Delite
Pogledaj prethodnu temuIći dolePogledaj sledeću temu
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:29 am
First topic message reminder :


Nepoznata ulica

Golubijom polutamom
nazivali su Jevreji pocetak veceri,
kada senka jos ne uspori korake,
a spustanje noci se opaza
kao prijatna padina.
U tom casu kad svetlost
ima finocu peska,
put me je vodio nepoznatom ulicom
otvorenom u plemenitoj sirini terase
ciji su gipsani venci i zidovi imali
nezne boje kao samo nebo
koje je pozadinu cinilo uzbudljivom
Sve - osrednjost kuca,
skromnost stubica i zvekira,
mozda nada da ce se pojaviti neka devojka na balkonu -
nadimalo mi je zeljno srce
kao bistra suza.
Mozda je ovaj trenutak srebrnog sutona
preneo svoju neznost na ovu ulicu
ucinivsi je stvarnom kao stih
zaboravljen i ponovo nadjen.
Tek kasnije sam shvatio
da je ta ulica tudja,
da je svaka kuca veliki svecnjak
u kome zivoti ljudi gore
kao usamljne svece,
da svaki nas nepromisljeni korak
prolazi golgotama.


Poslednji izmenio MustraBecka dana Ned Jul 19, 2009 12:32 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

MustraBecka
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:40 am
Gauci

Ko im je mogao reci da su njihovi preci dosli
morem, ko im je mogao reci sta su
more i voda?
Njih meleze prezirali su zato sto im je u
zilama tekla indijanska krv, mrzeli su ih
zato sto su bili potomci belog coveka.
Mnogi nikada nisu culi rec gauco,
ili su je culi kao pogrdu.
Naucili su putanje zvezda, ponasanje
vazduha i ptica, prorocanstva
juznih obala i meseca sa krugom.
Behu pastiri divlje stoke, postojani
u sedlu, na konju iz divljine
koga su tog jutra ukrotili,
bacahu laso, udarahu zig, gonjahu
goveda, behu panduri, ponekad
i razbojnici; poneko, njihov staresina,
svirao bi gitaru.
Pevao bi bez zurbe, jer zora sporo svice
ne podizuci glas.
On je imao svoje ljude koji su lovilŤ
tigrove; leva ruka im je bila
zasticena poncom, desna je
zabadala bodez u trbuh propete zveri
u skoku.
Miran razgovor, mate i karte behu
oblici njihovog vremena.
Za razliku od drugih seljaka, behu prijemcivi
za ironiju.
Behu durasni, cedni i siromasi.
Gostoprimstvo bese njihov praznik.
Poneke subotnje veceri upropascivao ih je
kavgadzija alkohol.
Umirahu i ubijahu prostodusno.
Ne imadahu poboznosti, osim
nekog neodredenog
sujeverja, ali tezak zivot ih je
naucio da cene hrabrost.
Ljudi iz grada im izmislise jezik
i poeziju sa rusticnim metaforama.
Zacelo ne behu pustolovi, ali poneki
karavan bi ih odveo daleko, ratovi jos dalje.
Nisu istoriji dali ni jednog jedinog vodu.
Borili su se uz Lopesa, Ramiresa,
Artigasa, Kirogu, Bustosa, Pedra Kampbela,
Rosasa, Urkisu, onog Rikarda Lopesa Hordana
koji je naredio da ubiju Urkisu, uz Penjalosu i Saraviju.
Nisu ginuli za apstraktnu stvar,
otadzbinu, vec za slucajnog gospodara,
iz gneva ili zamamne opasnosti.
Njihov pepeo je nestao u dalekim predelima kontinenta,
u republikama o cijoj istoriji nista nisu znali,
na bojnim poljima, danas slavnim.
Ilario Askasubi je bio svedok njihove
pesme i borbe.
Doziveli su svoju sudbinu kao u snu,
ne znajuci ko su ili sta su.
Mozda se to isto i nama dogadja.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:41 am
Pohvala tami

Starost (tim imenom je drugi zovu)
moze biti doba nase srece.
Zivotinja je uginula ili skoro uginula.
Ostaje covek i njegova dusa.
Zivim medu svetlim i nejasnim oblicjima
sto tmina jos nisu.
Buenos Ajres,
koji se nekada cepao na predgrada
do neprekidne ravnice,
ponovo je Rekoleta, Retiro,
blatnjave ulice Jedanaestog kvarta
i trosne stare kuce
sto ih jos zovemo Jugom.
U mome zivotu stvari su uvek bile prevelike;
Demokrit iz Abdere iskopao je sebi oci da bi mislio;
vreme je bilo moj Demokrit.
Ova polutama spora je i ne boli;
tece niz blagu padinu
i na vecnost lici.
Prijatelji moji lica nemaju,
zene su ono sto behu pre toliko godina,
raskrsca su mozda druga,
na stranicama knjiga nema slova.
Sve to bi trebalo da me plasi,
a radost mi cini povratak.
Od napisanih tekstova sto ih ima na zemlji
samo malo njih cu procitati,
samo one sto u secanju citam,
citam i menjam.
Sa Juga, Istoka, Zapada, Severa
susticu se putevi koji su me vodili
tajnom sredistu mome.
Ti putevi behu odjeci i koraci,
zene, ljudi, agonije, uskrsnuca,
dani i noci
polusnovi i snovi,
svaki najmanji trenutak jucerasnjice
i jucerasnjica sveta,
pouzdani mac Danca i Mesec Persijancev,
postupci mrtvih,
uzvracena ljubav, reci,
Emerson i sneg i tolike stvari.
Sada ih mogu zaboraviti. Stizem sredistu svome,
algebri svojoj i svome kljucu,
svome ogledalu.
Brzo cu saznati ko sam.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:41 am
ZLATO TIGROVA (1972)

Tamerlan
(1336-1405)

Moje carstvo je od ovoga sveta. Tamnicari,
tamnice i macevi ispunjavaju
naredenje koje se ne ponavlja. Moja poslednja rec je
od gvozda. Cak i skriveno
srce ljudi sto nikad
ne cuse za moje ime u svom kraju dalekom -
poslusno je orude moje volje.
Ja koji bejah rabadan ravnice,
istakoh barjake svoje u Persepolisu
i ugasih zed konja svojih
na vodama Ganga i Oksa.
Kada se rodih, s neba pade
sablja sa talismanskim znacima.
Ja jesam i uvek bicu ta sablja.
Uneo sam pometnju medu Grke i Egipcane,
opustosio sam neumorne
prostore Rusije sa svojim strasnim Tatarima.
Podigao sam piramide od lobanja,
upregao u svoju kociju cetiri kralja
koja se ne htedose prikloniti mome zezlu,
bacih u oganj u Alepu
Koran, Knjigu nad Knjigama
sto prethodi danima i nocima.
Ja, ridi Tamerlan, stezah u narucju
beloputu Zenokratu Egipcanku
netaknutu kao sneg na planinskim vrhovima.
Secam se teskih karavana
i oblaka prasine u pustinji,
ali i zadimljenog grada
i plinskih plamicaka u mehanama.
Znam sve i mogu sve. Jedna zloslutna
i jos nenapisana knjiga mi je otkrila
da cu umreti kao sto umiru drugi
i da cu, bled na samrtnoj postelji,
narediti da moji strelci odapnu
gvozdene strele put neprijateljskog neba
i crnim zastavama nebeski svod okite,
da ne bude coveka koji ne bi znao
da su bogovi umrli. Ja sam bogovi.
Neka se drugi obracaju mudroj
astrologiji, busoli i astrolabu
da saznaju ko su. Ja sam zvezde.
U neizvesnim zorama pitam se
zasto nikada ne izlazim iz ove odaje,
zasto ne blagoizvolim primiti podvorenje
bucnoga Istoka. Ponekad sanjam
robove, uljeze, koji drskom rukom
prljaju Tamerlana
i opominju ga da treba da spava i da ne zaboravi
da svake veceri uzme volsebne
kolacice koji donose spokoj i tisinu.
Trazim sablju krivosiju, ali je ne nalazim.
Trazim svoj lik u ogledalu; to nisam ja.
Zato ga razbih i neko me kazni.
Zasto ne prisustvujem pogubljenjima,
zasto ne gledam sekiru i glavu?
Te stvari me uznemiruju, ali nista se
ne moze dogoditi ako se Tamerlan suprotstavi
i On ih mozda i ne znajuci zeli.
A Tamerlan sam ja. Vladam Zapadom
i zlatnim Istokom, a ipak...
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:42 am
Ganke

1.
Gore na vrhu
cela basta je Mesec,
Mesec od zlata.
Jos drazi mi je dodir
tvojih usta u tami.
2.
Glas male ptice koju
sakriva tama
zamuknuo je.
Ides kroz svoju bastu.
Nesto ti nedostaje.
3.
Taj tudji pehar,
sablja sto bese sablja
u tudoj ruci,
Mesec je na ulici.
Reci mi, je li dosta?
4.
Na mesecini
tigar zlata i tame
posmatra kandze.
Ne zna se da su u zoru
rastrzale coveka.
5.
Jad biti kisa
koja na mramor pada,
jad biti zemlja.
I jad ne biti dani coveka,
san, svanuce.
6.
Ne poginuti,
ko drugi iz mog roda,
na bojnom polju.
Noc zaludnu provesti
u brojanju slogova.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:42 am
Stvari

Knjiga koja je pala i koju druge
zaklanjaju knjige u dubini police
i koju dani i noci pokrivaju
tromim cutljivim prahom. Kotva
sidonska koju engleska mora
pritiskaju u svome ponoru slepom i mekom.
Ogledalo koje nikoga ne ponavlja
u kuci iz koje smo otisli.
Opiljci od nokata koje ostavljamo
duz vremena i prostora.
Nedokucivi prah sto Sekspir bese.
Promenljivost oblika.
Trenutna simetricna ruza
koju slucaj podari jednom
tajnovitim kristalima kaleidoskopa.
Vesla na Argu, prvom brodu.
Tragovi na pesku koje sanjivi
i kobni val brise na zalu.
Tarnerove boje kada se gase
svetlosti u strogoj galeriji
i ne odjekuje korak u dubokoj noci.
Nalicje prevelike karte sveta.
Tanana paukova mreza na piramidi.
Slepi kamen i radoznala ruka.
San koji sam sanjao pred zoru
i koji sam zaboravio kad je poceo da se rada dan,
pocetak i kraj epopeje
Finsbura, nekoliko izbrusenih gvozdenih
stihova, koje vekovi nisu dodirnuli.
Obrnuto slovo na upijacoj hartiji.
Kornjaca u dnu catrnje.
Ono sto biti ne moze. Drugi rog
jednoroga. Bice koje je Trojno i Jedno.
Trougaoni disk. Neuhvatljivi
trenutak u kome Elejceva strela,
nepomicna u vazduhu, dostize cilj.
Cvet medu stranicama Bekerove knjige.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:43 am
Ti

Samo se jedan covek rodio,
samo jedan covek je umro na zemlji.
Tvrditi suprotno cista je statistika,
sabiranje je nemoguce.
Ne manje nemoguce nego sabrati miris
kise sa snom koji ste sanjali onomad,
Taj covek je Odisej, Avelj, Kain,
prvi covek koji je rasporedio sazvezda,
covek koji je podigao prvu piramidu,
covek koji je napisao heksagrame Knjige mena,
kovac koji je urezao ruze na
Hengistovom macu, strelac Ejnar Tambarskelver,
Luis de Leon, knjizar koji je rodio
Semjuela Dzonsona, Volterov vrtlar, Darvin
na pramcu Bigla, Jevrejin u odaji za mrtvace,
vremenom ti i ja.
Jedan jedini covek je umro u Ilionu,
kod Metaura, Hestingsa, Austerlica,
Trafalgara, Getisberga.
Jedan jedini covek je
umro u bolnicama, brodovima,
u teskoj samoci, u loznici navike i ljubavi.
Jedan jedini covek je gledao siroku zoru.
Jedan jedini covek je na nepcima
osetio svezinu vode, ukus plodova i mesa.
Govorim o jedasom, jednom, onom sto je uvek sam.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:43 am
Pesma o kolicini

Mislim na skrto nebo puritansko
samotnih i izgubljenih svetlila,
Emerson je svakako gledao tolika nebeska svetlila
iz svoga Konkorda, strogog, pod snegom.
Ovde su zvezde bezmerne.
Covek je bezmeran. Bezbrojni
nakoti ptica i buba
zvezdanih jaguara i zmija,
grana sto se splicu i preplicu.
Zrna kafe i peska, lisca,
pritiskaju jutra i uludo grade
svoj slozeni beskorisni lavirint.
Mozda je svaki mrav koga zgazimo
jedini pred Bogom, koji ga namenjuje
izvrsenju tacnih Zakona
sto vladaju Njegovim cudnim svetom.
Da nije tako, citava vasiona
bila bi zabluda i tegobni haos.
Ogledala od abonosa i vode,
mastovita ogledala snova,
lisajevi, ribe, korali,
nizovi kornjaca u vremenu,
svici jedne jedine veceri,
dinastije araukarija,
jasno octana slova jedne knjige
sto ih noc ne brise, bez sumnje su
ne manje licna i zagonetna
od mene, koji ih ne razaznajem.
Ne usudujem se da sudim o gubi ili Kaliguli.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:44 am
Ustolicenje

Onaj sam koji bejah u zoru, pripadam plemenu.
Lezeci u kutu pecine
borih se da uronim u tamne
vode sna. Aveti zivotinja
sa zarivenim krhotinama strela
cinjahu tamu stravicnom. Nesto,
mozda odrzano obecanje,
smrt suparnika u planini,
mozda ljubav, mozda caroban kamen
behu mi dati, a ja ih izgubih.
Vekovima nagrizeno, pamcenje se
seca samo te noci i toga jutra.
Drhtah u iscekivanju i premirah od straha.
Odjednom zacuh beskrajni i potmuli topot
copora koji zorom prolazi.
Hrastov luk, ubojite strele
odlozih i odjurih do pukotine
sto se pri dnu pecine otvara.
Onda ih ugledah. Crvenkasto ugljevlje,
svirepi rogovi, brdovita leda
i griva tamna kao oci
sto motre opake. Bese ih na tisuce.
To su bizoni, izustih. Rec
nikad mi ne bese presla preko usana,
ali naslutih da im to bese ime.
Kao da nikad ranije ne gledah,
kao da bejah slep i mrtav
pre no sto u zoru naidose bizoni.
Rodise se iz zore. Behu zora.
Ne htedoh da drugi oskrnave
tu tromu reku bozanske
surovosti, neznanja, oholosti,
ravnodusnu poput zvezda.
Zgazise psa na svom putu;
isto bi ucinili i sa covekom.
Potom ih u pecini naslikah
okerom i cinoberom. Behu bogovi
zrtvovanja i slavlja. Nikad usta mi ne izrekose ime Altamire.
Mnoga mi behu oblicja i umiranja.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:44 am
East lansing

U dane i noci su utkani (interwoven) secanje i strepnja,
strepnja koja je oblik nade, secanje, ime koje dajemo pukotinama
upornog zaborava. Moje vreme je uvek bilo dvoliki Janus
koji gleda i zalazak i zoru,
danas zelim da te slavim,
o bliska buducnosti.
Predele Pisanja i sekire,
drvece koje cu gledati, a necu videti,
vetar sa neznanim pticama,
prijatne sveze noci koje ce uroniti
u san i mozda u otadzbinu,
elektricne prekidace i obrtna vrata sto ce s vremenom postati
navike,
budenja kad cu reci Danas je danas,
knjige koje ce upoznati moja ruka,
prijatelji i prijateljice koji ce biti glasovi,
zuti pesak zalaska,
jedina boja koja mi preostaje,
pevam o svemu tome i o nepodnosljivom secanju
na neka mesta Buenos Ajresa,
ona gde nisam bio srecan i ona
na kojima necu moci da budem srecan.
Pevam u predvecerje o tvom sutonu,
Ist Lensing. Znam da su reci koje diktiram mozda tacne,
ali ce biti lukavo lazne,
zato sto je stvarnost neuhvatljiva
i zato sto je jezik red strogih znakova.
Micigen, Indijana, Viskonsin, Ajova, Teksas, Kolorado, Arizona,
doci ce dan kad
cu pokusati da ih opevam.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:45 am
DUBOKA RUZA (1975)

Zlato tigrova

Do casa zutog zalaska koliko cu puta videti mocnoga bengalskog
tigra kako koraca tamo-amo sudenim putem iza gvozdenih resetaka
ne sluteci da su mu one tamnica. Kasnije dolaze drugi tigrovi,
plameni tigar Blejkov; kasnije dolaze druga zlata, ljubavni
metal sto bese Zevs, prsten sto svake devete noci rada devet
prstenova, a ovi devet drugih i tako u beskraj. Sa godinama me
napustise ostale lepe boje i sada mi ostaje samo mutna svetlost,
neprozirna tama i prvobitno zlato. O zalasci, o tigrovi, o
blistanja mita i epike. O jos dragocenije zlato, tvoja kosa za
kojom zude ove ruke.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:45 am
Rauning odlucuje da postane pesnik

U ovim crvenim lavirintima Londona otkrivam da sam izabrao
najzanimljiviji ljudski poziv, iako su svi oni, na svoj nacin,
zanimljivi. Kao i alhemicari koji su trazili kamen mudrosti u
neuhvatljivoj zivi, ucinicu da obicne reci - karte koje je
varalica obelezio, pucki novcici - ponovo dobiju car koja je
bila njihova kad Tor bejase bozanstvo i buka, grmljavina i
preklinjanje. Danasnjim jezikom i ja cu reci vecne stvari;
potrudicu se da ne budem nedostojan velikog Bajronovog odjeka.
Ovaj prah sto jesam bice neranjiv. Ako neka zena podeli moju
ljubav, moj stih ce dodirnuti desetu sferu koncentricnih nebesa;
ako neka zena prezre moju ljubav,
pretvoricu svoju tugu u muziku,
uzvisenu reku koja ce s hukom teci u vremenu.
Zivecu da sebe zaboravim. Bicu lice koje vidim u magnovenju i
zaboravim,
bicu Juda koji pristaje da po bozanskom nalogu bude izdajnik,
bicu Kaliban u mocvari,
bicu najamnik koji umire bez straha i bez vere,
bicu Polikrat koji s uzasom gleda prsten
koji mu je sudbina vratila,
bicu prijatelj koji me mrzi.
Rim ce mi dati mac, a Persijanac slavuja.
Maske, umiranja, uskrsnuca,
rasplitace i plesce moju sudbinu
i jednom cu postati Robert Brauning.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:45 am
Inventar

Da bismo se popeli, lestvice treba pribliziti. Nedostaje mi
jedna precaga.
Sta mozemo traziti na tavanu
osim onog sto je nagomilao nered? Miris vlage. Vece ulazi kroz
komad lima.
Grede na tavanici su blizu i vec smo gore.
Niko se ne usuduje da se popne.
Tu je rasklimatani poljski krevet na nogarama.
Nekakav nepotreban alat.
Pokojnikova kolica na tockovima.
Postolje lampe. Paragvajska mreza za lezanje sa resama,
pocepana. Nekakav pribor i papiri. Ilustracija koja predstavlja
stab
Aparisija Saravije. Stara pegla na cumur.
Casovnik sa slomljenim klatnom, koji pokazuje zaustavljeno
vreme. Ram sa oljustenom pozlatom, bez slike.
Sahovska tabla od kartona i nekoliko rasparenih figura. Mangal
sa dve noge. Kozne bisage. Ubudali primerak Foksove Knjge
mucenika,
stampan kitnjastom goticom. Fotografija koja moze biti bilo
cija. Upropascena koza koja je nekad bila tigrova. Kljuc koji je
izgubio svoja vrata. Sta mozemo traziti na tavanu osim onog sto
je nagomilao nered? Zaboravu, predmetima zaborava,
podigao sam ovaj spomenik.
Nesumnjivo manje trajan od tuci,
on im pripada.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:46 am
Samoubica

Nece ostati u noci nijedna zvezda. nece ostati noc. Umrecu i sa
mnom zbir Nepodnosljive vasione. Izbrisacu piramide, medalje.
Kontinente i lica. Izbrisacu nagomilanu proslost. U prah cu
pretvoriti istoriju, u prah praha. Posmatram poslednji zalazak
sunca. Cujem poslednju pticu. Nikome nista zavestavam.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:46 am
Petnaest novcica

Alisiji Hurado

ISTOCNjACKI PESNIK

Citavih sto jeseni gledah
tvoj nezni krut.
Citavih sto jeseni gledah
nad ostrvljem tvoj luk.
Citavih sto jeseni moje usne
ne behu manje cutljive.

PUSTINjA

Prostor bez vremena. Mesec boje peska. Sada, bas sada, umiru
ljudi Metaura i Tanenberga.

DAZD

U kojem juce, u kojim vrtovima Kartagine,
pada i ovaj dazd?

ASTERION

Godina mi placa svoj danak u ljudima, a u catrnji ima vode. U
meni se sticu kameni putevi. Na sta se mogu pozaliti? U
predvecerja bikovska glava mi oteza.

MALI PESNIK
Cilj je zaborav. Ja sam stigao ranije.

POSTANjE, IV, 8

Zbi se u prvobitnoj pustinji.
Dve ruke hitnuse veliki kamen.
Ne bese krika. Bese krvi.
Prvi put se dogodi smrt.
Vise se ne secam bejah li Avelj ili Kain.

NORTUMBRIJA, LETA GOSPODNjEG 900.

Neka ga pre zore orobe vuci; mac je najkraci put.

MIGEL DE SERVANTES

Svirepe zvezde i zvezde blagonaklone
svijahu se u noci mog nastanka;
ovim potonjim dugujem tamnicu
u kojoj sanjah Kihota.

ZAPAD

Poslednja ulica sa zalaskom sunca.
Pocinje pampa.
Pocinje smrt.

ESTANSIJA EL RETIRO

Vreme igra sah bez figura
u dvoristu. Skripanje jedne grane
para noc. Napolju ravnica
milje prasine i sna rasipa.
Oboje seni, belezimo ono sto kazuju
druge seni: Heraklit i Gautama.

SUZANj

Turpija.
Prva od teskih gvozdenih vrata.
Jednoga dana bicu slobodan.

MAKBET

Nasi postupci nastavljaju svojim putem koji nema kraja.
Ubih svoga kralja da bi Sekspir smislio svoju tragediju.

VECNOSTI

Zmija sto opasuje more doista je more,
ponovljeno veslo Jasonovo,
mladi Sigurdov mac.
U vremenu ce se odrzati
samo stvari koje ne behu od vremena.

E. A. P.

Snovi koje sam sanjao.
Bunar i klatno.
Covek mnostva. Ligeja...
Ali i onaj drugi.

ZBIR

U javnoj svetlosti bitaka
drugi daju zivot otadzbini
i mermer ih se seca.
A ja neugledan lutah gradovima koje mrzim.
Dadoh joj druge stvari.
Odrekoh se casti,
izdadoh one sto misljahu da sam im prijatelj,
potkupih savesti,
prokleh ime otadzbine, pristadoh na bescasce
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:48 am
Moje knjige

Moje knjige (koje ne znaju da ja postojim)
isto toliko su deo mene kao i ovo lice
sa prosedim zaliscima i sivim ocima
koje uzalud trazim u prozorskom staklu
i koje opipavam zgrcenom sakom.
Ne bez izvesne logicne gorcine
mislim da se sustinske reci
koje me iskazuju nalaze u ovim listovima
sto ne znaju ko sam, ne u onim koje sam ispisao.
Tako je bolje. Glasovi mrtvih
reci ce me zauvek.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:49 am
Galismani

Primerak prvog izdanja Snorijevog spisa Edda Islandorum.
stampanog u Danskoj.
Pet tomova Sopenhauerovih dela.
Dva toma Cepmenove Odiseje.
Jedna sablja koja je vojevala u pustinji.
Drvena posuda sa izrezbarenim zmijama koju je moj pradeda doneo
iz Lime. Kristalna prizma. Kamen i lepeza. Nekoliko mutnih
dagerotipija. Drveni globus koji mi je poklonila Sesilija
Inhenijeros i koji je pripadao njenom ocu.
Stap sa povijenom drskom koji je presao ravnice Amerike,
Kolumbiju i Teksas.
Razne metalne tube sa diplomama.
Toga i cetvrtasta kapa od jednog doktorata.
Podvizi Saavedre Faharda, u mirisnom spanskom koznom povezu.
Secanje na jedno jutro.
Redovi Vergilija i Frosta.
Glas Masedonija Fernandesa.
Ljubav i dijalog malobrojnih.
Jesu talismani, ali nemocni su
protiv tame koju ne mogu nazvati njenim imenom,
protiv tame koju ne smem nazvati njenim imenom.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:49 am
Susani Bombal

Petsto godina posle Hidzre Persija ugleda sa svojih minareta
navalu pustinjskih kopalja, a Atar iz Nisapura ugleda ruzu i
tiho joj rece kao da razmislja, ne kao da se moli: - Tvoja
neodredena lopta mi je u ruci. Vreme nas oboje povija
i zaboravlja u ovo predvecerje izgubljenog vrta.
Tvoja sicusna sustina u vazduhu je vlazna.
Neprestana plima tvog miomirisa
penje se do moga starog lica
koje se naginje, ali znam da si dalje
nego ono dete koje te je ugledalo u snovidenju,
o tu, u ovom vrtu, jednoga jutra.
Belina sunca moze biti tvoja,
o zlato meseca, o rumena cvrstino pobednog maca.
Slep sam i nista ne znam, ali slutim da su putevi mnogi.
Svaka stvar je beskrajne stvari.
Ti si muzika, zvezdano nebo,
palate, ulice, andeli, ruzo duboka,
bezmerna, bliska, koju ce
Bog pokazati mojim ocima mrtvim.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:49 am
GVOZDENI NOVCIC (1976)

Elegija o nemogucoj pesmi

Sta ne bih dao za secanje na prasnjav puteljak sa niskim
ogradama i visokog konjanika sto zoru ispunjava (pohaban dugacki
ponco) jednoga dana medu danima ravnice, jednoga dana bez
datuma. Sta ne bih dao za secanje na majku koja posmatra jutro
na estansiji Svete Irene a ne zna da ce se zvati Borhes. Sta ne
bih dao za secanje da sam se borio kod Sepede i video Estanislaa
del Kampa kako pozdravlja prvi kursum s radoscu hrabra coveka.
Sta ne bih dao za secanje na kapiju skrivenog letnjikovca koju
je moj otac svake veceri zatvarao pre no sto bi se izgubio u snu
i koju je zatvorio poslednji put cetrnaestog februara 38. Sta ne
bih dao za secanje na Hengistove cunove koji krecu sa pescanih
obala Danske da osvoje ostrvo koje jos Engleska ne bese. Sta ne
bih dao za secanje (imao sam ga i izgubio) na jedno zlatasto
Tarnerovo platno siroko kao muzika. Sta ne bih dao za secanje da
sam cuo Sokrata kad je pred vece kukute s vedrinom ispitivao
probdem besmrtnosti, naizmenicno navodeci mitove i.razloge dok
se plava smrt penjala iz vec studenih nogu. Sta ne bih dao za
secanje da si rekla da me volis i da nisam spavao do zore,
bestidan i srecan.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:50 am
Ein Traum

Sve troje su znali. Ona je bila Kafkina prijateljica. Kafka ju
je sanjao. Sve troje su znali. Zena je rekla prijatelju: Zelim
da me ove noci zelis. Sve troje su znali. Covek joj je
odgovorio: Ako zgresimo, Kafka ce prestati da nas sanja. Jedan
je saznao. Vise nikoga nije bilo na zemlji. Kafka pomisli: Sada
kad su njih dvoje otisli, ostao sam sam. Prestacu da sanjam
sebe.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:50 am
Klepsidra

Ne od vode, od meda bice poslednja kap klepsidre. Videcemo je
kako blista i uranja u tminu, ali u njoj ce biti blazenstva koja
crvenom Adamu dade Neko ili Nesto. Uzajamna ljubav i tvoj slatki
miris, cin razumevanja vasione, pa makar i pogresnog, onaj
trenutak u kome Vergilije sastavlja svoj heksametar, voda zedi i
hleb gladi, meki sneg u vazduhu, dodir knjige koju trazimo u
nemarnosti polica, radost sablje u boju, more koje slobodno
brazdase Engleska, olaksanje sto kroz tisinu cujemo ocekivani
akord, secanje dragoceno i zaboravljeno, umor, trenutak u kome
nas rastace san.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:50 am
Gvozdeni novcic

Evo gvozdenog novcica.
Pitajmo oba suprotna lika
i ona ce biti odgovor na uporno pitanje
koje niko sebi nije postavio:
Zasto je coveku potrebno
da ga neka zena voli? Da vidimo.
U visim sferama se preplicu
cetvorostruki svod koji drzi potop
i nepromenljive zvezde planetarijuma.
Adam, mladi otac, i mladi Raj.
Vece i jutro. Bog u svakom bicu.
U tome cistom lavirintu je tvoj odraz.
Opet bacimo gvozdeni novcic
koji je i carobno ogledalo.
Njegovo nalicje je niko nista i tama i slepilo.
To si ti. Oba gvozdena lika daju samo jedan odjek.
Tvoje ruke i tvoj jezik svedoci su neverni.
Bog je neuhvatljivi centar prstena.
On ne hvali niti kudi.
Najbolje delo: zaborav.
Zasto te nisu hteli voleti?
U senci drugog trazimo svoju senku;
u ogledalu drugog svoje sopstveno ogledalo.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:51 am
ISTORIJA NOCI (1977)

Gunar Torjilson (1816-1879)

Secanje vremena puno je maceva i brodovlja i praha carstava i
sapata heksametara i plemenitih bojnih konja i vreve i Sekspira.
Ja volim da se secam onog poljupca kojim si me poljubila na
Islandu


Things that might have been

Mislim na ono sto je moglo biti a nije. Na raspravu o saksonskoj
mitologiji koju Beda nije napisao. Na nezamislivo delo koje je
Dante mozda naslucivao posto je vec ispravio i poslednji stih
Komedije. Na istoriju bez predvecerja na Krstu i bez predvecerja
sa kukutom. Na istoriju bez Jeleninog lica.
Na coveka bez ociju koje su nam omogucile Mesec.
Na pobedu Juga za tri dana Getisberga.
Na ljubav koju nismo podelili. Na prostrano carstvo koje Vikinzi
nisu zeleli da osnuju.
Na blagoslovenu pticu iz Irske koja je u isto vreme na
dva mesta.
Na sina koga nisam imao.


Adam je tvoj pepeo

Mac ce umreti kao grozd. Kristal nije krtiji od stene. Stvari su
njihova buducnost od prapgane. Gvozde je rda. Glas - odjek.
Adam, mladi otac, tvoj je pepeo. Poslednji vrt bice prvi. Slavuj
i Pindar su glasovi. Zora je odblesak zalaska. Mikenjanin -
zlatna maska. Visoki zid - prezrena rusevina. Urkisa - ono sto
ostavljaju bodezi. Lice koje se gleda u ogledalu nije ono od
juce. Noc ga je upropastila. Osetljivo vreme nas oblikuje. Kakva
sreca biti neranjiva voda koja tece u Heraklitovoj paraboli ili
plamsava vatra, ali sada, u ovom dugom danu sto ne prolazi,
osecam da sam postojan i samom sebi prepusten.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:51 am
Istorija noci

Tokom pokolenja
ljudi izgradise noc.
U pocetku bese slepilo
i san i trnje sto se zabadase
u bosu nogu i strah od vukova.
Nikada necemo saznati
ko je skovao rec za vreme
koje deli sumrak i osvit;
Nikada necemo saznati
u kome je veku ona postala
znamen zvezdanog prostora.
Druga ce stvoriti mit.
Nacinise od nje majku mirnih
Parki sto sudbinu pletu i zrtvovahu
joj crne ovce i petla sto predvidjase njen kraj.
Dvanaest kuca joj dadose Haldejci;
beskrajne svetove, Galeriju sa stubovima.
Heksametri latinski je uoblicise i
Paskalova strepnja.
Luis de Leon vide u njoj otadzbinu
svoje ucveljene duse.
Sada osecamo da je neiscrpna
kao staro vino
i niko je ne moze gledati bez vrtoglavice,
a vreme ju je opteretilo vecnoscu.
I kad pomislimo da ne bi postojala
bez tog neznog orudja, ociju.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:52 am
Sreca

Onaj sto grli zenu je Adam.
Zena je Eva. Sve se desava prvi put. Video sam nesto belo na
nebu.
Kazu mi da je to Mesec, ali sta mogu uciniti sa jednom reci i
jednom
mitologijom. Pribojavam se drveca.
Tako je lepo.
Mirne zivotinje se priblizavaju
da im kaze njihova imena.
Knjige u biblioteci nemaju slova.
Kada ih otvorim, naviru. Kad prelistavam atlas,
ocrtavam oblik Sumatre.
Onaj koji pali sibicu u mraku
pronalazi vatru.
Iz ogledala nas gleda onaj drugi.
Onaj sto posmatra more vidi Englesku.
Onaj sto izgovara Lilijenkronov stih usao je u bitku.
Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je opustosile.
Sanjao sam mac i vagu.
Blagoslovena neka je ljubav
u kojoj nema onoga koji poseduje ni one koja je posedovana,
vec se oboje jedno drugom predaju.
Blagosloven neka je ruzan san
koji nam otkriva da mozemo stvoriti pakao.
Onaj sto side na reku sisao je na Gang.
Onaj sto gleda pescani sat vidi raspadanje carstva.
Onaj sto se igra bodezom sluti Cezarevu smrt. Onaj sto spava je
svi ljudi. U pustinji sam video mladu Sfingu
koju tek sto su isklesali. Nema niceg starog pod suncem.
Sve se dogada prvi put,
ali na vecni nacin.
Onaj sto cita moje reci izmislja ih.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:53 am
Tvoritelj

Reka smo koju si spomenuo, Heraklite. Vreme smo. Njegov
nedodirljivi tok odnosi lavove i planine, oplakanu ljubav, pepeo
radosti, izdajnicku beskrajnu nadu, velika imena carstava koja
su prah,
heksametre grcke i rimske,
tuzno more u vlasti svanuca,
san to predosecanje smrti. Oruzje i ratnike, spomenike,
Oba Janusova lika koji se ne poznaju, lavirinte od slonovace sto
ih smisljaju
figure na sahovskoj tabli, crvenu Makbetovu ruku koja moze
okrvaviti mora, tajni rad casovnika u tami, nesprestano ogledalo
koje se gleda u drugom ogledalu, a nikoga da ih vidi, I gravire
na celicnim plocama, goticu, sumpornu sipku u ormanu, nesnosnu
zvonjavu nesanice, zore i zalaske i sutone. Odjeke, huk mora,
pesak, lisaj, snove. Nisam nista drugo do te slike koje spaja
slucaj a imenuje gadenje. Od njih, iako slep i slomljen, I reba
da nacinim stih koji ce trajati i da se (to mi je duznost) tako
spasem.
avatar
MustraBecka
Ženski
Datum upisa : 11.12.2008

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

taj Sub Mar 07, 2009 9:53 am
San

Noc nam namece svoju volsebnu rabotu. Razatkati svet, beskrajna
racvanja posledica i uzroka sto se gube u toj vrtoglavici bez
dna, vremenu. Noc zeli da nocas zaboravis svoje ime, pretke i
poreklo, svaku rec ljudsku i svaku suzu, ono cemu te je mogla
nauciti java, varljivu tacku geometara, liniju, ravan, kocku,
piramidu, valjak, loptu, more, talase, svoj obraz na uzglavlju,
svezinu nove posteljine... carstva, Cezare, Sekspira i ono sto
je najteze, ono sto volis. Zacudo, jedna tableta moze izbrisati
kosmos i uspostaviti haos.


Saucesnik

Razapinju me, a ja moram biti krst i cavli.
Pruzaju mi pehar, a ja moram biti kukuta.
Obmanjuju me, a ja moram biti laz.
Peku me, a ja moram biti pakao.
Moram da velicam svaki trenutak vremena i da mu budem zahvalan.
Moja hrana su sve stvari. Tacan zbir vasione, ponizenje, radost.
Moram opravdati onoga koji mi zadaje ranu. Moja sreca ili
nesreca su beznacajni. Ja sam pesnik.
Sponsored content

Re: Jorge Luis Borges (1890-1986)

Pogledaj prethodnu temuNazad na vrhPogledaj sledeću temu
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu