Domentijan

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Domentijan

Počalji od beznačajna taj Sre Feb 25, 2009 8:10 am

Domentijan,
Srpski srednjovekovni biograf, "poslednji učenik Svetog Save", kako je sebe nazvao, jeromonah manastira Hilandara. Napisao je Žitije svetog Save (1254).
Pišući žitije svetoga Save ugledao se na Stefana Prvovenčanog, razvijajući dalje njegove poglede, njegov postupak i stil. Osnovne činjenice iz Savina života on iznosi jasno i pregledno, ali bez težnje k narativnom razvijanju pojedinosti. Događaj za Domentijana nije važan sam po sebi, on je samo povod za otkrivanje više, božanske svrhe delatnosti glavnog junaka. U svoje izlaganje on stalno unosi perspektivu celine, u svakom događaju iz biografije svog junaka vidi ceo njegov prošli i budući život. Time se sam događaj potiskuje u zadnji plan ili se sasvim zanemaruje, a u prvi plan se stavlja značaj ličnosti junaka i smisao njegove delatnosti. Tako se narativna struktura preobražava u simboličku, koja je stilistički ostvarena raznim sredstvima. Od njih treba posebno istaći dva: biblijske paralele i citate te svetlosne simbole. Prvim postupkom ostvarena je biblijsko-hrišćanska perspektiva, a drugim se u pričanje unosi perspektiva nadistorijskog, natprirodnog, božanskog sveta. Osobenost dela je u ovom drugom, u svetlosnoj simbolici. Simboli kao što su: Sunce, zvezda Danica, zraka, svetilnik, nadzemaljska svetlost, provlače se dosledno kroz celo delo, otkrivajući nam njegov najdublji smisao i suštinu. Savin životni put simbolički je predstavljen kao kruženje Sunca od istoka na zapad, od Svete Gore, u kojoj je započeo svoj duhovni život, do njegova otačastva, uz koje stalno ide epitet "zapadno". Domentijan je s pravom nazvan pesnikom svetlosti. Na stranicama Života sv. Save oseća se ona ista ozarenost svetlošću koja je prisutna na monumentalnim freskama Sopoćana, manastira koji je u to vreme podignut.
Manje je značajno drugo Domentijanovo delo, Život svetog Simeona, nastalo pretežno kompilacijom Nemanjine biografije Stefana Prvovenčanog i Savina od samog Domentijana.

beznačajna

Ženski
Ovan Lokacija : Iznad Beograda
Raspoloženje : vidno raspolozena
Datum upisa : 28.01.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Domentijan

Počalji od MustraBecka taj Sre Okt 07, 2009 8:56 am

Средњовековни српски црквени писци су врло рационално користили своје богословске способности. Теолошке радове они нису писали, али су доста преводили с грчког и нешто мање с латинског језика. Сматрали су да је излишно разматрати теолошке проблеме којима су се већ бавили, и то врло квалитетно, ромејски аутори. Међутим, за нормалан духовни живот средњовековног Србина било је неопходно поседовати житија и службе домаћих светитеља. Стога су ондашњи богословски писци састављали искључиво богослужбене и хагиографске (житијне) текстове. Иако немамо теолошке трактате, наши богослови ни у ком случају, по образовању и проницљивости, не заостају за својим грчким и латинским колегама. То управо показује философка дубина житија и служби које су за собом оставили.
Један од српских богослова, и то можда највећи када је у питању житијна књижевност, јесте хиландарски јеромонах Доментијан. Он је рођен негде после 1200. год., једно време, након монашења, провео у архиепископији у Жичи. Затим је наставио свој подвижнички живот на Св. Гори. Био је сарадник и духовни ученик св. Саве. Као врло образован био је јако поштован како на двору тако и у животу Цркве, те управо он добија понуду од краљ Уроша I да напише живописе св. Симеона и св. Саве.
Доментијан је прихвата; прво почиње с израдом Житија св. Саве, и то баш у Савиној келији у Кареји, административном центру Св. Горе. Ту у рајском светогорском врту где је некада лик свог духовног оца посматрао, сада га, у молитвеној тишини, пером исписује. Ту где се Савино писуство и даље осећа, Доментијанови описи не могу а да се не преобразе у један цветни хвалоспев. Прича о човеку какав је био св. Сава не може а да се не претвори у божанствену химну, а посебно када је прича поета какав је био Доментијан.
Друго своје дело – Житије св. Симеона – он је такође саставио на Атосу, али не у Кареји, већ у пиргу Преображења Господњег. У то време је с њим живео и Теодор Граматик, потоњи монах Теодосије. Један савремени истраживач српске средњовековне књижевности умесно је записао да се „код нас никада нису нашла под истим кровом два тако даровита писца“.
Од Доментијана су нам остала само та два списа, а да ли је још нешто написао – не знамо. Мада не постоје никакве индиције да јесте. Права је штета што није саставио ниједано химнографско дело. Изгледа да је своју монашку скромност доследно спроводио увек, па чак и када се ради о интелектуалној делатности: „урадио је само оно што се од њега тражило“. О књижевној вредности његових дела је много писано, те се сада нећемо на њу освртати, него ћемо укратко изложити један врло значајан теолошки моменат који се појављује у његовим житијама.
Доментијанова теологија је изразито символичка, а символ светлости у његовом теолошком систему заузима нарочито место. На то је известан утицај могао да изврши култ огња и светлости из словенске паганске религије, али је, несумњиво, пресудно било учење о божанској светлости једног хришћанског мистика из XI века – св. Симеона Новог Богослова – који је баш у Доментијаново доба превођен на старосрпски језик, тако да га је могао читати и на матерњем језик, мада је вероватно одлично познавао и грчки. Иначе, сам символ светлости био је јако популаран у европској теолошкој и философској литератури XIII века.
Јеромонах Доментијан, када исповеда Бога као Св. Тројицу, говори о трисветлом божанству. Бог је светлост и као светлост се јавља човеку. Говорећи о мисији св. Јована Претече и Крститеља, Доментијан га назива: „богосветлим зраком, који проповеда истинско сунце света Христа Бога нашега“. Дакле и сам оваплоћени Бог, Исус Христос представља светлост или, како би рекао Доментијан, Пресветлост. Када пише о преназначеном рођењу будућег светитеља Саве, Доментијан наводи да су његови родитељи, Стефан Немања и Ана, примили благодатну богосветлу радост: „И потом заче богољубива Ана у својој утроби, и роди по Божијој вољи сина, добро изникли изданак од доброга корена, у коме родитељи његови примише богосветлу радост“.
Божанску нестворену светлост о којој Доментијан толико говори, човек прима (одн. види) правом вером: „ка тој истинској светлости пут је права вера, која нас уводи у вечни живот и бесконачну светлост Господа нашега Исуса Христа“.
Треба на крају рећи и то да је хиландарски јеромонах Доментијан лепотом свог богословског језика инспирисао и средњовековне српске зографе (живописце, фрескописце). Ишчитавајући Доментијанова житија, црквени уметници, фасцинирани његовом теологијом светлости, желели су да сликом изразе ту исту мисао. Тако је у манастиру Сопоћани зограф читаву позадину унутрашњег храмовног живописа прекрио златом, и тиме на једним другим језиком изразио прекрасно Доментијаново учење о божанској светлости.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Domentijan

Počalji od MustraBecka taj Sre Okt 07, 2009 9:06 am

Јер уистину Богом би наречена архимандрија, од које и овај богољубац основа велику архиепископију, дом Спасов, звану Жичу, коју почевши и сврши са благоверним братом својим, великим жупаном кир Стефаном. ...
И призвавши благовернога брата свога, превеликога жупана кир Стефана у велику архиепископију, звану Жичу, у манастир који је он подигао, и по заповести небеског саздатеља и свога добротвора, Преосвећени кир Сава сатвори по обичају свеноћно стајање, и двоструко прослави Онога који је њега прославио, с једне стране богогласним песмама а са друге сакрушењем срца, приносећи жртву један јединоме на душевном олтару скрушеног срца, које Бог никада не презире.
И у богоподобно време сатворивши свету литургију, и после великога входа свете литургије, узевши свети венац у великом светилишту, венча благовернога брата свога, и помаза га Духом Светим на краљевство, да се зове самодржавни господин кир Стефан краљ свих Српских и Поморских Земаља, да од Бога буду венчана сва три помоћника Христова.

ДОМЕНТИЈАН
Житије Светога Саве / Доментијан ; предговор, превод дела и коментари
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Domentijan

Počalji od MustraBecka taj Sre Okt 07, 2009 9:15 am

Спасова вода књижевна радионица
Скит Свете Тројице познатији као Спасова Вода налази се на око неколико километара источно од манастира Хиландара у планинском пределу. Да би ходочасник који борави на Светој Гори Атонској посетио ово веома живописно место, познато и као древна књижевна радионица коју је подигао српски краљ Урош, мора да пешачи око 45 минута. И то долином јаруге у којој је на неколико места коптирана вода за манастир Хиландар. Овај прилаз Скиту је уствари једна пешачка стаза, која иде, највећим делом уз обалу поменутог потока без успона и низбрдице. После пређених две трећине стазе ходичасник прелази стеновит поток, код иконе у једној ниши која представља Свету Тројицу. Затим се пут нагло успиње, а после знатног физичког напора намерник доспева на један тесни плато. Скит Св. Тројице сазидан је на том платоу, изнад кога се с једне стране вертикално диже стена висока преко 25 метара. Са доње, источне стране, он је подзидан каменим зидом. Место на коме се Скит налази је лепо, живописно и пошумљено, а данас се састоји од цркве Св. Тројице, рушевине једне омање капеле и једног већег конака, као и једне камене цистерне за воду. Данас је ово предивно место запустело, јер већ више деценија на њему нико не живи.

О обнови Хиландарског Скита Св. Тројица на Сапасовој Води у 17 веку постоји више историјских извора, па је његова прошлост од тога времена до данас, веома јасна. Али о његовој прошлости пре обнове и о његовом оснивању
не знамо много.
Оно што се данас прича о Спасовој Води је то да је Доментијан, сватогорски калуђер из 13 века кога један преписивач из 1263. године хвали као љубитеља књиге, на платоу Свете Тројице написао «Житије Светог Симеона».Наиме, Доментијан овог свог дела наводи да га је он писао у Хиландару у кули Преображења, која се налази изван манастира у планини и коју је саградио српски краљ Урош. Овај податак нарочито је важан када се има у виду један запис из 1592. године који се налази у Хиландару. Наиме,у њему се помиње да је на једном Октоиху- књизи из Спасових Вода, ђакона Василија, написано: « и да буде проклет онај ко га узме од (цркве) Светог Преображења». Очогледно је да је у то време на Спасовој Води постојала црква посвећена Преображењу, вероватно она у којој је Доментијан написао своје чувено дело «Житије Светог Симеона», која се данас, обновљена или новоподигнута, назива Света Тројица.
По мишљењу Ђорђа Трифуновића, Доментијана, прати несрећна судбина многих наших уметника из минулих времена, чије живописе можемо само да наслућујемо кроз вечите зидине тајанствености. Такав, монах, као што је био Доментијан, мало се старао за личну славу. Сав смеран и незагледан у ствари земаљске, оставио је мало података о себи. Два његова књижевна дела и сведочанство једног његовог савременика су нам, данас, једини познати извори за сигурније познавање краћег раздобља Доментијановог живота.
Рођен је, сматра Ђорђе Трифуновић, свакако у Србији и то око 1210. године. О његовом животу, до првог записа, можемо само да наслућујемо. Назива себе»последњим учеником» Светог Саве. Овај израз могао би се схватити и симболично- «последњи» као недостојни или ништи, а «ученик» као духовни следбеник. Изгледа да је ово Доментијаново сведочанство ипак истинито. Описујући у «Животу Светог Саве» и «Животу Светог Симеона», канонизацију Светог Симеона вели како је светогорски сабор благословио « богоноснога оца нашега кир Саву да му напише канон и стихире и чудотворења његова, а он написав колико је могуће, опат благослови нас ученике своје истим благословом».
Затим, Доментијан због своје потврђене учености, приљежности, смирености и других духовних врлина одлази из Кареје, вероватно до 1260. године, и постаје духовник свега братства манастира Хиландара. Међутим, он није живео са братијом у самом манастиру, већ усамљенички у кули Преображења Спасова.Ту је,дакле,у данас познатој Спасовој Води почео да пише своје друго знаменито дело- «Живот Светога Симеона», које је завршио 1264. године. После ове године ми, данас, не знамо ништа више о Доментијану. Отуда нам се живот овог српског средњевековног књижевника пружа као и она његова светлост којој ни почетак не почиње ни крај не ишчезава. Нама данас, његовим потомцима, остаје једино да походимо Спасове Воде, где је, вероватно, овај учени и смерни монах српски-љубитељ књиге- написао бесмртно дело, не би ли бар мало осетили сву благодет коју даје овај Хиландарски Скит.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Domentijan

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu