Pohvala ludosti

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Pohvala ludosti

Počalji od MustraBecka taj Pon Nov 22, 2010 7:16 am

Click to get cool Animations for your MySpace profile
Може свет да прича о мени што му је драго (јер ми није непознато како Лудост пролази рђаво и код најлуђих), ипак сам ја, једино ја, велим вам, кадра да увесељавам и богове и људе. Непобитан је доказ мога тврђења то што чим сам ступила пред ваш многољудни скуп да проговорим коју реч, на вашим лицима је очас засијала нека нова и неуобичајена веселост : одједном сте подигли чела, поздравили ме с тако радосним и тако пријатним осмехом и пљескањем да ми се заиста чини да сте се сви, сјативши се са свих страна, напили нектара Хомерових богова, помешана с биљним соком што растерује жалост, док сте малочас седели жалосни и мрачни као да сте тек изишли из Трофонијеве пећине. Као што се обично дешава, када сунце после оштре зиме покаже земљи своје весело и сјајно лице, или када поново заћарлијају благи пролећни поветарци и када све изненада промени изглед, а подмлађена природа се заодене свежим бојама, исто тако је и моје присуство изазвало промену на вашим лицима. Оно што велики говорници једва могу постићи дугим и промишљеним говором да би растерали тешке бриге слушалаца, ја сам то постигла отпрве самом својом појавом.
Click to get cool Animations for your MySpace profile
Одмах ћете сазнати због чега сам се данас појавила међу вама у овом несвакидашњем оделу, само ако вам не буде тешко да ми поклоните своју пажњу, али оне не срне бити као на светим проповедима, већ напрегните уши као кад слушате вашарске телале, лакрдијаше и шарлатане, баш као што је наш пријатељ Мида слушао Пана. Јер ме обузела жеља да за неко време преузмем међу вама улогу софиста, али не софиста оне врсте који и дан-дањи трпају омладини у главу некорисне лакрдије и уче је већој упорности у препирању него што је налазимо у свађи жена, већ ћу подражавати старима који су више волели да се називају софистима, само да би избегли озлоглашено име мудраца. Њихов је главни задатак био да похвалама величају богове и јунаке. Али ви сада нећете чути похвалу ни у част Херкула ни у част Солона, већ у част моје личности, тј. у част Лудости.
Click to get cool Animations for your MySpace profile
Право да вам кажем, ја презирем мудраце који проглашују највећом будалом и бестидником онога који се сам хвали. Нека таква човека сматрају колико хоће лудим, морају признати да је пристојан. Јер шта је пристојније него да Лудост труби сама о својим заслугама и да сама себи пева славопојке? Ко би ме могао боље насликати од мене саме? Да нисам случајно некоме боље позната него самој себи? И чини ми се да сам ја у томе чеднија од већине великих и мудрих људи овога света, који обично из неке лажне стидљивости изнајмљују каква улижљива говорника или празнословна песника од којих слушају похвале које нису ништа друго до пресна лаж. Међутим, вајни господин плашљива изгледа шири перје као паун, шепури се на речи ласкавца који сметењака упоређује с боговима, који га истиче као највиши пример свих врлина, мада зна да је он од тога бескрајно далеко, који кити свраку туђим перјем, који покушава да црнца начини белим; речју, који од муве прави слона.
Најзад, ја се држим познате народне изреке која ти допушта да се хвалиш само ако немаш другог хвалиоца. Па ипак ме покаткад хвата језа због држања људи: рекла бих да је то незахвалност или немарност. Иако ме сви они дубоко поштују и радо примају моја доброчинства, ипак се после толико векова није нашао нико ко би једним захвалним говором прославио Лудост, док су разни Бузириди и Фалариди, грознице квартане, муве, ћелавост и друге страхоте те врсте пронашли људе који су жртвовали своје снаге да би их овековечили у брижљиво састављеним похвалама. Од мене ћете пак чути говор неприпремљен и говорнички недотеран, али утолико истинитији.
Click to get cool Animations for your MySpace profile
Немојте мислити да ово говорим због тога што хоћу да се размећем својим даром, као што чини већина говорника. Тако се они, као што знате, иако су целих тридесет година састављали један говор, који је често само компилација, ипак заклињу да су га написали за три дана, тако рећи од шале, или су га казивали у перо. А мени је, напротив, увек било најдраже што могу да говорим оно што ми тренутно падне на памет. Зато нека нико не очекује да ћу, по угледу на свакидашње говорнике, дати дефиницију саме себе, а још мање поделу. Ни једно ни друго се не би слагало с мојим бићем: јер како ће неко да ме окује у границе кад се моја моћ протеже тако далеко по свету, како ће неко да ме подели кад ме читав људски род поштује као божанство? И онда, каква смисла има представљати дефиницијом тако рећи моју сенку и лик, кад сам лично пред вама и кад се гледамо очи у очи? Ја сам, као што видите, она права дароватељица добара коју Латини зову Стултитиа а Грци Мориа.
Click to get cool Animations for your MySpace profile
Него зар сам морала и то да кажем? Као да ме не би одало само лице, као да ми на челу не пише ко сам! Или, ако би ко тврдио да сам Минерва или Мудрост (Софиа), већ би га поглед на мене утерао у лаж; чак да не проговорим ни рећи, мој лик ће ипак бити право огледало моје душе. На мојим образима нема места за мазање: што носим у срцу, то казује и моја спољашњост. Свуда сам и увек једнака самој себи у тој мери да ме не могу сакрити ни они који се прикривају под маском и именом Мудрости, па шећкају као мајмуни у пурпурном оделу или магарци у лављој кожи. Свеједно што се упињу из петних жила да се претварају, ипак однекуд провире магареће уши и одају Миду.
Тако ми Херкула, незахвални су ти враголани који се, иако су ми највернији следбеници, стиде мога имена пред целим светом, и често га приписују другима као срамно и нечасно! И зашто не бисмо те људе, који су стварно моротатои (будале и по), а овамо би хтели да изгледају мудри као Талет, с пуним правом назвали морософои (мудрим будалама)?


Poslednji izmenio MustraBecka dana Pon Nov 22, 2010 8:30 am, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pohvala ludosti

Počalji od MustraBecka taj Pon Nov 22, 2010 7:25 am

Click to get cool Animations for your MySpace profile
Јер ми изгледа згодно да и с те стране подражавам нашим говорницима који сматрају да су равни боговима ако се могу појавити као пијавице с два језика, и мисле да су учинили нешто велико ако латинско штиво прошарају овде-онде неким грчким речима као украсом, па чак ако им ту и није место. Даље, ако не знају старих израза, онда извлаче из каквих убуђалих књижурина четири-пет старинских речи којима засењују очи слушаоцу, тако да они који их разумеју још више цене своје знање, а они који их не разумеју утолико више им се диве уколико их мање разумеју. Зато наши људи налазе не мало уживања и у томе што поштују нарочито оне ствари које су им најнепознатије. А неки нешто сујетнији међу њима, да би другима изгледало као да све јасно разумеју, смеше се и пљескају и стрижу ушима као магарац узвикујући: тако је, тако је. Толико о томе, а сад ћу се вратити на ствар.
Click to get cool Animations for your MySpace profile
Моје име, дакле, знате, господо — какав надимак да вам дам? — Архилудаци, што друго могу? Јер каквим другим часнијим именом може божица Лудост да ослови своје вернике? Али како многима међу вама није познато каква сам ја рода, покушаћу да вам то испричам с милостивом помоћу муза. Мој отац није било ни Хаос, ни Сатурн, ни Јапет, ни било који од оних отрцаних и прашњавих богова, већ Плутон, један једини отац богова и људи, иако се томе противе Хесиод и Хомер, па чак и Јупитер.
На његов једини покрет се, данас као и некада, окреће горе и доле све свето и несвето: ратови, мир, краљевства, сабори, судови, јавне седнице, венчања, уговори, савези, закони, уметности, шале, збиље — ох, већ ми понестаде даха! — укратко, по његовој се вољи обављају сви јавни и приватни послови људи. Без његове помоћи сва она ситна песничка божанства, усуђујем се да кажем још више, чак ни они одабрани богови, или уопште не би постојали, или би просто, таворили »од домаће хране«. На кога се Плутон расрди, томе не може довољно помоћи ни Палада; и, обратно, коме је наклоњен, тај може и самом Јупитеру Највишем, упркос његовим стрелама, да намакне замку.
Поносим се што потичем од таква оца. Он ме није извукао из свога мозга као Јупитер своју намргођену и страшну Паладу; мене је родила Неота, најлепша и најведрија од свих нимфа. Ја нисам плод досадне брачне дужности, нити сам законито дете као бангави ковач, него су се моји родитељи спојили, што је кудикамо слађе, »у нежности и љубави« (филотети михсеис), као што вели наш Хомер. Мој отац, да не бисте били у заблуди, није онај Аристофанов Плутон, већ погнут под теретом година, већ слеп: о, онда је био још у напону снаге, пун младићкога жара, и не само жара већ и много више нектара кога се тада случајно беше натрескао на једној гозби богова у изобиљу и преко гуше!
Click to get cool Animations for your MySpace profile
Е, ако ме успитате најзад нешто о родном крају, јер се и дан-данас сматра да је за одлично порекло особито важно у коме је месту одјекнула прва дрека — нисам рођена ни на лутајућем Делу, ни на валовитом Океану, ни у засвођеним пећинама; моја домовина су она Срећна острва на којима успева све без орања и сејања. Тамо се не зна за рад, старост и болест; тамо не расте на њивама асфодел, слез, лан, вучји боб или пасуљ, нити какве друге трице те врсте; на све стране ти маме очи и ноздрве моле, панацеје, непенте, мајоран, амброзија, лотос, ружа, љубичица, зумбул — укратко, прави Адонисов врт.
Рођена у таквом рају, нисам започела живот плачем, већ сам се, напротив, враголасто насмешила мајци. Ја ништа не завидим моћном Крониону што му је коза била дојиља, јер су мене на својим прсима отхраниле две врло пријатне нимфе: Мета, кћи Бахова, и Апедија, кћи Панова. И њих видите овде у групи мојих пратилаца и слушкиња. Ако желите да сазнате појединачно њихова имена, чућете их од мене, али ипак не друкчије него на грчком језику.
Click to get cool Animations for your MySpace profile
Ова овде што тако поносно уздиже обрве зове се филантиа (Самољубивост); овој што као да се смеје очима и пљеска рукама име је колакиа (Ласка); ова што напола спава зове се лесе (Заборавност); она тамо што се ослања на оба лакта прекрштених руку зове се мисопониа (Лењост); ова с венцем ружа на глави и завијена у мирисни облак је едоне (Наслада); она тамо с неодређеним и изгубљеним погледом зове се аноиа (Лакомисленост); најзад, ова округла, дебељушкаста, с глатком кожом назива се трифе (Разузданост). Међу девојкама видите и два мушка божанства од којих се једно зове комос (Гозба) а друго негретос ипнос (Тврди сан). Помоћу ових верних слугу подвргавам под своју власт цео свет и владам и над владарима.


Poslednji izmenio MustraBecka dana Pon Nov 22, 2010 8:33 am, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pohvala ludosti

Počalji od MustraBecka taj Pon Nov 22, 2010 7:27 am

Click to get cool Animations for your MySpace profile
Сад знате моје порекло, моје васпитање и моје пратиоце. Да не би ко мислио да бесправно присвајам име божице, хоћу да покажем колико користи доносим и боговима и људима и како далеко допире моја моћ. Начуљите уши и слушајте! Неко је паметно написао да је битна особина богова управо то што помажу људима; па ако су по заслузи скупљени у савет богова они који су научили људе како се прави вино, како се сеје жито или им показали друге корисне ствари, зашто се не бих с правом назвала и сматрала алфом свих богова ја, која једина свима делим све добро?
Click to get cool Animations for your MySpace profile
Пре свега, шта може бити слађе и драгоценије од живота? А у рађању живих бића ко више суделује од мене? Ни копље Паладе, кћери моћнога оца, ни егида Јупитера који скупља облаке не утичу на оплођавање и расплођавање људскога рода. Чак и сам отац богова и краљ људи, који једним мигом затресе цео Олимп, мора — о, јадника — да одложи своју трозубу муњу и да ублажи свој титански поглед којим, ако му се свиди, застрашује све богове, па да, по глумачком обичају, узме туђ лик, ако понекад захте да ради оно што ради увек, тј. да прави мале богове!
Стоици сматрају да су најближи боговима. А покажите ми само једнога, па ма он био и три, и четири, и хиљаду пута стоик, који не би, ако не своју браду, знамење мудрости (које, уосталом, носи и јарац), а оно свакако уклонио строгост с лица, изгладио боре на челу, одбацио своја челично тврда начела и за кратко време почео правити лудости и будалаштине; укратко, мене, тврдим, мене мора позвати добри мудрац ако хоће да постане отац!
А зашто ја не бих, по свом обичају, говорила с вама отвореније? Питам ја вас, зар богове или људе рађају удови као што су: глава, лице, груди, руке, уши, који се сматрају као угледни удови тела? Не бих рекла! Уд који продужава људски род тако је глуп и тако смешан да му ни име не можеш изрећи без кикотања. Он је онај свети извор из кога све црпе живот и поузданији је од познате Питагорине четворке.
Који ће човек, молим вас, навући брачни јарам себи на врат, ако само, као што обично чине филозофи, претходно процени незгоде заједничког живота? Или, која ће жена пристати на брачне дужности, ако сазна или промисли како је опасан порођај и како је тешко васпитање детета? Према томе, ако за живот дугујете захвалност браку, а за брак дугујете захвалност мојој слушкињи Лакомислености, помислите онда колико ли тек захвалности дугујете мени! Па даље, која би жена хтела, кад је већ једном све искусила, да почне изнова ако поред ње не би стајало божанство заборава? А ни сама Венера не може порећи, па нека Лукретије говори шта хоће, да њена моћ није јалова и узалудна без моје помоћи и заштите.
Из те моје пијане и веселе игре рађају се, дакле, велики филозофи и њихови садашњи наследници монаси и краљеви у пурпуру и побожни свештеници и трипут свете папе; и, најзад, читава чета песничких божанстава чији је број тако голем да Олимп, који је врло простран, једва може да их прими.
Click to get cool Animations for your MySpace profile
Али би било премало да ми људи дугују захвалност само за клицу и извор живота; због тога хоћу да покажем да су све животне пријатности настале од моје дарежљивости. Јер шта је живот и да ли је уопште вредан тога имена, ако из њега избациш уживање? Ви пљескате, што значи да је тако. Ја сам знала да међу вама није нико тако паметан, или, боље, тако луд — не, радије ћу рећи паметан — да заступа такво мишљење. Па чак ни стоичари не презиру уживања; само то они вешто прикривају, и пред светом жестоко нападају забаве, тек да би заплашили друге и онда сами уживали још необузданије. Али нека ми кажу, тако им Јупитера, који то дан живота не би био жалостан, брижан, досадан, будаласт, тежак ако га људи не би засладили уживањем, тј. зачином Лудости? За ту истину може бити добар доказ онај никад довољно хваљен Софокле који је написао најлепшу похвалу у моју почаст: живот је пријатан кад се не мисли ништа. Али, хајде, објаснимо целу ту ствар подробније.
Click to get cool Animations for your MySpace profile
Прво, ко не зна да је детињство највеселије и најпријатније доба у човекову животу? А шта је то код деце због чега их тако волимо, због чега их тако негујемо и мазимо да се чак и непријатељ разнежи на њих и пружа им помоћ — ако није примамљива чар лудости? Мудра природа је утиснула намерно деци извесну драж, једну црту лудости, да би њоме могла да засладе муке оних који их подижу и да би улагивањем заслужила заштиту која им се даје.
Затим, после овог доба долази младост. Како је она свима мила, како сви желе да јој буду од користи, како воле да је уздижу, како услужно пружају руке да би јој помогли! А одакле, молим вас, младим бићима та привлачност што очарава? Од мене. Због моје доброте немају она ни трунке памети и због тога су врло безбрижна. Нека будем лажљивица ако та деца, чим поодрасту, чим их школа упути у свакидашњи живот и почну да мудрују као маторци, не почну губити цвет своје лепоте, ако не ослаби њихова живахност, ако им се не угаси веселост и не спласне њихова чилост. И што се човек више удаљује од мене, све мање има од живота, док не дође мрзовољна старост, која је на терету не само другима већ и самој себи. Старост би, додуше, била несносна свим људима да ја, из самилости према толиким тешкоћама, не станем уз њу. Као што обично богови код песника неком метаморфозом ублажују смрт онима који умиру, исто тако и ја, колико сам кадра, позовем човека који је сасвим близу гроба да се врати у детињство. И тако свет с правом за старе људе каже да су подетињили.
Ако би ко, можда, хтео да сазна како ја вршим тај преображај, лепо, ни то нећу сакрити. Поведем их на извор наше Лете, а она извире на Срећним острвима (кроз доњи свет тече само рукавац ове реке), да се тамо напију »дугог заборава«, па кад им постепено одмину бриге, поново постају деца.
Па они, чујем приговоре, блебећу, говоре глупости. Добро, знам ја то. Али баш то и значи подмлађење. Зар бити дете значи нешто друго него бесмислено блебетати и говорити глупости? И зар није најлепша драж детињства у томе што нема памети? Ко не би пред дететом које говори као зрео човек осетио, као пред страшилом, мржњу и одвратност! То потврђује исто тако народна пословица која каже: Мрзим дете чија памет сазри пре времена.
Ко би, пак, издржао да има свакодневно посла са старцем који би сјединио у себи велико животно искуство, живахност духа и бистрину суда? Због тога ми човек дугује захвалност што у старости подетињи. Тако се бар мој излапели чича ослободи непријатних брига које муче паметнога; често је забаван друг у пићу; не осећа досаду живота коју мужевно доба једва подноси; каткад се врати оним трима злогласним словима, као онај старац у Плаута, због чега би био врло несрећан да је при памети. Овако је, мојом милошћу, блажен, драг пријатељима, па чак ни у друштву није несносан. Тако и у Хомера из Несторових уста тече беседа »слађа од меда«, док је Ахилејева пуна горчине; и зар у истог песника не чујемо како се старци ратница, седећи на зиду, »јављају пријатним брбљањем«! У том погледу, рекло би се, старост надмашује детињство, јер је оно, иако срећно, ипак детињасто и лишено посебне животне посластице, правог брбљања.
Додајте томе да старци силно воле децу и да су деца исто тако привржена старцима (сличан се радује сличном). И, заиста, та два доба имају много сличности: само старци имају више бора на лицу и више рођендана за собом. Иначе се све подудара: седа коса, безуба уста, неугледно тело, жеља да се пије млеко, муцање, брбљивост, лудорије, заборавност, лакомисленост — једном речју: све! И укуолико дубље залазе у старост, утолико им се више враћа сличност са детињством, док једном као деца не оду са овога света без гађења према животу и без страха од смрти.
Click to get cool Animations for your MySpace profile
Па хајде, нека сад неко, ко хоће, упореди ову моју доброту с метаморфозама других богова! Нема смисла да износим овде шта они раде у бесу, мислим сад на оне којима су највише наклоњени, па их обично претварају у дрво, у птицу, у цврчка, чак и у змију: као да није исто постати нешто друго или умрети! Ја, пак, истога човека враћам у најбоље и најсрећније доба његова живота. Кад би се људи, укратко, уздржавали од сваке везе с мудрошћу и стално са мном проводили век, не би уопште знали ни за какву бригу и срећно би уживали у трајној младости. Зар не видите оне беднике што су се задубили у студије филозофије, или у друга тешка и озбиљна питања, како већином остаре пре него што су и окусили младост, јер им сталне бриге и оштри душевни напори постепено исцрпљују дух и сишу животне сокове! И, супротно томе, погледајте моје будале како су утовљене и цкругле, добро затегнуте коже, прави акарнански прасци, као што се каже, који скоро никад не би осећали незгоде старости, кад се не би каткад заразили у додиру с паметним људима, што се дешава. Али шта ћемо, свет је тако уређен да човек не може бити потпуно срећан.
Уз ово још иде као важан доказ позната пословица која каже да једино лудост може, с једне стране, задржати младост која брзо одлази и, с друге, зауставити неугодну старост. И није неосновано оно што се прича о Брабантима, тј. да старост другим људима обично доноси мудрост, а они, уколико се више приближавају старости, постају све луђи; па ипак, не постоји племе које би умело да живи веселије или које би мање осећало пустош старости. Њихови суседи су и по месту становања и по начину живота моји Холанђани; јер зашто да их не назовем својима, кад су тако верни моји поштоваоци да су заслужили чак надимак изведен од мога имена! Они га се не стиде; напротив, и поносе се њиме.
Па сад нека иду глупи и будаласти и нека траже разне Медеје, Кирке, Венере, Ауроре и још не знам какве изворе да би себи повратили младост, мада је могу давати само ја, па је свакодневно и дајем! Ја имам онај чудотворни сок којим је Мемнонова кћи продужила младост својем деду Титону; ја сам она Венера чијом се милостивом помоћу подмладио и Фаон, тако да се Сапфо смртно заљубила у њ; моје су чаробне травке, моје су басме, ако их уопште има, мој је онај извор који не само што враћа изгубљену младост већ је, што је много привлачније, чува заувек.
Ако се, дакле, сви ви слажете с мојим мишљењем да ништа није љупкије од младости ни мрскије од старости, мислим, господо, да сами треба да увидите како вам дајем непроцењиво добро и како вас удаљујем од неизмерног зла.


Poslednji izmenio MustraBecka dana Pon Nov 22, 2010 8:35 am, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pohvala ludosti

Počalji od MustraBecka taj Pon Nov 22, 2010 7:28 am

Click to get cool Animations for your MySpace profile
Али је већ време да, по угледу на Хомера, поново сиђемо на земљу остављајући небеса и увидимо да људи уживају само онолико среће и весеља колико им ја допуштам. Погледајте с колико се смотрености побринула природа, мајка и створитељка људског рода, да се све свуда зачини лудошћу. По стоичкој дефиницији, мудрост се састоји у томе да се управљамо према разуму; а лудост, напротив, значи подати се самовољи страсти. Из страха да људски живот не буде тужан и страшан, Јупитер је доделио човеку много више страсти него разума, и то у односу пола унције према асу (24 :1)! Сем тога, сабио му мозак у један уски кутак главе, а читаво тело препустио страстима. Најзад је ставио усамљеном разуму насупрот, рекла бих, два врло моћна непријатеља: први је срџба, која господари у грудној тврђави и у срцу, извору живота; други је пожуда, која себи врло широко присваја власт, сасвим доле до препона. А шта може разум против те две удружене силе, довољно јасно показује свакидашњи људски живот. Он једино може да виче до промуклости и да даје моралне поуке. Ти се, пак, поданици буне против свога краља и ружно га надвикују, те он најзад, уморан, мора да се повуче и дигне руке.
Click to get cool Animations for your MySpace profile
Уосталом, пошто је човек рођен за вођење јавних послова, требало му је дати и мало више од тог комадића (унчице) разума. Јупитер је, пак, да би му помогао као што ваља, мене упитао за савет, као и више пута у сличним приликама. Ја сам му заиста одмах дала савет достојан мене: нека мушкарцу придружи жену; она је, додуше, лудо и глупо створење, али је шаљива и мила, па ће, у домаћем животу, својом лудошћу умањивати и блажити духовне муке свога мужа. А што изгледа да је Платон у недоумици да ли да жену стави у ред разумних или глупих бића, треба схватити тако као да је хтео да нагласи изразиту лудост њена пола. Па кад једна жена случајно хоће да је сматрају паметном, она тиме само удвостручује своју глупост, баш као кад би неко хтео да намаже вола машћу којом се мажу атлете, против воље и уз негодовање Минерве, као што се обично каже. Јер греши двоструко сваки онај који ради против природе, па се маже белилом врлине и труди се да преокрене свој природни дар. И као што, како каже грчка пословица, мајмун остаје увек мајмун, па макар био одевен у скерлет, исто тако и жена остаје увек жена, тј. луда, ма какву маску метнула на себе.
Ја свакако не мислим да је женски пол толико будаласт да би ми замерио што му приписујем лудост, јер сам и сама жена и уз то оличење Лудости. Па ако се ствар правично прорачуна, жене имају да захвале Лудости што су у много чему срећније од мушкараца. У првом реду због лепоте коју оне с правом уздижу изнад свих ствари, јер помоћу ње могу тиранисати и саме тиране! Одакле иначе у мушкараца она страшна спољашњост: храпава кожа, густа брада што га чини старијим — ако не од штетне мудрости? Жене, пак, увек имају глатка лица, умилан глас, нежну кожу као да увек подражавају вечној младости. Затим, шта оне друго желе у животу него да се што више допадају мушкарцима? То је једини циљ оном пустом удешавању, мазању, купању, чешљању, мирисању; с тим циљем употребљавају многа вештачка средства да улепшају лице, да обоје обрве и да негују кожу. Чиме се уопште могу више умилити људима него лудошћу! Јер нема на свету ствари коју мушкарци не би допустили женама. И то за какву другу награду ако не за уживање! Ниједном другом ствари их не забављају тако као глупошћу! Нико неће порећи ту истину, ако се само сети какве све будалаштине муж брбља са женом и какве глупости прави кад год хоће да му жена пружи уживање.
Ту имате прву и нарочиту насладу у животу и извор из кога она истиче.
Click to get cool Animations for your MySpace profile
Признајем да има људи, особито стараца пијаница, којима је више стало до боце него до женице и који највише уживања налазе у пијанкама. Да ли се уопште може приредити каква сјајна гозба без жена, о томе нека суде други; али је извесно да баш ништа не може бити пријатно ако се не зачини лудошћу. Ако нико међу гостима није луд, или ако бар не изгледа да би их могао увесељавати, доводе за паре каква лакрдијаша или узимају каква смешна паразита који умеју смешним, тј. будаластим досеткама да отерају тајац и мртвило са стола. Јер каква би смисла имало оптерећивати желудац толиким јелима, тако скупоценим и тако бираним посластицама, ако не би у исти мах и очи, и уши, и сва душа уживали у смеху, шалама и досеткама? Све оне уобичајене навике при гозбама: бирање краља гозбе, играње коцке, наздрављање, обређивање истом чашом, певање с миртином гранчицом у руци, игра и пантомима — све то није измислило седам грчких мудраца, већ сам пронашла ја, на срећу људског рода. Природа је свих тих ствари таква да, уколико имају више лудости, утолико имају више чари за људски живот, који не би требало ни да се назива животом ако би био тужан; а свакако би морао бити тужан ако том врстом разоноде не бисте растерали досаду која. као да је рођена с вама!


Poslednji izmenio MustraBecka dana Pon Nov 22, 2010 8:37 am, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pohvala ludosti

Počalji od MustraBecka taj Pon Nov 22, 2010 7:31 am

Click to get cool Animations for your MySpace profile
(Еразмо Ротердамски)
Шаље поздрав своме Томи Мору

Кад сам се недавно враћао из Италије у Енглеску, да не бих све време, које је требало да преседим на коњу, утраћио у тричавим разговорима »без муза«, више сам волео да ту и тамо размишљам о нашем заједничком духовном делу и уживам у сећању на пријатеље, исто толико драге колико и учене, које сам тамо оставио. Међу њима си ми пред очи излазио први ти, мој Море; мислио сам на тебе и кад ниси био уза ме са једнаким уживањем као што сам био навикао да уживам у твоме присуству, од чега, нека ме ђаво однесе, ако сам икад у животу окусио што слађе. И пошто сам мислио да нешто свакако треба да радим, а околности нису биле погодне за озбиљно духовно размишљање, решио сам да саставим ПОХВАЛУ ЛУДОСТИ. Која ти је Палада, рећи ћеш, ставила ту бубу у главу? Пре свега, на то ме је привукло твоје презиме које је толико блиско речи лудост (мориа), колико си ти сам далеко од ње. А да си заиста врло далеко од ње, сведочи мишљење целог света. Затим сам слутио да ће ова игра мога духа наићи код тебе на особито одобравање, јер ти обично уживаш у шалама ове врсте, ако нису сасвим без духа и соли, што није случај са овом, ако се не варам, и радо изиграваш улогу неког Демокрита у свакидашњем животу. Иако се ти, према ванредној бистрини свога ума, много разликујеш од већине припростих људи, ипак у твоме карактеру има невероватне љупкости и прилагодљивости да и лако и са уживањем општиш са сваким као човек са човеком. Зато нећеш само радопримити ово дело као успомену из руку друга, већ ћеш преузети и бригу над њим, пошто је теби посвећено, па, према томе, и припада теби, а не мени. Јер, можда ће се наћи завидљиваца који ће клеветати како су моје шале, с једне стране, превише разуздане да би пристајале једном теологу и да су превише заједљиве, с друге стране, да би се могле спојити с хришћанском скромношћу. Они ће викати да извлачим на светлост дана стару комедију или некаквога Лукијана и да грабим све што ми дође под зубе. Ако кога љути безначајна игра садржаја, нека помисли да то није мој проналазак, већ да су давно велики писци радили то исто. Тако је Хомер пре толико векова с духовитим подсмехом опевао »Бој жаба с мишевима«, Марон »Комарце и салату од белог лука«, Овидије »Орах«. Тако су Поликрат и његов критичар Изократ хвалисали Бузирида, а Глаукон плео венац неправди; Фаворин славио Терзита и грозницу квартану, Синезије ћелавост, Лукијан муву и чанколиза; тако је Сенека написао сатиру на Клаудијеву апотеозу, Плутарх дијалог између Грила и Одисеја, Лукијан и Апулеј о магарцу, и не знам још о каквом тестаменту прасета Корокоте Груновића кога спомиње св. Хијероним. Зато нека моји критичари мисле, ако им је мило, да сам се ради забаве играо каменчићима или, ако им је драже, да сам јахао на леђима дрвеног коњића. Каква је то неправичност кад у животу радо дозвољавамо шале при сваком делу, а човеку који се зноји над књигом не дајемо никакве одушке, па чак и кад се у његовој шали скрива истина и кад се игра развија тако да читалац може од ње имати више користи, ако има носа, него од неких педантних и угледних расправа. Као, нпр., кад неко у говору, тешком муком стопљеном, хвали реторику или филозофију или описује врлине каквога кнеза или подиже народ у рат против Турака; или кад неко предсказује будућност, или кад неко измишља нове методе за упознавање козје длаке. И као што нема горе глупости него озбиљне речи претрести будаласто, тако нема ни лепшезабаве него тричарије третирати на начин који им даје привидну озбиљност. Други ће дати суд о вредности мога дела, али ја ипак могу рећи, ако ме самољубље није сасвим заслепило, да сам испевао хвалу Лудости али не сасвим лудо. А да одговорим на прекор о заједљивости — писци су увек имали ту слободу да су некажњено окушавали своју духовитост у обичном људском животу само ако та слобода није прешла у разузданост. Зато се утолико више дивим осетљивим ушима данашњега доба, које скоро ништа друго не могу поднети него свечане титуле. Па даље, видиш овде-онде неке смушене вернике како најгрубље срамоте Христа, као што се и лаким шалама набацују на папу или владаре, особито ако се што односи на добијање хлеба. А ко људске природе тако исмејава, да ли изгледа да их више вређа, или поучава, или опомиње? Зар ја, молим вас, не исмејавам себе сама? Осим тога, човек који не прави разлике међу друштвеним слојевима, не упире жаоку против једног човека већ против људских мана уопште. Ако се ко буде нашао и викао да га вређам, тај ће одати или своју савест или, бар, страх. Св. Хијероним се у томе роду много слободније и заједљивије изражава, па чак ни имена више пута не штеди. А ја, сем тога што имена уопште изостављам, тако сам умерио свој стил да ће разумни читалац лако увидети да ми је било више до разоноде него до заједљивости. Ја не пливам, по примеру Јувенала, по скривеној нечистоћи злочина, јер се трудим да осветљавам ствари више смешне него стидне природе. Ако постоји ко коме се ни то не може допасти, нека помисли бар да је лепо што га грди Лудост која мора остати верна своме значају, кад сам је увео као личност која говори. Али шта ја све то причам теби, одличном адвокату, који умеш успешно да решаваш и сумњиве спорове.
Здраво, речити мој Море, и труди се да марљиво браниш своју Лудост.
На селу, 9. јуна 1508.
Click to get cool Animations for your MySpace profile
avatar
MustraBecka

Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Nazad na vrh Ići dole

Re: Pohvala ludosti

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu