Ivan Gundulić

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Ivan Gundulić

Počalji od beznačajna taj Pet Feb 27, 2009 12:09 am



Pesnik Ivan Gundulić, poznatiji pod nadimkom Dživo Gundulić (Đovani Gondola je raguzinska verzija njegova imena), najznačajniji je dubrovački pesnik epohe baroka i, kako vele neki autori, najveći slovenski barokni pesnik. Bio je široko prihvaćen u književnosti i među savremenicima, jer je čitavo njegovo književno stvaralaštvo bilo za to vreme novo i osvežavajuće na jugoslovenskom prostoru. Već nakon što je objavio prvu svoju knjigu, nazivaju ga „kraljem ilirske poezije“. Gundulić je poticao iz dubrovačke plemićke porodice (plemićka kuća Gondola, tj. Gundulić), i zbog toga se nalazio na mnogim pozicijama u društvu koje su mu ili rođenjem pripadale ili je zbog porekla bio izbiran na njih, te stoga nikada nije napuštao Dubrovnik, ali je i u njemu sticao široko obrazovanje — profesori su mu bili neki italijanski i dubrovački pisci. Ipak, iako je bio plemićkog porekla i umešan u dubrovačko društvo, Gundulić je uvek ostao miran i povučen, i posvećen jedino književnome radu. Zato je nosio i nadimak Mačica (mačkica).

U početku pisao je ljubavne stihove, koji nisu ostali sačuvani, i melodrame, od kojih deset su ostale sačuvane samo četiri, a koje su se uspešno izvodile na dubrovačkim trgovima. Nakon te prve faze, Gundulić se počinje zanimati duhovnom poezijom. Glavna tema u toj fazi njegova stvaralaštva jeste pokajanje, što je inače tipično za epohu baroka u čitavoj Evropi. Prepevao je sedam pokajničkih psalama, koji su objavljeni u Rimu pod nazivom Pjesni pokorne kralja Davida, a odmah nakon njih izlazi i spev Suze sina razmetnoga, prema biblijskoj paraboli o zabludelom sinu koji je pogrešio, shvatio što je učinio, pokajao se i vratio se na pravi put. I u ovom spevu jasne su barokne teme (lažna je lepota žene koja ga je zavela, život je kratak i u trenu čovek tek shvati kako brzo prođe), barokne forme (strofe od po šest osmeraca) i figure (sentence, igre reči, bogate pesničke slike).

Sledeća faza Gundulićeva književnog rada ponovo je svetovna, i ovoga puta društveno angažovana. Ona je počela objavljivanjem pastorale Dubravka, u kojoj pesnik veliča slobodu kao najveću vrednost za čoveka i društvo, i brine se za savremeno dubrovačko društvo i sudbinu plemstva. Gundulić prevodi i neka dela sa italijanskog, ali do kraja života glavna okupacija biće mu spev Osman, koji nije dokraja ni završio (nedostaju dva pevanja od dvadeset, koliko je pesnik zamislio). Osman je istorijsko-romantični ep o stvarnom događaju iz toga vremena, poljsko-turskom boju na Hoćinu i ubistvu turskog sultana Osmana, nastao pod uticajem italijanskog pesnika Torkvata Tasa (čiji se ep iste tematike muslimanskog prodiranja u Evropu i strepnje za katoličke narode zove Oslobođeni Jerusalim, koji je Gundulić nameravao prepevati pre no što se odlučio da ipak sam napiše originalnu epopeju). Ep Osman govori o sukobu dveju vera, dveju vojski, dvaju svetova i dvaju junaka, mladog turskog sultana Osmana i poljskog prestolonaslednika Vladislava. Kako su Poljaci potukli tursku vojsku, Evropa je slavila pobedu hrišćanstva, te tako i Gundulić u Osmanu veliča kraljevića Vladislava i čak ga kruniše vencem Nemanjića na Kosovu, verujući kako će Vladislav proterati Turke iz Evrope i postati predvodnik sviju Slovena. Međutim, ono što izdvaja ovaj ep od drugih dotadašnjih epova jeste to što Gundulić umesto samo jednoga ima dva glavna junaka — Vladislava i Osmana. Iako je Vladislav pobednik, upravo je sultan Osman prikazan s većom naklonošću pisca. Osman je prikazan kao tragičan lik, mlad i neiskusan a okružen neprijateljima i zavidljivcima, zbog čega postaje žrtva politike i izrasta u glavnog junaka epa (po njemu je ep i nazvan). Osim istorije ep pak sadrži i ljubavni sloj radnje: romantične epizode o Sokolici, Krunoslavi, Sunčanici. I u njemu prisutne su barokne komponente — motiv prolaznosti, prevrtljive sreće, bliskog kraja i smrti; zatim tu je bogat pesnički jezik, mnoge stilske figure, dosetke, igre rečima, poslovice, ali primetan je i uticaj narodnih epova. U Osmanu, Gundulić iskazuje svoje panslovenske stavove (tzv. „slovinstvo“), a veliča i junake iz srpske istorije koji su se sukobljavali sa Osmanlijama.

beznačajna

Ženski
Ovan Lokacija : Iznad Beograda
Raspoloženje : vidno raspolozena
Datum upisa : 28.01.2009

Nazad na vrh Ići dole

Ivan Gundulic

Počalji od beznačajna taj Pet Feb 27, 2009 12:17 am

Дела

Џиво Гундулић је био веома плодан писац, један од најзнаменитијих писаца дубровачког барока. Већ у младости Гундулић почиње да се бави литерарним стваралаштвом, претежно световног карактера. У наредном периоду мање се бави стварањем дела световног карактера и почиње да пише дела духовног карактера.
Његова најважнија дела су: еп Осман, побожни спев „Сузе сина разметнога“ и пастирска игра (пасторала) „Дубравка“. Написао је велики број митолошких драма. Сачуване су кратке драмске сцене „Диана и Армида“, прерада „Просерпина уграбљена“ и превод „Аријадна“. Остале су изгубљене. Поред тога, преводио је и „псалме Давидове“, седам на броју. Њих је штампао заједно са побожном песмом „Од величанства Божијех“.
Рефлексивно-религиозни спев Сузе сина разметнога, рађен према „Сузама светога Петра" од италијанског песника Тансила, можда је његово најбоље дело, иако није највеће. Штампан је у Венецији 1622. године, а друго издање, због велике читаности, излази већ наредне године. Мотив је позната библијска прича о блудном сину, приказана у монологу, снажном песничком инспирацијом и у раскошном руху ренесансне поетике. Песма је епска само по дужини, у ствари ту нема епске радње и причања догађаја, већ је цела песма болна и лична исповест младићких грехова, сазнања и покајања. Вероватно да му је библијска личност послужила као згодна алегорија за исказ сопствених проживљавања. Песма је сва у лирском заносу, проткана филозофским опажањима о ништавилу телесног задовољства и пролазности среће. Стил је веома раскошан, пун лепих антитеза и метафора. Дикција је крепка и узвишена, у складу са предметом. Са чисто формалне стране Гундулић је унео једну новину: строфу од шест стихова осмерца. Као сва Гундуливева дела, тако и ово има известан етички значај, наиме да живот почива на скромности и да је духовно задовољство изнад чулног и пролазног.
„Дубравка" је пастирска игра, испевана под утицајем италијанске пасторалне поезије. Први пут је изведена 1628. године пред дубровачком публиком. У овој пасторали Гундулић слави брак из љубави, поштење и честитост. Та етичка мисао је овде претстављена у алегоричној форми. Гундулић је предмет поставио на националну основу, јер се радња одиграва у Дубровнику. Он је Дубровчане приказао симболично: као виле и пастире. На дан св. Влаха, заштитника Дубровника, обичај је био да најлепши момак узме најлепшу девојку. Пастир Миљенко је тај момак, а девојка пастирица Дубравка. Судије буду поткупљене и Дубравку доделе ружном и старом Грдану, али због срџбе Божије то буде на време откривено и Дубравка полази за Миљенка. У почетку пасторале хор пастира и вила слави слободу и једнакост „дубраве" (Дубровника), а на крају пастири славе тријумф чисте љубави и поштења над материјалним богатством.

beznačajna

Ženski
Ovan Lokacija : Iznad Beograda
Raspoloženje : vidno raspolozena
Datum upisa : 28.01.2009

Nazad na vrh Ići dole

Ivan Gundulic

Počalji od beznačajna taj Pet Feb 27, 2009 12:21 am

О епу Осман

Предмет епа Осман је историја, која је изложена овако:

У I и II певању Осман се договара, после отступања, са својим саветницима, Дилавером и Кизларагом. Решава се да прикупи нову војску и казни јаничаре. Саветници му кажу да закључи мир с Пољском, да се ожени девојком племенита рода, да убије збаченог султана Мустафу, који је у тамници, и да боље припази на заробљеног витеза Коревског. У III и IV певању описује се Али-пашин пут за Пољску. Он одлази ради мира и пролази преко лањског бојишта. Сада се ретроспективно говори о хоћимском боју. У V и VI певању приказан је Али-пашин сусрет са јунакињом Крунославом, женом витеза Коревског, и са Соколицом, која чезне за Османом. У VII и VIII певању Кизлар-ага тражи девојке за харем. Долази при мору управ српскијех страна и Гундулић описује пропаст старе грчке државе и културе. Кизлар-ага долази у Смедерево, да отме Сунчаницу за царев харем. Она је Српкиња, потомак лозе Бранковића,ћерка старог и слепог Љубдрага. Овде је диван опис пастирске идиле и много реминисценција на негдашњу српску славу и јунаштво. Коло пастира пева песме о херцегу Стјепану и деспоту Ђурђу. У IX, X и XI певању приказани су догађаји у Пољској. Слави се годишњица хоћимске битке и победе. Соколица зароби пољске госпође, али их ослободи Владислав. Ту се описује купање Соколице и њених другарица, слично купању нимфи код Таса. Даље се приказује закључење мира и одлазак Соколице у Цариград. У XII певању је доста наивна и романтична сцена у којој је изложено како Крунослава, преобучена у витеза, тражи свог мужа у цариградском затвору. На превару и она доспе у тамницу. У XIII певању паклени духови решавају да покваре мир с Пољском и да побуне турске чете. XIV и XV певање недостају. У XVI певању се слика побуна јаничара. Они траже главу царева саветника Дилавера. У XVII и XVIII певању приказана је завера Мустафине мајке и Даута противу Османа. У XIX и XX певању наставља се опис побуне: завереници убијају преобученог Дилавера у бекству, јаничарског вођу Али-агу и везира Хусеина. Поделивши између себе плен, изводе из тамнице бившег цара Мустафу и прокламују га за цара. Османа свргну и изведу на суђење пред Мустафу. Бедна и скрушена, воде га на кљусету ка Једикули на тамновање, али га на путу један Црнац скине, веже му мараму око врата и једним замахом удави. Спев се завршава апотеозом правди и хришћанству, као што је почео.
Композиција и стил потсећају на романтично-херојски еп Торквата Таса, који је Гундулић преводио и иначе се на њега угледао. Читаве сцене се или сасвим подударају са сличним сценама у „Ослобођеном Јерусалиму" (купању Соколице и њених другарица одговара купање нимфи код Таса) или су израђене према овима. Као и Тасов еп, тако је и Гундулићев препун пасторалних и романтичних епизода, Напослетку, Гундуличев еп нема строгог јединства нити су епизоди опет сасвим неповезани и самостални као код Ариоста, И ту се Гундулић повео за Тасом, који је у своме делу нашао средње решење, тј. више главних јунака и епизода дати у јединственој и складној целини. Али у свему другом Гундулић је потпуно оригиналан.

beznačajna

Ženski
Ovan Lokacija : Iznad Beograda
Raspoloženje : vidno raspolozena
Datum upisa : 28.01.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivan Gundulić

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu