Episkop Pavle Nenadović

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Episkop Pavle Nenadovic

Počalji od beznačajna taj Pet Feb 27, 2009 12:36 am



Павле Ненадовић родио се у Будиму 1699. године, од оца Ненада и мајке Јелисавете. На крштењу је добио име Петар. У родном месту је завршио српске, немачке и латинске школе. Већ 1721. године постао је писар у будимском магистрату. На позим митрополита Мојсија Петровића ступио је у дворску службу и 30. јануара 1726. године рукоиположен је у карловачкој цркви у чин ђакона а на Аранђеловдан 1728. године митрополит Мојсије рукоположио га је у чин презвитера у Саборној београдској цркви и поставио за свога егтарха. Замонашен је у манастиру раковцу. Администатор упражњене Епархије сечујске и осјечке постао је 1732. године.
Већ као ђакон Павле је, 1727. године, био у пратњи митрополита Мојсија у Бечу приликом обављања неких црквено-народних послова. У новембру 1732. Године једногласном синодском одлуком постављен је за главног егзарха, а две године касније као народни посланик постављен је за пуномоћника, намесника и економа у Карловцима и Београду.
Патријарх Арсеније ИВ именовао је Павла 1737. године за свог главног егзарха, а 25. априла 1742. године хиротонисао га је у Саборној карловачкој цркви за епископа горњокарловачког. У Бечу није ишло лако с царском потврдом. Царица Марија Терезија потврдила је његов избор тек 6. априла 1744. године. На овом положају остао је шест година, одакле је 1748. године премештен за епископа арадског, али пре него што се преселио у Арад изабран је 16. јула 1749. године за митрополита карловачког.
Новом митрополиту, једном од најпросвећенијих карловачких митрополита, прва брига је била да запустеле школе поново оживи, реорганизује и развије. У том циљу основао је Покровобогородичне школе, чије је издржавање пало на терет посебног фонда у који су се сливали прилози свештенства и народа. Овај школски фонд до краја његовог живота нарастао је толико да је подмиривао многе просветне потребе Срба у Карловачкој митрополији. Трудом митрополита Павла међу Србима је порастао интерес за просветом, књижевношћу и науком. Његовом заслугом је основано још неколико фондова, чија су средства постојала све до Другог светског рата.
Знао је да само образовано свештенство може да се бори са безобзирном унијатском пропагандом, п је због тога још као епископ горњокарловачки отворио клирикалне у Плашком и Залужници, а касније као митрополит у Карловцима. Као сјајан организатор установио је конзисторије (црквене судове), епархијске и митрополијску архиву и библиотеку, саградио је Саборну цркву у Сремским Карловцима, за коју је дао ише од три трећине материјалних средстава, и из темеља је обновио манастир Гргетег, добро карловачких митрополита.
Митрополит Павле је за време свога управљања Карловачком митрополијом велики део времена посветио борби против унијаћења Срба у Хрватској и Румуна у Ердељу. На интервенцију митрополита Павла државна комисија је посетила поједина села у Ердељу у вези са унијатском пропагандом и насиљем, а православни Румуни шаљу извештај о тој посети и траже од митрополита да им из Карловаца пошаље епископа.
За време митрополита павла дошло је до укидања војне границе, што је изазвало сеобу Срба у Русију. Томе се митрополит супростављао имајући у виду интересе Српске цркве. Знао је да ће се исељавањем смањити српски живаљ под његовом јурисдикцијом, па ће тако бројно и материјално ослабљена Црква и народ теже моћи да се одупру унијаћењу. Исто тако, знао је митрополит да ће се Срби у Русији утопити у руски народ, што се и догодило. Због оваквог свога става према исељавању митрополит Павле је био веома омрзнут на руском двору, који га је покушао да збаци и преко својих емисара прогласи за јеретика.
Митрополит Павле је за две деценије свога рада створио сјајну епоху и историји карловачке митроплије, али и у историји српског народа уопште. Умро је 15. августа 1768. године у сремским Карловцима и сахрањен је у Саборној карловачкој цркви.

beznačajna

Ženski
Ovan Lokacija : Iznad Beograda
Raspoloženje : vidno raspolozena
Datum upisa : 28.01.2009

Nazad na vrh Ići dole

Re: Episkop Pavle Nenadović

Počalji od MustraBecka taj Sre Okt 07, 2009 11:36 am

1. После Мојсија Петровића и Вићентија Јовановића зваменит је карловачки митрополит Павле Ненадовић. Он је као јака личност провео своју Цркву са што мање штете кроз једно врло тешко време. У његово је време државна власт у Бечу безобзирно настојала да управу нашом Црквом узме у своје руке. Првих година владавине царице Марије Терезије постао је Павле Ненадовић епископ горњокарловачки, а за митрополита је изабран 1749. г. Управљао је Црквом скоро двадесет година. Рођен је у Будиму и био је добро школован. У црквену управу и државне прилике био је врло добро упућен. Још као епископ основао је у Плашком Централно училиште, а у Залужници у Лици сличну богословско-учитељску школу, јер му је у борби са унијом требало школовано свештенство.

2. Док је Ненадовић био митрополит претрпела је Црква и доста штете. Од ње је силом откинут и унијатима предат крај Жумберак, а одузет јој је и манастир Марча. Осим тога многи се наш народ иселио из Потисја и Поморишја у Русију. Он то није могао да спречи, али је ипак много учинио за Цркву. Уредио је манастирски живот, положио је основе црквеном новчаном иметку и обновио је школе.

3. Манастири. У хришћанском монаштву је начело да манастирско имање није ничије од братства, него га иноци заједнички раде, заједнички од њега живе и одржавају манастир. У фрушкогорским манастирима се у току времена одомаћио други ред. Калуђери су добијали сваки свој део земље на обраду, те је сваки имао свој алат, стоку, па и своју кухињу. Са својом течевином је сваки располагао по вољи. Таки манастирски поредак зове се осопштина. Живот у таким манастирима је био без реда и дисциплине и без користи за Цркву. Павле Ненадовић је дао пописати шта који манастир има и шта који калуђер има и укинуо је осопштину једном за свагда. Отпор је био јак, али је ред ипак заведен.

4. Школски фонд. Наше ниже школе по разним местима издржавали су или ђачки родитељи или општина. За школе у Карловцима старали су се митрополити. Павле Ненадовић је желео да карловачку средњу школу стави на поузданије основе. Зато је 1749. г. с помоћу манастира, свештенства и сремских црквених општина основао фонд (сталну новчану залиху) из кога ће се та школа издржавати. Назвао га је Клирикалним фондом. Он је дао у њега највећи прилог и обнављао га је сваке године. На то је обвезао и друге. До тога времена ношен је по нашим црквама тас за прилоге далеким манастирима у Светој Гори и даље. Митрополит је те прилоге унео у школски фонд. Ти манастири су имали и својих кућа у Карловцима, Новом Саду и другде. Све је то продато, а утржак унет у Клирикални фонд. Кашње је у њега уношена и половина омртвина свих епископа. Тако је тај фонд још за живота оснивачева могао да издржава карловачку школу, а кашње и богословије у Вршцу, Пакрацу и друге школе. До светског рата био је Клирикални фонд главни извор за издржавање свих нижих, средњих и виших школа карловачке митрополије.

5. Неприкосновени фонд. По томе примеру основан је одмах по смрти Павла Ненадовића још један фонд за друге црквене потребе. То је Неприкосновени фонд. У њега су ишли приходи митрополита и епископа од њихове смрти па док им се не поставе наследници. Основ тога фонда је посмртнина Павла Ненадовића у износу од 12.000 сребрних форината.

Та два фонда су до краја била главно новчано имање карловачке митрополије.

6. Карловачке школе које су за време друге сеобе свеле свој рад на најмању меру обновљене су за време митрополита Ненадовића и дошле су до великог угледа. У њих су долазили ученици из наших најдаљих крајева.

Овај митрополит је сазидао данашњу карловачку саборну цркву и обновио је из темеља манастир Гргетег, који је тада спадао у митрополитско имање.
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu