Knjige na lošem glasu

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Knjige na lošem glasu

Počalji od MustraBecka taj Sub Nov 13, 2010 9:00 pm

Posle demokratskih promena u Srbiji osuđivano je uglavnom objavljivanje knjiga antisemitskog sadržaja, kao i onih koje su povređivale verska osećanja "ostalih".


(Ilustracija Dragan Stojanović)

Može li vatra da uništi ideje ispoljene u nekoj knjizi, jedno je od pitanja koje sugeriše čuveni roman Reja Bredberija „Farenhajt 451”, (ili cenjeni film Fransoa Trifoa, kojim je ekranizovano ovo delo). Ova antiutopijska knjiga, napisana na početku „hladnog rata”, prikazuje krajnje nehumano društvo, negde u američkoj budućnosti, a u kojem se spaljuju vredne knjige, od Biblije do Foknera.
Ipak, šta biva kada se zabranjuju i „spaljuju” knjige koje ispoljavaju vrednosti protiv čoveka ili nacije? Da li se zabranama demokratska društva ograđuju od takvih stavova, ili tako pokazuju svoje totalitarno lice? Šta sme, a šta ne sme da postoji, i ko o tome odlučuje?
Rešenjem Višeg suda u Beogradu zabranjena je antisemitska knjiga „Mit o holokaustu” Švajcarca Jirgena Grafa, i zaplenjen je čitav njen tiraž, a Republičko javno tužilaštvo nedavno je najavilo razmatranje osnova za zabranu nove Legijine knjige „Kroz vatru i vodu”, koja govori o događajima od 5. oktobra. Knjiga će prema navodima iz Republičkog tužilaštva biti zabranjena ukoliko njen sadržaj poziva na rušenje utvrđenog poretka, na nasilje ili rasnu, versku i nacionalnu mržnju.
Na ovogodišnjem međunarodnom beogradskom Sajmu knjiga Legijine knjige, (a pod njegovim imenom objavljeno ih je do sada devet), nisu viđene na štandovima izdavača, ali je u podzemnom prolazu kod Sajma prodavana Ulemekova knjiga „Revolucija, od razuma do srca”, izdavača „Galakte”. Ova knjiga govori o Legijinom viđenju onoga što se dešavalo između policije i tajne službe, između vođa DOS-a i mafije.
Posle petog oktobra, dakle posle demokratskih promena u Srbiji, osuđivano je uglavnom objavljivanje knjiga antisemitskog sadržaja, kao i onih koje su povređivale verska osećanja muslimana, a uglavnom su reagovali Savez jevrejskih opština Srbije i Mešihat muslimanske zajednice u Srbiji. Mi smo u proteklih deset godina bili ispred svih i u objavljivanju pojedinih knjiga koje su u svetu držane pod zabranom, a zvanične odluke pravosudnih organa često su odlagane, ili nisu ni poštovane po donošenju. Zaplenjivanje tiraža nešto je novijeg datuma.
Izdanje koje je pre dve godine izazvalo potres u Srbiji, istorijska je fikcija o životu proroka Muhameda iz pera Šeri Džons, nazvana „Dragulj Medine”. Desilo se tako da je ova knjiga imala svoju svetsku premijeru u Srbiji, u izdanju „Beobuka”, pošto je njen američki izdavač „Rendom haus” povukao roman iz štampe, zbog straha da će knjiga izazvati versko nezadovoljstvo širih razmera.
Dve nedelje pošto se roman našao u našim knjižarama, povučen je iz prodaje, zbog toga što je Islamska zajednica u Srbiji, na čelu sa muftijom Muamerom Zukorlićem, uputila zvanično saopštenje da „Dragulj Medine” vređa osećanja muslimana.
Vlada Srbije zatim je saopštila da izdavanje ovakvih knjiga nije u interesu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Odmah su usledile reakcije nevladinog sektora, koji je osudio podršku Vlade Srbije Mešihatu Islamske zajednice u Srbiji, čime su ograničena osnovna ljudska prava u ime političkih interesa. Bilo kako bilo, „Dragulj Medine” mogao je da se nađe i na ovogodišnjem beogradskom Sajmu knjiga.
U Srbiji je 2001. godine objavljeno reizdanje antisemitske biblije „Protokoli sionskih mudraca”, koje je izazvalo burne reakcije javnosti. Najpre zbog toga što je Okružno javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo prijavu Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, protiv izdavačke kuće „Centar”, za izazivanje verske i nacionalne mržnje.
Zatim se oglasio i Helsinški odbor za ljudska prava rečima: „Bez obzira na verbalno zalaganje za demokratske promene i potrebu uključivanja u evropske integracije, vlast ovakvim potezima pokazuje stvarne namere da utemelji ultradesnicu”. Međutim, kada se Hitlerov „Main Kampf” pojavio u knjižarama, jevrejska zajednica nije reagovala, zbog toga što je reč bila o kritičkom izdanju, sa odgovarajućim komentarima. Nepoželjne su bile i knjige Olega Platonova „Tajna svetska vlada – zašto će propasti Amerika”, koja je objavljena pre devet godina. Zatim i „Sveto pismo – jevrejsko ogledalo” i „Judejci – neprijatelji čovečanstva”.
Kada se neka knjiga proglasi kontroverznom, još više je tražena, i tajnim kanalima pronalazi svoj put do ljudi. Ipak, sud vremena izdržavaju samo proverene moralne i estetske vrednosti, o kojima jedino i vredi da se govori.
Marina Vulićević

----------------------------------------------

Don Žuan pod embargom
„Ovo je tragično. Dok me u rođenoj zemlji povlače po sudovima, u svetu me istovremeno nagrađuju . Šta dalje da vam pričam?”
Tako je reagovao Irfan Sanči, poznati istanbulski izdavač, kada je saznao da je protiv njega pokrenut sudski postupak zato što je objavio knjigu francuskog pisca Gijoma Apolinera „Avanture mladog Don Žuana”, koja se u svetu svuda slobodno izdaje, prodaje i čita. Ali, u isto vreme doživeo je i satisfakciju: dobio je nagradu za slobodu izdavaštva, koju dodeljuje Međunarodna asocijacija izdavača (IPA).
Optužnica je čudna, teško razumljiva: takve knjige su pornografija, one ugrožavaju moral, štete osećanju javnog stida. Tako je rečeno u državnom Savetu za zaštitu dece od štetne literature. Uzalud su stručnjaci istanbulskih univerziteta „Galatasaraj” i „Bahčešehir” ocenili da ta knjiga ima literarnu vrednost. Birokrate su bile neumoljive: vlasnik izdavačke kuće „Sel” morao je na optuženičku klupu.
Irfan Sanči je nedavno počeo da izdaje domaće i strane knjige u okviru „Erotske serije”, koja je izazvala znatiželju čitalaca. Ona je privukla i domaće autore, pogotovo pripadnice lepšeg pola, koje se potpisuju pseudonimom jer se plaše osude malograđanske sredine da šire nemoral. „To nije pornografija, ona je poodavno izgubila efekat u literaturi. U tim knjigama, stranih i domaćih autora, postoji određeni literarni nivo”, objašnjava on.
Slučaj nije usamljen. Naprotiv. Turski izdavači i pisci se gotovo svakodnevno povlače po sudovima, čak i onda kada su u pitanju svetski bestseleri. Povodi su različiti: erotika, verske teme, istorija, dnevna politika.
Na udaru se našla i jedna od najprodavanijih knjiga u svetu „Zabluda o bogu” Ričarda Dokinsa, profesora sa Oksforda. Kada se pojavila u Turskoj optužili su ga da „napada svete vrednosti”, da „širi mržnju među vernicima i onima koji to nisu”. Po sudovima se zarad toga povlači prevodilac i izdavač ErolKaraslan, pošto su samoproglašeni dušebrižnici predložili da se Dokinsova knjiga zabrani.
Istu sudbinu doživela je i publikacija „Pravljenje jednoumlja” koju su potpisali Noam Čomski i Edvard S. Herman. Sporan je deo koji se odnosi na progon Kurda u jugoistočnoj Anadoliji, što je ovde sve doskora bila tabu tema, zbog koje je jednog trenutka proganjan i nobelovac Orhan Pamuk. Posle dužeg potucanja po sudnicama, izdavač Fatih Taša je oslobođen, ali mnoge njegove kolege nisu bili te sudbine.
Vojislav Lalić
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu