veliki: težak je 80 grama, a prečnik mu je 52 milimetra. Nađen je u mestu Zatonje kod Velikog Gradišta i najverovatnije je iskovan u proleće 364. godine, kada je car boravio u Konstatinopolju ili, s obzirom na odeću zarobljenika, dve godine kasnije kada je pobedio germansko pleme Alamana.

NOVAC KRALJA STEFANA RADOSLAVA toliko liči na vizantijski da se, sve dok nisu pronađeni ostaci kovnice u Rasu, verovalo da je kovan u Solunu. Ispostavilo se da je iskovan 1230. godine u lokalnoj kovnici kralja Radoslava, u tvrđavi Ras. Sličnost sa vizantijskim novcem je razumljiva: Radoslav je bio i muž i sin vizantijskih princeza, pa je kovao novac kakav je imao njegov tast, solunski car Teodor Anđel.

PRSTEN KRALJICE TEODORE, majke cara Dušana, jedan je od najdragocenijih primeraka srednjovekovnog nakita u Muzeju. Primer je vrhunskog zlatarstva. On je kombinacija vizantijskog umerenog stila koji prati i krasi aristokratiju, zapadne razigranosti i srpskih simbola: nijelom, crnom pastom koja se utiskuje u reljef zlatne podloge, izuzetno plastično su izvedene fantastične životinje, a na glavi prstena urezan je dvoglavi orao, a oko vrata prstena ćiriličnim slovima urezan je natpis: "Ko ga nosi pomozi mu Bog", znak da je prsten darovan Teodori da je štiti od zlih ljudi i zlih događaja.
Sponsored content

Re: Narodni muzej Srbije

Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu