Eva Zonenberg opet

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Eva Zonenberg opet

Počalji od MustraBecka taj Ned Sep 19, 2010 11:23 pm

avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Eva Zonenberg opet

Počalji od danica0510 taj Pon Sep 20, 2010 3:17 am

Занимљива комбинација - Кокто и интернет,сплин,аристократско-снобовске варијанте и говор са тастатуре,потрага за идентитетом и покушај скривања идентитета,осуђен на неуспех,наравно,јер ми смо увек ми.Аватари нам углавном послуже да се слободније поиграмо ,а можда је то и захтев да људи потраже праве нас ,оне који смо унутра.
Поезија ,ако уопште имам права да говорим о поезији ,било ком изму да је наклоњена,без дубоке и искрене љубави ,несебичне ,дакле универзалне,није у стању да живи.Научена лепота речи ,макар била виртоузна,без снажне емоције није поезија.А кад песник пошаље птицу из груди у свет ,она прелети границе језика и запева силином емоције коју носи , на било ком језику.Структуру такве песме не мења чак ни интернет.
osmej
avatar
danica0510

Ženski
Datum upisa : 12.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Eva Zonenberg opet

Počalji od MustraBecka taj Pet Okt 01, 2010 12:17 am

Poezija i Internet

«Reči su simbolični znaci utisaka sticanih u duši»
Aristotel: Hermeneutika

Postavljanje pitanja poezija i Internet povlači za sobom postavljanje pitanja jezika.
I u jednom i u drugom slučaju jezik je osnovna materija poruke i njenog menjanja. Tu se pojavljuje i problem uslovljavanja jezika. Jezika – oruđa koje funkcioniše kao samostalan bitak – samooslobađajući, oslobađan, autonoman. Jezik kao kontinuitet, beskonačan, sviojevrstan perpetum mobile, s mogućnostima bezbrojnih kombinacija. Da li se to može zamisliti?

MAŠTA JE ZAMENJENA VIRTUELNIM SVETOM
SVET JEZIKA JE CIFARSKI SVET
IRACIONALIZAM, ROMANTIZAM, KIBERNETIKA

Da li u takvoj inverziji vrednosti, gde jezik mašine odlučuje o jeziku čoveka još uvek ima mesta za poeziju? Može li jezik mašine ili kompjuterski postati rezultanta jezika poezije? I to kakve poezije? Kibernetičke? Koja pretpostavlja da je proces stvaranja hladno kalkulisana tvorevina odgovarajuće generisanih reči, uz apsolutno odsustvo odnosa s duhovnim, psihičkim, mentalnim aspektom stvaranja. Kibernetičko stvaralaštvo je hladna tvorevina kalkulacije. Proces pisanja treba da bude mehanički, da ne kažemo mašinski proces. I, upravo u takvom svetu poezija ne samo da je moguća, potrebna, već je i nužna. Poezija – to vansistemsko bivstvo, jedini ključ za otvaranje vrata slobode, van realija Orvelove '84. Da li je metafizički jezik kompatibilan s virtuelnim? Možda bi trebalo početi s negovanjem ekstremističke lirike? Žanr poezije, u kome ne sudeluje samo um već i naša podsvest, poezija koja nije kompatibilna s matricom, sistemom, shemom, matriksom, motorikom procesa mišljenja, uslovljenih granicama koje čuvaju tradicija, predrasude, logika. Jezik evoluira, sve brže, sve silovitije, preobražavajući se u jezičke ekstreme.

Jezik na usluzi komercijali, jezik – proizvod, koji se prodaje. Jezik koji se prostituiše za potrebe reklame i manipulacije. Jezik iz svakodnevnih novina koje imaju ambicije da budu sila koja parališe i odlučuje o tome šta će i kako će biti mišljeno. To je svojevrstan antijezik degradiran na služenje, imitiranje i laži. A šta je internetovski jezik? Skupine reči koje su apsorbovali sistem i shema. To je svojevrsna simulacija jezika. Imitacija značenja koja deluju u zvučno izlovanim prostorijama za poruke. Reči u tom jeziku se zbijaju, nazubljuju, uklešćuju, paradoksalno ostavljajući sve praznija mesta za autentični jezik, prajezik, metaforični jezik, jezik poezije. Jer, što jezik bude mehanizovaniji, postojaće veća potreba za spontanim, da ne kažemo duhovnim jezikom.

I, pozovimo se na ono: Na početku beše Reč. Na neshvatljivu tajnu, od koje sve počinje. Na «veliki inicijal postojanja», kako je napisao Rilke. Reč – Logos, koja konstruiše smisao našeg delovanja i našeg postojanja. Jezik je egzistencijalni projekt. Nije nešto neovisno, već pre podleže uticajima, jer jezik ne artikuliše stvarnost, već stvarnost artikuliše jezik. A poezija? Pokušava da artikuliše ono što izmiče stvarnosti, ono što ta stvarnost izostavlja, prećutkuje, skriva. Sredina u kojoj živimo postoji u delokrugu delovanja imena. Neimenovano, ono što nema ime, kao da postoji van sveta. Jezik iscrtava granice sveta. Možda baš negovanje poezije ima za cilj izlaženje van granica svakodnevnog sveta uobličenog jezikom. Možda baš poezija treba da imenuje neimenovano, da nadene ime onom što je bezimeno. Možda je poezija dužna da iznova imenuje svet. Da iznova otkrije u sebi i u svetu mogućnosti lepog i neuništivog. Možda je u tome sadržana opasnost od dopiranja do granice, iza koje je samo ćutanje.

Helderlin je napisao: «Čoveku je dato najopasnije dobro, govor... da bi pružao svedočanstvo o tome ko jeste». U čemu se sastoji ta opasnost koju je Helderlin naslućivao? Hlebnjikov je govorio da se boji jezika. A Vilijem Berouz je u jednom intervjuu rekao da će reč za čoveka predstavljati propast. Kakve opasnosti krije reč? Možda upravo reč izmenjena pomoću Interneta? Jezik sve češće služi manipulaciji. Njegova bespomoćnost staje u odbranu jezika. Izražavamo sebe, a svet izražava sebe preko nas. Tih reči je sve više i sve više je reči koje ništa ne znače, ništa ne unose, fast reči za jednokratnu upotrebu, kao što postoji i književnost za jednokratno čitanje i bacanje u korpu za smeće. Reči koje su multiplikacija, imitacija, umnožavanje, kopiranje. Postmodernisti kažu da je svaki iskaz samo citat. Iskazi koji slede jedan za drugim samo su nešto što je svojevremeno već kazano. Zbog toga je pred poezijom veliki, opšteljudski zadatak. Formulisati i pokazati novi jezik. Stricte poetski jezik. Viko je smatrao da je čovečanstvo počinjalo s metaforičnim jezikom i da će se njemu vratiti. Možda se nalazimo pred nekakvim prelomom, pred trenutkom, u kome se čovečanstvo može ponovo vratiti metaforičnom jeziku. Da li će Internet pogodovati tom povratku? Jer, Internet trenutno predstavlja bazu podataka, polimorfno informaciono đubrište, magmu reči, u kojoj se samo s vremena na vreme može nabasati na nekakav poetski materijal.

Karakteristična književno-poetska forma, čak nov književni žanr koji je stvorio Internet su tzv. blogovi. Ta forma kao da podmiruje potrebu za razmenom svoje intimnosti, za nekakvim «ja» skrivenim između četiri zida, za «ja» zatvorenim vratima i žaluzinama, «ja» koje iz straha od sveta zamenjuje realni svet virtuelnim. Popularnost blogova svedoči o neverovatnoj potrebi za kontaktom s čitaocem, potrebi za izražavanjem sebe, potrebi za eskpresijom doživljaja i saznanja. Međutim, ovo je prilično netipična vrsta ekspresije, jer onaj koji piše može poprimati različite personalne forme, protejski model postojanja, pojavljivati se pod brojnim maskama, potpisivati mnogim imenima, nadimcima, prezimenima, što nije samo umnožavanje reči, već i fiktivnih ličnosti, fiktivnih svetova i bivstava. Ovde bi se moglo posegnuti za tzv. Okamovom britvom, filozofskom formulom na osnovu koje se «bivstva ne mogu umnožavati više nego što je potrebno», formulom koja u virtuelnom prostoru postaje antiformula, jer virtuelni prostor ima beskonačan broj manje ili više anonimnih bivstava. Prema tome, gubitak individue, gubitak identiteta i suverenosti vlastitog «ja» predstavlja opasnost.

To «ja» nestaje u trenutku pisanja na kompjuteru i prijemu zapisanog na ekranu. Jezik koji se vidi na kompjuterskom ekranu stvara neku vrstu povratnih izraza: ono što zapisujemo više nam ne govori našim glasom, ne govorimo mi, već smo govoreni kompjuterskim ekranom.

Poezija i Internet su neka vrsta podele na figurativnu i nefigurativnu stvarnost.

Poezija kao objekat –
Internetovska poruka kao neobjekat –

Internet kreira potpuno drugačije forme recepcije, što proizilazi iz određenih karakterističnih svojstava virtuelnog medijuma: 1) interaktivnsti ili mogućnosti neposrednog komentarisanja tekstova koji se pojavljuju na Internetu, 2) vreme reakcije, Internet, omogućuje momentalnu komunikaciju, momentalnu prezentaciju napisanog umetničkog teksta, 3) i sam umetnički tekst koji je zahvaljujući mogućnostima Interneta donekle stvaralački proces, predstavlja otvoren tekst, jer postoji u nezatvorenom vidu, nasuprot objavljenom umetničkom tekstu ili na stranicama književne periodike, a takođe i knjiga.
Prema tome, probudimo novi jezik!
Novi jezik koji će se osloboditi shematičnosti i mehaničnosti mišljenja: simbolični, metaforični, nadrealistički, alogični jezik protiv lakonskog, informacijskog, logičnog, znakovnog, signalizirajućeg jezika.

S poljskog prevela Biserka Rajčić
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Eva Zonenberg opet

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu