Mihajlović Dragoslav

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Mihajlović Dragoslav

Počalji od MustraBecka taj Sre Sep 29, 2010 3:35 am

Šukar mesto

Miloradu Bati Mihailoviću
Pločnik poče da kvasi jedva vidljiva mega i gdegde po ulici prohodaju kišobrani.
Ćamil zadiže masni kačket sa gajtanom i slomljenim suncobranom i pogleda buljavim okom u spušteno nebo. Ako ne potraje dugo, pomisli, biće dobro. Posle
kiše uvek ima mušterija. Ali ako nastavi unedogled, ko će cipele da čisti?
Nagura četke i kutije u sanduk koji mu je predstavljao radnju i sa vrha trotoara pored gvozdenog električnog stuba pomeri se za nekoliko koraka u Makedonsku
pod plitku strehu "Komisiona", koji su neki još zvali, kao pre rata, radnjom braće Levi.
Napred, na višespratnici Riunione na Trgu Republike prerano se upali i zaigra nekakav reklamni znak. Bacao je po ljudima i retkim automobilima crveno-zeleno-plavi
odsjaj. Odmah na to, kao po dogovoru, svitnuše i žutnjikave, blede sijalice na metalnim banderama. Nisu mnogo šta osvetljavale, jedino im se od vlage oko
šešira pravio dvostruk, razvučen, zlatast obod.
On sede pod onom strehom na svoju stoličicu s naslonom i otvori vratanca sanduka. Nanovo je oko nogostupa postavljao kutije, flašice, krpe. Na ogledalu
na desnom boku opazi mrlju crvene boje, pa pljunu na staklo i dlanom je smače. Zatim o eksere spreda i sa strane izvesi raznobojne, dlakom bogate četke.
Uto u politiranom kiosku nekoliko metara više od njega, već u Dečanskoj ulici, slepa prodavačica novina izgovori svojim slabim glasom mladom čoveku u sivom
kaputu od tvida:
"Još nije stiglo. Samo što nije stiglo, gospodine."
Trepćući kapcima do polovine očnih jabučica, vraćala mu je kusur. Novčanice je prepoznavala pod prstima i tačno znala gde joj se šta nalazi. Ali oblčno
je s njom i njena majka. Sad je zbog nečega nema.
Ta starija, prodavačičina majka, po nečemu ga je podsećala na Mečkinu mater Selenu. Samo što ova nije onako gadna.

Nikako ga baba nije podnosila. Od prvog viđenja. Nešto muva oko onog bakrača na utrini i otud kevće:

"Džanes romane, Ćamil, a?"
"Njega to da pitaju! Jebem ti! Pa oduvek je bio garav kao ugarak, i drugo mu oko bilo buljavo, a glomazan nos mu visio kao kuka, čim ga pogledaš, jasno
ti je šta je. A malo dalje na nekom panju sedi ostariji, debeljušni Ivan, njen muž. Cima iz lule s kratkim, krivim kamišem i nadlanicom popravlja prosedi,
od duvana žućkasti, obešeni brk.
On se okreće starcu. Zna se s kim treba da se razgovara.
"Kako da ne govorim, bre?" Ali ovaj se pravi da ne čuje. "Nemoj tako, Selena, k'o boga te molim. Ja sam, bre, Ciganin, isto k'o vi."
"A nisi Turčin?" laje ona otud.
Rađala je bar desetak puta i, u onim prljavim, širokim suknjama, seda i raščupana, izgledala starija od muža. A možda je i bila.
"Kako, mori, Turčin? Nikad i' nisam ni vid'o!"
Iako je poreklom možda iz Turske. Nije siguran. U svakom slučaju, brat Ćazim mu je u Jagodini sedeo u muslimanskoj Turskoj mali između reke Belice i vašarišta,
dok su pravoslavci imali svoju malu, kod Levačke čaršije. Ivan i njegovi su to, dabome, morali da prokljuve.
"Ma ti si, bre, star rom! Svoju decu imaš! 'Di ti našoj Mečki možeš da budeš par!"
On širi ruke ka brkatom čoveku i smeje se.
"Kako, boga ti, star? Pa dvajes' peta mi je, kako star?" Imao je u stvari trideset. Ali neće mu valjda tražiti krštenicu. "Rano me oženili."
Najzad stari Ivan diže glavu. Vadi lulu iz ustiju.
"Šta se tebe tiču njegova deca?" Bar on zna koja su muška prava, žena u njih ne sme da se meša. "Valjda su to deca njegove žene? Kako rom može da zna koja
su deca njegova, koja nisu? Njegova su dok mu je njina majka žena. Posle nisu."
Sa Trga Republike, tutnjeći, u Makedonsku svraćaju zelena blindirana kola za đubre. Malo niže od "Komisiona" zastaju, pa dvojica Šiptara u dugim, nepromočivim
kabanicama s kapuljačama silaze s papuča na zadnjem delu i ulaze u neko dvorište. Otuda na čakljama preko ramena iznose velike, duboke kante pune đubreta.
Istresaju ih u kolska usta nalik na ona u betonske mešalice i vraćaju u dvorište. Onda se nanovo penju na papučice i zviždukom daju znak. Na to kola krenu,
opet zagrajaju i nestanu niz ulicu.
Kratka, nabijena sredovečna dama sa smeđim šeširićem na krupnoj glavi vodila je o kaišu kratkog, nabijenog, braonkastog mladog boksera.
Ćamil mu pucne jezikom. Pas mrdne podsečenim repom i pokuša da zastane. Ali žena ga cimne za povodac i oni dostojanstveno produže.
Mangupski trepćući buljavim okom, šapatom je psovao pseću gazdaricu.
Ipak, ono s Micom u Ćupriji bilo je šukar život.
Dotle mu je bila izrodila šestoro — bog im je uzeo troje — i dok je ona prala veš po kućama, on je sa svojim sandukom sedeo pred kafanom "Sinđelić". Svi
su ga poznavali i svi hteli da pozdrave.
"Šukar li si, Ćamile?" pitaju.
On po bugarski potvrđuje drmajući glavom levo-desno.
"Šukar, šukar."
Tog proleća uoči rata u ćuprijskom Sibinovićevom sokačetu, češće zvanom Sibinovska mala, proneo se glas o veštini šesnaestogodišnje lepotice Mečke, ćerke
ruskog Ciganina Ivana, koji je sa svojom fajtom pao na jagodinsko vašarište iznad Klefiševe klanice. Rano udatu, otac, braća i muž je, kažu, strogo paze
— a i nemaju, vele, šta da paze, ni sama ne ide u rastur — ali kad pođu na veći posao, uvek izvan jagodinskog okruga i domašaja lokalne vlasti, nju puštaju
kao prethodnicu. I dok ona gleda u dlan i bob, peva i udara u balalajku zavrćujući gazdama pamet, oni na drugoj strani u tišini prave ršum. A ako kad dođe
u škripac, baš kao na onim živim slikama u ćuprijskom Zanatskom domu, uz vrisku i pucnjavu doleću junačni i obesni i, uzimajući je na belog konja bez opreme,
u poslednjem času spasavaju. Plele su se male legende o njihovim podvizima.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mihajlović Dragoslav

Počalji od MustraBecka taj Sre Sep 29, 2010 3:35 am

Ujka Dragi sedi pod jabukom

1.

U proleće one godine kad ću pre vremena poći u školu počelo je nešto da se događa s mojim ujka-Dragim.

On je živeo u Senju, s jeseni do guše blatnjavom a leti u crvenkastoj dugi prašine, gusto načičkanom selu nadomak Lazarevog manastira Ravanice, u čijoj
su porti kreštali zeleno-zlatni paunovi. A moji Senjani, na suncu se grejali, možda više nego i na carsku zadužbinu, bili su gordi na Carevo bupalo, neomeđeno
mesto kod vrela reke Ravanice ispred manastira, gde je Lazar, prema predanju, nekad pao s konja. Možda mu pamteći teške namete i kuluke oko velike gradnje,
radije negoli u časti, voleli su cara da vide sa guzicom u kaljuzi. Jedanput nas je neko izveo na breg iznad senjskog groblja i pokazao nam rukom nekud
ispod žica propale rudničke vazdušne železnice. "Onde je pete godine vojvoda Milenko rasturio Turci."

Nisam mesto baš dobro video niti sam znao ko je vojvoda Milenko, ali bilo me je sram da pitam. Ne smeš ti rođake da brukaš.

I, jednoga dana, predvođeni bratom od ujaka Đorđem, koji je, po sopstvenom uverenju, sve znao i sve najbolje umeo, ostavili smo stoku na poverenje seoskim
devojčicama i nas nekolicina krenuli preko brda. Zatim smo na jednoj blagoj padini kod Ivankovca s ne baš određenim osećanjima gledali neke rupčage obrasle
sitnom travom, iz kojih su virili patrljci pocrnelog kolja. Kasnije ćemo verovati da smo videli upravo ostatke čuvenog šanca.

"Tu je to mesto", rekao je Đorđe, "dovodio me deda Ljuba."

Malo smo se naokolo osvrtali, a onda je neko predložio da se, na pravome mestu, poigramo Srba i Turaka. Ali bili smo umorni i nije nam se htelo, niti je
iko pristajao da bude Turčin. I tako smo odustali. Posedali smo na očupanu travicu prošaranu brabonjcima i tragovima ovčjih čaponjaka.

Tad je naišao neki star seljak s torbom od kozline preko ramena. "Begajte odatle, nesretnici", povikao je i mahnuo tojagom u vazduh kao na ovce, "tu leže
koske!"

U drugom razredu negde sam naišao na knjigu "Čuvaj se senjske ruke" i s uzbuđenjem uzeo da je čitam. Međutim, naše Senje, nekad puno hajduka i vampira,
u njoj se nije ni spominjalo.

Rekao sam to jedanput ocu. Mama je već bila kupila one dve kućice od čatmare u Njegoševoj ulici, ne mnogo veće od bolje senjske štale, i upravo smo sa deda-Ljubom
sedeli za ručkom.

"Hma", kaže moj otac prdeći na nosinger u maramicu i nasrćući na njega kao na neprijateljske rovove, "izgleda da i negde na moru ima neko Senje."

Ali njega, znao sam, za naše selo nije bilo briga. Otud je voleo jedino mog ujka-Dragog, koga tamo više nije bilo. Pa, morao sam da priznam, nije sve u
njemu ni bilo za voljenje.

Rano leganje u tvrd slamarički krevet pun sitnih, ljutih svinjećih buva i s oštrim guberima kao pokrivačima, istina, nadoknađivalo se dobrim tučama slamnim
jastucima, koji bi od glava odskakali kao lopte, ali to se, na žalost, moglo samo dok ne pristignu stariji. Već okopavanje kukuruza i krompira vazdan pod
zvezdom, koje ti lomi i poslednju koščicu u telu i kojeg su se deca plašila kao grobljanskih vampira, nikakvu sličnu nadoknadu nije imalo. Zanimljivija
je mogla da ispadne berba belošljiva, ranki i požega u Zabelu iznad sela, međutim, i to jedino ako ti dozvole da se pentraš na voćke da ih treseš ili bar
da snosiš polunapunjene batare u kola. Inače, od pribiranja, pri kojem ne smeš ni da čučneš — odmah će te presresti pitanje: "Što malo ne prilegneš?" —
nećeš proći mnogo bolje nego od kopanja. Isto su tako donekle uzbudljivi mogli da ispadnu i vršaji, berba vinograda i kukuruza i, naročito, muljanje grožđa,
ukoliko se, opet, varošanski glup, ne pograbiš za laku plevu i slamu, već uspeš da dobiješ džak za žito ili korpu za korenje. Jer ono što izgleda najlakše,
u selu ume da ispadne ubedljivo najteže.

Čuvanje, pak, brljivih, divljačnih svinja s kišnjama od pola metra, koje ispod oka stalno merkaju kako da ti kidnu u štetu i kaškala i umeju da galopiraju
kao konji, ili zaluavih krava, koje znaju da se zaobadaju, iz mesta da zatutnje u kukuruze i tamo za tren da načine ršum kao topovska zaprega, nikad nije
dobro, a može da ispadne i naopako. Jer štete umeju među komšijama da rode opake, istrajne svađe, koje se ponekad ne završavaju ni velikom omrazom i dugogodišnjim
glupim parničenjem, ali se, srećom, najčešće ipak brzo zaključuju, pomalo smešnim gimnastičkim mlataranjem kosirima, vilama i sekirama:

"Nemo' da ti preskočim ova' plot, te da te tuna istropam ki repu!"

Međutim, ako kao jedan đak prvak voliš da cunjaš i šušnjariš i ne plašiš se pripovedaka o opasnim šarkama, poskocima i pojatskim psima, koje najverovatnije
nikad nećeš ni sresti, izaberi da čuvaš koze i jariće, najlepše stvorove pod nebesima, kod vinogradske kolibe moga deda-Ljube u Dubravi iznad Senja. Samo,
sa sekirčetom okačenim o džep ili torbicu, u kojoj čuvaš parče pogače i tvrdog sira, kreni lugom šarenim od sunca i punim kladenaca i končastih potočića,
one će ti se, prezajući i od najmanjeg šušnja, prikačiti za pete i neće od tebe ni mrdnuti. Čak i ako se zamoriš i na okrajku prilegneš, brstiće u blizini
i sačekaće te dok se ne odmoriš. A već noćenje u slami pod otvorenim nebom sa kajsijastim zvezdama zamršenim u granje, dok ti prosto pod glavom huji šumarička
i bukova gora i huču ćukovi, nećeš zaboraviti, verovatno, dok budeš živ.

"Ali, dedo", nisam pristajao, "pa i u naše su selo bili 'ajduci."

"E, moj šutilo", miluje me deda po ošišanoj glavi. Pola veka proveo je u planini s ovcama i tako je prekrštavao sve muške unuke. "Nas zovu samo kad se lije
krv i zapomaže. Kad se pije vino i peva, idu drugi." "Aha", odgovorio sam kao da razumem.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mihajlović Dragoslav

Počalji od MustraBecka taj Sre Sep 29, 2010 3:38 am

Dragoslav Mihailović
Uhvati zvezdu padalicu. Pripovetke. Treće proleće Svete Petronijevića

Treće proleće Svete Petronijevića

1 .

Krajem treće slobodne zime u Ćupriji se dogodi nešto što se nikad dogodilo nije - Ravanica poteče uzbrdo.
Posle velikih snegova te godine, pre nego što se baba Marta istutnjila i što mu je rekao bog, prigreja sunce. Na to niz Veliku Moravu dunu i mlaki jug i ujutro donese prevremenu, nekakvu žućkastu prolećnu kišu. Dva-tri dana je bela brda oko Pomoravlja podnosiše kiselo se kostrešeći, a onda niz padine Kučaja i Vezirovca u Ravanicu, Belicu i Crnicu kuljnuše blatnjave, kao osice ljute bujice potoka, valjajući pred sobom iščupano šiblje i raščešljane utopljene ovce.
Mrka voda iz Belice, Ravanice i Crnice sad pljusnu preko zelenkastog moravskog leda i gradeći velike klobuke, zavuče mu se pod košulju. Od toga zaleđena reka nabreknu kao prekislo testo u karlici i pogrbi se izgledajući oko sebe kao zli vo bodač. I, jedne noći, dok je u daljini praštalo kao od lomljenja suvaraka, krčeći i šušteći, led joj se prolomi. A već u zoru, inače bolešljivo natrontana i lenja, ona kao od grčeva u stomaku riknu i đipajući i praveći kolutove unazad, slepo i nasumice potrča pravo napred. Visoko dižući kolena i ničemu se ne uklanjajući, jarosno je obarala sve pred sobom.
Natuštena i opaka, zlokobno tutnjeći, tako nasrnu najpre na železnički most. Kotrljajući čitava brda leda, gurala se i podmetala širokim leđima pod čudnu prepreku, po kojoj su prestrašeni vozovi jedva mileli. Metalna brana pred njom je škripala i stenjala kao od zemljotresa, ali nije popuštala. A koliko se prepreka nije izmicala toliko ona nije odušivala. I tako se tu, stalno dovlačeći sve nova i nova ledena pojačanja, slažući santu na santu i upravljajući ih ka nebu, prvi put opasno zajazi.
Odmah na to iz artiljerijske kasarne dotrča minerski vod. Akrobatski trčkarajući po nemirnim santama i mostovnoj konstrukciji i osmatrajući je dvogledima kao neprijatelja u tenkovskoj bici, vojnici počeše po ledu da dumbaraju minama. I, posle nekoliko dana, nekako uspeše jaz da odguše. Mrka voda prošarana ledenicama sunu između mostovnih tumbasa kao iz vodeničke vodojaže prskajući kapljicama železničke šine.
Onda, dva kilometra niže, nasrte na sniski, već gotovo preliveni drveni kolski most na kraju glavne ulice prema Jagodini, koji pre dve i po godine izgradiše Rusi. Napravljen za dvadeset dana pri oslobođenju neposredno ispred srušenog gvozdenog, velikog - mali, Mikićev, bio je na Ravanici - on je do pre nekoliko meseci, kad je veliki konačno podignut iz vode i popravljen, svima izgledao kao pravi žuti lepotan. Sad, pored novoobojene crvene metalne grdosije, odjednom poče da liči na zaboravljenog kijavičavog sinovca sa sela na silu doteranog u varoš. A kako nisu ni znali šta će više s njim, i ne pokušaše da ga brane.
Tako mali sinovac ne izdrža dugo. Ljuljajući se i kriveći, veliku vodu je dva-tri dana nekako i podnosio. A onda se, plivajući kučećke - videla se kao dugačak splav prepun granja - sredinom reke do njega doljulja teška, velika, verovatno u Adi iskorenjena topola. Ona ga ispod površine negde na slabom mestu snažno kucnu, nakrivi i za trenutak izloži još većem vodenom udaru, a zatim s praskom slomi kao letvu. Uz podzemno krčanje, krkljanje i klokotanje most čučavac se iščupa iz nevidljivog dna i lesa njegovih žutih šipova, balvana i podnica u dva ogromna komada krete i zalepi se za tumbase svog bliskog gvozdenog rođaka.
I, u nedelju dana, reka se drugi put zajazi. Već oslobođenu od leda i po veliku ćupriju valjda manje opasnu, vojnici je napustiše i pobegoše u kasarnu. A ona, luda, puče kao zreo čir na sve strane.
I dok je krupna kiša i dalje prporila, Morava postade nepregledna kao mrko, uzavrelo more. Na severu, kod Gilja između Ćuprije i Jagodine, pregrize Carigradski drum, a zatlm podloka pružni nasip i razbaca železničke šine i pragove kao čačkalice. Onda to isto učini i na jugu, između Ćuprije i Paraćina, i ostavljajući ostrvca dveju varoši na miru poplavi naokolo nekoliko sela i atara. Najzad, naknadno se seti i malene Ravanice. Mrdnuvši laktom, namrgođeno se ispod pazuha osvrte i ka njoj, zapljusnu je preko ušća kod Ade i odjedanput ispuni do guše. A ova od toga, daveći se. postade besna i gramziva i, kao nikad dotle, kotrljajući se tamo odakle je došla, eto, poteče naopačke.
Jadni Ćupričani, dva zla, a i više njih, često su imali, dva dobra nikad. Pa i sada, dok su jedni, pored Morave, srećni što im se pod rukom našlo nešto za šta nisu grbačili, ojkajući na obali i jašući po debeloj vodurini u plitkim barčicama, čakljama, trnokopima i konopcima s kukama hvatali kao dukat žute balvane ruskog mosta, na kojima će se čitave sledeće zime s ponosom čvariti, drugi su, malčani kraj ćerke joj Ravanice, morali da spasavaju Cigane.
Jer treće ili četvrte od tih noći, dok su je kraj kuća sa fenjerima i baterijskim lampama obilazili i merama od pobodenih štapova držali na oku, ona se, pritisnuta Moravom, kao na prstima tiho vrati kroz varoš prema Kučaju. Potom, otvarajući sebi drugi prolaz, podmuklo pojede vodenički nasip kod Nedeljkove vodenice i još jedanput naopako, galopom utrča u cigansku Sibinovsku malu, lupajući po kantama i tarabama kao uplašen konj.
Kroz noć odjeknu iznenađeni ciganski lelek. Na to odmah zaurlikaše zarđale ratne sirene, zaskamlikaše sva tri crkvena zvona. Vojska, Udba, skojevci, milicija - svi potrčaše da spasavaju Cigane.
Cela dva dana zatim potraja spasavanje malene ciganske imovine. Mada još natečena i ostavljajući barušljak iza sebe, kao da se tom podvalom izdovoljila, Ravanica odmah oduši i vrati se u korito. A oslobođeni malčani prihvatiše unesrećene mangalije u svoje kuće i zajedno s njima počeše da drežde na nasipu iznad poplavljenog naselja, pljuckajući u vodu i čekajući kad će se s mokrih grana omaći neka kokoška.
I uza svu buku, šteta ne beše jako velika. Osim dve-tri srušene kolibice od čatmare, koje će Cigani čim grane pravo proleće brzo ohnoviti, zaista se utopi i nekoliko kokošaka, iako jednoj od njih naočigled meštana varoški maturant a sada zastavnik bez epoleta, suvonjavi, ovisoki, belomusasti Sveta Petronijević s nadimkom Ruski požrtvovano spase život.
U čizmama punim vode i šinjelu čije su ga mokre pole šljiskale po šiljastim kolenima, on se iz čamčića u kome je veslao milicajac pope za njima na drvo. Nekoliko njih lepo uhvati i dodade u barku. Jednu, međutim, koja mu uplašeno prhnu u oči, pokliznuvši se, ispusti i ona uz veselu ciku gledalaca izjedanput potonu kao kamen. On opsova i, ne razmišljajući, s visine skoči u blatnjavu tekućinu. Blesavu životinjku tako izvadi - sklapajući bele kapke na očima, ona je zatim klimala glavom kao pijana - ali pokvasi se do ramena i posle toga ostade bolestan.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mihajlović Dragoslav

Počalji od MustraBecka taj Sre Sep 29, 2010 3:38 am

2.
Kad poplava kroz dva dana popusti, Ruski se vrati svome poslu teških udova i vrelih očiju, slina, i promukao, grozničav, i pospan.
Cele dve nedelje potom provede na terenu. Za to vreme zima se mučila ne mogući da se odluči da li da se još bori ili da se povuče do boljeg vremena i svake noći prskala brda tankim mrazevima, koji su preko dana, opuštajući se, pretvarali udoline u žitku kaljugu. A on se, kašljući i kijajući, zimogrožljivo se umotavajući u šinjel i gutajući neke aspirine koji mu nisu pomagali, s nekolicinom milicajaca i udbovaca lomatao u pretovarenim čezama po nemogućim brdskim putevima, na kojima su točkovi upadali do glavčina, i, s prijavama sreske otkupne komisije u levoj manžetni, obilazio sela vršeći pretrese.
Milom ili silom, žito se od seljaka moralo isterati. A pošto ga oni dobrim nisu hteli dati, Sveti je bilo jasno šta treba da čini.
S tim u glavi, onako bolestan, čim bi zakoračio u neku kuću sa svoga spiska i osetio njen siti, topli miris na surutku, spopao bi ga bes. Dok ljudi, pravi ljudi, mislio bi, bolesni, gladni i ranjavi - a među ovima bi na istaknutom mestu odmah video i sebe - propadaju i ginu za bolji ljudski život, za njihov bolji život, oni ovde pare jaja i čekaju kralja!
"Jarosno bi naterao ukućane da prekopavaju avliju, štalu, podrum, i u početku samo kad ne bi našao i da bi našao, a zatim i kad bi našao i zato što jeste našao, zadihavajući se i sipljivo psujući majku neprijateljsku, domaćina bi u nekom budžaku, katkad i pred njegovima, do malaksalosti tukao. Prebivši ga i sam, zaduvan, klonuvši, mislio bi da džudža to, evo, nije ni osetio, a on na njegove oči prosto izdiše. Osećao bi se u isti mah i beskrajno kriv i bolan prebolan i do srži ozlojeđen i seljaka bi zamrzeo još jače.
Mrzeo je u stvari sve gedžovane sveta. Sve je to goli krvopija kulak i neprijatelj! I kad još nije - već jeste! Ponekad bi u nekoga gotovo pucao. I to, podvikivao bi u sebi, ne bi bio nikakav greh, naprotiv!
Onda bi milicajcu naredio da gegulu zatvori u kancelariju mesnog odbora, a s ostalima bi prešao drugome.
Pošto s jarošću napuni nekoliko seoskih kancelarija i isprazni ih šaljući čitave povorke na dalju nadležnost u varoš, jedne večeri u vlaškom selu Bigrenici iznenada zanemoća. Samo, neočekivano, prozor u koji je tog časa gledao poče lagano da mu se vrti i, dok je još grčevito nastojao da mu prati uskovitlanu krstaču na izduženom pravougaoniku, vidno polje mu se zamrači skupljajući se kao u pesnicu. I tako se, u nekom plavetnilu i zujanju, i izgubi. On se neosetno smulji na zemljani pod, gubeći svest.
ÄŚetiri dana posle toga provede u vrućici u kući jednog Vlaha komuniste.
Neprestano se kao na klackalici ljuljao između polusvesti i polusna, između bola u čitavom telu i zadovoljstva od opuštanja u postelji, cvokotave drhtavice od nepostojeće promaje i kuvanja od vrelice, jarko jasne predstave o dužnosti i zadatku pred kojima se nalazi i bolnog osećanja nemoći da ih više ispunjava. Prvog dana čak dade naloge milicajcima da rade sami. A uveče se, primajući izveštaj, užasnu od njihove nedelotvornosti i gluposti i, besno vičući, otera ih u varoš. To ga samo još više utvrdi u uverenju da je pravi jalovi poluintelektualac i slabić koji ni na jednom poslu nije do kraja izdržao i u dubokoj patnji što protiv svoje prirode i porekla, evo, ne može ništa, ma koliko se trsio i sam sa sobom bočio. Posmatrajući sebe u tom novom obličju, video se kao nepoznat sluzav beskičmenjak i njegovoj posramljenosti nije bilo granica ni utehe.
Stalno ga je mučio jedan te isti san.
ÄŚim bi spustio uvo na tvrdi slamni jastuk, odnekud bi mu se uz uzglavlje pojavila nekakva tri kamička. Kriveći glavu i izvrćući oči, časak bi ih pratio kao zabavne male komedijante, a onda bi osetio kako mu se provlače kroz uvo i blago spuštaju oko pljuvačnih žlezda pod jezikom. Tu, u početku, ne bi mu smetali. Ali, zatim, čukajući sve jače i vrteći se kao da igraju nekakav tročlani valcer, počeli bi i da rastu. To bi već postajalo opasno i on bi, škripeći zubima i krkljajući, pokušao da ih ispljune. Uzalud, kamičci su i dalje rasli, postajali pravi krupni rečni beluci koji gromoglasno čekićaju, ispunjavali mu usnu duplju i pritiskali nepce. Novo krkljanje mu opet ne bi pomoglo i on bi se padavičarski trzao i uprazno batrgao nogama. U međuvremenu sve krupniji, beluci bi mu se već lagano provlačili i na gornji sprat lobanje, potiskivali mu mozak i razbijali ga kao teškim čeličnim batovima. A to se sad na čudan način povezivalo s jednim od dva streljanja koja je pri oslobođenju izveo - "Trči, pope, trči!" jasno se opet sećao i, kao da sve nanovo gleda, čudio se što s leđa svešteničke mantije pod nevidljivim brabonjcima metaka smešno skakuče prašina - i odjednom bi sebe u užasu video u popovskoj odeždi. "Ne!" zavikao bi, "to nisam ja!" I Sveta Ruski bi se u praznoj sobi panično drao.
Budio se zapečena grla i nosa, znojav i srca kao u pileta i odmah se osvrtao ka vratima da vidi nisu li ga čuli ukućani.
ÄŚesto mu se javljala i njegova Gordana, ćuprijska maturantkinja, ćerka predratnog oficira zaostalog u svetu posle zarobljeništva, koja pre nekoliko meseci nekud nestade pre nego što on, zbog njenog oca. uspe da joj išta progovori od svega onoga što je morao da joj kaže. Ugledao bi je iznenada na širokoj ulici i, zračno se osmehujući, pohrlio bi k njoj. "Gordana", vikao bi, "imam nešto da ti kažem. Gordana, ti znaš šta imam da ti kažem!" Ona bi počela da leluja odlazeći unazad. "Vratiću se", odgovarala bi klimajući čipkastim telom. I tako bi odlelujala. Nikakvog nesporazuma u snu među njima nije bilo.
Budeći se u onom čudnom krevetu s mirisom na prašnjavu trinju, osećajući pustošnu tišinu u sebi, verovao je da bi s tom crnookom, dugonogom devojkom prejahao preko ovog blata kao na krilima, kao dobar junak na dobrome konju. I žito bi bilo pliće sakriveno! Bez nje, evo, po navici uspravan - činilo mu se da ulazeći u svaku od tih kuća pokazuje ludu hrabrost - ali i ljutit i naprasit vlast, sila, a i neiskustvo i nespretnost su ga tome naučili - čini grešku za greškom i s jarosnim zadovoljstvom gazeći po tankoj skrami svoga ponosa, zapada u kal sve dublje i dublje.
Ĺta je ovo, u čudu se pitao gledajući oko sebe. Je li ovo ono što se zove život? Je li moguće da ovi ljudi nisu nikad imali ništa drugo i da im je ovo što vidim najviše što su ikad dosegli? Ili možda samo nakrivo gledam i rđavo vidim? Još prve noći u selu primeti da njegov domaćin Bigreničanin na svaki pseći lavež oko kuće brzo ustaje i s petrolejkom i sekirom u ruci tiho odlazi u štalu. Postojao bi tamo malo, promuvao bi se sa žiškom svetiljke po dvorištu, pa bi se tiho vratio. Stalno je, čini se, bio spreman da ustane.
Jednog ga jutra upita o tome.
"Plašim se da mi ne otruju stoku", odgovori Vlah.
"Ko?"
Śovek mrdnu čelom ispod ogromne šubare.
"Seljaci."
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mihajlović Dragoslav

Počalji od MustraBecka taj Sre Sep 29, 2010 3:39 am

Ruski razumede da je hteo da kaže da je to zbog njega, ali pomisli da gedža možda pokušava da mu nešto iskamči. Ĺta bi od mene, podsmehnu se, i mogao da dobije? Da i sam nešto ne krije? I ne ponudi mu pomoć.
Zašto oni žive ovako, misilo je gledajući u tavanicu. Kako mogu ovako da životinjare? Nesreća je svuda oko njih, a oni je ni ne vide, čak joj sam idu u susret. Iscrpen i nemoćan - čim bi ustao, noge bi mu zadrhtale kao prut i morao bi odmah da se vrati u postelju - pokušavao je nekako da pokrene svoje neupotrebljivo telo, da makar nekoliko koraka po sobi načini i tad prvi put pomisli ono što će mu se kasnije sve češće vraćati i zatim ga godinama napadati - da su se i oni pretučeni onda osećali verovatno ovako kao sad on. Možda, posumnja, i nisam morao da ih tučem?
Ali šta ćeš drugo s njima, odgovarao je sam sebi. Kako da ih mrdneš s mesta? Mrzeo je njihovu ravnodušnost i pripravnost na nesreću, mrzeo njihovu podmuklost i kokošje slepilo. Pa za koga on ovo radi? Za nas i za njih je sve to!
Ĺ?ita, video je, zaista nemaju dovoljno ni za sebe, a kamoli za druge. A i to se mora podeliti. I - kad bi bar malo želje pokazali da se nekuda krenu! Ovde se više ne može ni ostati ni opstati. Propašće se. Ali kad njima ovo blato i beda, ovaj jad i čemer prijaju kao svinji kaškalo i odatle ih možeš isterati samo pesnicom. Batine su za njih sviknut način razgovora, vole da ih dele i ne ropću kad ih primaju. Jedino njih valjda i poštuju.
U redu, mislio je gledajući kroz maleno okno u raskaljan put, ali ako su se oni navikli, kako da se naviknem ja? Kako da opstanem? Jer to blato protiv kojeg se bori, evo, hvata se i za njega, sve ga je više i već mu oblepljuje ruke, lice, oči. Ne može više dobro ni da vidi, davi se i guši u njemu. Kako da opstanem, zapomagao je.
Odjednom bi osetio odavno nezadovoljenu želju da stane pod debeo mlaz vode, da se pod njim dugo sapuna i trlja i da skine nečistoću sa sebe. Borio bi se s njom neko vreme, dok bi osećao kako mu se po koži prosto hvata kora od prljavštine. Najzad bi ustao i, bos na lepljivom zemljanom podu i u dugačkim vojničkim gaćama, lomatajući tankim nogama od treskavice, nad prljavim čupom za pomije u uglu oplaknuo bi ruke. Bilo bi mu, činilo mu se, malo bolje posle toga.
Tako, četiri dana. A onda, više od jada nego od zdravlja, nekako ustade iz kreveta, umoža se u šinjel i pozajmljene vlaške gubere, natovari na čeze i vrati u varoš.
3.
Nekoliko sledećih dana, dok je još stidljivo proleće polako jačalo, Sveta se u nevelikoj železničarskoj kući u Boška Jugovića ulici ispod kasarne srdito prepuštao nezi svoje starije sestre Radmile roditelji im ne behu živi - nelepe usedele devojke pljosnata lica i iks nogu koja je radila u skojevskom komitetu i dolazila jako kasno, i sam sebi nespretno spremao Trumanova jaja i mleko u prahu za jelo. A onda se, nešto manje slinav, opet javi na dužnost u Dositejevu ulicu. Nije imao vremena za bolest.
"Pa šta ćemo?" nezadovoljno uzdahnu opunomoćenik Marić, lep, gizdav momak u novoj uniformi. "Za teren više nisi. Da malo pročešljamo varošku reakciju."
I natovari mu na sto čitavu gomilu predmeta.
Sveta se odmah dade na posao.
Pregleda korice jedne za drugima, pažljivo pročitavajući izveštaje saradnika, i ne nađe ništa zanimljivo. Sve same budalaštine.
Pročita ih još jedared i - od nečega se moralo početi zadrža se na jednima. Materijal su u njima davali jedan kukavni skojevac iz gimnazije, koga očima nije mogao da vidi, i lepuškasta, ofarbana profesorka istorije, koja je i njemu do pre dve-tri godine predavala i koju takođe nije podnosio, jer je sve to sada radila iz straha što je za vreme okupacije pravila grčka kolica s nemačkim oficirom. Vremena se i vlasti, pomisli, menjaju i mogu da menjaju, ali cinkeri će uvek ostati isti. I prema mladiću o kome je to dvoje govorilo, koga se po imenu nije mogao setiti, unapred oseti naklonost.
Posla milicionara u školu po njega.
"Nemoj tamo", reče mu, "da praviš gužvu, zovni ga preko sekretarice. I pusti ga da dođe sam."
Momak ubrzo dođe onizak, sa visoko podiguutom gustom crnom kosom, šireći stopala u modernim gumenim cipelama i Sveta sa čuđenjem ustanovi da je to, od njega jedva dve-tri godine mlađi, lepuškasti gimnazijski odbojkaš Miša s nadimkom Kiflar, koga često viđa s omalenom plavokosom učenicom blizu svoje kuće. Nazirući ih u mraku kraj devojčine kapije, ne jedanput mu je kao od oštrog uboda nožem dolazila u pamet njegova Gordana i on je, u isto vreme želeći i da ih gleda i da im ne smeta, nekako ih i starački voleći - činilo mu se da je u odnosu na njih jako iskusan i star - i pomalo im zavideći, žurno zamicao kroz svoje vratnice. Evo sada tog momka pred njim, još jednom mu vraćajućl njegovo teško sećanje, koje ga ionaka nikako ne napušta.
Nehotice ga s pažnjom osmatrajući kao starog, dobrog poznanika, kao rođaka s kojim se posle mnogo godina nanovo susreo u dalekom svetu, Sveta ga postavi na stolicu na tri metra od stola. Uvuče o pisaću mašinu četiri lista hartije i poče da mu kuca osnovne podatke.
"Kako se zoveš?"
Odbojkaš reče.
"Kakvog si porekla? Ĺta ti je otac?"
"Skretničar."
"Radnik, znači?"
"Radnik."
"Imaš li pseudonim?"
Momak zaškilji.
"Nadimak. Imaš li neki nadimak?"
"Pa, zovu me Kiflar."
Dečko je malo bio bled, ali, sve u svemu, držao se pribrano. Sveti se i to đopade. Iskuca odgovor, pa podiže oči s mašine. Pogleda ga sa smeškom u očima.
"Zašto te tako zovu?"
Ovome liznu osmejak preko lica.
"Kad se otac doselio, prvo po varoši pekarima prodavao kifle u korpi. Tek posle se zaposlio na železnici. I tako prozvali njega, tako, po njemu, prozvali mene."
Sveta mu pogledom upadljivo pređe po kosi i cipelama.
"Ti nekad, čini mi se, beše predlagan za Skoj?"
"Jesam."
"I? Ĺto te ne primiše?"
Sleganje ramenima.
"Ne znam."
"Zezao si se, eto zašto. Pa što bar ne ode na prugu?"
Opet onaj pokret ramenima.
"Bio sam se prijavio. Ali imao sam popravni iz latinskog. Morao sam da ostanem."
Sveta mu veselo namignu.
"Ma nemoj. Zbog latinskog? Ostao si ti, burazeru, zbog one plave male, ne zbog latinskog."
Iznenada pomisli da se to opet - po običaju! - upušta u intimnosti i da će momak verovatno odmah početi da laže. Sam ga i navodim! I unapred se naroguši i na sebe i na odgovor koji još nije čuo.
Ali Kiflar skrušeno odgovori:
"Pa, i zbog nje. Ove godine smo se prijavili oboje. Sigurno ću otići." Mladi zastavnik se od toga prosto malo razbole. Tako smo, mehanički pomisli, još jednom se bolno ošinuvši, mogli i mi.
Opet s mukom odstrani od sebe onaj lik od kojeg nije imao mira.
"A znaš li", posle kratkog odmora značajno reče, "zašto sam te pozvao?"
Odbojkaš vrdnu očima, pa uvuče glavu među ramena kao da očekuje šamar.
"Ne znam", odgovori uplašeno. "Nemam pojma."
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mihajlović Dragoslav

Počalji od MustraBecka taj Sre Sep 29, 2010 3:40 am



Sveta ga je žalosno gledao. Svi su isti, pomisli. Svi lažu. I kad je nešto krupno, i kad je, kao ovo, sitno, i kad ih mrziš i moraš i hoćeš da ih slomiš i kad su ti simpatični i želiš da im pomogneš. Prokleta ljudska govna, samo da su što dalje od vlasti, pa makar ona bila i uz njih. Kako ih je brzo prošlo oduševljenje.
I dok je još tražio pravu, mirnu reč, iznenada ga, kao da se zagrcnu, spopade kašalj. Zacrvenevši se, izvuče iz džepa belu šifonsku krpu veliku kao peškir, dugo u nju kašljaše i kijaše i najzad njome obrisa nos.
"Muda, ne znaš", reče kroz krpu. "Sve ti znaš. Vidi, samo, kako si se nakinđurio. K'o da ti je otac vlasnik fabrike šećera, a ne kiflar."
Momak pred njim bučno proguta pljuvačku i oćuta.
Zastavnik odjedanput viknu:
"Jesi li, bre, rek'o da će naša teška industrija", pa otvori fioku i glednu u korice u njoj, "da će naša teška industrija posle prvog petogodišnjeg plana da proizvodi drvene češljeve? Ili nemaš pojma ko bi to mogao da kaže?"
Odbojkaš opet nešto proguta. Onda smerno mrdnu rukama:
"Jebi ga, rek'o sam."
Mladog islednika to toliko iznenadi da ga prosto uhvati panika: zasmejem li se, pomisli, pašću sa stolice. Saže glavu, pritište bradu o okovratnik oficirske bluze, pa, očeknuvši, upita:
"Jebi ga, a što?"
Opet neodlučan pokret.
"Pa što. Ĺalio sam se."
Sveta nije mogao brzo da se odluči.
"Pa što se, bre, budalo", reče, "tako glupo šališ? I to pred celim razredom."
Miša nanovo raširi ruke. Nije imao šta da odgovora.
Ruski se časak zamisli.
"Ove godine, znači, sigurno ideš na prugu?"
"Sigurno." Pa odmah dodade: "Kako bih se, inače, upisao na fakultet?" "Pa nećeš to valjda samo radi fakulteta?"
"Ma ne." Kifar je bio prosto sam na sebe ljut zbog te greške. "Iš'o bih ionako."
Zastavnik Sveta Petronijević na to ustade, pa, kao da je sam, odmače stolicu i prošeta se iza stola. Ĺ?eleo je nešto da učini za ovog mladića. I brzo donese odluku. Odustade i da mu održi predavanje iz politike o tome da se na prugu ne ide radi upisa na fakultet i, promašujući slova, iskuca u zapisnik:
'Pristavši u opunomoćstvo Uprave državne bezbednosti, na pitanje da li je rekao da ćemo našim petogodišnjim planom izgraditi tešku industriju koja će proizvoditi drvene češljeve, okrivljeni priznade da je rekao, iz neozbiljnosti. Izjavi da nije bio svestan posledica svoga postupka, da kao neorganizovan omladinac radničkog porekla nije neprijatelj socijalizma i da će ove godine sa brigadom otići na izgradnju omladinske pruge Ĺamac - Sarajevo.'
"Na, potpisuj." Onaj umoči pero u mastionicu. "Ne tako! Pročitaj, prvo, šta sam ti napisao!"
Mladić prelete očima po hartiji, pa nervozno potpisa.
Sveta pomisli: kladim se da ovo što je nadrcao ni ne liči na njegov potpis. Zatim mrdnu prstom prema vratima.
"'Ajd sad idi. I ako te ovde vidim još jedanput", gotovo ljutito viknu, "budi siguran da ću te odrati!"
4.
Kad Kiflar ode, Ruski ostade u kancelariji prosto ozaren. Sam je u sebi uživao. Ima li na svetu lepšeg posla! Kako ovi ljudi naokolo, koji samo posmatraju, uopšte mogu da žive? Može li se stvarnim životom živeti drukčije nego ovako?
Bio je ubeđen da je sebi našao put za ceo život, koji mu se činio bez kraja kao da, beo, prav i čist, opasuje čitavu Zemljinu kuglu.
Tako raspoložen, pokupi odbojkaševe korice sa zapisnikom i ponese ih Mariću. Ne nađe ga u sobi i ostavi mu ih na stolu.
Zatim krete u zatvor. U zatvorskoj kancelarlji zapisnički sasluša dvojicu seljaka žitara koje je sam bio uhapsio i još u selu izudarao i, dobre volje, sad to s njima brzo i miroljubivo završi. Onda ode na ručak u garnizonsku oficirsku menzu, u nekadašnjem restoranu "Ujedinjenje" u glavnoj ulici.
Tamo ugleda Marića.
"Saslušao sam", reče mu, "onog Nikolića iz gimnazije. Onog, s onim drvenim češljevima."
Marić se seti.
"A, dobro. Oni tamo svašta brbljaju. Njega bi trebalo drpiti. Njima treba pokazati kako se plaća lajanje na narodnu vlast."
Sveta odgovori:
"Ja sam to, pravo da ti kažem, zaključio. Pustio sam ga neka ide. Momak je iz radničke porodice, bio kandidovan za Skoj, prijavio se za prugu."
Kapetan iskosa malo zaškilji.
"Pa šta ako je iz radničke porodice? A jesi li ga zavrbov'o? Uzeo si mu izjavu? 'Oćeš ti da ga držiš?"
"Ma ne." Odmahivao je rukom. "Imamo mi dosta drugih."
"On bi bio zgodan. Kreće se među tim sportistima."
Sveta je opet odmahivao.
"Ma pusti ga. Vodi ljubav. Da mu ne kvarimo."
Marić ga pogleda malo začuđeno, pa podsmešljivo zacokta.
"Gle, boga ti. Baš smo osetljivi." Mrdao je glavom. "Ti si, bre, policajac, a ne guvernanta."
"Pa dobro, sad. Učinio sam što sam učinio."
"U redu, u redu", odgovori Marić, "neću da ti kvarim. Ali nemoj da mi od toga praviš stil. Neka misli pre nego što počne da kenja, neću ja za njega da mislim. A šla je sa drugima?"
"Napravio sam zapisnik sa dvojicom žitara iz Bigrenice."
"Dobro", odobri Marić. "Ja sam za poslepodne pozvao onu Jelićku. Preuzmi je ti. I - tu 'oću da budeš uporan. Nikakvih sentimentalnosti. Pozivaj je svaki dan. I nemoj da praviš zapisnik."
"U redu", klimnu Sveta glavom, "ali šta tu može da ima?"
Marić se iznenada nakezi. Imao je lepe, bele zube sa šiljastim očnjacima.
"Tvoje pametne zaključke, drug, sačuvaj za svoju ženu, kad se budeš oženio. A zasad, slušaj što ti se kaže. Ti sitni nama prave možda i veću zbrku negoli krupni. S ovima smo bar načisto. A, osim toga, ona se dopisuje s mužem u Nemačkoj. Dakle?."
5.
Osećajući jezu po leđima od lopatica pa sve do kukova i pljujući po ulici čitave parčiće, Sveta ode kući da malo prilegne. Ali, u hladnoj sobi, niti zaspa niti mu ležanje mnogo pomože.
Oko četiri mu ženu uvedoše u kancelariju.
Poznaje je on. Zabrađena i obučena ne previše pažljivo, čak prostije nego obično - svi bi da ovde izgledaju što siromašniji i beznačajniji - a verovatno ne ni naročito pametna, ali lepa, srce da ti stane: čisto, jasno, otvoreno lice uokvireno kao gavranovo krilo crnom kosom, krupno garavo oko, ovisoka i u pasu kao devojka tanka ali i jedra i obla, gotovo pomalo teška od toga. Gledajući je onako izbliza i već se uzbuđujući, Sveta pred njom prosto oseti tremu.
Saže glavu i suvo, suvlje nego što bi hteo, zvanično reče:
"Sedi, drugarice."
Ona, stežući jednu šaku drugom, čučnu na ivicu stolice.
"Kako se zoveš?"
Lepa žena začuđeno trepnu.
"Stojanka. Stojanka Jelić."
Kao da nije ništa primetio, on upita dalje:
"Ĺta si po zanimanju?"
Opet onaj začuđeni pogled.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mihajlović Dragoslav

Počalji od MustraBecka taj Sre Sep 29, 2010 3:40 am

"Krojačica."
"Jesi li udata?"
Otud dođe nestrpljlv pokret šakom.
"Pa ti to, Sveto, k'o da me ne poznaješ. Ĺto me, ljudi, mučite?"
On se za trenutak malo zbuni (stvarno, šta ja to izigravam?), a onda mu pade na pametu oni hoće da unište ovu zemlju. Ne dam! I ljutito viknu:
"Imaš li muža, pitam!"
Ona se na to prosto trže.
"Pa imam", tiho odgovori. "Al' nije tu. Vi sami znate 'di je."
Sveta iznova podviknu:
"Ništa ja ne znam! Gde ti je muž?"
Već zaista uplašena, žena prozuklim glasom izrecitova:
"U Nemačku. Ostao. Nije se iz ropstva vratio."
Zastavnik se malo primiri, ali i dalje ostade narogušen. Koliko je njih, mislio je, i glave izgubilo - u drugim prilikama, doduše: sad vlast imamo mi - samo zato što su prema ovakvima bili bolećivi.
I u stvari, sve vreme, trudeći se da o tome ne misli, borio se sa sobom da se odupre njenoj lepoti. Od nekog jedva osetnog, pomalo trpkog mirisa na sapun i znoj koji je otuda osećao, od kao dašak tihog šuštanja čarapa na duguljastim, okruglim butinama sakrivenim pod debelom suknjom kad bi prebacivala nogu preko noge, posle brzog, kratkog pogleda na njene flašaste listove i nežne gležnjeve obuvene u pamučnu čarapu, na njene jabučaste sise stegnute džemperom i lepo srezana, ispucala usta, steglo bi ga nešto u donjem stomaku i odnekud ispod ušiju u ustima bi počela da mu se skuplja pljuvačka. Po telu bi mu potrčali mravci i bio bi mu potreban čitav dug trenutak da se pribere.
Branio se koliko je god mogao. Ona je budala, svađao se sa svojim telom. Slušaj je šta priča, pogledaj kako nabira usnice kao seljančura, kao kokoška dupe. Ali sve mu to ne bi nadugo pomagalo i prijatno iskušenje se posle kratkog odmora nastavljalo.
Najzad mu pade na pamet da je i Marić pred njom morao ovako da se oseća i da mu je natovario na vrat možda upravo zbog toga. Sigurno se i on, zaključi, uzbuđivao. Time mu ceo zadatak postade nekako krupniji, a sam sebi ispade važniji. Prosto se na onoj stolici ispravi i nakočoperi.
Zvaničniji negoli što bi hteo da bude, ispitivao je ne raspravljajuči o odgovorima, stisnutih usta i gotovo ledeno. Dva-tri puta bio je pročitao izveštaje o njenom dopisivanju s mužem u Nemačkoj, ali ništa važno tamo nije mogao da uoči. Dakle, o čemu mu piše? A on njoj? I šta još? Nije valjda samo to? A, znači, ima još nešto. ÄŚime joj se muž bavi u Nemačkoj? Znamo da radi u fabrici, ali šta radi drugo, kad nije u fabrici? Ko su mu prijatelji, piše li joj o njima? Kakve veze ima sa četnicima? Naravno da nema, ali je li član organizacije?
A ona, već manje uplašena, postaje sve bezvoljnija i, mada i dalje pomalo muca, odgovara ipak dosta sređeno. Kao da nema šta da krije.
On se prebaci na razgovore s komšikama i poznanicama. Još gore. S njima uglavnom ne priča ništa, prosto usta ne otvara; samo ponekad o tome kako nema šećera i soli. A od politike ništa, nije to njen posao.
Sve u svemu, golo đubre.
On je otpusti.
6.
Sutradan pre podne potraži Marića u kancelariji.
"Boga ti", reče mu, "zar je baš važno da se ja gnjavim s onom budalom? Dva sata mi je juče odnela. Daj da napravim zapisnik, pa da to gurnemo u arhivu."
Opunomoćenik ga mrko pogleda, pa se izjedanput izbeči.
"Opet ti! Dokle ti misliš da zezaš! 'Oćeš li, kilavi Radovane, da radiš svoj pos'o ili nećeš!"
Sveta gotovo uplašeno podiže ruke.
"Dobro, dobro, nemoj da se ljutiš. Biće u redu, nastaviću."
I brbljajući o drugim stvarlma, pokuša da zabašuri brljotinu. Ĺef je baš bio ljut.
Tih dana se osećao neispavan i umoran kao da je od zore do mraka kosio. Patio je od neke pritajene zime u telu - ponekad bi mu bilo dovoljna i prst da pokvasi, pa da se sav naježi i da zacvokoće zubima kao šivaća mašina - kašljao je do zacenjivanja i stalno osećao neki ne toliko bolan koliko neugodan pritisak u leđima i ramenima kao da su mu sopstvene ruke postale preteške.
Ipak, nastavi da radi. Pre podne žitari, posle podne Stojanka.
"Dobro", rekao bi joj kad bi ušla, kao da joj je sve ono od ranije oprostio, "da nastavimo."
Ona bi opet čučnula na stolicu, smestila ruke u krilo, počela prstima da čupka dlačice na suknji ili da joj dlanom zaglađuje izgužvana mesta i, ubledela kao on i mutnih, mrtvih očiju, klimajući glavom kao da okreće dolap, dosadnim unjkavim glasom produžila bi da ponavlja ono što mu je već rekla.
Dopisuje se s mužem; piše mu da se živi teško, traži da joj šalje pakete; da se živi teško, pričala je i sa Ĺ?ivkom iz njene ulice, ne zna joj prezime (Sveta bi joj odsečno klimao glavom, a u sebi bi vikao: Stanojčić, hudalo!), s Rosom i s Persom; s njima je razgovarala kako u dućanima nema ništa da se kupi, nema, na primer, soli; još su pričale da nema ni šećera i da može da se dobije samo na karte za snabdevanje. A kako je to pre rata šećer mogao da se kupi koliko hoćeš i bez ikakvih karata? I u manufakturnim radnjama nema skoro ništa, samo neki partizanski cic, koji ne vredi pet para.
On je već danima imao neki prosto fizički usećaj da su mu podočnjaci zaokruženi mastiljavom olovkom. Koža bi mu se od toga tamo, činilo mu se, nabirala i korela kao da ima kesice ili da unosi naočare. Trpeo je od stalne želje da se umiva, od čega bi ga zatim napadala treskavica, svaki čas je snažno trljao lice ili prevlačio rukom preko očiju kao da s njih skida vlasi. I zbog toga se još više razdraživao.
Tako poče na ženu i da viče, da lupa pesnicom po stolu. Postade zao. Kuckao je prstima po dasci, prekidao je i siktao, dobacivao joj i cinično je secao. A ona bi se od toga trgnula iz dremeža, a onda i sasvim preplašila i najzad bi zamukla. I morao bi da je otpusti.
Do sutradan. A sutradan, opet isto.
Tako razdražen, u zatvoru opet poče da tuče žitare. Jedva bi dočekao da mu se nešto kod nekoga od njih ne dopadne, prosto bi sam sebe gurnuo u jarost - to mu se baš dopadalo, da plamti u gnevu pravednog besa - i navalio bi na čoveka i šakom i pesnicom. I odmah ga potom zaboravio. Nije na njih mnogo ni mislio.
Stalno je u stvari bio sa Stojankom. Slomiće ona mene, zaključivao je ljutito, a ne ja nju.
Kod kuće sve češće poče da zamišlja kako je šamara. Udarao bi je u tim vizijama besno, sa zadovoljstvom, s uživanjem, kao da nekakav gnoj iz njega otiče. Priželjkivao je da se nekim čudom pokaže kao opasna, prefrigana špijunka za kojom se godinama traga, organizatorka atentata na prve ljude u državama, nepoznata i neuhvatljiva likvidatorka vlada i režima u Južnoj Americi i Istočnoj Evropi, ja u širokoj suknji krije tuce bombi i revolvera i koja je s takvim mračnim zadatkom poslana i ovamo. Ĺ?eleo je da je vidi kako, raščupana i u dugoj crnoj haljini koja je čini još višom, stoji pred njim gorda i uspravna kao nekakva teroristička Dolores Ibaruri i na njegova pitanja prezrivo se smeši. Njih dvoje tada, kao dva prava, velika ravnopravna protivnika, svađaju se da samo pršti i vode oštru ideološku raspravu, u kojoj tešku pobedu, naravno, izvojuje on. I na kraju ona, junakinja prošla kroz mnoge okršaje, koja ipak poštuje junačnijeg od sebe, poražena ali ne i slomljena, i dalje ponosna ali već s nekom maglom u očima, lagano pred njim počinje da se svlači.
A Stojanka bi mu, doduše, lepa i u tamnoj suknji koja je ne čini višom, ulazila u kancelariju skrušeno i uplašeno kao u crkvu i opet ne bi mogao da je udari. On bi nanovo drhtao nad svakom reči kao da mu od toga život zavisi, ona bi i dalje ostajala tupava i bezosećajna kao drvo. I jedino bi dlanom ispravljala neravnine na suknji; to joj je najveća briga. On je goreo od želje da učini nešto junačno, nešto što bi se zapamtilo, nešto što bi bilo spasavajuće za novo društvo, koje je jedini izlaz za ovaj propali svet, pa makar tako i glavu izgubio. A ona bi mu govorila o šećeru, o cicu i o koncu za gaće.
Još jedanput poražen, otpuštajući je i gledajući je kako izlazi, bez žara bi mislio: strvina, ne čovek. Ĺila svoje idiotske cicane gaće ili se prcala s magarcem, njoj je svejeđno. Krava.
Jednog dana posle razgovora s njom skoči i potrča Mariću.
Nađe ga u kancelariji i još sa vrata zalaja na njega:
"Slušaj ti! Slušaj ti! Ja sam - ja sam - politička policija! A ne nekakav govnar! I neću više da slušam kojekakve babe koje mi pričaju kako nema šećera i zejtina! I gotovo ! I ... I ja ću, evo, da ti kažem: nema soli ni zejtina! Nema šećera! Ne valja partizanski cic! Ništa ne valja! Pa? 'Oćeš i mene u zatvor? 'Oćeš i mene na saslušanje?"
Marić preblede i lagano ustade iza stola.
"Nećeš ti tako", tiho, kroz stisnute usnice izgovori, "sa mnom da razgovaraš. Zastavniče Petronijeviću, nećete vi sa mnom tako razgovarati! I nećeš ti mene da učiš poslu!"
Sveta razvali usta:
"Ĺta neću! Ĺta neću! Baš 'oču !"
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mihajlović Dragoslav

Počalji od MustraBecka taj Sre Sep 29, 2010 3:41 am



Onda izjedanput splasnu i glupo dodade:
"Razumem." I spusti se u stolicu. "Razumem ja tebe", poskoči nanovo, "ali ona mi stalno priča kako nema soli i zejtina i šećera i - šta ja znam! Daj, brate, da napravim zapisnik, pa da bacimo to govno u arhivu! Ništa tu nema, samo gubim vreme!"
Marić ga je besno gledao. Pred njim je stajala puna, teška staklena pepeljara. On je dohvati kao da će ga njome udariti, pa je s treskom vrati na sto. Pepeo i pikavci se prosuše po hartijama.
"O tome", viknu, "ti ne odlučuješ! Sit sam ja tebe! Ovo je policija, a ne frizerski salon! Bele rukavice sebi kupi kad izađeš iz policije!" Malo zaćuta, teško dišući. "Pa, budalo praznoglava, njen muž je član odbora u Minhenu! Izgleda da je bio i na kursu na Ĺvarcvaldu!"
Sveti se prosto zavrte u glavi. A preda mnom, pomisli, izigrava kaluđericu!
Protrlja šakom lice kao da se umiva.
"Ali", reče zbunjeno, "zašto toga nema u predmetu?"
"Nema!" reče Marić. "I ne mora da ima!"
"Pa što mi bar nisi kazao? Kako ću, inače, da znam?"
"Ako ne znaš, možda i ne treba da znaš! A sem toga, možeš i da pitaš." Sveta pokunjeno izgovori:
"Ali možda ne zna ni ona."
Marić uperi prst u njega.
"Možda ne zna, a možda i zna. To tek treba videti. Ma šta je tebi, bre? Jesi li se ti zaljubio? U koga, budalo! I koga ti štitiš? Pogledaj je! Pa to je ždrebica! Misliš da bi ona tebe, kad bi joj došao muž, štitila?"
Sveta se smrče kao da ga je neko polio vodom.
Tako mi i treba, pomisli. I jesam kilavko. Dobro mi je i rekao.
Marić produži pogađajući ga sve tačnije:
"I šta si mislio, da će Amerikanci da ti pošalju Dalsa i Trumana lično? Pa da ih onda ti isleđuješ?" Nešto tražeći, okrete se za trenutak ka zidu. "Uostalom, i taj šećer i zejtin, ni to nije toliko loše. Nema šećera i zejtina ni u Engleskoj, i tamo se sve deli na karte, pa oni to ne pričaju. Načini joj zapisnik samo o tome i daj joj tri dana da nam sve što zna o mužu ispriča. Ako neće, drpićemo je. I držaćemo je dok ne propeva. Pa ćemo da vidimo ko ima više vremena."
7.
Sutradan, koliko mu Stojanka kroči u kancelariju - a, u međuvremenu sve bolesniji, jedva se drži na nogama - Sveta je napade:
"A ti meni tako! Ja s tobom lepo, a ti od mene kriješ da ti je muž član odbora u Minhenu!"
Stojanku u trenu uhvati drhtavica.
"Kakvog odbora, druže Sveto?"
"Nemaš pojma kakvog! ÄŚetničkog! A ti mi se praviš luda! ÄŚekaj, more, neću ja više da gubim vreme s tobom."
Uvuče hartiju u pisaću mašinu i ćutke iskuca njeno priznanje o šećeru i soli. Ništa nije zaboravio - ni Persu, ni Ĺ?ivku, sve što je rekla zabeleži, pa čak, u onoj žurbi, i nešto malo više.
Gurnu joj da potpiše.
Ona uze da čita.
"A šta je ovo?" upita. "Kakva je ovo neprijateljska propaganda?"
"Nego šta misliš!" viknu Petronijević. "Baviš se politikom, pa 'očeš da te češljamo! I u Engleskoj nema šećera i zejtina, pa ti to ne pričaš! Samo ovde nema šećera i zejtina! Potpisuj!"
Ĺ?ena zažmure, zašmrkta.
"O ljudi, ljudi, šta ovo činite od mene?"
Potpisa.
"I", produži Sveta besno, uzimajući joj zapisnik iz ruku, "da ti nešto bude jasno. Dosad smo te mazili. Odsad - nema više. Dajem ti tri dana da razmisliš i da se svega o mužu setiš. Ako se ne setiš, zatvorićemo te. Držaćemo te tri meseca, pa ćemo od tužioca da tražimo produženje na još tri. Pa ćemo da vidimo kome će dosaditi. Dosta si ti nas zezala."
Stojanki su oči na uplakanom licu izgledale ogromne. Suze nije ni brisala.
"Ĺta da se setim, Sveto?"
"Sve što znaš da nam ispričaš. Svega da se setiš."
Ĺ?ena zažmure, nanovo nabirajući bradu u plač, i zaljulja glavom levo-desno kao da nad nekim nariče.
"O ljudi, ljudi" izgovori jecajući, "da l' ste i vi ljudi?"
Sveta se od iznenađenja prosto strese. Poskoči na stolici kao da ga neko ubode.
"Ćut'! Ćut'!" Bio je toliko zaprepašćen da u glavi nije uspevao da poveže šta hoće da kaže. "Mamicu ti kurvinu! Ti meni da l' sam čovek! A ti! A vi! Bi li ti mene štedela kad bi ti doš'o čovek! Kad bi ti došli tvoji koljaši!"
Ĺ?ena rezignirano mrdnu rukom.
"Ĺta ja imam s nji'?" Ustade sa stolice. Izgledala je kao da se malo pogurila. "Znači, kroz tri dana da dođem?"
On zalaja kao pas terač kad počne da sustiže ranjenu lisicu:
"Ne kroz tri dana! Sutra! Svaki dan da dolaziš! 'Oćeš godišnji odmor da ti damo! 'Oćeš na more da te pošaljemo!"
8.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mihajlović Dragoslav

Počalji od MustraBecka taj Sre Sep 29, 2010 3:41 am

Prođe još jedan dan - sutradan je zadrža samo nekoliko minuta: pripita je je li razmislila, nanovo joj pripreti, pa je odmah otpusti - i on se baš razbole.
Prepodne bi nekako i izdržao, ali od podne bi se jedva držao na nogama. Noću nije mogao da spava i danju bi propadao od pospanosti. Ĺ?eljan počinka kao hleba, odmah po ručku malo bi prilegao. Ali čim bi spustio glavu na jastuk, misao bi mu se otkinula i zajezdila nekim prostorima, dok bi mu lice žarila vatrica i sve češće ga potresala drhtavica. Ipak malarija, mislio bi. Otkud ona ovde? Ležao bi tako sat ili dva, ali mir mu se na oči ne bi spustio.
Ustao bi izmučen i odmah bi mu se na ramena spustio i onaj potmuli, podmukli bol. Nekako kroz kosti u rukama tištalo ga je sve do samih šaka, čim bi kročio iz kreveta, hvatali bi ga pravi napadi kašlja i nešto bi mu strugalo grlo kao turpijom. Imao je utisak da mu negde u dušniku leži neki nemirni crvić, koji se neprestano koprca i nepodnošljivo ga golica. Kad bi se on otuda, činilo mu se, otkinuo, kašalj bi mu odmah prestao. Trljajući bolne ruke, zabrinuto se vajkao: nije me valjda i kostobolja napala? Moraću najzad da odležim. ÄŚim završim s ovim, leći ću u postelju.
Namisli da čim obavi posao sa Stojankom pođe lekaru. I da se leči dok se ne izleči. Dotle je, izgleda, došlo. Mršav ali žilav, dosad ni od čega nije patio, poslednjih ga godina prosto ni zub nije zaboleo. Ni na sremskom frontu i dok je u Knoju po terenu ganjao bandu, na onoj ciči zimi, u vlazi i nesreći, ništa mu nije falilo. A sad vidi ovo. Premorio sam se. Mislio sam da mogu sve da izdržim. Ali ne mogu.
Bio je ubeđen da će Stojanku slomiti. Nije od nje očekivao bogzna šta, ali da će mu ispričati o onom muževljevom odboru i još koječemu, to je sigurno. Ako ni za šta drugo, ovo će poslužiti kao podatak za druge istrage. Kod nas najzad mora da se zna red. Na narodnu vlast se ne sme lajati. Ako hoćeš da laješ, takvu muziku imaš da platiš.
Ali sledećeg dana žena iznenada ne stiže na vreme. Gledao je na sat i prosto nije mogao da veruje. Je li moguće? Toliko se izbezobrazila!
Pričeka je desetak minuta - tog dana kod kuće beše uspeo malo da pridrema i osećao se nešto bolje - pa iziđe u hodnik da pripita dežurnog milicajca da je nije video. Možda je, pomisli, otišla da priznanje da Mariću?
Od toga ga nešto prosto štrecnu. To ne bi bilo lepo. Ja sam se s njom mučio, ne on. Zar u mene nije imala poverenja?
"Dežurni!" prodra se sa vrata u hodnlk. "Dežurni!"
Međutim, niko mu se ne odazva.
Ko zna gde je taj šibač. Oni nas tako lepo čuvaju da bi i bombu neko mogao da nam podmetne. Ko god bi hteo i kad god bi hteo.
Pomisli da sam pođe do Marićevog kabineta. Ali to je bilo u drugom krilu zgrade, ona bi u međuvremenu mogla da stigne. Ne, ostaće ovde. Ne sme okrivljeni sam da se muva po isledničkoj kancelariji.
Vrati se za sto, poče da prelistava svoju beležnicu. Kad sve ne bi gledao na širem prostoru i s pozadinom koju poznaje, i sam bi se nasmejao. Ĺećer, so, karte za snabdevanje, zejtin, Persa, Ĺ?ivka, cic. Ali neka samo. Nisu te sitne stvari baš tako naivne.
Tako prođe još desetak minuta. Nje još nema. Ĺta li će mu, pomisli, reći kad stigne?
Ustade, prošeta ispred stola. Onda se opet vrati na stolicu. Znao je da to o isledniku može da ostavi loš utisak, da može da joj se prikaže kao površan i nezreo, ali iz dosade u ormanu pronađe neku staru "Borbu" i pročita dug, gnjavatorski politički članak, koji je nekad, zaključi naknadno, već bio pročitao. Zatim ostavi novine i nanovo se ushoda.
I tako ode gotovo pola sata.
Tad mu se učini da je već kasno da se pojavi i da više verovatno neće ni da dođe.
Ĺta sad da uradiš s njom? Zloupotrebila je moju dobrotu, vajkao se sa samosažaljenjem. Učiniš joj, nećeš da je zatvoriš ni da je tučeš, što je i te kako zaslužila, daš joj na volju da se šeta naokolo kao gospođa i da ti dolazi sama, bez sprovodnika, a ona to iskoristi i ne dođe uopšte. I tebe, bolesnog, koji je ovde čekaš, načini magarcem. Uvek sam stradao zbog naivnosti. Ĺta li će misliti Marić kad mu kažem?
Baš je bio neraspoložen.
Vrati se stolu i poče da ga raščišćava. Odnese pisaću mašinu u orman, zaključa predmet u kasu, ukloni beležnicu. Ipak će, izgleda, morati da ode do šefa. On je ovako rešio, zašto bih se ja sad uzbuđivao? Ili da možda pošaljem stražara po nju? Pa da je otuda dovede vezanu?
Nije mogao da se odluči. Nikad dosad to mu se nije desilo. Svi su se obično toliko plašili da niko nije ni pomislio da izostane.
Odjednom, dok je, pognut i zamišljen, mehanički sređivao nešto u fioci, vrata lupnuše. Bez šušnja, Stojanka uđe.
Sveta podiže glavu i kad je ugleda, prosto se zbuni.
Ruke su mu bile zagnjurene u fioku i njemu pade na pamet da njoj to otuda možda izgleda kao da ih je nagurao u pantalone. Gotovo ih istrže odande. Videće, pomisli, da sam raspremio sto. Kao neki činovnik. Pomisliće da sam jedva dočekao da ne dođe.
I glupo, nedostojno, skoro servilno se osmehnu.
"A ti", reče kroz svoj bedni osmeh, "malo zakasnila?"
Ĺ?ena na ulazu nije za sobom zatvarala vrata nego se leđima oslanjala na ram kao da hoće da ga podupre. I odande ga je gledala nekako tupo, kao stvar.
On se postide. Je l' joj se ja to izvinjavam? Ko kome ovde treba da se izvinjava? Zar ni toliko karaktera nemam?
Uto Stojanka lagano, muklo, kao da se pomalo gadi, izgovori:
"Drug Marić vam poručuje da više ne treba."
Sveti u glavi reznu misao: ipak njemu. Nije imala poverenja, nije joj se učinio dostojan. Osećao je prevaru, koja ga je oštro pekla.
A i taj nalickani, gorko je mislio. I to ti je prijatelj. Ako je otišla njemu, zašto mi je nije vratio?
"U redu", odgovori pomalo nabusito, kao ljutito dete.
I opet saže glavu u fioku. Osećao se namagarčen i uvređen.
Odjednom, već opet tamo nastavivši bez razloga da rije, nešto mu se u onome što ču učini užasno sumnjivo. Ĺta ne treba? U mozgu mu zaškripu kao da mu neko kraj samih ušiju povuče dragim kamenom po prozorskom staklu.
Zažmiri kao od bola u očima. Ĺta ova to govuori? Ispravi se, pogleda je bolje. U licu je možda bila nešto rumenija, čak joj je i kosa ispod marame izgledala malo raščupana.
S užasnom nevericom upita:
"Ĺta, Stojanka, ne treba? Ĺta više ne treba?"
Lepa žena mu se nekako čudno osmehnu. Bilo je u tome i tuge, i prezira i valjda još nečega, što nije mogao tačno da oceni.
"Pa to, Sveto", odgovori ona s uzdahom. "Ta saslušanja. Mi smo to uredili."
Neka okna u njegovoj glavi, kroz koja mu je iz sveta dolazila svetlost, na onoj njegovoj zgradi koju je sa strašću podizao, bez šuma izleteše iz okvira i izlomiše se u paramparčad. Blešteći svojim spektralnim bodežima, parčići stakla zalelujaše oko njega kao raznobojni papirići kojima se poziva u cirkus, kao krupni šaroliki leptiri koji se pare. Sto na koji se ovlaš naslanjao kao da poče da se nakrivljuje.
On ga čvrsto steže i vrati u dobar položaj.
"Sta ste uredili, Stojanka?" upita ne čujući dobro svoj glas.
Ona se opet onako osmehnu.
"Pa to, Sveto. Dobio je on što je 'teo. Pa, mislim, više ne treba da me saslušavate i mučite."
Sveta je gledao i proslo nije bio siguran da je tamo zaista vidi. Da li sam ja ovo stvarno čuo, pomisli, ili mi se pričinilo? Gotovo nije mogao da veruje da se sve baš sad dešava njemu, pomalo mu je izgledalo kao da mu je neko nešto slično nekad davno pričao.
Zaprepašćeno je ćutao, dok ga je žena i dalje onako gadljivo gledala. To je moglo da znači da još nešto očekuje - Sveta pomisli: Da ne treba da joj kažem da mi je žao; to bi bilo glupo! - a možda je samo htela da vidi da je sve kako valja pojmio.
Tako, ćutke i malo namršteno, ona postoja čitav dug trenutak. A onda se, polako, nečujno, jednako ga gledajući u lice, izvuče u hodnik. Kad tamo nestade, Sveta je više ne ču ni cipelom da šušne, kao da je pred njim iščilela.
Još časak on u glavi nije imao ništa, a zatim pomisli: Je li ta žena uopšte bila tu ili sam sanjao?
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mihajlović Dragoslav

Počalji od MustraBecka taj Sre Sep 29, 2010 3:41 am

9.
Mladi zastavnik Sveta Petronijević posle toga još neko vreme bez glasa presede onde gde se zatekao. Potom gotovo na prstima, pazeći da ni daskom u podu ne škripne, izađe iz zgrade i izvuče se na sokak krišom kao suri poljski gušter. Da li se ovako ludi, pomisli napolju.
Na ulici je tog svetlog, prozračnog popodneva treperio žagor pijanog, poročnog trećeg slobodnog ćuprijskog proleća. Zemlja, travke, pupoljci, rascvetalo kestenje u talasima su ga sa svih strana napadali mirisima, brkajući mu već smušene misli i smućujući mu razum. Grabeći pored taraba, pognut da nikoga ne vidi i računajući da njega niko ne opaža, iz zbrke u glavi stalno je iznova birao i opipavao jednu za njega novu misao: da li se ovako ludi?
Kući stiže očajan, prebijene duše, bez snage da se više bori sa svojim ludilom. Onako u uniformi i čizmama, gotovo s praga svali se na krevet; Radmila, na sreću, opet beše negde na terenu.
Dva-tri sata provede tako, kao u polusnu. Onda otvori oči i, odjednom čiste glave i zdrav, odmoran i odlučan da nešto učini, željan ovozemaljske ljudske pravde i spreman da joj svom svojom snagom pomogne, ustade i poče da šeta između stvari.
Ĺta da uradi? Kome da se obrati?
Otvori prozor prema dvorištu. Već je odavno bilo veče i sa granatog oraha u mraku bučno je čavrljala neka ptica. Sad požali što mu sestra nije tu. Mogli bi da se posavetuju. Ona je iskusna, možda bi mogla da mu pomogne. Pomisli da izjutra pođe u komitet. Ali, zaključi, slabi su oni, niti će hteti niti moći nešto da učine. A ni sam do jutra ne može da čeka. Noćas to mora da uradi - ili neće nikad.
Reši se da ide za Beograd. Prvim vozom, nikome neće ni da se javi. Potražiće pukovnika Jovu, njemu će sve da ispriča. Pa neka on vidi šta da se uradi. Onda i u njega posumnja. Onako prek i zatvoren, hoće li moći da ga razume? Neće li i on da ga pripita za bele rukavice? Možda bi kapetan Kolera bio pogodniji? Kolera ga je svojevremeno za Upravu i preporučio.
Donevši odluku da putuje, osećao se čio i bodar kakav odavno nije bio. Iznenada požele da se okupa. Prijaće mi, pomisli. Razgrejaće me, omekšaće mi ovaj kašalj.
Raspali vatru u štednjaku, stavi veliki lonac vode da se zagreje; imao je vremena do voza. Ĺetkajući po kuhinji i čupkajući donju usnu, sačeka da se voda zagreje - zaključi da bi u Beogradu ipak bilo bolje da najpre porazgovori s Kolerom, s kojim je bio bliskiji - pa unese ogromno drveno korito u kojem su nekad šurili svinje i poče da se brčka kao dete.
Iz vode ustade kao preporođen, bolest beše kao rukom odnesena. Obrisa se, uze čist veš, obuče civilno odelo. I tada, čak se i ne zakašljavši, samo zagrgota da pročisti grlo i oseti da su mu usta puna krvi.
S užasom pljunu u još neispražnjeno korito. Dugi crveni konci s providnim tačkama pene otezali su se i gurali između beličastih mrvica rastopljeuog sapuna, stalno tonući i izranjajući, razlažući se u tanušne, paučinaste niti i opet se slažući u pogužvane spiralice nalik na raskvašene kanurice purpurnog pamuka.
Uspaničen, sa hladnim znojem na čelu i dlanovima, proguta celu šaku soli, zali je velikom čašom ledene vode. Prisede na krevet.
Dišući kratko i plitko kao miš, nasloni se na jastuk i sačeka da se malo smiri.
Ĺta ovo bi, mislio je u užasu. Zar već smrt? Je li moguće da ja to umirem? Pa nemam, zavapi, ni dvadeset dve!
Onda slabo osvetljenom ulicom požuri. zaobilazeći retke, prašnjave sijalice, ka udaljenoj bolnici. Promače drvoredom prekoputa kasarne, pa preko ravaničkog mosta kod pošte i pijace u centru, izbegavajući glavnu ulicu, zađe u Car-Lazarevu. Ali kad iz ove skrete u neki mračni sokak levo, sustiže ga pravo krvoliptanje.
U bolnicu utrča ričući od kašlja i rigajući krv svuda oko sebe. Protrča kroz hodnik ka ordinaciji.
U čekaonici u taj večernji čas ne beše nikoga, samo neka žena sa detetom u krilu. Kad on nahrupi unutra brišući se velikom krpom s koje je kapalo, ona u grozi zgrabi dečaka u ruke i pobeže u ugao.
"Ĺta taj radi tu!" zavriska histerično. "Vodite ga odavde! Ovamo dolaze deca! Vodite ga!"
Zaprepašćeni Sveta zastade. Ĺta joj je, pomisli. Pa to je samo bolest. Pa to je samo smrt.
Pojavi se odnekud krupan, ravnodušan bolničar. Mršteči se i gadljivo ga držeći za mišicu kao policajac, uvede ga lekaru.
10.
U bolnici ga preko noći nekako smiriše. Sedeći u krevetu, on pred zoru uspe malo i da pridrema.
Izjutra, pre nego što iko saznade šta se desilo, zabrani da bilo koga o njegovoj bolesti obaveštavaju i zatraži da ga odmah pošalju za Beograd. Poznavali su ga i plašili se njegove moći i bez razmišljanja mu udovoljiše. I tako tog popodneva, umesto u ministarstvo u Knez-Miloševoj ulici, na neudobnlm nosilima u železničkim službenim kolima Sveta Petronijević stiže u Udbinu bolnicu na Dedinju. A kroz nedelju dana prebaciše ga na kliniku Robro u Zagrebu. Tako pukovnika Jovu i kapetana Koleru i ne obavesti gde se nalazi. Tad je već mislio da nikad s njima nije ni bio prisan.
Započe njegovo dugo, predugo bolovanje.
Prvih desetak dana, boreći se s temperaturom i hranom, od koje mu se gadilo, i osluškujući opasno, potmulo krčanje u grudima, koje je stalno pretilo novim krvoliptanjem, iz krevetskog naslonjača na Rebru napisa jedno, a posle dva meseca, tražeći odgovor, i drugo pismo ministarstvu o Mariću i Stojanki.
Niko mu ništa ne odgovori. Umesto toga, kao zamenu, neki poručnik mu kroz šest meseci iz Beograda donese medalju, za nekakvu hrabrost.
S velikim zakašnjenjem poseti ga sestra Radmila. Muškobanjasta i poslovna, rijući od duvana žutim prstima s ne baš čistim noktima po velikoj muškoj tašni, užurbano i rutinirano mu je pričala o problemima u varoši; ona tako i reče, problemi. Oskudica je i dalje trajala i otkup nije išao, zatvori su još puniji a neprijatelja je ipak više, oficiri se žene negovanim, odvratnim buržujčicama a njih, aktivistkinje, ostavljaju na cedilu, skojevci postaju ili ravnodušni nihilisti koji se ni za šta ne zanimaju, ili opasni laktaši koji već nišane na izabrane položaje ili još opasniji razočarani i ogorčeni otpadnici. Onaj opaki neprijatelj odbojkaš Miša Kiflar je, dodade, u zatvoru.
"Ali to je glupo!" povika on. "Miša nije neprijatelj!"
Dugo je zatim razočarano odmahivao l ožalošćeno coktao.
Najzad, okolišeći i strepeći, raspitujući se i za desetine drugih koji ga nisu zanimali, upita i za Gordanu. Da li se možda vratila u Ćupriju?
Radmila ne mogade odmah da se seti.
"Je l' to beše ona lepa, visoka mala što joj se otac ne vrati iz zarobljeništva? Iz Ulice Milana Toplice?"
On bledeći potvrdi.
"Ta kurvica se", izgovori sestra svojim teškim altom kao nešto što se podrazumeva, "udala za jednog našeg matorog i obezbeđenog druga iz diplomatije. Sad je negde u inostranstvu."
Sveta to oseti kao da mu neko iznad glave pobode crni mrtvački barjak i u sebi zajauka proklinjući čas kad ga je majka rodila.
11.
Uskoro zatim dade pristanak za operaciju.
Tako mu u dvadeset trećoj godini isekoše devet rebara, obarajući mu rame gotovo do sise. Kad je prvi put posle operacije ustao i u zrcalu bolničkog prozora ugledao svoj nakrivljeni obris, sam sebe nije mogao da pozna; kasnije će se navići. Napumpaše ga vazduhom iz velike štrcaljke, praveći mu između nepostojećih rebara pod pazuhom gadnu ranu što se peruta i svrbi, koju je sa bolesnim zanimanjem osmatrao u džepnom ogledalu i pipkao, i s vremena na vreme ga dopumpavahu kao izlišno, iskaljano svinjsko puvalo koje negde ispušta. I nekako mu spasoše glavu.
Onda počeše da ga šetaju od lečilišta do lečilišta, u početku povlašćenih, a potom sve prostijih i prostijih. Svugde ga tamo upoznaše i niko nigde nije bio rad da ga dugo gleda.
Nekad nervozan i u koječemu gotovo sitničav, vremenom u bolnici postade ravnodušan i aljkav. Nije mu smetala neobrijana brada i sestre su ga jurile da se okupa. Jeo je mnogo, ali i to nekako kao iz dosade, ubacujući hranu u sebe kao u mašinu. U nedoba propuši i steče naviku na rakiju, onu najprostiju i najjevtiniju, pravu seljačku brlju, koju je kradom kupovao preko bolničkog plota. U vreme bolesničkih šetnji sedeo bi u sobi i šljiskao tablanet, za obaveznog ležanja tumarao bi po hodnicima i sobama da sluša i, još više, prepričava jevtine tuberanske pričice.
Polako se naviknu da je jektika jedina stvarnost koja postoji, nauči se veri da svi kroz nju moraju proći i s iskusnom ravnodušnošću hvalisao se brojem i spiskom promenjenih bolnica. Na jednom mestu gde su veze sa ženama privremene i očajne, gde se lako uspostavljaju, lagodno i bez griže savesti održavaju, bez bola a katkad i tragično prekidaju, stidljiv, zapušten i lenj, nije ih imao. Iz prikrajka je u žene željno pogledao, ali, ne hoteći išta da kod sebe menja i, u početku dva-tri puta odbijen, radije je birao usamljenost, pomalo obojenu uvređenošću, nipodaštavanjem i prezirom.
Voleo je da impresionira novajlije podrobno im opisujući izgled svojih gnojavih ispljuvaka, topografiju sušičnih kaverni i načine plućnog raspadanja. Slikao im je smrti koje je video ili o kojima je slušao; a o svima je govorio s izvesnim radosnim gadenjem. Ako bi se u sanatorijumu našao neko od poznatih, o kome se pričalo, napeo bi sve svoje policijske sposobnosti da mu sazna neku tajnu, skrovitu ili nepostojeću, i po sobama bi je s uživanjem raznosio.
S novima je pravio surove predstave, kojima se sam prvi kikotao.
"I, tako, kažeš", pitao bi sisajući pikavac skriven u rukavu pidžame, "malo si pljucnuo? I to crveno?"
Novajlija se još ne bi mirio sa bolešću.
"Ma nisi ti bolestan!" vikao bi praveći grimase. "Ma kakvi! To je greška! Tebe će pustiti kući."
I naprezao bi se da što više iskašljuje i da izdaleka pljuje kroz prozor.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mihajlović Dragoslav

Počalji od MustraBecka taj Sre Sep 29, 2010 3:41 am




Bolest se bila zavukla u čitavog Svetu Petronijevića i niti je htela napolje - bilo joj je ugodno kod njega - niti je on iz sebe puštao. I gde god je bio, plašeći se nekadašnjeg njegovog zvanja, trpeli su ga, ali svugde su obećavali da će mu drugde biti bolje. A njemu je bilo svejedno i da i dalje ostaje i da se nekuda nanovo kreće.
Tako skoro punih šest godina. Lečen najboljim lekovima i izdvojen od sveta, koji mu je već bio nepoznat, ljuljuškao je svoju bolest kao dete bolesnu lutku i s upornošću koju nije osećao borio se da ne postane zdrav.
A onda se nade jedan pametan lekar, koji ga jednog dana prosto naprosto najuri. I Sveta Petronijević se iz one obezbeđenosti, sa stvarima u koferu starim bar šest godina, odjednom nađe na ulici.
Bespomoćan i bez budućnosti, nije znao ni kuda bi ni šta u svetu oko sebe da radi.
12.
U nedoumici, ode najpre sestri Radmili u Beograd, koja je sada bila mali rukovodilac u velikoj prestoničkoj ustanovi; ne udavši se, živela je u nevelikom stanu u Majke Jevrosime ulici sa starijim obudovelim čovekom. Ubeđen da su ga oštetili i uvređen, kod nje ostade samo nekoliko dana, pa krete u Vrnjačku Banju.
Verovao je u svoju bolest i bio rešen da istraje u njoj. Već dugo penzioner i s nemalom ušteđevinom koja mu se od penzije dotle stekla, bio je uveren da može sam sebe da neguje i leči. Nisu mu potrebni lažljivi. potkupljivi lekari ni bezdušne, ogavne državne bolnice.
U Banji odsede u starom, dosta udobnom i ne odviše skupom hotelu i dvadesetak dana u njemu provede prvi put u životu kao pravi bolesnik. Dva puta dnevno je toplomerom u ustima sebi merio temperaturu i pomno joj zapisivao razlike, ujutro i pred veče redovno je šetao između divnih rundela zavejanih snegom celcem. Manu rakiju i duvan. Jeo je u minut na vreme i izbegavao zadimljene prostorije, posle ručka je obavezno leškario i rano odlazio na počinak.
Gledajući kroz prozor u park u kojem su se sankala deca i u četinare natovarene bleštavim snegom, sa strahom je očekivao da će mu se nešto desiti, da će iznova prokrvaviti i da će ga to sad verovatno zadušiti. Naročito u početku, plašio se sutrašnjeg dana razmišljajući o smrti i smatrao da mu prošlost nalaže da se, kao junak iz narodne pesme, na vreme za nju pripravi.
Ali ne zbi se ništa od toga. Spavao je dobro, jeo još bolje, osećao se snažan. Već podebeo, ugoji se još više.
Najzad napusti Banju. I dalje ljut na lekare, bio je ubeđen da je, evo, sam sebe izlečio.
U povratku za Beograd, posle dugog kolebanja, reši se da svrati u Ćupriju. I kad se tog raskaljanog dana krajem zime, s onim oborenim ramenom, trutav i izbečen, debeo i beo kao utopljenik, pojavi u varoši, niko ga tamo više i ne poznade.
Nije znao da li to treba da ga raduje ili žalosti.
I ne ostade duže od tri-četiri sata. Samo unajmi jednog skrajnutog, bezubog, gotovo izlapelog advokata da mu nađe kupca za očevsku kuću, pa krijući se ispod natučenog šešira i uvlačeći glavu u jaku kao kamila u grbu, prvim večernjim vozom pobeže.
Mrzeo je i Ćupriju i Ćupričane i želeo da ih nikad više i ne vidi. Oni su mu za sve, verovao je, bili krivi. I postara se da se od tada nikome ni pismom ne javi.
Ako je još života bilo pred njim, morao ga je potražiti negde drugde. Bio je siguran u to.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mihajlović Dragoslav

Počalji od MustraBecka taj Sre Sep 29, 2010 3:43 am

Treće proleće Svete Petronijevića

1.

Krajem treće slobodne zime u Ćupriji se dogodi nešto što se nikad dogodilo nije — Ravanica poteče uzbrdo.

Posle velikih snegova te godine, pre nego što se baba Marta istutnjila i što mu je rekao bog, prigreja sunce. Na to niz Veliku Moravu dunu i mlaki jug i
ujutro donese prevremenu, nekakvu žućkastu prolećnu kišu. Dva-tri dana je bela brda oko Pomoravlja podnosiše kiselo se kostrešeći, a onda niz padine Kučaja
i Vezirovca u Ravanicu, Belicu i Crnicu kuljnuše blatnjave, kao osice ljute bujice potoka, valjajući pred sobom iščupano šiblje i raščešljane utopljene
ovce.

Mrka voda iz Belice, Ravanice i Crnice sad pljusnu preko zelenkastog moravskog leda i gradeći velike klobuke, zavuče mu se pod košulju. Od toga zaleđena
reka nabreknu kao prekislo testo u karlici i pogrbi se izgledajući oko sebe kao zli vo bodač. I, jedne noći, dok je u daljini praštalo kao od lomljenja
suvaraka, krčeći i šušteći, led joj se prolomi. A već u zoru, inače bolešljivo natrontana i lenja, ona kao od grčeva u stomaku riknu i đipajući i praveći
kolutove unazad, slepo i nasumice potrča pravo napred. Visoko dižući kolena i ničemu se ne uklanjajući, jarosno je obarala sve pred sobom.

Natuštena i opaka, zlokobno tutnjeći, tako nasrnu najpre na železnički most. Kotrljajući čitava brda leda, gurala se i podmetala širokim leđima pod čudnu
prepreku, po kojoj su prestrašeni vozovi jedva mileli. Metalna brana pred njom je škripala i stenjala kao od zemljotresa, ali nije popuštala. A koliko
se prepreka nije izmicala toliko ona nije odušivala. I tako se tu, stalno dovlačeći sve nova i nova ledena pojačanja, slažući santu na santu i upravljajući
ih ka nebu, prvi put opasno zajazi.

Odmah na to iz artiljerijske kasarne dotrča minerski vod. Akrobatski trčkarajući po nemirnim santama i mostovnoj konstrukciji i osmatrajući je dvogledima
kao neprijatelja u tenkovskoj bici, vojnici počeše po ledu da dumbaraju minama. I, posle nekoliko dana, nekako uspeše jaz da odguše. Mrka voda prošarana
ledenicama sunu između mostovnih tumbasa kao iz vodeničke vodojaže prskajući kapljicama železničke šine.

Onda, dva kilometra niže, nasrte na skliski, već gotovo preliveni drveni kolski most na kraju glavne ulice prema Jagodini, koji pre dve i po godine izgradiše
Rusi. Napravljen za dvadeset dana pri oslobođenju neposredno ispred srušenog gvozdenog, velikog — mali, Mikićev, bio je na Ravanici — on je do pre nekoliko
meseci, kad je veliki konačno podignut iz vode i popravljen, svima izgledao kao pravi žuti lepotan. Sad, pored novoobojene crvene metalne grdosije, odjednom
poče da liči na zaboravljenog kijavičavog sinovca sa sela na silu doteranog u varoš. A kako nisu ni znali šta će više s njim, i ne pokušaše da ga brane.

Tako mali sinovac ne izdrža dugo. Ljuljajući se i kriveći, veliku vodu je dva-tri dana nekako i podnosio. A onda se, plivajući kučećke — videla se kao dugačak
splav prepun granja — sredinom reke do njega doljulja teška, velika, verovatno u Adi iskorenjena topola. Ona ga ispod površine negde na slabom mestu snažno
kucnu, nakrivi i za trenutak izloži još većem vodenom udaru, a zatim s praskom slomi kao letvu. Uz podzemno krčanje, krkljanje i klokotanje most čučavac
se iščupa iz nevidljivog dna i lesa njegovih žutih šipova, balvana i podnica u dva ogromna komada krete i zalepi se za tumbase svog bliskog gvozdenog rođaka.

I, u nedelju dana, reka se drugi put zajazi. Već oslobođenu od leda i po veliku ćupriju valjda manje opasnu, vojnici je napustiše i pobegoše u kasarnu.
A ona, luda, puče kao zreo čir na sve strane.

I dok je krupna kiša i dalje prporila, Morava postade nepregledna kao mrko, uzavrelo more. Na severu, kod Gilja između Ćuprije i Jagodine, pregrize Carigradski
drum, a zatlm podloka pružni nasip i razbaca železničke šine i pragove kao čačkalice. Onda to isto učini i na jugu, između Ćuprije i Paraćina, i ostavljajući
ostrvca dveju varoši na miru poplavi naokolo nekoliko sela i atara. Najzad, naknadno se seti i malene Ravanice. Mrdnuvši laktom, namrgođeno se ispod pazuha
osvrte i ka njoj, zapljusnu je preko ušća kod Ade i odjedanput ispuni do guše. A ova od toga, daveći se. postade besna i gramziva i, kao nikad dotle, kotrljajući
se tamo odakle je došla, eto, poteče naopačke.

Jadni Ćupričani, dva zla, a i više njih, često su imali, dva dobra nikad. Pa i sada, dok su jedni, pored Morave, srećni što im se pod rukom našlo nešto
za šta nisu grbačili, ojkajući na obali i jašući po debeloj vodurini u plitkim barčicama, čakljama, trnokopima i konopcima s kukama hvatali kao dukat žute
balvane ruskog mosta, na kojima će se čitave sledeće zime s ponosom čvariti, drugi su, malčani kraj ćerke joj Ravanice, morali da spasavaju Cigane.

Jer treće ili četvrte od tih noći, dok su je kraj kuća sa fenjerima i baterijskim lampama obilazili i merama od pobodenih štapova držali na oku, ona se,
pritisnuta Moravom, kao na prstima tiho vrati kroz varoš prema Kučaju. Potom, otvarajući sebi drugi prolaz, podmuklo pojede vodenički nasip kod Nedeljkove
vodenice i još jedanput naopako, galopom utrča u cigansku Sibinovsku malu, lupajući po kantama i tarabama kao uplašen konj.

Kroz noć odjeknu iznenađeni ciganski lelek. Na to odmah zaurlikaše zarđale ratne sirene, zaskamlikaše sva tri crkvena zvona. Vojska, Udba, skojevci, milicija
— svi potrčaše da spasavaju Cigane.

Cela dva dana zatim potraja spasavanje malene ciganske imovine. Mada još natečena i ostavljajući barušljak iza sebe, kao da se tom podvalom izdovoljila,
Ravanica odmah oduši i vrati se u korito. A oslobođeni malčani prihvatiše unesrećene mangalije u svoje kuće i zajedno s njima počeše da drežde na nasipu
iznad poplavljenog naselja, pljuckajući u vodu i čekajući kad će se s mokrih grana omaći neka kokoška.

I uza svu buku, šteta ne beše jako velika. Osim dve-tri srušene kolibice od čatmare, koje će Cigani čim grane pravo proleće brzo ohnoviti, zaista se utopi
i nekoliko kokošaka, iako jednoj od njih naočigled meštana varoški maturant a sada zastavnik bez epoleta, suvonjavi, ovisoki, belomusasti Sveta Petronijević
s nadimkom Ruski požrtvovano spase život.

U čizmama punim vode i šinjelu čije su ga mokre pole šljiskale po šiljastim kolenima, on se iz čamčića u kome je veslao milicajac pope za njima na drvo.
Nekoliko njih lepo uhvati i dodade u barku. Jednu, međutim, koja mu uplašeno prhnu u oči, pokliznuvši se, ispusti i ona uz veselu ciku gledalaca izjedanput
potonu kao kamen. On opsova i, ne razmišljajući, s visine skoči u blatnjavu tekućinu. Blesavu životinjku tako izvadi — sklapajući bele kapke na očima,
ona je zatim klimala glavom kao pijana — ali pokvasi se do ramena i posle toga ostade bolestan.

2.

Kad poplava kroz dva dana popusti, Ruski se vrati svome poslu teških udova i vrelih očiju, slina, i promukao, grozničav, i pospan.

Cele dve nedelje potom provede na terenu. Za to vreme zima se mučila ne mogući da se odluči da li da se još bori ili da se povuče do boljeg vremena i svake
noći prskala brda tankim mrazevima, koji su preko dana, opuštajući se, pretvarali udoline u žitku kaljugu. A on se, kašljući i kijajući, zimogrožljivo
se umotavajući u šinjel i gutajući neke aspirine koji mu nisu pomagali, s nekolicinom milicajaca i udbovaca lomatao u pretovarenim čezama po nemogućim
brdskim putevima, na kojima su točkovi upadali do glavčina, i, s prijavama sreske otkupne komisije u levoj manžetni, obilazio sela vršeći pretrese.

Milom ili silom, žito se od seljaka moralo isterati. A pošto ga oni dobrim nisu hteli dati, Sveti je bilo jasno šta treba da čini.

S tim u glavi, onako bolestan, čim bi zakoračio u neku kuću sa svoga spiska i osetio njen siti, topli miris na surutku, spopao bi ga bes. Dok ljudi, pravi
ljudi, mislio bi, bolesni, gladni i ranjavi — a među ovima bi na istaknutom mestu odmah video i sebe — propadaju i ginu za bolji ljudski život, za njihov
bolji život, oni ovde pare jaja i čekaju kralja!

"Jarosno bi naterao ukućane da prekopavaju avliju, štalu, podrum, i u početku samo kad ne bi našao i da bi našao, a zatim i kad bi našao i zato što jeste
našao, zadihavajući se i sipljivo psujući majku neprijateljsku, domaćina bi u nekom budžaku, katkad i pred njegovima, do malaksalosti tukao. Prebivši ga
i sam, zaduvan, klonuvši, mislio bi da džudža to, evo, nije ni osetio, a on na njegove oči prosto izdiše. Osećao bi se u isti mah i beskrajno kriv i bolan
prebolan i do srži ozlojeđen i seljaka bi zamrzeo još jače.

Mrzeo je u stvari sve gedžovane sveta. Sve je to goli krvopija kulak i neprijatelj! I kad još nije — već jeste! Ponekad bi u nekoga gotovo pucao. I to,
podvikivao bi u sebi, ne bi bio nikakav greh, naprotiv!

Onda bi milicajcu naredio da gegulu zatvori u kancelariju mesnog odbora, a s ostalima bi prešao drugome.

Pošto s jarošću napuni nekoliko seoskih kancelarija i isprazni ih šaljući čitave povorke na dalju nadležnost u varoš, jedne večeri u vlaškom selu Bigrenici
iznenada zanemoća. Samo, neočekivano, prozor u koji je tog časa gledao poče lagano da mu se vrti i, dok je još grčevito nastojao da mu prati uskovitlanu
krstaču na izduženom pravougaoniku, vidno polje mu se zamrači skupljajući se kao u pesnicu. I tako se, u nekom plavetnilu i zujanju, i izgubi. On se neosetno
smulji na zemljani pod, gubeći svest.

Četiri dana posle toga provede u vrućici u kući jednog Vlaha komuniste.

Neprestano se kao na klackalici ljuljao između polusvesti i polusna, između bola u čitavom telu i zadovoljstva od opuštanja u postelji, cvokotave drhtavice
od nepostojeće promaje i kuvanja od vrelice, jarko jasne predstave o dužnosti i zadatku pred kojima se nalazi i bolnog osećanja nemoći da ih više ispunjava.
Prvog dana čak dade naloge milicajcima da rade sami. A uveče se, primajući izveštaj, užasnu od njihove nedelotvornosti i gluposti i, besno vičući, otera
ih u varoš. To ga samo još više utvrdi u uverenju da je pravi jalovi poluintelektualac i slabić koji ni na jednom poslu nije do kraja izdržao i u dubokoj
patnji što protiv svoje prirode i porekla, evo, ne može ništa, ma koliko se trsio i sam sa sobom bočio. Posmatrajući sebe u tom novom obličju, video se
kao nepoznat sluzav beskičmenjak i njegovoj posramljenosti nije bilo granica ni utehe.

Stalno ga je mučio jedan te isti san.

Čim bi spustio uvo na tvrdi slamni jastuk, odnekud bi mu se uz uzglavlje pojavila nekakva tri kamička. Kriveći glavu i izvrćući oči, časak bi ih pratio
kao zabavne male komedijante, a onda bi osetio kako mu se provlače kroz uvo i blago spuštaju oko pljuvačnih žlezda pod jezikom. Tu, u početku, ne bi mu
smetali. Ali, zatim, čukajući sve jače i vrteći se kao da igraju nekakav tročlani valcer, počeli bi i da rastu. To bi već postajalo opasno i on bi, škripeći
zubima i krkljajući, pokušao da ih ispljune. Uzalud, kamičci su i dalje rasli, postajali pravi krupni rečni beluci koji gromoglasno čekićaju, ispunjavali
mu usnu duplju i pritiskali nepce. Novo krkljanje mu opet ne bi pomoglo i on bi se padavičarski trzao i uprazno batrgao nogama. U međuvremenu sve krupniji,
beluci bi mu se već lagano provlačili i na gornji sprat lobanje, potiskivali mu mozak i razbijali ga kao teškim čeličnim batovima. A to se sad na čudan
način povezivalo s jednim od dva streljanja koja je pri oslobođenju izveo — "Trči, pope, trči!" jasno se opet sećao i, kao da sve nanovo gleda, čudio se
što s leđa svešteničke mantije pod nevidljivim brabonjcima metaka smešno skakuče prašina — i odjednom bi sebe u užasu video u popovskoj odeždi. "Ne!" zavikao
bi, "to nisam ja!" I Sveta Ruski bi se u praznoj sobi panično drao.

Budio se zapečena grla i nosa, znojav i srca kao u pileta i odmah se osvrtao ka vratima da vidi nisu li ga čuli ukućani.

Često mu se javljala i njegova Gordana, ćuprijska maturantkinja, ćerka predratnog oficira zaostalog u svetu posle zarobljeništva, koja pre nekoliko meseci
nekud nestade pre nego što on, zbog njenog oca. uspe da joj išta progovori od svega onoga što je morao da joj kaže. Ugledao bi je iznenada na širokoj ulici
i, zračno se osmehujući, pohrlio bi k njoj. "Gordana", vikao bi, "imam nešto da ti kažem. Gordana, ti znaš šta imam da ti kažem!" Ona bi počela da leluja
odlazeći unazad. "Vratiću se", odgovarala bi klimajući čipkastim telom. I tako bi odlelujala. Nikakvog nesporazuma u snu među njima nije bilo.

Budeći se u onom čudnom krevetu s mirisom na prašnjavu trinju, osećajući pustošnu tišinu u sebi, verovao je da bi s tom crnookom, dugonogom devojkom prejahao
preko ovog blata kao na krilima, kao dobar junak na dobrome konju. I žito bi bilo pliće sakriveno! Bez nje, evo, po navici uspravan — činilo mu se da ulazeći
u svaku od tih kuća pokazuje ludu hrabrost — ali i ljutit i naprasit vlast, sila, a i neiskustvo i nespretnost su ga tome naučili — čini grešku za greškom
i s jarosnim zadovoljstvom gazeći po tankoj skrami svoga ponosa, zapada u kal sve dublje i dublje.

Šta je ovo, u čudu se pitao gledajući oko sebe. Je li ovo ono što se zove život? Je li moguće da ovi ljudi nisu nikad imali ništa drugo i da im je ovo što
vidim najviše što su ikad dosegli? Ili možda samo nakrivo gledam i rđavo vidim? Još prve noći u selu primeti da njegov domaćin Bigreničanin na svaki pseći
lavež oko kuće brzo ustaje i s petrolejkom i sekirom u ruci tiho odlazi u štalu. Postojao bi tamo malo, promuvao bi se sa žiškom svetiljke po dvorištu,
pa bi se tiho vratio. Stalno je, čini se, bio spreman da ustane.

Jednog ga jutra upita o tome.

"Plašim se da mi ne otruju stoku", odgovori Vlah.

"Ko?"

Čovek mrdnu čelom ispod ogromne šubare.

"Seljaci."

Ruski razumede da je hteo da kaže da je to zbog njega, ali pomisli da gedža možda pokušava da mu nešto iskamči. Šta bi od mene, podsmehnu se, i mogao da
dobije? Da i sam nešto ne krije? I ne ponudi mu pomoć.

Zašto oni žive ovako, misilo je gledajući u tavanicu. Kako mogu ovako da životinjare? Nesreća je svuda oko njih, a oni je ni ne vide, čak joj sam idu u
susret. Iscrpen i nemoćan — čim bi ustao, noge bi mu zadrhtale kao prut i morao bi odmah da se vrati u postelju — pokušavao je nekako da pokrene svoje
neupotrebljivo telo, da makar nekoliko koraka po sobi načini i tad prvi put pomisli ono što će mu se kasnije sve češće vraćati i zatim ga godinama napadati
— da su se i oni pretučeni onda osećali verovatno ovako kao sad on. Možda, posumnja, i nisam morao da ih tučem?

Ali šta ćeš drugo s njima, odgovarao je sam sebi. Kako da ih mrdneš s mesta? Mrzeo je njihovu ravnodušnost i pripravnost na nesreću, mrzeo njihovu podmuklost
i kokošje slepilo. Pa za koga on ovo radi? Za nas i za njih je sve to!

Žita, video je, zaista nemaju dovoljno ni za sebe, a kamoli za druge. A i to se mora podeliti. I — kad bi bar malo želje pokazali da se nekuda krenu! Ovde
se više ne može ni ostati ni opstati. Propašće se. Ali kad njima ovo blato i beda, ovaj jad i čemer prijaju kao svinji kaškalo i odatle ih možeš isterati
samo pesnicom. Batine su za njih sviknut način razgovora, vole da ih dele i ne ropću kad ih primaju. Jedino njih valjda i poštuju.

U redu, mislio je gledajući kroz maleno okno u raskaljan put, ali ako su se oni navikli, kako da se naviknem ja? Kako da opstanem? Jer to blato protiv kojeg
se bori, evo, hvata se i za njega, sve ga je više i već mu oblepljuje ruke, lice, oči. Ne može više dobro ni da vidi, davi se i guši u njemu. Kako da opstanem,
zapomagao je.

Odjednom bi osetio odavno nezadovoljenu želju da stane pod debeo mlaz vode, da se pod njim dugo sapuna i trlja i da skine nečistoću sa sebe. Borio bi se
s njom neko vreme, dok bi osećao kako mu se po koži prosto hvata kora od prljavštine. Najzad bi ustao i, bos na lepljivom zemljanom podu i u dugačkim vojničkim
gaćama, lomatajući tankim nogama od treskavice, nad prljavim čupom za pomije u uglu oplaknuo bi ruke. Bilo bi mu, činilo mu se, malo bolje posle toga.

Tako, četiri dana. A onda, više od jada nego od zdravlja, nekako ustade iz kreveta, umoža se u šinjel i pozajmljene vlaške gubere, natovari na čeze i vrati
u varoš.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mihajlović Dragoslav

Počalji od MustraBecka taj Sre Sep 29, 2010 3:44 am


Pas

Jedne noći, jako kasno, prolazio sam ulicom nedaleko od železničke stanice. Bilo je proleće ili jesen, ne sećam se tačno. Jedna od onih mirnih, hladnjikavih,
prozračnih beličastih noći kad prija mantil na leđima.

Ulica je bila duga i pusta; nigde u njoj nikoga kao da je bolest opustošila. Preko puta, s moje desne ruke, čučali su nekakvi kućerci, niski i čađavi; od
njih se nastavljao dug, pravilan red prljavozelenih taraba; onda je dolazila neka radionica, ili možda garaža, u ovo doba dana zatvorena; pa opet niska,
tamnožuta zgrada štamparije. A još više u stranu, odmah iza njihovih leđa — činilo se, a nije bilo tako — kao da se igraju igara ovog sveta, u dalekoj,
nadmoćnoj visini, kao na hridini, gomilale su se mračne gromade kućerina Lomine ulice, Balkanske, Terazija. Nekoliko osvetljenih prozora na njima visili
su u toj golemoj tamnoj zbrci kao napuštena lastavičja gnezda.

Išao sam ulicom u potpunoj tišini i valjda ni sopstvene korake nisam čuo, i taj mir i prozračni zrak prosto su me milovali. Odmarao sam se sam u noći dok
se oko mene odmaralo i vreme samo.

Sutra će odavde možda poći na svoj beskrajni put ona sitna, hladna, sumorna kiša, koja će kud god pogledaš pritiskivati svet kao ogromni mokri sunđer i
kvasiti ga i spolja i iznutra; teško tebi, jadniče, ako, nateran poslom, ili, još gore, u pratnji čoveka koji označava višu silu, budeš primoran da dan
provedeš na utrini. Ili će, opet neočekivano, da udari žega, ona koja prži i odozdo i odozgo i koja ti zaustavlja dah kao vrela rerna; kud se god okreneš,
kud god pokušaš da skloniš glavu, u sobi, na ulici, u kancelariji, pod jadnim, ćosavim drvetom, svuda te sačekuje njen nečujni, nepokretni, mrtvi lepak,
koji ti suši ždrelo i mozak.

Sutra će od ranog jutra, još dok sunce ne siđe ni do prozora, ovde započeti tutnjava. Jurnuće teški kamioni, hladnjače, autobusi, aluminijumske muljače
đubreta, brektave mešalice betona. Kao uplašene šarene bube muvaće se između njih mali automobili. Tandrčući, galopiraće, ka mostu, ka izlazu iz grada,
napolje, u slobodu ili, opet, otuda, u grad, metež i buku, svi u nekoj groznici, kao u strahu, kao da, jedni odovud drugi otud, od smrti same beže.

I već tada, dok rumeno sunce još bude na krovovima čučalo, u restoranu nekog od ovih starih, izlizanih hotela možda će sedeti neki ćutjliv mlad čovek, siromaški
ali s pažnjom odeven, sa čistom košuljom koju je prethodne noći u umivaoniku trokrevetne sobe oprao, s pomalo otrcanom i masnom kravatom i nabreklom jevtinom
tašnom prepunom prospekata i uzoraka, i za stolom kraj izloga lagano ispijati prvu jutarnju kafu. Čeka ga dug, težak, užasan dan i sa zadovoljstvom će
srkutati toplu crnu tekućinu i vući dimove iz svoje tanke cigarete. Gledaće kroz staklo u narod koji na ulici počinje da promiče i razmišljaće o tome da
li će u onim mnogobrojnim kancelarijama koje ga danas očekuju možda nanovo ugledati nekoga od njih i prepoznati ga kao poznanika koga ne poznaje, čoveka
bar po nečemu bliskog sebi. Zadovoljan što je ustao rano i time ostvario trenutak odmora, uživaće u njemu kao u najvećem dobru koje je ovaj svet mogao
da mu pruži, tako, bez doručka, čak i bez novina, samo sa crnom kafom, cigaretom i svojim neveselim, crnim mislima.

Mir, tišina, san i to me je blažilo kao melem.

Odjednom u toj tišini nešto začuh. Iznenada zdesna, iz one zbrke od kuća utonulih u san, odozgo kao da dolazi s onog sveta, tiho, sa dosadom, bezrazložno
zalaja pas.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mihajlović Dragoslav

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu