Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Sudbine

taj Ned Sep 26, 2010 12:31 pm
Među literatama koji se odluče na samoubistvo, mnogo je više pesnika nego proznih pisaca, a od proznih pisaca najmanje dižu ruku na sebe oni pisci koji se bave – filozofskom prozom.

„Lepša duša dublje jeca“, pisao je Andrić. Da li to znači da lepše duše lakše i brže odlaze sa ovog sveta u neke druge, budući da su krilate? Sudeći po knjizi Grigorija Čhartišvilija, „Pisci i samoubistvo“,(„Informatika“), odgovor je pozitivan. Pisanje je profesija u kojoj ima mnogo više samoubistava nego u drugim zanimanjima. Samoubica među piscima ima toliko, da je Rembo za ovu pojavu smislio i poseban naziv „literaturicid“.

Čhartišvili čovečanstvo deli na pet suicidnih kategorija: ljude koji nikad ne pomišljaju na samoubistvo, ljude koji ponekad razmišljaju o samoubistvu, ljude koji prete da će izvršiti samoubistvo, ljude koji pokušaju da izvrše samoubistvo i ljude koji izvršavaju samoubistvo. Čini se da pisci spadaju u sve navedene kategorije, osim prve. Šta je to što literate lako navodi na misao o samovoljnoj smrti, pa i na samo samoubistvo? Pre svega, i sami umetnici, baš kao i društvo oko njih, od njih uvek očekuju vrhunske rezultate. Niče o tome kaže: „Od svega što je napisano, ja volim samo ono što se piše sopstvenom krvlju“. Sportisti imaju pravo na mirnu starost i na prestanak boravka u areni, svako drugo zanimanje, osim umetničkog, ima mirovinu u starosti. Umetnicima to nije dozvoljeno i oni su svesni napora neprestanog prisustva na sceni. Tako su predsmrtne Rableove reči bile: „Spustite zavesu, farsa je gotova“, dok je Betoven pred smrt prošaputao: „Prijatelji, aplauz, komedija je završena“.

Bez obzira na sav napor koji zahteva, pisanje spada u izrazito nekomercijalnu delatnost. Čhartišvili kaže: „Pisanje je nesumnjivo nekomercijalan zanat. Ili jeste takav ako se govori o pravim književnicima... Od mastionice i guščjeg pera do prosjačke torbe, kratak je put“. Od gladi je u najdoslovnijem smislu umro engleski pesnik i publicista Aleksandar Birni (1826-1862).
Svaka smrt je, uostalom kao i život, različita, posebno kad se u nju odlazi svojom voljom. Ni pisci se tu mnogo ne razlikuju od svojih, `ajd da kažemo, čitalaca, samo što su oni javne ličnosti, pa svet brzo sazna na koji su način otišli iz ovog sveta.

Još u 1.veku vremena koje odmeravamo po Hristu,rimski filozof i pisac Seneka(4-65) ostavio je ovakav zapis: " Čovek, kao pravi poznavalac, bira brod kojim će ploviti, dom u kome će živeti. Pa zar onda nema pravo da odabere i način na koji će da umre? U izboru smrti čovek treba da se rukovodi pre svega sopstvenim ukusom." Samom Seneki se, po svoj prilici, nije umiralo, ali je, okrivljen za zaveru,dobio je zapovest da izvrši samoubistvo. Kako svedoče Tacitovi spisi, njemu su sluge presekle vene na rukama i nogama, ali je zbog suženja vena krv sporo oticala. Jedno vreme Neronov suvladar, onda je popio otrov i legao u kadu s toplom vodom i krv je brže prostrujala, dok je on razgovarao s prijateljima. Slično je, davno pre njega, okončao život i Sokrat koji je popio pehar s kukutom i umro, do samog kraja razgovarajući sa učenicima.

Još ranije, Empedokle, grčki filozof ( oko 495-435p.n.e), bar tako veli legenda, završio svoj život skokom u krater Etne, dok je Katul, rimski vojskovođa, orator i pisac, upalio vatru u zatvorenoj prostoriji sa sveže okrečenim zidovima i ugušio se od otrovnim isparenja. Legendarna je i smrt grčke pesnikinje Safo( oko 610-580.pre nove ere), prve žene pesnika, koja se, zbog neuzvraćene ljubavi prema lađaru Faonu, bacila sa stene na ostrvu Lezbosu, docnije mesta gde su izvršavali samoubistvo nesrećni ljubavnici.

Mnogi vladari pisane reči bili su i proroci svog dobrovoljnog uzgnanstva iz života. Tako je francuski pesnik i prozni pisac Rene Krevel ( 1900-1935) petnaest godina pre smrti tačno opisao način na koji će otići iz života: " Čajnik je na šporetu. Prozor je bio zatvoren. Puštam gas. Zaboravljam da upalim šibicu. Reputacija je spasena i vreme je da se čita molitva za ishod duše..." Na pesnikovim grudima bila je pričvršćena beleška. " Molim da me spalite. Odvratno."

Japanski književni kritičar Tacu Hatori (1922-1956) umro je u planini, u divljoj prirodi. Kako piše Grigorij Čhartišvili, jednog zimskog dana popio je veliku količinu tableta za spavanje u skrio se u smetove planinskog masiva. U dnevniku je već zapisao: " Penjaću se ka vrhu dokle god budem imao snage, aonda ću se smrznuti." Telo mu je nađeno pola godine kasnije.

Rusko pesnik Viktor Viktorovič Gofman ( 1884-1911) pokušao je da se ubije pištoljem, ali je samo povredio prst. Osećajući da gubi razum, ponovo je pokušao, ovaj put uspešno. Najpoznatiji i najobjavljivaniji ruski pesnik veka za nama Vladimir Majakovski nagoveštavao je svoj kraj i stihovima poput onog: "Srce hrli hicu, a grlo za britvom žudi..." a iz života je pokušavao da pobegne bar dva puta kada je iskušavao smrt igrajući rusku rulet. Treći put joj nije pobegao. Godinu dana pre smrti, u dnevniku Marine Cvetajeve ispisana je i ova beleška: " Godinu dana merkam smrt. Sve je nakazno i strašno. Progutati-gadost, skočiti-užas, iskonska odvratnost vode...Niko ne vidi-ne zna da ja već godinu dana očima tražim kuku..." Pesnikinja čija je sudbina postala simbol tragedije ruske književnosti 20,veka i koja je odgovarala i Majakovskog i Jesenjina od njihovih stalnih prizivanja smrti, posle nekoliko bezuspešnih pokušaja da sebi oduzme život, konačno je završila vešanjem o kuku na tremu kuće u kojoj je iznajmljivala sobu. Neverovatan sticaj okolnosti u ovaj tragičan kraj umešao je i Borisa Pasternaka. Pasternak je došao da joj pomogne oko pakovanja. Doneo je konopac da zaveže kofer, hvalio je njegovu jačinu i našalio se kako bi taj mogao sve da izdrži: ako hoćeš, možeš i da se obesiš. Kasnije su mu rekli da se Cvetajeva obesila baš tim konopcem, i on dugo nije mogao sebi da oprosti tu zlosutnu šalu.

Naša pesnikinja i profesor Beogradskog univerziteta Anica Savić Rebac nije se umorila od pokušaja da sebi oduzme život. Prvi put je to učinila uz pomoć injekcije morfijuma na dan upokojenja supruga, drugi put po uzoru na Seneku, prerezala vene na rukama, ali su je spasili prijatelji. Uspela je iz trećeg pokušaja tako što je pucala sebi u glavu. U oproštajnom pismu prijateljici napisala je." Umirem svesno i autonomno." Ruskoj pesnikinji Nini Petrovskoj pokušaj samoubistva uspeo je iz trećeg puta, isto kao i njenoj američkoj koleginici Silviji Plat koja je tog jutra deci pripremila doručak, čvrsto zatvorila vrata i prozore, i gurnula glavu u rernu. I Jesenjin je, pre tragičnog kraja, nekoliko puta jurio da što pre pobegne iz života: bacao se pod točkove voza, sekao vene komadićima stakla, pokušavao da se zakolje kuhinjskim nožem.

Nesrećna ljubav je, ne samo kod volšebnika pisane reči, čest povod da se potraži, ali i nađe, prečica do smrti. Najveći italijanski pesnik 20.veka Čezare Paveze ubio se zbog neuzvraćene ljubavi. Pisca je očarala " žena koju je doneo martovski vetar"- američka glumica Konstans Dauling. Hladno ga je podsmešljivo pogledala kad ju je zaprosio i ubzo otputovala iz Italije. Paveze se otrovao u jednom hotelu u Torinu i za sobom ostavio zbirku pesama s naslovom " Doći će smrt, i imaće tvoje oči."

Zajedno su, popivši preveliku dozu tableta za spavanje, u mirnom predgrađu Rio de Ženeira završili i austrijski pisac Štefan Cvajg i njegova mlada žena Lota. Fotografija njihovih mrtvih tela privijenih jedno uz drugo našla se u svim novinama.

Italijanski pesnik Pjetro dela Vinja pobegao je iz života udarajući u zatvorskoj ćeliji glavom od zid. Srpski pesnik epohe romantizma Damjan Pavlović ubio se tako što je glavom dva puta udario u otvoreni šestar na stolu.

Zanimljivo je, takođe, da je najčešći uzrok dobrovoljnog odlaska " s onu stranu duge"-politika(62 slučaja), psihičke bolesti i sklonost ka depresiji(52), kao i teška bolest(48).
Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu