Profil ličnosti osoba koje pate od paničnih napada ili anksioznosti

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Profil ličnosti osoba koje pate od paničnih napada ili anksioznosti

Počalji od Vedrana taj Ned Jan 23, 2011 10:06 am

Profil ličnosti osoba koje pate od paničnih napada ili anksioznosti


Svaka dvadeseta osoba u SAD-u (5% populacije) pati od anksioznosti ili paničnih napada. Podaci o tome koliko procenata ljudi pati od ovog problema u našoj zemlji ne postoje, jer su takva istraživanja veoma skupa za izvođenje (Epidemiološka istraživanja). Jedno je sigurno, a to je da su ratovi (pre svega bombardovanje) doveli do porasta javljanja ovog i drugih anksioznih problema. Ali pored stresora iz spoljašnje okoline, ljudi koji su skloni ovoj vrsti problema imaju određene karakterstrike koje ih predisponiraju (čine podložnim) za ovu vrstu problema. Ti predisponirajući faktori su i genetskog i sredinskog porekla.

Ako patite od anksioznosti/paničnih napada vi onda imate i određeni broj specifičnih crta ličnosti (od kojih su većina uglavnom pozitivne) i koje vas odvajaju od tzv. “prosečne osobe”, te crte su:

Vi ste veoma senzitivni. Vi ste osetljivi na sredinske stimuluse kao što su temperatura, svetlo, mirisi i zvukovi. Takođe ste često osetljivi na druge ljude i njihova osećanja. Mnoge osobe sa problemom anksioznosti/paničnih napada imaju visoko razvijenu intuiciju.

Vi ste verovatno osoba sa nadprosečnim IQ-om.

Vi ste kreativni. Biti inteligentan i ujedno i kreativan je odlična stvar. Tipično, vi imate veoma bogatu i snažnu imaginaciju.

Vi imate intenzivne emocije i visok stepen emocionalne reaktivnosti. To je obično urođena crta, koja čini vaše životno iskustvo snažnijim i jačim.

Mnoge poznate ličnosti imaju ovakav profil ličnosti koji je u vezi sa anksioznošću i fobijama i međuostalom tu spadaju: Johny Carson, Barbara Streisand, Carly Simon, Bob Dylan i Vladimir Horowitz.

Deca roditelja koji pate od anksioznosti i fobija na nesreću, često nauče da se odnose prema spoljnjem svetu kao opasnom mestu. Sledi spisak onoga što može doprinositi anksioznosti/paničnim napadima:

Vaši roditelji su verovatno bili veoma kritični i/ili su vam postavljali veoma visoke standarde. Dete koje raste sa kritičkim, perfekcionističkim roditeljima nikada nije potpuno sigurno da li je prihvaćeno od strane svojih roditelja. Kao odrasla, ovakva osoba može postati previše željna (pohlepna) da joj se udovoljava, previše željna da dobro izgleda i da bude osoba koja “vredi”, a sve to na račun zadovoljena sopstvenih potreba i osećanja. Ako ste rasli sa osećanjem nesigurnosti, imaćete tendenciju da kao odrasla osoba zavisite od sigurne osobe ili sigurnog mesta i uskratićete sebi aktivnosti koje podrazumevaju publiku, javno izvođenje ili socijalne situacije u kojima postoji mogućnost da ispadnete “loši”.

Vi ste rasli sa emocionalnom nesigurnošću i zavisnošću. Postoji veliki broj disfunkcionalnih situacija u porodici koje mogu da stvore duboko ukorenjenu nesigurnost kod deteta. Gubitak roditelja usled smrti ili razvoda može pogodovati razvoju jakih strahova od ostavljanja u detinjstvu. Zanemarivanje, odbacivanje, fizičko i seksualno zlostavljanje ili alkoholizam u porodici može doprineti da se dete oseća veoma nesigurno. Kada dete odgovori na tu nesigurnost jakom zavisnošću, postavljena je osnova za kasniju tendenciju za prezaštićenošću (traženju oslonca) u sigurnoj osobi ili sigurnom mestu. Iako anksioznost/panični napadi nisu jedini tip problema koji se može razviti kod dece koja su naučila da budu previše zavisna, to je čest ishod.

Vi možda imate kumulativni stres. Stres se može gomilati mesecima ili godinama kao posledica dugoročnih psiholoških (nerešenih) problema. Stres se takođe može akumulirati kao posledica velikog broja “velikih životnih promena” (kao što su brak ili razvod, menjanje poslova, menjanje mesta stanovanja, zdravstvenih ili finansijskih problema itd.) tokom kratkog vremenskog perioda. Kada se stresom ne upravlja na adekvatan način, on ima tendenciju da se akumulira. Dugoročni efekti stresa su različiti. Neki ljudi razviju hronične tenzione glavobolje, čir, visok krvni pritisak itd. Neki postanu depresivni. Kod onih osoba kod kojih postoji genetska predisponiranost za anksiozno reagovanje, panični napadi se mogu javiti umesto psihosomatskih bolesti. Važna implikacija navedenog je da adekvatno upravljanje stresom – uključujući relaksaciju, vežbanje, dobru ishranu, upravljanje vremenom, socijalnu podršku i usvajanje nisko-stresnih uverenja i stavova u vezi života, može pomoći u redukciji ili eliminisanju vaše vulnerabilnosti na panične napade.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog
avatar
Vedrana
Moderator
Moderator

Ženski
Datum upisa : 28.02.2009

http://<a href="http://xtratvision.forumxpress.net/forum

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu